ne znam, ali je bila malopre repriza.. super je film, znao sam nešto o tome, ali ne sve.. pojaviće se to na hub-u za par dana..

http://www.rts.rs/page/tv/ci/s...+%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D1%83.html

http://www.rts.rs/upload/story...niko%20nije%20rekao%20necu.flv

Hvala na linkovima. Probaću da pronađem nešto sa boljim kvalitetom.

Zaista svaka čast RTS-u (mislim da nikada nisam verovao da ću ovo reći) na izradi ovog dokumentarnog filma, a našim pokojnim pilotima neka je večna slava...

RTS vjerovatno deo pretplate trosi na vazelin i to na kante istog.

Film je interesantan, samo malo zakasnio....

Film je fenomenalan :) Nisam se iskreno nadao da ce RTS tako nesto da napravi ...

Moze se preuzeti ovde : http://www.rts.rs/upload/story...niko%20nije%20rekao%20necu.flv

Inace, izvor : http://www.rts.rs/page/tv/sr/s...312/Niko+nije+rekao+neću.html

Ima tv rip na demonoidu.

Ajde ako ima neko rapidshare link.

Nije loshe kada znash da je od RTS-a......

Ja se sjecam kad su ova dva MiG-a oboreni kod Bijeljine. Vidio sam kako gore i padaju, pa se radovao, jer sam mislio da je NATO... :(

Film govori mnogo toga. Razlog zasto se prikazuje tek sada je jednostavan, za neke stvari je potrebno vreme da prodje, kako niko ne bi odgovarao zbog tih stvari.

Da nisi ti "hapsio" onog sto je pao tamo kod Bjeljine? Rece covek kako su ga seljaci lovili roguljama, lopatama i neki jadnik sa automatskom puskom.
"Ebo mater, naucio srpski!" - neko je iz te grupe komandosa odvalio. Kako sam se samo nasmijao zamisljajuci tu situaciju....

Nisam. Ja sam 50-ak kilometara od tog mjesta. Tek se vratio iz skole, kad sam cuo avione kako lete i kako gruva. Izletim na balkon i vidim plamen na nebu kako pada... Sav srecan, trcim nazad na forume da javim kako je jedan upravo pao. :(
Imao je taj pilot srecu sto se srusio tamo. Semberci su, u odnosu na nas brdjane, stalozeni ljudi. Ovdje bi ga ubili bez pitanja. :)

Jedna zanimljivost: NATO avioni su cijelo vrijeme koristili vazdusni prostor BiH. Posto su iznad mog kraja prelijetali bas cesto i redovno probijali zvucni zid, moguce je da su koristili i aerodrom u Tuzli.
E, jedne noci, oko 2 sata, strasna eksplozija. Izadjem napolje, ne vidim nigdje nista...
Sledece vece, na HRT-u emisija "Motrista", kazu kako neke francuske novine pisu da se u mjestu Teocak, sjeveroistocna BiH (sto je opet oko 15 kilometara od mene, ali u Federaciji) oboren jos jedan F-117. Posle toga nigdje ni rijeci o tome, pa sam skoro i zaboravio.
Sad krenuo da razmisljam, pitam Gugl, i nadjem ovo (na slici je vjerovatno vojnik SFOR-a):

Iznad Valjeva je 04.05.1999. nastradao i potpukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačko-avijacijskog puka.
Bilo mi je cudno da i on nije pomenut u ovom dokumentarcu, ali mi se cini da je vec bio neki film bas o njemu, zvao se "Let u smrt" ili tako nesto.

U film se pominju samo piloti MIG-ova 29, jer se od njih ocekivalo da mogu donekle ravnopravno da se nose sa savremenim avionima zapadnih zemalja. Film je pokazao, da su oni bili samo u stanju da lete i verovatno plase svojom pojavom, ali nikako da ozbiljno ucestvuju u borbenim dejstvima.
Mislim da je pilot, koji je oboren iznad Valjeva, bio u MIG-u 21.

Videh sada link, ipak se radi o MIG-u 29.

Dobro, da li je javnosti poznata sudbina oborenog "nevidljivog" F111 i sudbina pilota koji je upravljao ?

Ako mislis na onaj sto je pao u Budjanovce kod Rume-Indjije, koliko sam cuo, pogodjen je negde iznad Sapca, piloti su se katapultirali, a americka sluzba traganja i spasavanja ih je pokupila pre nego sto ih je srpska vojska i policija pronasla ( kakva ironija, to je oko 70 km u dubini nase teritorije).
Ako mislis na onaj u Bosni, tamo su ga jos lakse pokupili jer su im tamo baze.

E sada, malo mi je poznatija prica oborenog F-16 koji je pao podnozje planine Cer. Avion je pogodjen rucnim raketnim lanserom tipa Strela iznad sela Klenak, (mesto u Sremu odmah pored Sapca). Pilot se takodje katapultirao i sluzba traganja i spasavanja je takodje pokupila svog coveka, samo sto su ovaj put imali bliski susret sa mestanima. Po padu aviona, kada su culi detonaciju, vecina mestana se posakrivala po kucama i podrumima. Medjutim jedan od mestana je pekao rakiju i posto se to dogodilo u vecernjim satima, covek je koristio osvetljenje oko kazana. Kada su ameri doleteli helikopterom, iz njihove perspektive, stvar sa dugackim cevima, koja ima tockove a pritom se i pusi, delovala je prilocno pretece, tako da su ni krivog ni duznog seljaka zasuli mitraljeskom vatrom iz helikoptera. Nesretni covek je prosao bez povreda, jer se na vreme sklonio, ali mu je kazan totalno unisten . Naradnih dana velika grupe ljudi iz okolnih gradova su dolazili u potrazi za suvenirima, bilo ih je na pretek.

Ne znam da li je bilo spominjano nesto od ovoga, jer nisam gledao. Mislim da je vazno da se zna. Preneto je iz NIN-a.


*********************************************************
Idem da se bijem pa šta bude


Kao iskusan pilot, potpukovnik Slobodan Perić (41), u predvečerje
napada NATO-a na Jugoslaviju samoinicijativno je napustio nastavu, koju je
pohađao u Generalštabnoj akademiji i priključio se svojoj jedinici u
pripravnosti, na supersoničnim lovcima "mig 29". "Najmlađem pilotu u
jedinici, rekao sam: Ti idi kući, ja ću ostati. Znate, 20 godina letim i to
je bio trenutak kad je trebalo odužiti se", bez prigodne patetike priča za
NIN potpukovnik Perić. On je zajedno sa poginulim kolegom, majorom Zoranom
Radisavljevićem odlikovan Ordenom za hrabrost.
"Nisam se bojao da poletim - idem da se bijem pa šta bude, bojao sam
se za stanje u kome će biti moj avion. Imali smo ogromne tehničke probleme
sa našim avionima, čiji su resursi istekli nekoliko godina pre marta 1999.
Resurs znači da je proizvođač aviona naložio da se, devet godina posle
njegovog korišćenja avion generalno obnavlja. Međutim, vreme je sankcija,
nema se para... Oni koji ne lete dođu i kažu: Može to da traje još, ugrađen
je u njega faktor sigurnosti! I produže resurs avionu za 15 odsto. Kad više
nije bilo delova, lavovski posao odradili su tehničari i majstori. Dane i
noći provodili su na avionima, kako bi ih osposobili. Nigde u svetu radarima
u avionu ne menjaju se pojedinačno otpornici, već kompletne ploče. Kod njih
je postojao takav entuzijazam, da su čak i to radili. Ali, nisu mogli
nemoguće: kad je nov, radar na "migu 29" može da otkrije prisustvo druge
letilice u vazduhu i na 80 kilometara, posle više od decenije upotrebe, naši
radari imali su domet 20 do 30 kilometara, ukoliko su uopšte radili. Retko
koji od naših aviona tih dana se podigao u vazduh, a da nije imao probleme
kada je sletao."

VATRENE LOPTE: Po nekim saznanjima dan D trebalo je da bude 23.
marta. Ali, tog dana čitava Srbija bila je prekrivena oblacima, tako da se
napad odgodio za sledeći dan. Tog 24. marta nije bilo oblačka, kristalno
čisto nebo. Sedeli smo u avionima, potpuno spremni za borbu sa avijacijom
NATO-a. Na znak uzbune prvi je poleteo Nebojša Nikolić. Odmah mu je otkazao
radar, a u tom trenutku na njega je išlo 16 holandskih F-16 aviona. Nekoliko
njih plotunski su ispalili rakete. Nebojša je uspeo da se katapultira i
spasi se iz vatrene lopte. Već su padale bombe po hangarima, kad je poleteo
Bata Kulačin. Praktično, avioni NATO-a su izbacili bombe i krenuli nazad,
kad se Bata ustremio na njih. Opazili su ga i vratili se, došlo je do
preplitanja aviona, tako da nisu mogli da dejstvuju. I Bati je radar otkazao
ali video je nekoliko kondenzovanih tragova, koji su proleteli pored njega i
na sreću, nisu ga pogodili. Komandovano mu je da se vrati: naš aerodrom bio
je zahvaćen dimom, sleteo je na surčinski. Interesantno, pista našeg
aerodroma u Batajnici, uništena je tek pred kraj rata. Želeli su da nas što
više obaraju u vazduhu, da isprobaju svoje rakete "amram" i druge sisteme.
Rečeno nam je da ćemo presretati krstareće rakete na malim visinama,
međutim, gađani smo sa osam i deset hiljada metara visine. Otprilike onda
kad je oboren Nebojša Nikolić kod Titela, oboren je i Ilja Arizanov kod Suve
Reke. Poleteo je sa niškog aerodroma. Imao je otkaz radara i spo sistema,
koji pokazuje ozračenost letilice od radara s drugih aviona. Pilot Ilić
poleteo je posle Arizanova i takođe imao otkaz spo sistema. Pogođen je, ali
uspeo je da spusti avion. Izlažući živote, pod uzbunom, tehničko osoblje
skidalo je delove s tog aviona, po sistemu spasavaj šta možeš.

POJEDINAČNO POLETANJE: Izašao sam iz skloništa i krenuo prema svom
avionu broj 114, mom kobnom avionu. Bio je malo izvučen na stajanci, išao
sam prema njemu misleći: sad sam ja na redu, najstariji sam i treba da budem
u pripravnosti. Najednom, začujem zvuk utišanog motora aviona u obrušavanju.
Vidim beli trag, a onda kaponir u kome se čuvaju avioni, nekih 200 metara
ispred mene, kako leti u vazduh kao da je od kartona. Bomba je probila
slojeve zemlje i silu betona, eksplodirala ispod poda kaponira i podigla ga
u vazduh, kao piramidu. Pista je bila posuta zemljom i šutom, shvatam da
neću moći da poletim.
Te večeri dolaze Ljubiša Veličković, Branislav Petrović, komandanti
korpusa i Milenko Pavlović, komandant puka, da vide šta se dogodilo sa nama.
To je već treća noć nespavanja; Pavlović je spustio glavu na sto i odmah
zaspao, Bane Petrović je samo zavalio glavu i takođe zaspao. Kao najstariji
letač razgovarao sam sa Ljubišom Veličkovićem, kažem: Generale, bogami, na
ovakav način ništa ne možemo da uradimo. Poletati pojedinačno zaista nema
svrhe! - Vidim, vidim... Razmislićemo šta ćemo morati da radimo.
Zoran Radosavljević i ja idemo kući, njegovim kolima. Ostaje major
Kužet sa pilotima, mi idemo da odspavamo i okupamo se, sutradan se vraćamo.
Onda Kužet ide kući, tako se, koliko-toliko smenjujemo, makar malo da
predahnemo. Sve vreme smo napeti, čučimo pored aviona. Kad me je na vratima
ugledao moj mali sin Luka, skočio je na mene - kakvo spavanje. Odmah su
došli moji roditelji, počeli su i komšije da pristižu, ništa od odmora.
Okupao sam se, malo sredio, kažem: Idem! Nastaje porodična drama, Luka mi se
obmotao oko nogu, viče: Nemoj da ideš, tata! Moj otac, koji u životu nije
pustio suzu, počinje da plače, kao dete. Naravno, bilo mi je teško; ove su
poobarali, stanje je grozno... Svestan sam da ću, vrlo brzo, morati da
poletim.
Javljaju da treba smeniti dvojicu u pripravnosti, Kužetu i
Ranđelovića. Kažem: Idem ja, ko će sa mnom? Zoran Radosavljević, koji nije
leteo šest meseci, jer je bio na kursu engleskog, kaže: Idem s tobom. Bolje
je da letim po danu, dugo to nisam radio noću. Gotovo istog trenutka,
načelnik unutrašnjeg puka nas obaveštava: Sedajte u avione, budite u
pripravnosti!

FORSAŽ, SAD: Dobili smo poletanje prema severu. Uključio sam radar i
podigao njegov snop sasvim nagore, i leteći veoma nisko pokušao da izbegnem
"avaks" iz Mađarske. Bili smo nad Zrenjaninom kad se javio oficir za
navođenje i obavestio nas: Oko Valjeva dejstvuju "plavi", krenite na njih!
Odmah potegnem palicu, mada mi je bilo žao građana, okrenuli smo avione
posred grada, na 20 metara visine. Oficir za vezu insistira: Dajte poziciju?
Nikako da je izgovorim, znam da nas prisluškuju. Kad smo Dunav preleteli i
prešli u Srem, morali smo da podignemo avione kako bismo prešli preko jednog
brega. Pogledam na priznak "rl", indikator koji označava rad radara, ne
svetli! Postoji druga sijalica, mala zelena, koja označava napon na radaru -
ne svetli ni ona! Radar se pokvario. Radosavljević je 300 metara iza mene,
njegov radar funkcioniše. Ako primetimo nešto, proći će napred i
dejstvovati, ja ću za njim.
Oficir za vezu nam javlja: Plavi beže na zapad. Nad Inđijom smo,
jurimo brzinom od 950 kilometara na sat, shvatim da ćemo preleteti Drinu,
granicu. Oficiru kažem šta će se dogoditi, ništa nije odgovorio. Nad Šapcem
upadamo u oblake, 3 500 metara su donja baza, 5 000 gornja, ali iskidano,
četiri do pet osmina oblačnosti. Zoranu, komandujem: Forsaž, sad! Izleteli
smo iz oblaka pod 70 stepeni i popeli se na 7 600 metara visine. Zoran kaže:
Vidiš me? - Vidim! - Nemoj u sunce! Okrenem malo kurs udesno i tako letimo.
U jednom trenutku Zoran se javlja: Desno, pod 50! Mislio sam da je otkrio
nešto na radaru, kažem: Prođi napred da dejstvuješ! - Ne, ne, na spo-u je.
To je taj uređaj koji pokazuje ozračenost, i to znači da su nas otkrili NATO
lovci! Pogledam u svoj spo, ništa ne pokazuje. U materinu, stvarno nemam
sreću! Kažem: U redu. Manevar, sad! Kad se avion okrene pod uglom od 90
stepeni, nestaje sa neprijateljskih radara. Prostirali su se na našem kursu
250, krenuli smo levo za kurs 150 do 160, i pobegli im sa radara.

GE MANEVRI: Ne javljaju se iz centra za vezu, nemamo nikakvih
obaveštenja. Ponovo jurimo za "plavima". Iz "avaksa" im komanduju da se
okrenu na nas, ali da ne uključuju radare. Videli su da im bežimo, kad
primetimo da smo ozračeni. Naređeno im je lansiranje projektila, bez
radarskog navođenja. Njihova "amram" raketa može tako da dejstvuje. Sad nam
oficir za vezu javlja: Idu na vas! Istog trenutka primetio sam nekoliko
kondenzacionih tragova, išli su prema nama. Zoranu sam odmah javio: Beži,
rakete! - Bežim u oblake! - odgovorio je. Sačekao sam trenutak da nestanu
beli tragovi, onda kada raketa otpočinje samonavođenje. Izveo sam nekoliko
ge manevara, protivraketnih. Okrenuo sam avion na leđa, vukao ga nadole, pa
ponovo udesno... Poverovao sam da sam uspeo, i vizuelno počeo da tražim
avione, računajući da ih čeono gađam našim odličnim ic-raketama. Onda se
dogodio udar rakete u desni bok mog aviona. Odbacila ga je nekoliko desetina
metara. Kao kad u vaš auto tresne drugi u saboraćajki. Dobio sam jak udarac
u nadlakticu. Onda su motori utihli, nastao je neprijatan osećaj tišine u
pilotskoj kabini. Krenem palicom ulevo, da bežim prema našoj teritoriji -
ništa. Komande ne reaguju, otkazale su. Avion počinje da pada, naginjući se
udesno. Desni motor se zapalio, u kabinu počinje da prodire dim. Mada imam
spušten vezir na kacigi, suze mi oči. Visim na vezama, bezuspešno vučem
palicu, prašina i dim su oko mene. Hiljadu otkaza pojavljuje se na komandnoj
tabli, vidim da je gotovo - povučem ručicu i katapultiram se - bum! -
izletim iz aviona u plamenu. Nemam vremena za strah. Kroz glavu mi je prošlo
bezbroj rečenica: Uh, majku mu, pogodi me!... Ali, ponašam se racionalno, ne
bih li preživeo.

NAD KROŠNjAMA: Pogođen sam na 7 600 metara visine, iskočio sam na 7
200 metara. Padao sam i padao, sa sedištem. U momentu kada padobran treba da
se otvori, sedište se polako okrene za 180 stepeni i vi padate glavom
nadole. Možete da zamislite kolika je to rupa ispod vas, sa visine od 5 000
metara. Prvi put osetio sam užasan strah, šta ako se padobran ne otvori?
Okrenuo me je snažan trzaj, uh, dobro je, preživeo sam. Dugo sam padao kroz
oblake, smrzao sam se, sav pobeleo. Mada je tog 26. marta dan bio topao,
gore je jezivo hladno, minus 25 stepeni. Pahuljice su promicale pored mene,
i tek tad sam shvatio da su mi rukavi na kombinezonu zavrnuti.
Na 3 000 metara izašao sam iz oblaka i ugledao svoj rodni kraj -
Loznicu, Ugljevik, Drinu. Vidim i svoj avion kako eksplodira, udarivši u
jedno brdo. Prva misao je da sam živ, ali muči me neizvesnost: na čiju
teritoriju ću pasti, našu ili muslimansku? Zatim, šta ako se polomim
prilikom pada, brzina propadanja je velika?! Na nekoliko desetina metara
iznad krošnji, kao da me obuhvatio neki fini povetarac, okrenuo me za 180
stepeni i pomerio stotinak metara bočno. Preda mnom se ukazala kosa livada,
idealna za doskok. Bup, tresnuo sam o zemlju, udar mi je izbio vazduh iz
pluća.
Pomerim vrat, u redu je, pomerim jedno rame, pa drugo, sve je u redu.
Brzo otkopčam veze, odbacim padobran i shvatim da treba da bežim. Ali,
uskoro će mrak i to mi pruža veće šanse. Onda ugledam dve grupe ljudi kako
trče prema meni, naoružani su kalašnjikovima. Šuma je još gola, nemam gde da
pobegnem i sakrijem se. Pri tom, nemam pojma gde sam pao. Moja supruga je iz
Bosne, jednom mi je rekla da muslimanske kuće imaju krovove građene na
četiri vode, a srpske na dve. Odozgo sam ugledao selo, nekoliko kuća su sa
krovovima na četiri vode, nekoliko sa dve - pogodi ko živi u selu! Ovi me
opkoljavaju, viču: Čiji si? - Naš! Mnogo vremena je prošlo dok sam dokazao
da sam njihov - Stvarno je naš! E, ajde, onda, popij s nama!
Nazvao sam komandu, javio se jedan general, nije bitno koji, i upitao
me: Jesi li uradio šta pametno? Rekoh: Nisam lansirao rakete, radar mi je
otkazao. - Onda, sedi tu i ćuti! Nazvao sam i suprugu, i rekao: bio sam
gore, sad sam dole. Živ sam. Nisam znao šta se dogodilo Radosavljeviću,
pretpostavljao sam da se katapultirao. Posle nekoliko sati, leđa su počela
da me bole, niko ne dolazi po mene... Meštani su primetili da se vrpoljim,
jedan kaže: Sedaj u moja kola, ja ću te odvesti. I odvezao me je, pravo u
Batajnicu.

TRAUME: Kad sam se pojavio u eskadrili (svi su bili u vrećama za
spavanje), nastala je euforija. Tek tada, zaista, shvatio sam da sam živ.
Došao je i Ljubiša Veličković, pita me: Periću, pa kako si? - Živ sam, dobro
je, nego, znate li šta je sa Radosavljevićem? Malo je zaćutao, kaže: Jebi
ga, ti si imao sreću! Shvatio sam da je poginuo i to mi je pomutilo radost.
Poginuo je čovek koga sam vodio na zadatak. Otišao sam da izjavim saučešće
njegovoj majci, hoću da puknem od muke. Ne znam kako da joj saopštim strašnu
vest, kažem: Znate, ne znam šta se dogodilo, trebalo bi da zovemo Loznicu...
Tri sata okolišam, na kraju ona sama kaže: Slušaj Buco, znam da je moj sin
mrtav, osećam to. Još uvek nosim traume od tog susreta.
Sutradan po obaranju, prestao je bol u leđima. Tražio sam da me stave
u pripravnost, nisu mi dozvolili. Mesec dana posle katapultiranja nije
dozvoljeno letenje. Zbog kičme i drugih osetljivih delova. Tih prvih dana
agresije NATO-a, uglavnom su poletali piloti sa većim iskustvom, i obarani
su. Znate kako izgleda to čekanje u redu za poletanje? Prvih nekoliko dana
lako sažvaćeš strah, posle sedmog, vidiš kako ljudima igra vilica, ne mogu
da kontrolišu pokrete, da smire ruke. Znate, praksa je pokazala da avion ne
može da se održava na papiru. Može sad da priča ko šta hoće i pokriva se
svakakvim papirima, mi piloti znamo ko je bio kriv zbog takvog stanja u
vazduhoplovstvu.
Nikad neću da zaboravim razgovor dvojice generala, prilikom obilaska
naše jedinice. Jedan od njih je prokomentarisao: Znate, malo se gine! A moj
razgovor sa tadašnjim komandantom vazduhoplovstva, Smiljanićem, izgledao je
ovako: Zašto nisi oborio nijednog Amerikanca? - Gospodine generale, kad nam
date ispravne avione, možda ćemo ih oboriti. - Zar vi nemate tehničare, da
ih popravljaju?! - Popravili su ono što su mogli, a ono glavno trebalo je da
popravlja neko od vas! Naglo je postao neprijatan: Šta misliš, da si heroj
ako si iskočio iz aviona?! Hoćete činove, a nećete da ginete!

LJUBIŠA STAVRIĆ
*********************************************************

Smiljanić je bio i ostao jedno od najvećih govana koji su sistematski uništavali RV i PVO ! Ruku pod ruku sa Antunom Tusom !

Meni je film mnogo tuzan,ali je i dobar. Mnogo zivota je unisteno u svim ovim ratovima 90-ih.

Guglovao sam po netu, trazeci ovaj dokumentarac, pa mi izasla i ova tema.
Dokumentarac sam pogledao davno na TV-u, pa sam sad hteo ponovo.
Medjutim, sa YouTube-a je skinut, a sa sajta RTS-a ne mogu da ga skinem (probano sa FF i Chrome).
Zna li neko gde ovo moze da se nadje?
Ako pitanje krsi pravila foruma, moze na PP.

Meni radi na RTS sajtu na operi ali samo opcija gledanja a ne i pruzimanja.

Ako mislis na prvo deo, i meni ide, ali samo do 8. minuta.
Dalje nece, a kad pocnem da skidam, zastane na 15Mb, sto mislim da se poklapa sa 8. minutom.

Da evo i ja sam počeo sad da gledam i zapuco se na 8. min

Znam da je protiv pravila ali,ovaj forum koji navodim je mnogo bolje resenje za sva pitanja i odgovore
koji vas zanimaju u vezi bombardovanja Srbije 99,i ucesca nasih pilota u odbrani.

http://www.mycity-military.com/Blog/Niko-nije-rekao-necu.html


Ali izgleda mrka kapa za snimak emisije,probacu ja kod jednog mog prijatelja ,on je opsednut vojskom :)
da vidim da li ima snimak,pa cu ga podeliti.

_{[Ovu poruku je menjao zivojin322 dana 22.07.2015. u 21:23 GMT+1]}

Imam ja snimak, nekako je preživo sve ove godine na hard-u Okačiću pa ću napisati link, nije velik oko 100mb

Ok, ko nadje nek okaci.
Uzgred, dokumentarac je iz dva dela.

Evo linka, nisam znao da ima dva dela...Onda je ovo prvi pošto traje oko 52min

https://www.dropbox.com/s/7lp5...20nije%20rekao%20necu.flv?dl=0

Da li neko ima link koji radi kako bih mogao da skinem film. Odličan je.
Hvala

Ajde ako neko moze, neka ponovo uploaduje film. Na RTS-ovom sajtu ne radi ni prvi ni drugi deo...

Evo, fajl koji je ranije okacio ZIKI, imas 28 dana da ga skines:

http://www.fileconvoy.com/dfl....8237d999731013cef0f6cfa688f5ae

Sad ne mogu da se setim kako je RTS podelio dokumnetarac na dva dela, ali ovo sto je okaceno, deluje celovito, ne bih rekao da postoji i 2. deo.

Ovo je samo prvi deo, ali u svakom slucaju hvala!!!

Nema na cemu, veci deo zahvalanosti treba ici @ZIKI.

Jesi li pogledao ovo sto si skinuo, tj. jesi li siguran da postoji i drugi deo?

Pocetak prvog dela se moze videti ovde:

http://www.rts.rs/page/tv/ci/s...%D0%B8+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html



Pocetak drugog dela:

http://www.rts.rs/page/tv/ci/s...%D0%B8+%D0%B4%D0%B5%D0%BE.html

<sub>[Ovu poruku je menjao Filip.ue dana 06.10.2015. u 23:18 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Filip.ue dana 06.10.2015. u 23:22 GMT+1]</sub>

Da...
Nista, onda cekamo da neko iskopa drugi deo, pa da okaci :)

Da li je procesuiran i osuđen neko od generala koji su slali ove momke bez radara sa pokvarenim avionima direktno u smrt?
Jasno je da nije trebalo ulaziti u sukob i da je tome najviše doprinio Milošević... ali mene sa tehničke strane interesuje da li je neko odgovarao što su avioni bili mahom neispravni...

Treba proveriti da li je to tačno. Neki pilot bi mogao da odgovori. slati avion bez radara u noćnu borbu skroz suludo. Zaboravio sam šta kažu u filmu mislim da govore o tome kako su NATOovci imali moćnije radare.

To su bili specificni uslovi i piloti su svesno isli u smrt - to je bio fanatizam i ludost a ne hrabrost.


Ali sta ce biti sa najsvezijim primerom - PADOM HELIKOPTERA u martu 2015te ? Ni Mehic nije rekao necu........

@sasa022 teske reci,nije ni fanatizam ni ludost,nego svesnost situacije i hrabrost-izuzetna hrabrost

To se moze reci za npr. vojvodu Stevana Sindjelica , majora Milana Tepica


1999-te potez pilota je bilo samo fanaticno postovanje zakletve i pravila sluzbe....

Kako nazvati svestan odlazak u sigurnu smrt , a da unapred znas da neprijatelju nisi u stanju da naneses bilo kakvu ozbiljnu stetu ?
Kakvu je sansu imao jedan ili dva poluispravna MIG-a , snimljenih i pracenih jos od poletanja protiv eskadrile potpuno ispravnih aviona lovaca spremnih za oruzano dejstvo ?????????


2015-ta

Mehic nije poznavao situaciju u Surcinu , nije imao uslove ni za vizuelno sletanje ( zbog mraka i guste magle ) , a ni za instrumentalno jer je deo instrumenata dan ranije izvadjen iz letilice i poslat u servis , plus je navodjen od strane kontrole leta civilnog vazduhoplovstva koja barata drugacijim podatcima - parametrima od vojne kontrole leta......... i pored svega toga je bezuslovno postovao naredjenje da sleti bas u Surcinu.

Najzesce je u svemu sto sam odrastao u SFRJ koja se konstatno podsmehivala i sprdala sa raspadom Kraljevine Jugoslavije pred napadom sila Wermachta i satelita, sve dok nisam malo proucio nedavno temu i shvatio da je recimo Ratno Vazduhoplostvo Kraljevine Jugoslavije 1941 imalo oko vecinom 450 najmodernijih borbenih aviona toga doba, a u predvecerje 1991 Ratno Vazduhoplovstvo SFRJ imalo koliko modernih borbenih aviona? - cini mi se ukupno 17 komada Mig-29 + 2 Mig-29 UB trenazne verzije...

Gde si našao taj podatak da smo imali 450 najmodernijih aviona? Delu je malo verovatno , činjenica je da su nas Nemci zgazili jako lako i jako brzo. Narvno nije to ništa za podsmeh,u to vreme 1 na 1 mogli su da pregaze bilo koju državu na svetu.
Ja sam čuo da je ona čuvena parola "Bolje rat nego pakt" smišljena posle rata i da nije bila zastpljena na datim demonstracijam. Koje ne znam ko je i zbog čega organizovo pošto nam se protivljenje Nemcima očigledno obilo o glavu.

Jugoslavija je 1941, po meni kapitulirala vrlo brzo zbog srpsko-hrvatske interne sizme. Evo:





73 komada Messerchmitt BF-109 E
47 komada Hawker Hurricane
11 komada Rogozarski IK-3
69 komada Do 17 K
40 komada Dornier Do 17 domaca proizvodnja po licensi
61 komada Bristol Blenheim I
40 komada Bristol Blenheim domaca proizvodnja po licensi
40 komada Savoia Marchietti SM-79 K bombarder


Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Yugoslav_Air_Force



Pogledaj modele ucesnike Bitke za Britaniju (Battle for Britain):

https://en.wikipedia.org/wiki/...rricane.2C_Spitfire_and_Bf_109


Koliko se secam Do 17 ili Bristol Blenheim modele koji su proizvedeni kod nas je kupila Finska nakon kapitulacije 1941 i nikakve primedbe na kvalitet izrade nisu imali, znaci vrh toga doba.



_{[Ovu poruku je menjao DusanSukovic dana 18.10.2015. u 15:28 GMT+1]}

Dule '91. godine JNA je raspolagala sa trocifrenm brojem supersonicnih aviona u ispravnom stanju, mig 21 bis je u to vreme jos uvek bio vrlo konkurentan avion. Niko u to vreme ne bi direktno krenuo na Jugoslaviju, a da nije u pitanju ww III, zato je odabran laksi nacin za osvajanje, podrskom lokalnih separatista.

Kraljevina je imala impresivno vazduplohovstvo u regionalnim ovirima, ali ti avioni su bili distribuirani po celoj zemlji, a ne samo u Beogradu. Nemci su napali Beograd sa oko 500 aviona 6. aprila, od toga vise od 100 lovaca, a iz Zemuna je poletelo tridesetak nasih lovaca u odbranu.
Svi znamo kako se to zavrsilo, ali ipak smo i u tako losoj situaciji oborili trocifren broj Svaba.

Sem toga nasi piloti bombardera su poletili iz Banja Luke i uspeli su da bombarduju aerodrome Luftvafe u Austriji, u malo poznatoj i hrabroj akciji. U vazduplohovstvu nije bilo izdaje kao u ostatku armije/drzave koja se raspala, oba puta na isti nacin, izdajom iznutra.

'99. je posebna prica i u toj situaciji nismo imali sredstva za odbranu na nebu. Piloti su poleteli da izvrse svoju misiju na avionima sa isteklim resursom, brojcana i tehnoloska razlika bila nepremostiva.

IMHO Mig21 BIS verzija je mozda bio konkurentan 1981, 1991 definitivno nekonkurentan naspram zveri kao sto su F-16 i F-18...
Obucenost pilota je isto veliki faktor!

EDIT:

Pogledaj ove verzije, pa ces videti kako je stajao MIG21 BIS prema njima:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/F-16C/D_Fighting_Falcon#F-16A.2FB

Znaci vec 1991 ima GPS navigaciju, ne doziva kontrolora preko neenkriptovanog kanala i pita: "Radari gde sam...?"

_{[Ovu poruku je menjao DusanSukovic dana 18.10.2015. u 19:01 GMT+1]}

PERIOD 1980-1990 cifre nisu 100% tacne,ali nisu ni daleko,mozes proveriti

Ratno vazduhoplovstvo (JRV) imalo je oko 32.000 pripadnika, uključujući i 4000 regruta; raspolagalo je s više od 700 aviona i 200 helikoptera.
U 12 eskadrila raspoređeni su jurišni lovci domaće proizvodnje za neposrednu vazdušnu podršku (165 aviona Orao-2, Super Galeb i J-21 Jastreb, i stariji P-2 Kraguj). Bili su naoružani s AGM-65 Maverick vazduh-zemlja reketama američke proizvodnje ili sovjetskim AS-7 i AS-9 raketama. U devet eskadrila bilo je raspoređeno 130 sovjetskih MiG-21 presretača, uveliko zastarelih i naoružanih sovjetskim vazduh-vazduh raketama AA-2 i sličnim zastarelim ili nešto savremenijim AA-8 raketama. Tokom 1987. Jugoslavija je dobila 16 MiG-29 presretača. Imala je i dve eskadrile sa više od 30 sovjetskih Jak-40, Antonov An-12 i Antonov An-26 transportnih aviona, sedam eskadrila transportnih helikoptera Mi-8 i domaćih Partizana (francuski Aérospatiale Gazelle proizvođen po licenci).Drugo i mnogo vaznije JNA piloti su imali izuzetno dobro znanje letenja i koriscenja letelica.

F-16 i F-18 tih godina su imali takmaca i to oliceno u avionu MIG-29,a pogotovo poboljsanoj varianti MIG29M

Svi ti novi modeli nikada nisu radni konji armije. Kada u vazduplohovstvu vidis nov model, nov radar, to ne znaci da oni cine okosnicu, bas suprotno.
Sem ako nije vanredno stanje, sve te inovacije dugo cekaju da dodju u jedinice.

Krajem osamdesetih veci deo f16 flote nije tako tehnoloski napredan. Duga ja to prica, da ne davim. U to vreme oni nikako nisu bili zainteresovani da se peglaju sa pismenim protivnikom.
To ne znaci da nisu bili stravicno nadmocni, ali nisu bili spremni da snose gubitke kao Svabe kojima je bilo prihvatljivo da izgube nekoliko stotina pilota i aviona nad Jugosavijom.

Avijacija je timski sistem, a ne avion. Cak su i nasi neispravni migovi 29 u odredjenoj vrsti vazdusne borbe nadmocni u odnosu na sve zapadne avione 99te, ali oni nikada nisu dozvolili da dodje do tog scenarija. To je sistem.

Odakle ti ovaj podatak?

Ma daj ljudi još će ispasti da smo bili ravni po moći wehrmacht-u ili barem da smo mogli da se nosimo sa luftwaffe. Koliko ja poznajem Srbiju izmedju dva rata to je i dalje bila zemlja u kojoj je većina stanovnika živela u selu. Tehnulogija je bila po prilično zastarela a verovatno i vojska. Nismo bili u stanju da pružimo dostojan otpor.

_{[Ovu poruku je menjao dusanboss dana 20.10.2015. u 13:34 GMT+1]}

Nemački gubici iznose između 42 i 48 aeroplana. Da su naši piloti imali zapaljivu municiju, broj oborenih nemačkih aviona bi bio i veći. Što se tiče aviona, imali smo najsavremenije mašine, uključujući nemačke, francuske i avione domaće proizvodnje.

Ma da. Naši neprijatelji su uvek govorili "Ne daj bože da se Srbi slože". Možda smo mi bili i jači od Švaba al eto Hrvati i domaći izdajnici su krivi za poraz.
Jel problem biti patriota i ujedo sagledati stvari realno? Izgle da jeste. Zato i tapkamo mestu. Jer smo najpametniji,najlepši i najbolji narod na svetu.

@DusanSukovic

Napisao sam nad Jugoslavijom, ne samo nad Beogradom. Mozda gresim, ali prilicno sam siguran da ne gresim. Nemacka logika koju su kasnije preuzeli saveznici, bila je da se padovi aviona van teritorije dejstva ne racunaju u bubitke u borbi, vec tehnicke kvarove. Koliko sam pratio istorijske podatke, "tehnicki kvarovi" duplirali su gubitke sa pedesetak na preko 100 agresorskih aviona. Napad na Jugoslaviju je poceo avio napadom na juznu Srbiju iz Bugarske, onda je usledio napad na Beograd, itd. Avioni su padali i van nase teritorije. A nasi bombarderi su dejstvovali na teritoriji agresora.

Mi smo majstori u pljuvanju svega naseg, ali nema potrebe da se pljuje nesto sto je primer hrabrosti, odvaznosti i profesionalizma. U armiji koja se raspala unutrasnjom izdajom i dezorganizacijom, vazduplohovci su bili izuzetak...

Ma svaka čast ljudima na hrabrosti i pruženom otporu ali, ne mogu da verujem da mislite da smo bili i blizu moći ncističke Nemačke u bilo kom sgmentu.
Možda smo imali bolje golube pismonoše .

Nije to nikakvo pljuvanje, neke zelja da se dodje za akademskom istinom uz pomoc kredibilnih izvora. Znaci neko ko je citao sajt : http://www.crveneberetke.com/s...gresije-na-srbiju-1999-godine/ na kojem stoji da je srpska PVO maltene svakog dana tokom rata srusila protivnicki avion, zestoko ce de usprotiviti siroko uvazenom misljenju o max 3 ili 4 srusena aviona..

Uzmi bilo koje vazduhoplovstvo u svetu osim najjacih igraca tog doba i danas, Ratno Vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije moglo se sa njim solidno da nosi, pogledaj sta je Poljska ili Norveska imala 1939 ili 1940 u naoruzanju tad i usporedi sa nasim ratnim vazduhoplovstvom 1941 :-)

Daleko od toga da smo bili slabi. Čak smo medju prvim zemljama koje su osnovale ratno vazduhoplovstvo ali, ipak su sile osovine bile supriorne u napadu na Srbiju.

https://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_Air_Force_and_Air_Defence

Nemačka je(sa saveznicima) poslala 2373 avina. Mismo tada imali 494. To i ne izgleda baš toliko supriorno u brjkama medjutim ne može se gledati na taj način. To je bilo sve što smo imali od aviona, deo je bio zastareo. Pravu nadmoć Nemačke se vidi u podatku da su samo te 41. proizveli 9422 ratnih aviona.

Stvarno bih voleo da je Srbija bila velika,moćna i jaka makar nekad u istoriji ali, sem Dušana silnog i možda Titove Jugoslavije na vrhuncu moći ne vidim druge perioda kada smo imali bitnu vojnu moć.

Da smo bili nikakvi poslali bi glasnika na konju sa spiskom zelja, a ne organizovali kompleksan pohod sa paralelno koordiniranim napadom iz svih zemalja okruzenja, osim Grcke..

To nije nista koliko su proizvodili 1943, za vreme vakta Alberta Speera, cak 80 % vise :-)

Pa o tome ti govorim. Verujem da smo mo pružili zavidan otpor ako se svi faktori uzmu u ozbir. Ali realno nismo imali nakakve šanse protv nemačke ratne mašinerije.

Definitivno, kad su puno jace svetske sile poklekle (Francuska) i Rusija zamalo (mereno noktima i milimetrima), ni mi nismo mogli cuda da uradimo. Ali realno nesto se mislim, Hitler svakako nije mogao da pobedi, jer je vecini nacija na planeti nudio smrt ili ropstvo. Odosmo zesce u off. :/

Da je malo poradio na marketingu možda bi mu i uspelo. Trebalo je više da koristi reči kao što su demokratija, integracije, međunarodna zajednica, humanitarna katastrofa... Mogao je da potkupljuje strane državnike, nudi kredite, slika se sa izbeglicama... Mougćnosti su mu bile beskonačne. Uništila ga je ili sujeta ili iskrenost.

Manje vise si u pravu, samo da nije direktno koristio gasne komore i pobio 6 miliona Jevreja - sa tim cinom nikako nije mogao da dobije naklonost postenog sveta, ovo sto je preko satelita pobio Srba i direktno Rusa..who cares..statistka, sto bi rekao Staljin :/ Malo sam cinican, ali ispade tako..

Zato su njegovi naslednici naučili lekciju. Danas se prvo legalno izabrani vođa neke zemlje proglasi diktatorom, deo naroda teroristima, a svi ostali koji se ne uklapaju u prve dve kategorije kolateralnom štetom. Mislim da ipak nije kriv Hitler za neuspeh. Gebels je kriv. Nije dovoljno dobro odradio svoj posao. Danas se sve to radi mnogo bolje.

Mislim da ne znamo pravo istoriju o Hitleru u ww2. Pobednici pišu istoriju. Daleko od toga da je Hitler bio miroljubiv čovek ali u nekim segmetima karikiranja istorije se otišlo toliko daleko da je jasno učljivao kao propaganda.

Javio jedan clan foruma da se pojavio i drugi deo, pa koga zanima...

kad li ce vec jednom rasformirati vojsku Srbije ?

Ja strahujem za zemlju Srbiju jer svakih 20-50 godina rodi nam se neki Zlobica, Pasic ili Simovic koji umisli da je sila pa ajmo u rat.

Zašto bi rasformirali vojsku? Koja to država nema vojsku? I zašto misliš da je sada ratno raspoloženje u zemlji. Postoji malo huškanja u medijima što se i meni ne svidja, ali ne verujem da smo ni blizu nekog oružanog sukoba.

IUOP_1 havala za drugi deo. Do sad sam već zaboravio prvi al nema veze

9 od 10 Srba i dalje masta o velikoj Srbiji, a to sto se to bas ne vidi javno je zbog naseg rajinskog mentaliteta gde se na EU gleda kao na nuzno zlo.

sacekaj 24 april pa kad ti u parlamentu bude 30% velikosrba pitacu te onda za pritisak.

LM,

pravis istu gresku kao pokojni Konjisav

sve u duetu sa Dulom.

Nije valda? Bog da mu dušu prosti.



Ne baš 9 od 10 koje ja poznajem. Ovi koje ja znam uglavnom maštaju da nadju normalan posao i da žive koliko-toliko pristjno. Da li će to radit u Srbiji do Tokija ili u Begratskom Pašaluku, nije toliko bitno.