Ako napravis policu od kvalitetne jelove daske (prirodnim putem dobro osusena) treba ti debljina od 59.3 mm. Mozes da stavis i hrastovu dasku od 51.6mm ili od kuvane bukovine 47.7mm.
Okacicu i proracun uskoro, samo da ga prekucam sa papira u pdf. Potrajace malo jer ima 16 strana, citav dan sam ga radio.
Medjutim prethodno cu jos jednom da ga prekontrolisem jer nisam siguran da li sam dobro uracunao deformacije uslijed promjene temperature kao i torziona uvijanja zbog neravnomjerne rotacije Zemlje. Pusticu za svaki slucaj i simulaciju na kompjuteru, pa ako se bude poklapala sa rucnim proracunom odma cu ga okaciti.

Nisi dobro proracunao,kod mene je rezultat slican kao i kod tebe,ali sa razlikom kod jelove daske,nije 59.3 mm nego 59.8 mm.
Shvati ovo kao dobronamernu ispravku,ne zelim da izgleda kao da pametujem nesto.

Vidim da si ozbiljan čovek, ali ovo: neravnomjerne rotacije Zemlje ???
Bogo moj, jel to istina, da se i ta komponenta uzima u obzir ?
A zemljotresi ?
A uticaj gravitacije Meseca i Sunca ?
naslage prašine ?
Ako jedan žižak gricne drvo, šta ćemo tad ?
Pa sušenje drvne građe u zavisnosti od temperature,vlage ili drugih atmosferskih prilika?
A koliko su teške knjige, i da li je stvar o "teškoj" literaturi ?

Ja ti se divim, stvarno je to lepo pomoći čoveku, ali ceo dan računjanja za jednu gredu ???
Ipak mora da samnom nešto nije u redu !

Kako ti se daska savila ?? od kojeg drveta je bila , koliko debela ?


pozdrav Marko

A taman sam pomislio da su bandere na kojima se svetlo samo pali i gasi, a pritom nemaju relej ili senzor, uber misterija...
Sad ove daske za police, koje se krive pod teretom pa zbog toga treba napraviti čitave studije da bi se došlo do neophodne debljine istih, totalno me smutiše u ove sitne sate.
Ma ne, ovde definitivno ima nečeg...
I nek mi neko još jednom kaže da nauka može sve objasniti...

Ovo je otprilike nivo znanja jednog gradjevinskog inzenjera ,
primenjena fizika vazi podjednako i za dasku za police kao i za neki betonski nosac na oblakoderu na wall-street-u
samo je pristup u resavanju problematike (neravnomjerne rotacije Zemlje) malo drugaciji kod @Odina
Ipak cenim entuzijazam osim ako se rec o sali.

Zaboga, ljudi:

Evo sad sam opet prosao kroz sav racun za jelovinu ispocetka ali dobijam stalno 59.3 mm.
Moze biti da smo radili sa razlicitim kategorijama drveta. Ja sam koristio podatke za osobine jelovine iz sumskog registra Bosne i Hercegovine jer je to najcesca vrsta u prodaji kod nas. Moze biti da si ti racunao za slovenacku jelovinu koja ima nesto gusce godove jer raste malo sjevernije, pa je time i nesto elasticnija.

Ta ljudi man'te se proracuna za police,daj da mi vidimo koliko kalorija mozemo dobiti od te kolicine materijala,ukinuse nam gas valja nesto zaloziti

Pa zavisi kako cepas dasku, uzduz ili ukoso. Kazu ako cepas ukoso , duze gori... :)

Najlogicnije resenje je da integralis, onda ces znati na cemu si. Iskoristis Adislicevu funkciju za klasike:



Ako su promenjive i pozicije nosaca police, bilo bi dobro da uradis i izvod funkcije.

Budući da su i konstante, izvod tvoje funkcije je .

Postavljac teme verovatno ima srednju gradjevinsku posto barata nekim terminima, ali otkad se opterecenje zadaje u cm? :) Mozda je to bitno u grafostatici, ali ovo je problem iz otpornosti materijala.
Radi se o ugibu ploce, a posto je u pitanju polica, najverovatnije o ploci koja nosi u jednom pravcu, te se za proracun moze uzeti dovoljno tacna aproksimacija da se radi o linijskom nosacu, pa je onda ugib:



f je ugib u cm, koji ces unapred da definises (obicno je za grede L / 200), pa ces iz svega toga da dobijes momenat inercije I, koji ce ti onda dati dimenzije (visinu) ploce.

Ostaje ti jos da "sredis" opterecenje q pre unosenja u formulu, a za modul elasticnosti drveta se snaci sam ako vec ne znas.

P.S. i vodi racuna o jedinicama :)


Puno srece u daljem radu!

Tebi kao da život zavisi od te police, samo pogledaj izraz iz poruke iznad i vidi za Jangov modul elastičnosti na kojoj je decimali kada se uvrsti u taj izraz.

Da je neki odgovorni element pa da razumem, znao bi tačno koji je materijal ali polica za knjige i to drvena??

Radio sam, ne mogu da kažem proračun, više je to bila provera, za šipku za zgibove. Znači prstenasti poprečni presek, morao sam da nabadam koji je čelik u pitanju jer niko ko ih je prodavao nije znao tačno šta prodaje. Ugib za svaki se vrteo tu negde ±0,5cm, ne znam šta očekuješ za drvenu policu za knjige kada se baviš istim tolikim odstupanjem u proračunu.

:)) Postavljac teme ima srednju mashinsku,i sada ide na Mashinski fakultet.Znam pogreshio sam za q,tek sam posle video to.:))
P.S.Ok to za ugib,ali to je za linijski nosac ugib,to znam,ali kako se racuna za prostorni,polica je prostorni nosac.
Kako da izracunam q ako znam da mi je visina knjiga h=11cm. q=[kN/m]

<sub>[Ovu poruku je menjao Milos88_vkbgd dana 07.01.2009. u 13:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Milos88_vkbgd dana 07.01.2009. u 13:28 GMT+1]</sub>

Ne razumem ljude koji su odgovorili na moj post,a kojima nije jasno zashto ja to zelim da proracunam.Pa mislite li da su oni u fabrici bzvz. stavili da daska bude debljine 1cm?!Shto nisu stavili 10cm?!?!Nikad se niste zapitali,zapitajte se.Mene zanima koliko opterecenje taj 1cm moze da izdrzi.Znam ja da mogu da stavim dasku od 3,4 cm i reshim problem ali me zanima proracun.

Zato sto je skuplje

znaci nisam mnogo pogresio za skolu :)



Iako je u pitanju prostorni nosac kako kazes, generalno, ti uvek (sem kod nekih zaista jedinstvenih i specificnih konstrukcija gde ne postoji mogucnost svodjenja na neki tablicni slucaj, kada je neophodna primena racunara i ) mozes da ga modeliras na nacin da pojednostavis problem, pa tako prostorni sistem moze postati ravanski, ili ravanski moze postati linijski. U pediodu nastanka i primene teorije, a sve pre pojave racunara i odgovarajuceg software-a inzenjeri su upravo na takav nacin dolazili do resenja. U suprotnom, resavati prostorni sistem znaci imati sistem sa mnostvom nepoznatih i jednacina (pri cemu ima i dif. jedn. 4 reda) pa bi recimo samo za tu policu imao sistem od 50-ak jednacina sa isto toliko nepoznatih :) A posto inzenjeri treba da se bave resavanjem inzenjerskih, a ne matematickih problema, u situaciji kada proracun sprovodis "peske" problem je neophodno simplifikovati na resiv i sprovesti priblizan proracun, koji ce zadovoljiti kriterijume nosivosti, upotrebljivosti i stabilnosti skoro kao i tacan proracun. Naravno, danas nije problem modelirati i prostornu konstrukciju jer ce racunar odraditi taj matematicki deo posla umesto tebe, ali pricamo o proracunu "peske", a razlika koja bi se pojavila u tvom slucaju police izmedju pribliznog i tacnog proracuna za iste ulazne velicine bi bila tipa deseti deo milimetra.



Uzmi recimo "10 cm" knjiga i stavi na vagu. :) Dobices masu, pa kad pomnozis sa zemljinim ubrzanjem g (~9.81) dobices i tezinu knjiga u N, ali na 10 cm. Podeli sa 10 i eto kontinualnog opterecenja u [N/cm] za celu dasku.

Milose, ti kada izracunas da daska treba da bude npr. 17,8 mm ti idi kod stolara pa trazi da ti bas takvu napravi a onda nam javi sta ti je rekao:)))

Onda ce rezultat da zaokruzi na prvi veci broj, odnosno debljinu daske koja postoji i moguce je primeniti, bas kao kako se to inace radi u inzenjerskoj praksi.

_{[Ovu poruku je menjao p3j4 dana 07.01.2009. u 22:41 GMT+1]}

Moze slobno da trazi, ako majstor ima malo bolje masine nije problem da se uradi


pozdrav Marko

Tako je.Svaka debljina daske moze da izdrzi odredjeno opterecenje.Oni (fabrika) je stavila 1cm,za neko odredjeno opterecenje.Kad izracunam,javljam vam.P.S.Igram se malo sa reshetkastim,prostornim,i linijskim nosacima,ugibi i nagibi.:)))

Tako je.:))

Hvala puno.Sada je sve vec mnogo lakse.:)
Vidim da i ti dobro baratash terminima,da nismo neki srodan fakultet,ili si ti vec zavrshio?!Izvini ako sam indiskretan.

Napisao si 17,8 mm,zashto ne bi mogao da isece dasku 17,8 mm,pa te debljine su ti vrata od plakara.Nije to 178 mm,pa da kazemo da ne moze da isece,mada moze i to.:))
Vidim da si sa ETF-a,vi tamo nemate statiku.:PP P.S.Zovem te za neonke da mi ugradish ispod police..:PPP
Shalim se malo,nema ljutnje.pozz

Nema razloga za izvinjavanje :) Studiram, tj. zavrsavam gradjevinski fakultet, tako da je ovo bilo pitanje iz oblasti koju izucavamo tokom studija i koju dobro poznajem...

E, ljudi treba mi mala pomoc. treba da izracunam ugib. i nesto ne stojim najbolje sa tim, imam gredu na koju deluju dve sile a nisu ravnomerno rasporedjene, tj nisu simetricne, a nov sam u projektovanju, malo se zaboravilo sta se studiralo. u glavnom u tablicama nalazim samo slucajeve gde su sile simetricne, nema ugiba kada sile nisu simetricne.
ako neko moze da mi pomogne bio bih veoma zahvalan......

Pretpostavljam da ti treba ugib za sredinu grede. Nađi tablični slučaj sa 1 silom, izračunaj ugib za oba slučaja posebno i posle principom superpozicije, tj. sabiranjem uticaja dobiješ ukupan ugib...

hvala, resen mi je problem, odavno se nisam bavio ovim pa se malo zaboravilo: )) sada je doslo vreme da se sve polako ponavlja: ))