Koliko ja znam, za proizvodnju papirne kese utroši se oko 10 puta više energije nego za najlonsku kesu. Gde je tu logika ?

Ne vidim nista lose u upotrebi plasticnih kesa. Potrebno je samo edukovati (udariti po dzepu) gradjana o potrebi za reciklazom obnovljivih sirovina ili za pocetak nauciti ih gde se baca smece. Plasticne kese bi verovatno bile zamenjane papirnim, koje su brze razgradive u prirodi, ali za svoju proizvodnju zahtevaju secu šuma, a to opet i nije neki plus u ocuvanju zivotne sredine.
Cela ova akcija mi mirise na to da neko planira ulazak u biznis masovne proizvodnje papirnih kesa, pa mu je potrebna ovakva uredba u cilju stvaranja trzista.

Imamo tu i par razvijenih drzava EU u kojima "zeleni" participiraju u vlasti, pa nije bilo slicnih akcija.

Yep + proizvodnja papirnih kesa je izuzetno losa po prirodu zbog toga sto se papir proizvodi od drveca.

Ovo je klasicna kampanja gde neko nije razmislio o posledicama... jako losa i "misguided" kampanja.

Umesto sto se zalazu za "zabranu plasticnih kesa", mozda bi mogli da se zalazu za popularizaciju reciklaze plastike u Srbiji

Nivo reciklaze u Srbiji je katastrofalno nizak, i daleko manji od proseka EU. Reciklazom plastike bi se svakog dana u Srbiji ustedelo puno na plastici i smanjilo zagadjivanje zivotne sredine.

Na kraju krajeva, nikakve kampanje nece pomoci promociju reciklaze - jedina dva nacina su:

- Akcija drzave (kroz zakone, carinske tarife, itd...)
- Ekonomija - veci centar za reciklazu bi sigurno proizvodio plastiku jeftiniju od nove

Najbolje bi bilo kada bi se primenila OBA nacina.



Meni cela akcija mirise na najobicniju nepromisljenu ideju nekoga ko bi da zapocne nekakvu kampanju bez da je malo razmislio o posledicama :)

Bliska mi je ova tema i iznecu jedan smesan ( tuzan) podatak: Covek koji se bavi proizvodnjom i reciklazom plasticnih kesa u Srbiji, da bi u pogonu za reciklazu obezbedio kontinuiranu proizvodnju od 24 h ( 3 smene) prinudjen je da uvozi plasticni otpad iz Slovacke. U reciklazu mu ulazi oko 40% njegovog otpada od proizvodnje, 60% uvezenog djubreta i predpostavljate 0% domaceg djubreta, jer ga nema, ostalo rasuto pored puta i na deponijama.

Drugi podatak je da se plasticna kesa moze reciklirati skoro nebrojeno puta, u pocetu bi to mogla biti ista ta kesa koja se dobija u prodavnici, a posle kada bi se vec plastika zaprljala postala bi kesa za odlaganje smeca i tako u nedogled.

drago mi je da mislite drugacije, ipak...

Proizvodnja papirnih kesa nije resenje, to je delimicno tacno, niti je akcenat na ovom. To ste vi sami rekli.

Papir se reciklira. 100%, u vecini slucajeva. Rezultat zakonske regulative o prometu plasticnih kesa ne bi ugrozio sume; naprotiv. Od taksi na porez, mogle bi se posumljavati nove, velike sume. Ili ocistiti priroda od deponija. Prosetajte malo Srbijom, ima ih na svakom koraku.

Aktivirane posledice, u nekom "simuliranom" smislu, bi se odnosile prvenstveno na smanjenje prometa, a onda i zabranu. Kampanja je neophodna, jer se tesko dopire do parlamenta i promene zakona. U srzi je bitan projekat, a verujem da niste upoznati sa njim. Problem reciklaze, dalje, opet je povezan sa delom koji predvidja lobiranje takvih investicija sirom Srbije - zasto Srbija nema proizvodjaca biorazgradivih granula? Trebaju nam topionice? Uvozimo ih, na tone. svakog dana. Fondovi za takve projekte su dostupni, po sistemu kljuc u ruke, a drzava je ta koja treba da podrzi takve investicije.

Prema Ustavu Srbije, imamo pravo da zivimo u ekoloski zdravoj sredini. Mi to pravo nismo ostvarili.

a evo i nekih interesantnih informacija u vezi sa prometom plasticnih kesa, kod nas i u svetu...

Prosečno vreme upotrebe jedne plastične kese je oko 20 minuta.

Dnevno se u Srbiji nepovratno potroši oko 7 miliona plastičnih kesa.

Koristi napuštanja plastične kese su višestruki i imaju svoj socijalni, ekološki i ekonomski karakter.

Za pristup rešavanju problema plastičnih kesa ima nekoliko praktičnih modela ali država Srbija nije primenila ni jedan.

Neke opštine u Srbiji spadaju u najzagađenije opštine u Evropi.

Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije iskoristi najmanje 150 plastičnih kesa tokom jedne godine.

Najtanja plastična kesa se na zemlji razlaže nekoliko stotina godina, a one od deblje plastika hiljadama godina.

Skoro svakom kupovinom iskoristimo najmanje jednu plastičnu kesu.

Za razliku od industrijskog zagadenja, plasticne kese potiču od samih potrošača.

Prema anketama, veliki broj građana Srbije se izjašnjava za izbacivanje plastičnih kesa iz upotrebe.

Promena navika ljudi kroz edukaciju može značajno da umanji potrošnju PVC kesa.

Više od pola zakonskih osnova koje Srbija mora da usvoji na svom putu ka EU se odnose na zaštitu životne sredine.

Oko 300 štetnih hemikalija se može naci u telu evropskog čoveka - veliki deo tih otrova potiče od plastike!

Ako nosimo sa sobom platnenu vreću, mozemo uštedeti najmanje 6 kesa nedeljno - to je 24 kese mesečno - 288 kesa godišnje - 22.126 kesa tokom prosečnog životnog veka.

U Srbiji postoji procena ali ne i precizan podatak i statistički podaci o zadađenju životne sredine.

Površina odbačenih plasticnih kesa od plastike može da pokrije 3 Srbije za samo jednu godinu.

Na teritoriji Srbije postoje hiljade divljih deponija, odakle kese nekontrolisano putuju nošene vetrom i rečnim tokovima.

Trenutno u Srbiji promet plastičnih kesa nije regulisan zakonom.
Edukacijom potrošača moguće je ostvariti vidljive efekte i smanjenje upotrebe najlon kesa.

Biorazgradive kese se u prirodi razlaže za manje od 6 meseci.

Za izradu jedne platnene kese potrebno je daleko manje energije a ista se može koristiti neuporedivo više puta.

Veliki broj opština u Srbiji nema rešenje za trajno odlaganje otpada, između ostalog i najlon kesa.

Plastične kese su prvi put proizvedene u SAD 1957. i od tada postaju deo "svakodnevnice" modernog sveta.

Proizvođači plastičnih kesa prema sadašnjem zakonu nisu odgovorni za ceo životni vek svog proizvoda.

Teško je pronaći mesto u Srbiji u kojoj najlon kese ne lete unaokolo.

Za proizvodnju jednog kilograma polietilena, u atmosferu se otpusti najmanje dva kilograma ugljen dioksida.

Od 2010. očekuje se ozbiljan porast prometa u industriji reciklaže i sanitarnog otpada.

Rasprava o promeni zakona ambalažnog otpada u skupštini Srbije poslednji put se dogodila 2001. godine, za vreme vlade pokojnog Zorana Ðinđića.

Zemlje u okruženju već uveliko rade na rešenjima za plastične kese, dok dosadašnje vlasti nisu učinile gotovo ništa u tom pravcu.

Kilogram običnih PVC u Srbiji kesa košta oko 1.4eur.

Proizvođači plastičnih kesa mogu da koriste biorazgradive materijale u procesu proizvodnje sa postojećim mašinama.

U Srbiji postoji predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koji ne predviđa ukidanje plastičnih kesa.

U svetu se uspešno reciklira manje od 2% plastičnih kesa.

Od taksi na korišćenje plastičnih kesa moguće je stvoriti ekološke fondove, npr za pošumljavanje, ekološke projekte i slično.

Obojene plastične kese sadrže daleko više teških metala i kancerogenih toksina od bezbojnih.
Ako bi samo jedan od 5 stanovnika koristio tekstilnu kesu, to bi iznosilo 1.330.560.000.000 kesa za samo jedan životni vek.

Zbog svojih termičkih karakteristika, unutrašnja klima najlon kese je idealan prenosioc bakterija i zaraznih virusa.

Sirovina za najlon kese potiče iz nafte, a u procesu se troše prirodni gas i drugi petrohemijski derivati.

Ruanda je jedna od retkih afričkih država koja je zakonski zabranila najlon kese.

Na plastičnim kesama ne postoje oznake i deklaracije, iako njeni sastojci mogu da utiču na zdravlje čoveka, naročito ako uđu u lanac ishrane.

U Srbiji postoji običaj da se otpad odlaže na gomile pored puta, pruga, reka, pa čak i
u zaštićenim zonama zaštićenih zakonom.

U velikim trgovinama i supermarketima praktično nema alternative PVC kesama.

Samo Pančevačka "Petrohemija" godišnje proizvede negde između 130 i 140 hiljada tona polietilena niske i visoke gustine.

Za dioksine, štetni gas koji nastaje po spaljivanju PVC materija, vezuje se karcinom kao i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa.

Važeći republički zakon Srbije o upravljanju otpadom ograničava lokalne samouprave da realizuju projekte bez prethodne rasprave u skupštini.

Ekološka studija iz 1975. dokazala je da većina plastičnih kesa završava u okeanu, odakle se vezuje u velike plutajuće deponije.

Prema novim standardima, širom sveta će biti zabranjena proizvodnja, prodaja ili upotreba kesa tanjih od 0.025 milimetara (0.00098 inča).

U Srbiji se reciklira manje od 10% celokupnog otpada, a plastične kese se uopšte ne recikliraju.

Na teritoriji Srbije trenutno postoji najmanje 25 preduzetnika koje se bave masovnom proizvodnjom PVC kesa.

Biorazgradive kese otpočinju raspad u kontaktu sa ostalim "otpadom".

Ministarstvo zaštite životne sredine nije jedino nadležno za rešavanje problema komunalnog otpada u koje spadaju i plastičnih kese, već je to pitanje i za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Veliki broj anketiranih građana u Srbiji ne zna odgovor koliko treba plastičnoj kesi da se razloži.

Karcinom pluća je u ekspanziji u Srbiji, a neke komponente plastike koje ulaze u sastav
PVC kesa podstiču maligne promene ćelija, ukoliko uđu u lanac ishrane.

U Srbiji postoji specificna potrošacka kultura i kese su deo "mode".
PVC, PC 3 i PC 7 plastike takođe ispuštaju u hranu hemikalije koje napadaju hormone.

Nakon što su predstavljene tržištu šezdesetih godina XX veka, SAD su lansirale reklamnu kampanju koja je kese najavila kao izum veka.

Sertifikat Hasap 14001, naslednik ISO 9001, predviđa samo upotrebu papirnih kesa koje se mogu reciklirati.

2010. deo velikih trgovina u Srbiji ce postepeno uvoditi alternative plastičnim kesama.
Jedna grupa bioakumulativni hemikalija ostaje veoma, veoma dugo u telu i nagomilava se naročito u mastima - plastične kese su posrednik u ovome.

Domacinstva čine oko četvrtinu potrošnje ambalaže i plastične mase.

Kina će uštedeti 37 miliona barela nafte svake godine usled zabrane plastičnih kesa.

Godišnje se u svetu od posledica gušenja plastičnim kesama uguši na hiljade dece.

Troškovi deponovanja otpada, izmedu ostalog i plastike, rastu iz godine u godinu.

Svako od nas napravi otpad u kolicini vlastite težine za manje od dva meseca.

Sve članice EU imaju obavezu da smanje izvore zagadenja što podrazumeva i rešavanje problema plastičnih kesa.

Smanjenjem količine plastičnih kesa smanjuje se i potreba za uvozom nafte.

Procena je da je ukupan broj plastičnih kesa na planeti najmanje 500 biliona i većina pliva u okeanu.

Prema standardima ISO 9001 i Hasap, mi nismo u obavezi da koristimo papirne kese.
U EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo uvek po otpakivanju proizvoda završava u kanti za dubre.

Tehnološko razdvajanje otpada od plastike je otežano u slucaju izmešanogotpada.

Površina jedne najlonske kese u samoposluzi iznosi 0,16 kvadratnih metara.

U Srbiji ne postoji komunalna policija koja bi imala ovlašcenja da sankcioniše zagadivace i nesavesne gradane.

Plastični otpad izaziva promene u radu bakterija koje su sastavni deo mikroflore zemljišta.

Pojam Društvene Odgovornosti - Corporate Responsibility (CSR) nastao je početkom 90-tih godina usled velikog pritiska ekoloških organizacija na razvijene zemlje.

Kese od papira koštaju oko 15 centi.

Plastična kesa ima izuzetno malu masu i u stanju je da putuje i nekoliko hiljada kilometara, nošena vetrom ili vodenim tokom.

2010. godina bice kljucna za globalne promene i primenu metoda rešavanja plasticnih kesa.

U svetu se godišnje potroši na stotine milijardi PVC kesa i taj broj neprestano raste.

Štetnost upotreba najlon kesa nastaje i u toku proizvodnje, jer zahveta rafinaciju usled čega se oslobađaju otrovni gasovi.

Papirne kese mogu se ponovo reciklirati u 99% slučajeva.

Pepeo koji zaostaje od spaljene najlon mase je otrovan i zagađuje zemlju i podzemne vode.

Otpad od plastičnih kesa prouzrokuju zacepljenje i poplave u drenažnim sistemima, posebno na nižim nadmorskim visinama.

Plastika i surogati plastike od koje se proizvode PVC kese nose tragove olova - deluje toksično na nervni sistem, utičući na inteligenciju, najviše kod dece.

Kada su zapaljene, plastične mase koje sadrže olovo ili kadmijum, koji spaljivanjem prelazi u pepeo koji vetar ili voda može preneti stotinama kilometara.

Nešto ispod 10% plastičnog otpada se spaljuje, ali ovaj način eliminacije je vrlo štetan po životnu sredinu.

Kvalitet besplatne plastične kese nije standardizovan i one su tokom godina postajale sve tanje.

Deponije sa sadržajem plastičnih kesa sprečavaju propuštanje vode kroz zemlju što izaziva promene u podzemnim vodama.

Mali australijski grad Haskison jedan je od prvih gradova u svetu koji je zakonski zabranio promet najlon kesa u maloprodajama.

Najveći potrošač najlon kesa je SAD, sa oko 100 milijardi kesa godišnje.

Plutajući otpad na moru i okeanima godišnje usmrti najmanje milion morskih životinja.

PVC polimeri oslobađaju cijanovodonik, drugi hlorovodonik, treći fluorovodonik - i svi su veoma otrovni.

Na tržištu, jedna kesa od polietilena košta oko 5 dolarskih centi, dok kesa od bioplastike 9 centi, iste veličine.

Spaljivanjem najlon kesa u atmosferu se otpuštaju veoma opasni gasovi.

U porastu je uspostavljanje povezanosti između ljudi koji udišu otpadne gasove nastale usled spaljivanja plastike i defekta kod njihovog potomstva.

Sirovina za biorazgradivu plastiku je bazirana na mešavini skroba, kukuruza, krompira.
Plastične kese spadaju u teško razgradivi otpad i utiču na poljoprivredne površine i vodene tokove.

Od 112 elemenata u Mendeljevom periodnom sistemu, 90 hemijskih elemenata su prirodni, 22 su napravljeni veštačkim putem, a najlonske kese su 100% sačinjenje od veštačkih elemenata.

Kiša koja pada na zapaljenu plastiku meša se sa otrovnim pepelom i otiče u zemljište.

U obojenim kesama količina kadmijuma nije kontrolisana i najčešće varira.

Prosečna porodica baca oko 40 kg plastike godišnje koja može uspešno da se reciklira ako se otpad razvrsta.

Plastika je nusproizvod rafinirane nafte a osnovna sirovina je polietilen.

Procenjuje se da čovecanstvo godišnje utroši više od 500 milijardi najlon kesa.

Najlon kese sadrže toksine i teške metale koji podstiču razvoj kancera i drugih teških oboljenja.

U kontaktu sa toplotom plastična kese ispušta otrovne materije koje potom lako dospevaju u organizam čoveka.

U Engleskoj osamdesetih godina prvi put jedan dokumentarni film uspeo da promeni navike ljudi, u projektu engleskinje Rebeke Hoskins - film je ukazao na uzrok smrti kod morskih životinja i ptica, nakon čega su mnogi gradovi Engleske krenuli sa zabranom najlon kesa.

U telima uginulih životinja na kopnu i moru nalaze se tragovi plastičnih kesa koje su uljez u lancu ishrane.

Švedani su reklamiranjem na televiziji u udarnim terminima uspeli da smanje upotrebu plasticnih kesa za više od polovine.

Povlačenje plastičnih kesa u svetu će teći daleko sporije nego njihovo osvajanje "tržišta".

Najmanje 200 životinjskih vrsta je direktno ugroženo plastičnim kesama.

Cena reciklaže 1 tone plastike je oko 4000USD; ta se masa onda može prodati za svega 32USD.

U nekim državama EU je postignut značajan efekat smanjenja upotrebe plastičnih kesa kroz reklamne kampanje koje su edukovale potrošače o štetnosti kesa na životnu sredinu.

Naziv “Bele Rade” koriste stanovnici Afrike za bele plastične kese duž čitavog kontinenta.

U Kineskom moru pluta ostrvo (100km) od otpada, gde plastika i najlon kese čine ogroman deo.

Na Tajvanu većina prodavnica naplaćuje oko 34 američkih centi za plastičnu kesu, nakon čega je njihova upotreba opala za 80 odsto.

U Hrvatskoj postoji primer u maloprodajama koji kupcu daje naknadu ukoliko prilikom dolaska ponesu sa sobom odredenu kolicinu upotrebljenih PVC kesa.

Zapaljene deponije PVC mase, na kojoj je samo jedan mali komad polivinil-hlorida (PVC). otpušta gasove visokokancerogenog VCM-a (vinilhlorid monomera), dioksini i furani.

U Irskoj je uvedena visoka taksa za potrošače koji se opredele za najlon kese u maloprodaji.

Gradske vlasti San Franciska uvele su zabranu upotrebe kesa u velikim samoposlugama i apotekama.

U Australiji 20 miliona ljudi godišnje upotrebi sedam milijardi kesa.

U Velikoj Britaniji stanovništvo godišnje upotrebi se upotrebi 20 milijardi najlon kesa.

Kod većine medicinskih sredstava od PVC-a (npr. kese za intravensku infuziju, kese za krv i cevcice), kao plastifikator koristi se dietilheksil-ftalat (DEHP) koji ima štetan uticaj na razvoj muškog reproduktivnog sistema i produkciju normalne sperme.

Uprkos velikom zagađenju životne sredine, upotreba plastične ambalaže ne može se potpuno zabraniti jer je u suprotnosti sa principima slobodnog tržišta.

Kadmijum, kojeg ima u crvenoj boji, može teško da ošteti bubrege - i u slučaju obojenih kesa direktno narušava zdravlje čoveka.

U Kini se od recikliranih PVC kesa prave i majice.

U Španiji je plan da se do sredine 2009. godine smanji upotreba PVC kesa za najmanje 50%.

Jedan od osnovnih aditiva PVC materijala su ftalati, koji mu daju fizičke osobine. Ftalati su labavo vezani za lance polimera i lako se otpuštaju, dovodeći do teških posledica, kao što su hormonski dizbalans, sistemski poremećaji, smanjenje broja spermatozoida i degeneraciju ćelija.

Deponije od raznog otpada i plastičnih kesa plutaju u zoni Severnog polarnog kruga.

LDPE (polietilen niske gustine) je vitalna komponenta plastičnih kesa; ovo direktno utiče
na zdravlje populacije, a kada ih zapalimo, otpuštaju čitav dijapazon otrovnih isparenja.

Po uvođenju poreza na plastične kese, u nekim državama procenat upotrebe je pao za najmanje 40%. a u nekim i do 90%.

Od 2010. EU će uvesti potpunu zabranu plastičnih kesa na svojoj teritoriji.

Mikroskopski delovi kese ulaze u lanac ishrane a praktično je nemoguće da se taj otpad razloži.

Procenjuje se da samo jedan stanovnik planete prosečno iskoristi 200 plastičnih kesa tokom jedne godine.

Cena sirovine za proizvodnju plastičnih kesa je u stalnom porastu sa cenom barela nafte u svetu.

U Tihom okeanu postoji plutajuće ostrvo veličine Teksasa sa nekoliko desetina milijardi
kesa u sebi.

U većini država EU je u toku izmena zakona o najlon kesama, a neke su već uveliko ograničile njihovu upotrebu.

27. marta San Francisko je prvi grad koji je zabranio najlonske kese u Americi.

Kina će od 2010. potpuno zabraniti upotrebu najlonskih kesa i ograničiti njihovu dalju proizvodnju.

U sistemu oznaka PVC materijala ima 7 kategorija plastike - od kojih se dalje proizvode najlonske kese.

Na Tajvanu, gde većina prodavnica naplaćuje 34 američka centa za jednu kesu, njihova upotreba je smanjenja za 80 odsto.

Indijski grad Bangalor nastoji da iskoristi mešavinu bitumena i reciklirane plastike za izgradnju puteva.

Kada vidite da neko pali otpad ili poljanu na kojoj ima otpada, setite se samo dioksina, furana i kadmijuma i nemojte misliti na još hiljade razlicitih visoko ili srednje kancerogenih jedinjenja koja se oslobađaju u atmosferu Zemlje, naše zemlje, grada, ulice i ulaze u pluća kao neizbežna doza otrova.

Prosečno vreme tehnološkog procesa proizvodnje jedne kese je oko 2 minute.

Međunarodnim propisima zabranjena je proizvodnja tankih najlonskih kesa kojima je Srbija doslovce zatrpana.

Reciklaža tankih najlonskih kesa je u praksi izuzetno nepovoljna i skupa.

Kina dnevno potroši oko tri milijarde plastičnih kesa.

U Smederevu postoje zanatlije koje od PVC otpada i kesa prave različite rukotvorine.
Izrael, Kanada, Bocvana, Kenija, Tanzania, Juznoafrička republika, Tajvan, Singapur, su države koje već sprovode korake ka zabrani PVC kesa.

Čak i na obroncima vrha sveta, na Himalajima ima više hiljada odbačenih najlonskih kesa.

Samo plastične kese čine oko 10% otpada duž obale Severne Amerike.

Papirne kese nisu jedini supstitut za plastične. Šta fali platnenim cegerima?

@slobodandjakovic, Tvoj tekst govori upravo o onome o cemu i mi ovde govorimo. Nije problem u proizvodnji plasticnih kesa, problem je u njihovom odlaganju. Pomenuo si da se i papir moze recikirati, tacno, ali ako stanovnistvo ostane needukovano o potrebi reciklaze, nece biti ni papira za reciklazu.

Cudno, ovde iznosimo razlicite stavove, ali da krenemo od jednostavnog prebrojavanja glasova, verujem da ce to da ukaze na raspolozenje javnosti.

Npr, ima ljudi koji kazu; voznja bicikla nije zdrava po zivot, jedan je nastradao tako sto je pao sa bicikla. I tako, verovatno da, pod pretpostavkom, da je suprotan stav o plasticnim kesama "problema nema = on i ne postoji. neka sve ostane ovako kako jeste danas.". I pod pretpostavkom da sve do ne diramo, da ostane kako jeste danas, gde nas to vodi? Jel onaj prvi slucaj dokazuje da bicikl nije zdrav po zivot?

Kao u svakom problemu, svaki uzrok ima svoju posledicu, tako i sa plasticnim kesama. Posledice su brojne, a razlog za njenu upotrebu je sveden na lenjost potrosackog drustva - u poluzombije, koji ne vidi sebe u celoj prici. I stvarno, ako nabrojimo brojne definicije mogucih problema, dolazimo do zakljucka da se sve ovo odnosi na obicnog coveka. Opravdanost je i u ekonomskim "racunicama" - kilogram plasticnih kesa od biorazgradive mase je duplo skuplji - govorim o granulama. I tako, besplatne su. Toliko su jadno tanke, da se ne mogu reciklirati.

Neko je pomenuo ceger. To je jedno od mogucih resenja. Ali verovatno da bi u buducnosti morali da nam u svaku jaknu dosiju po dva cegera u rukavima, jer smo isuvise zaboravni da ih nosimo sa sobom. Mozda bi ih i nosili ako bi npr kesa bila 5 dinara. Neko bi doviknuo tada; vi hocete da siromasnima bude jos teze?

Ili da drzava ne radi nista?

Ja stvari gledam ovako; kako je drustvo napredovalo, napredovali su i problemi. I uvek je trebalo vremena da se za jedan odredjeni problem pronadje resenje - ili makar da se otkloni stetnost koju problem uzrokuje. Plasticne kese prate potrosacko drustvo vec dovoljno dugo da je vreme da i u ovom delu sveta potegnemo pitanje; jos koliko cemo ih proizvesti da ustanovimo da ce nas zatrpati?

O mogucim resenjima, posebnom prilikom.

@slobodandjakovic,

Vidi ovako - svi se mi ovde slazemo da je u Srbiji stanje ocajno sto se tice koriscenja plasticnih kesa.

Ono gde se ne slazemo je u izboru metoda - ti pokreces nekakvu anketu za "zabranu plasticnih kesa u Srbiji"

Ajde, razmisli malo - da li ti mislis da je tako nesto moguce? Pa cak ni mnogo naprednije zemlje od Srbije gde se reciklira ogromna kolicina plastike nisu u stanju da plasticne kese izbace jer je to totalno kontraproduktivno...

Zar nije pametnije raditi na tome da u drzavnoj politici krene da se razmislja o uvodjenju zakona koji bi favorizovali reciklirane materijale i koji bi takodje motivisali gradjane da recikliraju?

Zar to nije daleko izvodljivije od nekakve zabrane plasticnih kesa?

Treba poceti od jednostavnijih - a izvodljivijih stvari:

1. Pre svega mora postojati NACIN da se djubre sortira - znaci kontejneri za razlicite vrste djubreta
2. Drugo, servis iznosenja djubreta treba optimizovati tako da je JEFTINIJE za one koji sortiraju djubre, a MNOGO SKUPLJE za "svastare"
3. Trece, da bi ovo pod #2 funkcionisalo kontejneri moraju pripadati svakoj zgradi i moraju biti nedostupni drugima (kako ne bi doslo do "krivljenja komsija" zato sto je djubre nesortirano)
4. Poreske olaksice i dodatne pogodnosti za firme koje bi se bavile recikliranjem takvog djubreta
5. Stroge kazne za bacanje djubreta na nepredvidjenim mestima i jos strozije kazne za nepravilno odlaganje stetnih materijala
6. Povlastice za pravna lica koja koriste reciklirane materijale u ambalazama
7. Akcija obrazovanja stanovnistva u vezi sa koriscenjem ekoloskih alternativa i reciklaze

Eto - to je nesto sto je sasvim dovoljno za pocetak, a potrajace ohoho sve i da sutra krenete da delujete.

A te ideje o "zabrani plasticnih kesa" su totalno nerealne - cisto sumnjam da ce bilo ko ozbiljno da vas shvati sa takvim anketama.

Takav smo narod. Često idemo u krajnost. Kakva zabrana ljudi? U dosta slučaja su nezamenljive. Imate li ideju šta dalje? Drugo je pitanje obrazovanosti ljudi, kažnjavanja i reciklaže. Za takvu akciju svako ima moj glas.

Odlicno,

nas cilj je jasan. Svestan sam da je ovo problem sa "hiljadu repova", medjutim, ne nameravamo da se zaustavimo na prebrojavanju glasova.

Probleme koje si nabrojao, a ticu se sirenja teme, nisam u mogucnosti da ulazim u raspravu, ali ce jednog dana kao takvi sigurno doci na red. Fokus problema je na besplatnim, ultra-tankim plasticnim kesama. I kolicinama koje se svakodnevno emituju. Svet je postojao i bez njih. Savrseno je jasno da nisu po standardu i da pre ili kasnije treba da nestanu. Mi samo zelimo da ubrzamo to nestajanje.

digresija; hriscanima je trebalo dva-tri veka da dodju na vlast - tj da ih Rimljani [tada vlast] prihvate. Komunistima je npr trebalo dve-tri decenije. U cemu je bila razlika? Ovi drugi su imali puske... razumemo se?

Sto se trenutnih zakona tice, oni postoje u nekom obliku, ali se ne primenjuju. Neke stvari su predoredjene da se menjaju, a promenu uvek prati taj otpor prema ideji, pokretu, nazovite to kako zelite. Ponekad covek mora da ima neprijatelje da bi znao da je u pravu.

U politici postoje samo interesi, a onda treba smisliti nacin da neko ko je na vlasti i ima moc da menja prepozna taj svoj interes.

A jel'te , kako se ova on-line peticija bas slucajno podudara sa istom akcijom koja se sprovodi zadnjih nekoliko dana u delti ?

Jedan od ciljeva je da ukazemo velikim korporacijama da daju primer, najpre zbog sopstvenog interesa i interesa sire drustvene zajednice.

Ukoliko jedan takav lanac postane prvi, njen primer ce slediti ostali. Svima ce postati jasno da je problem resiv, i da je postojece stanje neodrzivo -
to je za korporacije dobar marketinski potez.

Ja ne predstavljam nijednu korporaciju. Iskustva i ideje koje imamo zelimo da podelimo sa svima koji su spremni da podrze nasu inicijativu. Nijedna korporacija nece biti privilegovana da zadrzi pravo na neku akciju. To bi bilo kontraproduktivno.

Kako ces papirnom kesom da ugusis nekog, a?
Zivele plasticne kese!!!

Ovo može da znači samo da je Mišković ušao i u drvnoprerađivačku industriju i/ili u reciklažu plastičnih proizvoda :)

Delta i društvena odgovornost? "It's like a fat personal trainer - it makes no sense."

@slobodandjakovic

1. Ako misliš da neko čita tvoje postove, moraš da ih svedeš na nekoliko rečenica, tj. ne više od desetak santimetara visine na ekranu.
2. U onom svom ogromnom postu si napisao (copy-paste), osim očiglednih istina ima još i gomila poluistina koje se praktično ne mogu proveriti tj. dokazati. Na primer:

Ovakvo pisanje u najmajnu ruku nije lepo a čitanje ovakvih nabacanih tvrdnji vređa intiligenciju.

I za kraj, posle pokliča: PROTERATI PLASTICNE KESE IZ SRBIJE ZAUVEK ! , počeo si da razrađuješ tezu rečima: Od taksi na porez, mogle bi se posumljavati nove, velike sume. Eh, šta bi se sve moglo od poreza ... Uzgred, šta su to "takse na porez" ?!

Sve u svemu, slažem se da treba stati na put zagađenju uopšte, pa i onom koje dolazi od plastičnih kesa, ali ovakva "diskusija", kao što rekoh vređa moju inteliganciju.

Adio.

Ovo je bizarno :)

Srbija, jedna od 2 mozda 3 zemlje u Evropi u kojoj je dozvoljena prodaja GORIVA SA OLOVOM koje permanentno truje okolinu i umanjuje mentalne sposobnosti dece - i ovaj prica o tragovima olova u PVC kesama.

Mozda bi mogli da usmerite vase napore ka necemu sto je izvodljivo, recimo zabrana prodaje benzina sa olovom - posto je zabranjen u bezmalo celom ostatku Evrope, a?

Vidim da se otvara niz pitanja, a u vezi sa trovanjem.

Postoje mesta gde lako mozete da izmerite svoju inteligenciju, ovo svakako nije mesto gde je to moguce?

Sto se trovanja tice, ovaj narod spada u najbolesnije u svetu. Imamo porast skoro svih bolesti. To su cinjenice. I vi mi pricate o inteligenciji? Ocete da me ubedite da je Srbija ekoloski cista?
Vidim da neki od vas i ne zive u Srbiji?

Verovatno da se moze utrositi jako puno energije da se svaki iskaz, podatak ili informacija opovrgne? Ako je to sustina tvog stava, onda napred. Tu je oko 150 izvoda - trebace ti par nedelja da proveris svaku. A mi to radimo dovoljno dugo. Ako si dokon, mozda ces i uspeti da dokazes da neke nisu tacne. I da je tako, to ne menja nas stav.

MIseva ima na sve strane. Lako je napadati, tesko je stati i zauzeti se u odbranu neceg. Znam da necemo uspeti da promenimo sve stvari, ali makar jedan deo, to ce biti uspeh.

Neko je pomenuo probleme koji se dovode u vezu sa plasticnim kesama, evo i liste tih problema;

problem je u reciklazi plasticnih kesa?
problem je u regulisanju oglaganja plasticnih kesa?
problem je u drustvenim navikama i nacinu upotrebe plasticne kese?
problem je u sortiranju otpada?
problem je u kvalitetu postojecih tankih kesa?
problem je u nedostatku alternativnih izbora?
problem je u nepostojanju stava drzave prema ovakvim problemima?
problem je u tankim plasticnim kesama?
problem je u proizvodjacima plasticnih kesa?
problem je u neupucenosti potrosaca?
problem je u visokoj ceni granula biorazgradive mase?
problem je u velikoj kolicini kesa koje trosimo svakodnevno?
problem je sto bi promena prouzrokovala vecu secu suma?
problem je u besplatnim kesama?
problem je u nedostatku domacih centara za reciklazu?
problem je u trgovinama na kasi?
problem je u nedostatku poreza na plasticne kese?
problem je u nepostojanju kampanje protiv plasticnih kesa?
problem je u odnosu vlasti prema ovom pitanju?
problem je u nepostojanju domacih fabrika biorazgradive mase?
problem je u nekontrolisanom procesu prometa plasticnih kesa?
problem je u jeftinoj proizvodnji?
problem je u postojecem zakonu?
problem je u plastici uopste?
problem je u ceni sirovine [granula]?

Posto ovaj forum okuplja IT zajednicu, u sirem smislu, pretpostavljam da je zato feedback specifican.

Mala poredjenje:

A. zadrzati plasticne kese + uloziti novac u reciklazu otpada i edukaciju stanovnistva = sadasnja radna mesta + nova radna mesta + edukovano stanovnistvo + cista zivotna okolina.
B. zabraniti plasticne kese + uloziti u otvaranje pogona za papirnu ambalazu = ugasiti sadasnja radna mesta + otvoriti nova = poseci sume danas + posaditi sutra.

Sto se tice olova i drugih toksicnih supstanci koje se nalaze u plasticnim kesama, one su veoma opasne, posebno ako se te iste kese jedu ili jos gore istopljene i u tecnom stanju nalivaju direktno u zdrelo.

Tacno da su se pojedini drznuli da komentarisu ovu temu iako ne zive u Srbiji, ali iako van Srbije i u drzavi gde su plasticne kese dozvoljene, za poslednjih nekoliko godina ne uspedoh da vidim nijednu plasticnu kesu bacenu na zemlju.

Zahvaljujem na konstruktivnim kritikama. Poenta foruma jeste razmena ideja, ovo doprinosi cilju, cak i ako ima kriticku konotaciju.

Svakako da krajnji rezultat nije moguce ocekivati u smislu da bi plasticne kese nestale, ali bi se promet umanjio. Nije ideja da se ugroze proizvodjaci - njih ima oko 40-50 koji rade na veliko * u Srbiji. I dosta malih firmi koje to rade nekako "usput". Tvoja formula nije losa, predstavlja prelazno resenje, a za edukaciju stanovnistva je potrebna sveobuhvatna kampanja. Takve kampanje ne bi bile iste kao one u EU, jer imamo specificnu situaciju ovde u Srbiji, standard je nizak, ljudi reaguju dosta burno na ovakve predloge jer smatraju da drzava zeli da im naplati nesto sto su do juce dobijali besplatno.

Nova radna mesta je moguce otvarati ako drzava lobira industriju reciklaze. Taj sektor je ovde nerazvijen.

1. uvesti zakonske standarde za proizvodnju kesa - zabraniti ultra tanke, besplatne najlon kese - podrzati strateski razvoj industrije reciklaze = nova radna mesta - edukovati stanovnistvo = smanjiti upotrebu - stvoriti fondove za ekoloske projekte = popraviti ekolosku situaciju - naplacivati najupornije potrosace koji koriste papirne kese = okretanje ka alternativama.

BENEFITI SRBIJE
lider u regionu koji je resio ovaj problem, ugled u svetu, povoljni uticaj na pozitivnu sliku o Srbiji

Sa aspekta odrzivog razvoja, rasad suma spada u domen od strateskog znacaja, a direktno se odnosi na ovu problem reciklaze papira i uopste industrije hartije. Plasticne kese su trenutno strana tela u celoj prici, jer niti se recikliraju na teritoriji Srbije, niti postoji zakonska regulativa koja bi pomogla da se taj problem za pocetak umanji, a onda kroz alternativna resenja, dovede na prihvatljiv nivo.

Ljudi iz IT branse imaju dosta interesantan pristup problemu, vrlo su sistematicni, i voleo bih da ostali daju neko svoje vidjenje koje proizilazi iz problema, a odnose se na vidjenje resenja. Zelja nam je da prenesemo tu sistematicnost na kvalitet celokupne inicijative.

Stanje zivotne sredine u Srbiji ne vredi ni komentarisati. Bahatost je dosegla nivo "opste prihvacenosti", jednostavno je to neki obrazac zivljenja. Sankcije u prvoj fazi nisu izvodljive, jer postojeci zakoni vec imaju jasne odredbe, ali se ne primenjuju. Problem se moze resavati samo iz etapa, sveobuhvatno.

:)
Jedna kesa od 30x30cm ima povrsinu 0.09 m², povrsina Srbije je oko 77 000 000 000 m².
288 kesa po coveku, sto je oko 2 000 000 godisnje, dakle ne stima....

Da podaci ovako nisu nabacni, pomislio bih da se radi o ozbiljnoj kampanji, a ovako pocinjem da mislim da je ipak u pitanju neko ko hoce da profura papirne radi zarade...

http://www.naslovi.net/2008-01...ne-kese-ce-sve-prekriti/549642

losa ti racunica.

povrsina Srbije
Površina
- Ukupno 88.361 km² * miliona

izvor;
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Plasticne kese se recikliraju u Srbiji, ali se iste ne prikupljaju u Srbiji, vec uvoze iz inostranstva, zvuci neverovatno ali postoje preduzetnici u Srbiji koji uvoze otpadnu plastiku, najlon iz inostranstva i to recikliraju u Srbiji. Znaci postoje pravi pogoni za reciklazu, gde se plastika sortira po cistoci tipu.... a potom od nje ponovo pravi granulat ( regenerat) za proizvodnju, opret zavisi od tipa i kvaliteta, novih najlonskih kesa, plasticnih cevi, predmeta.....

Mislim da se u praksi reciklira manje od 3% plasticnih kesa, i to je mnogo - problem sa reciklazom je da postoje uslovi; ako pomesas organski otpad sa plastikom, reciklaza je prakticno neizvodljiva. To sto se navodi uslovljava proces sortiranja otpada, sto se u nekim drzavama uveliko praktikuje, ali i sankcionise nesavesne gradjane. One zavrsavaju u toni drugog otpada, jedino sto su u stanju da tamo ostanu i vise stotina godina. Dakle, jedan preduslov za reciklazu je adekvatno sortiranje.

Drugo je ukoliko kesa nije pomesana sa drugim otpadom. To se negde resava tako sto se kupcu koji sakupi dovoljan broj kesa daje odredjeni kredit. Postoje primenjeni primeri za to.

Tacno, ali zato masine za regeneraciju poseduju pred komore za pranje i filtriranje, gde se organski otpad odvaja od plastike.

O ovome pricam od pocetka, ovo bi trebao da bude pocetak i kampanje usmerene na ovakve stvari su dobrodosle.

240 000 000 m² = 240 km²
....jedan km2 nije 1000 m2.....

Hahahahahhahah

Neko izgleda nije pohadjao casove matematike...



WTF JE BENEFIT?

Jel to neki Delta novogovor? Isto kao i "soping mol" (ili "akcident")?

Ocigledan interes u ovoj prici neko ima , npr. pre nekoliko nedelja je najavljeno prebacivanje svih plasticnih kesa u maloprodajama na papirne , to je unapred pocela da radi delta , tako da ce oni mesec dana pre nove godine preci na papirne... da li ce doci do nekog zakona koje ce da provuce ministartvo za ekologiju ? da li ce neko poceti copyright monopol proizvodnju papirnih kesa i sve sto ide uz njih ili je samo faktor da neko zeli da se prikaze kao kompanija koje jeste monopolistcka ali ipak brine za svoju okolinu i daje najveci ekoloski doprinos u okolnim zemljama ubacivsi papirne kese (yeah right lepo si primetio , to nam je bas prioritet dok se pancevo davi u toksicnoj magli i dok se na pumpama toci D2 za koje je olovni benzin super ekolosko gorivo )