Iako mi je posao vezan za IT, sve mi se vise cini da je bolje potraziti zaradu na nekoj drugoj strani. Profiti su mali i nije lako opstati ni onim vec poznatim firmama. U stvari, mogucnosti su velike, ali treba bezati od klasicne prodaje. Istrazi trziste i fokusiraj se na nepokriveni deo. Recimo, ako vidis da raste potreba za umrezavanjem, fokusiraj se na taj deo. Vremenom mozes razvijati firmu u raznim pravcima, ali bitno je poceti sa necim sto drugi ne rade.

Po mom skromnom misljenju. Ako se pazi, sa tih 30 000E moze da se napravi solidan posao. Dugo nisam bio u Subotici, ali onako predpostavljam da je ekonomski "zdrava", s toga ne vidim razlog zasto ne bi uspelo. Naravno, uz prilagodjavanje trzistu, sto rece Spanta u vezi umrezavanja itd...
Ono sto ti mogu reci iz ugla klijenta je ovo: Gledaj da "picnes" lokal i da izgleda lepo, unajmi talentovanog dizajnera da ti izradi "company presence"-ne volim ovaj izraz ali drugi nemam. Znaci da sve bude jednobrazno, sajt, logo, neonska reklama, oglasi u novinama, baneri na drugim sajtovima, pamfleti, katalozi. Nije to sada predsudno, ali svakako uliva dozu profesionalizma. Vidi cak i da se konsultujes malo oko dizajna enterijera prodavnice. U izlog uvek stavljas stvari koje "vriste". A o stvarima kao sto su organizacija, servis, podrska i ljubaznost ne vredi trositi reci jer je danas bilo kakvo poslovanje nemoguce bez toga. Naravno, ako ti krene, mozes da se prosiris i na ostalu elektroniku tipa: TV(plazme,LCD), Multimedijalni plejeri, Mobilni telefoni. Vidi da se pogodis sa nekim provajderom, da otvoris uplatno mesto za njih, tu nema neke zarade i sve manje ljudi koristi dial-up, ali je plus. Takodje vidi da nadjes lokal tamo gde ima puno prolaznika, ne radi prodaje, vec cisto radi pokazivanja, ljudi kada prodju to ce im upasti u oko, i sledeci put kada im nesto zatreba, mozda ce bas kod tebe da se pojave. Naravo, marketing po lokalnim medijima se isto podrazumeva.
Nadam se da sam pomogao.

Moras naci nacina da kreditiras kreditno nesposobne ljude i da im prodajes stvari na dozivotnu otplatu, tada ne pitaju ni kakav je kvalitet ni kolika je cena. Sve ostalo je... pa sta da ti kazem, ja sam iz tog biznisa pobegao u banku i - konacno imam i para i vremena!

Ne znam ljudi,ali to je valjda jednio sto me zanima i za sta bi imao volju da se borim!Isao bi pod kiriju jer ovde u SU je nenormalno tesko naci posl.prostor za prodaju a da je cena neka "normalna"i da je lokacija ok!.Ovde ima par prodavnica koje su recimo malo ozbiljnije ali deru sa cenama,strasno...npr ovde jedna graficka kosta 19.000 din a negde u BG-u ili nekom drugom mestu istu tu graficku vidis za 13-14 hiljada.Ovde jednostavno nema neke velike konkurencije i deru sa cenama.Ne znam ljudi,jako se dvoumim,velike su to pare za uloziti a ne daj boze da propadne,a opet ako ne ulozis neku vecu sumu,ne mozes ni da ocekujes neko dobro poslovanje!Rizik uvek postoji u svakom poslu,pitanje je samo,koliko su ljudi spremni da ga prihvate!ako neko ima iskustva sa ovim poslom i ako neko zeli uopste da kaze svoje misljenje,pisite slobodno!pozz.

Veliki novac ti nije potreban za lager robe jer ti veliki lager nije potreban... na lageru treba da imas neke stvari koje idu brzo i koje nece stajati nedeljama na rafovima. Cene se brzo menjaju i imaces rizik da ces morati da prodas neku robu za manju cenu nego sto si je nabavio ako bude dugo stajala kod tebe... Sto se tice skuplje robe moras videti sta se trazi pa da to i imas u radnji a danas ima puno kurirskih sluzbi i za sutra imas svu robu koja je potrebna.

Ocigledno si ti to sve pogresno razumeo - prodavnica racunara ukoliko si iole preduzimljiv nije nikakav rizik, ali ni dobro poslovanje. Koliko god ljudi znam da se time bave, niko se nije obogatio ali ni umro od gladi. Ocekuj jednu prosecnu srpsku platu za natprosecnu kolicinu rada i nista vise i nista manje. Nemoj sad da mislis da je to rad da stvarno nesto fizicki radis, jer vecina vremena se trosi za planiranje, pracenje trzista, komunikaciju sa kupcima i dobavljacima, svodjenje racuna, pripremu poreske dokumentacije i slicno. Ukoliko su ti ocekivanja takva, onda slobodno pocni. Ukoliko si mislio da za 2 godine zaradis novi auto a za 10 godina stan, onda ti je bolje da odustanes odmah, jer od toga nema nista.

Ja da zivim u Subotici i da imam zelju i volju da se bavim trgovinom, pokusao bih da iskoristim komparativne prednosti koje Subotica ima u odnosu na druge gradove - Madjarska ti je to na pola sata voznje, verovatno i medju prijateljima imas dosta njih koji znaju Madjarski, interesantno bi bilo osvariti neki vid bliske saradnje dve radnje od kojih je jedna u Subotici a druga u Segedinu. Sa bilo kojom vrstom robe da radis, uvek su neki artikli jeftiniji ovde a drugi tamo, znaci samo treba naci nacin da se ta razlika u ceni prelije u sopstveni dzep. Evropska unija je na ~10 km od tebe, brojni su nacini da se iskoristi ovaj period do ukidanja viza, sto pretpostavljam da nece biti bas skoro.

Ovo sto "quality" kaze jeste neminovnost u danasnjim uslovima poslovanja... Ali tako i ja mogu da prodajem racunare.

Moj primer: Crk'o mi je hard-disk. Posto mi je hitno bio potreban novi, krenem da obilazim prodavnice u centru Nisa. I, neverovatno, kod svih ima da se kupi, ali dostavljaju sutra:

- Izvinite, momak treba da ode do magacina da donese...
- Mislite, u "Pakom"?
- Ma, neeee....
- Pa dobro, zasto ste u izlog stavili 30 glupavih, sarenih tastatura i zvucnika i ostalu bizuteriju? Za te pare ste mogli da finansirate 3 diska, da ih imate u radnji.
- {redovno ostaju bez teksta}...

I na kraju nabasam na neki lokal koji ima HDD u radnji, ali samo od 80 GB. Morao sam da ga kupim, iako sam hteo nesto vece.

Ne smatrajte ovu poruku kao flame. Jednostavno, morao sam da se izjadam.

Najgore sto sebi moyes da uradis je da investiras u tu graficku. Potrosices 13.000, ocekivaces 16.000, medjutim, najniya cena ti ne garantuje da ces imati kupca, (mozda se kupac nece setiti da proveri cenu kod tebe pre nego sto kupi, a mozda ce jednostavno sesti u autobus i otici do Beograda) a ako ga ne nadjes za mesec-dva, onda ces tu graficku nuditi za 10.000 a prodaces je kad bude 7.000. Tako se propada u tom poslu. Znaci, to sto graficka kosta 19.000 je savrseno logicno, jer ako nabavis dve po 13.000 pa jednu prodas za 19.000 a drugu za 7.000, time si jedva izvukao svoje pare. Znaci, u prodajnu cenu svakog proizvoda treba da racunas i marginu za pokrivanje gubitaka na nekom drugom proizvodu koji ces morati da prodas jeftinije nego sto te kostao.

Odokativno, biznis plan bi trebalo da ide ovako:
- 15.000 EUR ocekivani mesecni promet robe
- 2.300 EUR razlika izmedju nabavne i prodajne cene
- 150 EUR pokrivanje sitnih gubitaka zbog robe koja se ne moye blagovremeno prodati
- 800 EUR troskovi zakupa, odrzavanja prostora, poreza, takse, komunalija, interneta
- 150 EUR troskovi transporta i saobracajne komunikacije
- 50 EUR osiguranje (ko ne placa osiguranje neka ovaj novac shvati kao sopstveni fond za eventualije)
- 150 EUR reklame, oglasi, propagandni materijal
- 600 EUR bruto dobit
- 400 EUR cista zarada

Nemoj da ti pojedine stavke deluju predimenzionirano, neke sitnice sam sigurno zaboravio, pa je to okvirno to. Takodje, mozda ti deluje da bi ovih zimskih meseci mogao napraviti veci promet, ali tu je leto kad 3-4 meseca imaju promet koji ne moze da pokrije troskove tekuceg poslovanja, pa posmatraj ovo kao godisnji promet od 180.000 EUR-a. To ce biti rasporedjeno recimo:
- 70.000 EUR zima
- po 45.000 EUR prolece i jesen
- 20.000 EUR leto

Ukoliko ces se baviti i uslugama, onda ti je dovoljan srazmerno manji promet, recimo polovina gore navedenog prometa + jos 15.000 EUR-a godisnje od usluga.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 20.11.2008. u 23:56 GMT+1]}

E, pa, sto kaze nas narod "ne moze i jare i pare". Pre 5 godina tastature, misevi i zvucnici su kostali priblizno isto kao sto kostaju i danas. Ali zato hard diskovi kostaju manje od 10% ondasnje cene. Ja sam isto tako praktikovao da imam barem po jednu komponentu svake vrste, znaci jedan ATA i jedan SATA HDD, pa ko zeli danas - moze, a ko zeli sutra - opet moze i moci ce da bira model. To jednostavno mora tako i ja se nadam samo da ce vecina firmi vremenom prihvatiti takvu poslovnu politiku umesto sadasnje "danas nemamo nista".

Hvala vam svima sto ste izneli svoja misljenja,posebno Darku koji je bio najaktivniji! :) I dalje jos ne znam,pricao sam sa nekim ljudima koji su bili u slicnom poslu i misljenja su im dosta razlicita.Neki kazu da pre bi pre otvorili javni wc nego prodavnicu racunara a neki kazu da je ok ideja i da treba ovom gradu nesto "Novo",jer kazem vam svi su ogorceni na ovih par radnji sto ima.I da,znam vrlo dobro da necu postati nikakav milioner i nije mi to bas neki cilj(mada,dobro bi bilo :D ) vec u ovaj posao bi usao zato sto ja to volim!I mogu vam reci da bi mi se ostvarila zivotna zelja...

Ovo je redovno za te sitne "shugave" prodavnice. I opste poznata pojava u skoro svim maloprodajnim objektima.

Iz istog razloga koji sam ja naveo gore, svi se vise lepe na "fancy" izgled nego na ono sto je u prodavnici.

Tacno, nemoj se naljutiti, ali da si nasao neki od 250GB bilo bi ti "uz nos" sto je neki drugi proizvodjac a ne recimo Seagate, ili sto recimo obicni SATA a ne SATA2 itd.. Da ne nabrajam sada, uglavnom shvatio si poentu: "Ne moze se cijelome svijetu ugoditi" naslov je stare pripovetke. I ako ti se ne svidja kako "gazda tera magarca" e onda zalim slucaj. Sve u svemu, trziste je slabo, da svaki dan nekome crkne HDD, ne boj se bila bi mu puna prodavnica.

Jednostavno, treba realno shvatiti, da je za posao trziste kljucno. Ja zivim u prigradskom naselju u BG gde je obrazovna/demografska/finansijska struktura populacije krajnje nepovoljna za bilo sta, a o IT-u da ne govorimo, i jos kada dodamo blizinu BG, vidimo da je ta blizina podavila skoro sve te sitne prodavnice racunara.

Zato sam mislio da bi se u sredini poput Subotice moglo nesto izmanevrisati. Samo treba resiti pitanje snabdevanja. Recimo, sta mi je palo na pamet-voz. Sto da ne? Kada cigani svercuju kojekakva s*anja do buvljaka u Beovozu, a skoro svaki dan ima voz za Suboticu. Cak iako uracunamo dopunsku kartu za visak prtljaga, bar je 3x isplativije ici vozom nego kolima. Neko ti naruci ceo racunar, neko pojedine delove, ako nemas na lageru, otovreno kazes, nema ako moze bice sutra, palis za BG sutra po podne delovi su tu. Naplatis pola marze od one u SU, i isplatilo bi se. Neki se smejati i sprdati sa ovim, ali ja tvrdim, da je ideja ok. Bolje je raditi, kao neka vrsta dobavljaca, pa kada se nakupi volumen onda preci na auto-transport.

Realno, sa 15k eura prometa...on ce jedva da sastavi kraj sa krajem...
Mnogo ces robe proturiti kroz ruke dok dobijes rabate kao neka veca firma iz bga koja istu grafiku valja po 13-14k dinara,a kod tebe tamo po 18. ne kazem da samo to pravi razliku, ali razmisli koliko nedeljnih isporuka imaju distributeri za sever Srbije, a koliki je problem jednoj Beogradskoj firmi da se klinac provoza do magacina i da uzme tu istu komponentu. Razmisli koliku konkurenciju imas u bgu, a koliku u Subotici.
Sto se tice kreditiranja to je sad najmanji problem, "sektasi" ce te obilaziti od prvog dana i nuditi da prodajes bas njihove kredite kod tebe u prodavnici.
I da..osnovno je da sto siru ponudu imas u radji, vise ces da prodajes, to ne znaci da trebas da se zaleces i da kupujes sve, ali uvek moras da gledas da zaokruzis ponudu (glup primer, prodajes digitalne aparate, pored njih gledaj da narucis punjive baterije, kartice i torbice, da bi kupac imao mogucnost da sve kupi kod tebe). Te price, to se ne prodaje i ostalo ne piju vodu. Cene ne padaju preko noci...a u poslednjih mesec ipo dana su sve cene otisle gore..tako da, ako si imao dosta veliki lager..mogao si samo da profitiras nista drugo.
@JankoNIS
ja stvarno ne mogu da verujem da u jednom Nisu nisi mogao da nadjes hard disk...

P.S.
i da znas...zaradjuje se na proizvodnji i uslugama ;) trgovina sluzi da zakrpis tekuce troskove ;)

Skoro sve veleprodaje imaju svoj prevoz za Suboticu dva ili tri puta nedeljno, tako da nema potrebe za vozom i sličnim prevozima. A uvek je tu neka kurirska služba ako je nešto jaaaako hitno. Veći je problem kome prodati nego kako nabaviti.

Kako bi isla online prodaja? Ovdje u Austriji se 80% komponenti proda online. Posto nemas troskove za prostor, uvek imas garantovano nize cijene. Isporuka je obicno isti dan.

Mislis kako ide ? Posto vec postoji.

Jos jednom samo da ti napomenem ono sto su ti vec rekli ovde - nemoj mnogo da se zaleces sa tim novostima, ako je nesto takvo kakvo jeste, to nije yato sto je neko lenj ili ne voli pare, naprotiv, to takvo jer su godine iskustva pokazale da takvo mora da bude. Ako planiras da budes malo bolji, to je u redu, a ako planiras da budes mnogo bolji, to je vec znak da nemas realnu sliku o problemima i potrebama trzista, a dok neke stvari shvatis vec mozes da budes dosta na gubitku.

Evo, ako mene pitas - poceo sam kao tako sto sam uvozio robu na slepere. Prilagodjavajuci poslovanje uslovima trzista proveo sam firmu kroz razne faze, da bi na kraju, posle 5-6 godina dosao do onog sto je ovde opisano kao "imam 80 Gb, ako zelite neki drugi model mogu da narucim za sutra." Ono sto je interesantno pomenuti, zarada je u svim fazama bila priblizno ista ali:
- u prvoj fazi sam istovarao slepere od 12 tona kompjuterske opreme, u poslednjoj sam sve mogao odjednom da ponesem
- u prvoj fazi sam stalno morao da se svadjam sa bezobraznim carinicima,u poslednjoj sam radio mirno i opusteno
- u prvoj fazi sam po trecinu slepera prodavao ispod nabavne cene, u poslednjoj nije bilo prodaje ispod nabavne cene
- u prvoj fazi sam morao da brinem o magacinu od 200 kvadrata, u poslednjoj mi je sva roba stajala na 2 police
- u prvoj fazi mi je barem pola slepera ostalo nenaplaceno, u poslednjoj prvo platis pa nosis
I tako dalje... sve u svemu, nema nijednog nacina poslovanja koji nisam licno isprobao da bih na kraju dosao do zakljucka da nisu ludi svi sto rade tako kako rade, lud je onaj ko pokusava da radi drugacije. Jer, bilo kako bilo, zdravlje je ipak najvaznije, a da bi sacuvao zdravlje covek treba da unapred eliminise neke eventualije zbog kojih ce se posle nervirati. Narocito kada to nerviranje nije praceno nekom velikom razlikom u mesecnoj zaradi.

Jedino sto mogu da ti dam savet da budes razlicit od ostalih - nemoj da tretiras kupce kao stoku:
- nemoj cene da formiras tako sto ces EUR cene mnoziti sa kursom 5% vecim od realnog
- nemoj da koristis one mangupske fore 99, 199, 299, 999
- nemoj da ljudima pricas cene bez PDV, pa kad izvade novcanik onda kazes "ali, znate, treba jos PDV"
- pre nego sto nekom prodas MS Office pomeni mu da postoje besplatne alternative, svakako ce to saznati
...
Znaci, postenijim nacinom poslovanja u startu gubis nesto novca, ali, jednog dana osvrnes se oko sebe i vidis ljude koji ce radije da cekaju 5 dana da kupe kod tebe, nego odmah u drugoj radnji, koji ne pitaju za cenu vec samo pozovu i kazu "donesi mi to, to i to", koji ce preci pola grada da kupe od tebe neku sitnicu bez obzira sto to isto imaju po istoj ceni mnogo blize... Jednostavno, ima ljudi koji ne vole da ih tretiraju kao stoku i posle nekoliko godina zna da ih se nakupi dovoljno da imas neki stabilan izvor prihoda jos dugo vremena.


Pa ne znam kako bi to ovde islo. Meni je pre par nedelja palo na pamet da kupim onaj MP3 transmiter za kola i to tako sto sam video da se prodaje online. Onda sam seo u auto i potrosio pola dana i 5 litara benzina dok sam nasao prodavnicu koja to ima. Jednostavno, takav sam covek - slamarica, novcanik, gotovina, ti meni robu, ja tebi novac. Nemam poverenja u kojekakve banke, teleshopove, online kupovine i slicne macke u dzaku i principijelno ne kupujem online, pa taman me to kostalo i 2x skuplje. Austrija je sigurno neuporedivo uredjenija drzava, u smislu da ako neko nekog prevari drzava ga za to dobro udari po usima a ostecenom vrati novac. Ovde je to mnogo teze, tuzilastvo neyainteresovano, sudstvo sporo i pretrpano, dok dodjes na red da ostvaris neko pravo, ono vec slucaj zastareo. Ako i dobijes presudu, najcesce sve ostaje na tom papiru i novac nikad ne vidis. Tako, ako nesto moze da se kupi klasicno, onda ja to necu kupiti online, a ako nesto moze da se kupi samo online, onda ja sigurno mogu da zivim i bez toga.

Nisam mislio sad na neki ultra mega online shop. Jednostavno imas mogucnost narucis stvari online, decko iz tvoje prodavnice donese coveku ovaj da pare i to je to. Nikakvi komplikovani nacini placanja i sl. Za pocetak mozes tako prodavati samo stvari sa lagera, da ne bude da neko nesto poruci pa kasnije ne plati. Meni je barem udobnije iz fotelje. Procitam na netu izvestaje o potrebnom dijelu, narucim i za par sati dolazi na vrata a uz to je jeftinije bar 7,8 %. Isporuka je naravno besplatna.

moj savet,mani rac. radnju u su,ima ih i previse
par jakih imas [pakom,pin,easy,voda] i ima jos tu dosta sitnijih...ti svima moras biti konkurencija [i da,stoji to da je u jednoj radnji x k dinara,a u drugoj x+y k dinara ista komponenta] a da bi to bio,moras biti jaci,imati bolju ponudu,nize cene,da ne kazem xtra lokaciju...
sa tim budzetom [licno misljenje] tesko da ces to moci

ovo ti je samo moje [subjektivno] misljenje,ti radi kako hoces

Ako voda znaci vodacomp oni su davno zatvoreni.

mislio sam da renoviraju :D

eto,a oni su bili jedni od jacih ;)

A... Onda u tom slucaju sam lupio glupost. Ali zasto su vam onda tako skupe komponente? Vidim ovo za graficku karticu(marza)-ako je istina, onda je previse. Jos kada ukombinujemo recesiju koja neminovno dolazi, bice jos teze prodati nesto, a imati isplativu marzu. Sto nas opet dovodi do pocetnog faktora: trzista. Treba ga prouciti, videti kolika je traznja, baciti sve na papir, i onda doneti sud. Ako je Darkova racunica tacna, onda se malo isplati, ali to samo uz predpostavku da ce prodavnica imati 15kE prometa. A sto se tice lagera i ponude, cak se i najvecim lancima prodavnica u BG desi da nemaju trenutno neku komponentu. Nekada treba uloziti i u dodatne napore za izgradnju trzista, recimo u popularizovanje racunara. Cesto agresivnim i sugestivnim kampanjama moze covek da poveca ne samo svoj udeo u trzistu, vec i da poveca samo trziste. A sada zazmurite: "Tebi treba novi racunar, tebi treba novi racunar, kupi ga kod mene, kupi ga kod mene...."

Pa, ako si pazljivo pratio temu, mogao si da nadjes detaljna objasnjenja koja bi ti ukazala na odgovor na ovo pitanje. Gore je naveden okvirni proracun po kome treba imati trziste za 15.000 EUR robe mesecno da bi firma funkcionisala sa prosecnom marzom 15%. Ako umesto toga imas trziste za samo 8.ooo EUR-a, onda moras da podignes marze na 30%, a ako imas trziste za milion EUR-a robe, onda mozes da radis i sa marzom 0.3%. I tako, to je jednacina sa vise nepoznatih gde se rezultat tesko moze unapred predvideti, vec jedini savet koji mogu da dam je da se krene sa prosecnom marzom pa se posle nekoliko meseci ona moze povecati ili smanjiti uzimajuci u obzir konkretna iskustva.
Inace, nisu niske marze kljuc uspeha na trzistu, cak veoma cesto moze da bude suprotno. Cena nije jedini faktor koji utice na realizaciju konkretnog posla, cak, slobodno mogu da kazem, to je jedan od manje bitnih faktora. Bitniji faktori su marketinska podrska (sta vredi ako prodajes nesto najjeftinije na trzistu, ako niko to ne zna), poverenje (ljudi ce radije platiti nesto skuplje nego jeftinije pa da posle razmisljaju hoce li im biti ispostovane garantne i druge obaveze), znanje (sta vredi ako nesto prodajes jeftinije nego drugi ako ljudi veruju da je niza cena posledica nizeg kvaliteta), navike (znam da prodajes isti proizvod po povoljnijoj ceni, ali hocu da kupim tamo gde sam navikao da kupujem), vreme (nije mi bitno gde cu da kupim, samo da mi ne treba sat vremena da dodjem tamo) i tako dalje. Bitno je da neko ne pomisli da moye tek tako da se pojavi, postavi najnize cene i uzme 50% trzista, to jednostavno tako ne funkcionise. Narocito ako si bitan faktor, onda i drugi prilagodjavaju cene prema tvojim, pa koliko god malu marzu da stavis, pojavice se neko dovoljno lud da formira jos manju. Bilo je nekoliko slucajeva u novijoj racunarskoj istoriji da se dve firme pocnu takmiciti koja ce imati nize cene. Ubrzo pocnu raditi sa yaradom 0, nadajuci se da ce tako konkurenciju oterati u bankrot pa ce onda nadoknaditi zaradu. Medjutim, konkurencija pocne prodavati i ispod cene kostanja i posle kraceg vremena dodje treca firma, mnogo manja i kupi ove obe bankrotirane.

Mislim da se više isplati takozvana "consumer electronic". Dakle, bežični telefoni, fotoaparati, mp3, mp4 playeri, transponderi, kompjuterska galanterija (izmislio sam termin) tj. miševi, tastature, padovi, CD-ovi, CD-case-ovi, slušalice, mikrofoni, zatim baterije, punjači, flash diskovi, raznorazni kablovi. Možda uz sve to i poneki PDA, možda i neki brend mobilnih, (sve legalno, od uvoznika, ali da se ne pretvoi u biznis sa mobilnima).

Broj računara u Srbiji je sve veći, a broj ljudi koje nešto zanima da li je disk SeaGate ili Maxtor je sve manji. Eventualno još poneko i promeni grafičku ili doda memoriju, ali i toga je sve manje. Možda nije loše prodavati samo i isključivo konfiguracije, jer uz odgovarajuću "žvaku" to ide bez problema.

Učestvovanje na ovakvim forumima je naravno sasvim cool stvar, ali može da dovede do iskrivljene slike o procentu ljudi koji znaju šta je DDR2 a šta DDR3.

He, he. Pa on je upravo resio da e bavi ovim zato sto vecina radnji nudi ovo gore, a nema HDD, graficku ili memoriju, maticne ploce da i ne pominjemo.
Sa druge strane, mozda si u pravu, opsti je evropski i svetski trend da se kupuju kompletni racunari i da se kompletni prodaju kad vise ne ispunjavaju kriterijume potrebnih performansi, a jedino kod nas svako voli da kupi punu kesu komponenata pa da to posle sam srafi. A neko nepisano pravilo je da ako hoces da znas sta ce se za 5 godina raditi u Srbiji, onda samo pogldaj sta se radi u razvijenim zapadnoevropskim zemljama.