rekao bih da su to gelegunje
to kod nas svake godine tako na celavo sisaju,i svake godine izrazte u redovno drvo
sisaju ga jer uglavnom smeta zicama ,a i zbog oluja

Bogami ono sto sam ja video nikad nije moglo da izraste normalno nakon takvog obrezivanja.

Poz.

Stvarno izgleda zalosno. Razumem kada drvo podkresavaju kad smeta provodnicima ali ovde nema provodnika. Sa druge strane ako na tom mestu duvaju jaki vetrovi postoji mogucnost da se velika grana odvali i padne na kolovoz. Tako da ...

Pa jeste, ali što kaže bojan_bozovic, to se nikada ne oporavlja, a ovako liči tek na poveći panj, pre nego na drvo.
Prosto je besmisleno imati ovakav "drvored".

Pozdrav

da stil,moguce je to ,da su jaki vetrovi,a krto drvo...i eto dzumbusa

tu na putevima iz subotice,bilo je puno topola,starih po 30ak godina,to su poceli vaditi
jer je to onda prilicno krto drvo,i eto nevolje...

samo sto da bi novo naraslo opet "sto godina cekanja"

edit:@storm,a koliko dugo to tako stoji?moguce da je spremno za vadjenje,samo nikako da dodje na red

Već godinama.
Nije spremno za vađenje, jer to nije trulo drveće. Znam to, jer sam često u tim krajevima - nije usamljeni slučaj magistralnog puta sa takvim "drvećem" (Južni Banat), a to im nije dovoljno, pa i u samom gradu "sređuju" krošnje na isti način, tako da slučajno jedna grančica ne ostane. Ista priča je u Beloj Crkvi i okolini.

Ne znam... ili se rudari zapošljavaju kao stručnjaci zelenila ili je nešto drugo po sredi.

Pozdrav

pa nema veze s trulezom vadjenje,kao sto rekoh,tu se topole starije od 20-30 godina [ili koliko] vade [zdravo drvo]

treba pitati nekog "strucnjaka" zasto se tako rezu stabla,ja sam ti rekao kako je u subotici,ali po secanju ,drvo se obnovi do ponovne rezidbe

Laicki, jedino mi pada na pamet da drvo na ovaj nacin (kresanjem), nekoliko godina brze i preciznije raste u visinu, kada se vise nece podkresivati...

Mada, gledajuci trenutnu sliku, da se prepadnes u mraku ;)

Heh :) Setih se kad sam pre nekoliko godina putovao kroz Češku sa nekim drugarima (mesto Vysoké Mýto), i čudili se kako su im drvoredi besprekorni. Drveće visko, uredno i na pravilnim razmacima... A kod nas, nije da nemamo drvorede, ali je drveće nekako krivo i gedžavo ;) Eto sad imamo i sliku :)

storm - profi fotka. Svaka cast!

Već sam negde na nekoj temi rekao ovo,a reći ću i ovde:NEKOMPETENTNOST na odgovornim mestima,a u konkretnom slučaju sa primesama nestručnosti,sadizma i dokolice!

Te DUDOVE ostavila nam je u amanet još Marija Terezija,kada se u ovim krajevima intenzivno gajila svilena buba...
to se više danas ne radi iako je potražnja za pravom svilom u svetu velika.

Bilo je nekih pokušaja da se ponovo aktuelizira uzgoj svilene bube,ali kao što to obično kod nas biva,sve je i ostalo samo na pokušaju.

Ne mogu tačno da odredim koji je to pravac prema Vršcu,Vlajkovac ili Straža,ali pošto ovaj pravac od Straže češće koristim,znam sigurno i da ima dudova i da je njihova sudbina upravo ovakva kako si prikazao.

Vandalizam svoje vrste,pa ma od koga da je predlog za takvo sakaćenje drvoreda potekao.

Nije samo ovaj moj kraj specifikum te vrste,seti se samo šta su prošle godine uradili u Bulevaru,tu oko Metropola,sa platanima.
Ajde,tu kao ima nekih "žica",mada nisam siguran da je to baš moralo tako da se uradi.

Smeta im drveće,smeta im DUDOV LAD,dudinka,bela crvena...
čini mi se da je apsolutno na mestu bila jedna konstatacija koju sam negde pročitao gde se kaže:BELI ČOVEK JE JEDINA GREŠKA PRIRODE---

Hvala!
Može to i bolje, ali pošto je snimljena u toku "niskog leta" sa 110 km/h, nije loše ispala


Pravac jeste od Straže ka Vršcu.

Pozdrav

Isto se praktikuje i u Rumi, a najuocljivije je u glavnoj ulici. Uslikacu kad budem imao prilike.

@StORM48:

Ne bih zaista da skrecem sa teme, ali ovo je koliko vidim magistralni put - na kom je to magistralnom putu dozvoljena vozhnja brzinom od 110 km/h?

^Na svakom, dok te ne uhvate...
Šalim se, a i nisam ja vozio - vi'š valjda da sedim desno?

Pozdrav

na ovaj nacin se kresu drva sa krtim stablom.1.uzrok je vetar,(beznacajan).
2.Glavni razlog je taj sto svaki botanicar treba da zna.
Krosnja i korenov sistem su UVEK srazmerni!
Kako bi reagovali da korenje pocne podizati asfalt? Onda bi tek bilo dreke!
70ih godina je postojaja naredba o seci drvoreda krajputasa,i ovo je nadjeno kao spas.

Ne znam... drvoredi postoje svuda van (odnosno, barem u većini zemalja) i lepi su poput naših nekada.

To je tako stajalo između 50 i 150 godina (kako gde i na kojem parčetu) i asfalt nije ni mrdnuo.
E, onda je poslednjih 5-6 godina nekome došlo da sve to skrlja i tako sad imamo ovo što se vidi na fotografiji.

Dosad u hortikulturi nisam video tehniku KIDANJA granja, već se obrezivanje radi (valjda?) testerom.

Ova "tehnika" je očigledno iznad mog stanja svesti, čim sam glup, pa ne mogu da ukapiram koje su tačno "prednosti" i čemu onda uopšte drvored služi?

Druga stvar (e ovde JESAM upućen, itekako) je što se drveće namerno i planski sadi upravo kraj puteva, koji su pod uticajem jakih bočnih vetrova, da spreči nanose peska i ostalih prepreka, kao i da vožnju učini bezbednijom od smicanja vozila u stranu. Za sve godine koliko sa prolazio takvim putevima (a ima tome...ihaj), nikada nisam naleteo ni na lišće, a kamoli grančice (o granama i stablima apsolutno nema govora).

Pozdrav

Krajem 60ih smo imali vecinom kamene drumove.(turska kaldrma)
To je drenazni tip kolovoza i tu ne dolazi do dizanja zila.

Vidjao sam da ovo rade i u Holandiji, ali samo odredjenoj vrsti drveca. I ja sam se uvek pitao zasto? U istoj ulici sva stabla su kao pod konac posadjena i u odredjeno doba godine se orezuju. Neka imaju oblikovane krosnje,zaista fenomenalno izgleda, a neka su ubogaljena totalno, kao i ova na slici. Posle par meseci tim ubogaljenim stablima ponovo nice krosnja i izgledaju kao svake predhodne godine. Verovatno za to postoji odredjen razlog, ali bi neko strucan trebao da odgovori.



_{[Ovu poruku je menjao Skandy dana 19.04.2009. u 00:55 GMT+1]}

Dobro podnosi orezivanje u vegetaciji i mirovanju. http://www.narodnamedicina.com/kovacevic/dud.html
...potrazih u google-u o orezivanju dudova i pronadjoh ovaj tekst.
Inace pade mi na pamet, posto pored uzgoja svilene bube, dud, pogoduje i razvoju gusenica, koje su velike stetocine, mozda ovo orezivanje u ranoj vegetaciji ima veze sa tim.

hmmm u ulici u kojoj sam,blize gradu ima puno gelegunja,i stazica [doduse nije asfaltna,nego betonska] najblaze receno unistena
radijalac [prakticno sam centar grada] ima drvered pored svake strane pesackog,krosnje nisu sisane [ne znam sad koje je drvo u pitanju] ,stazica je skroz "izuvijana" od zila...


nije svako drvo za sve ;)

Podseti me na nešto što je bilo još mnogo,mnogo davno.

Naime taj put od Straže do Vršca nije uvek bio pokriven asfaltom,već je bio običan,prašnjavi makadam.

I tada su dudovi bili tu,neorezanih krošnji,onako kako ih je bog dao.

Prolazio sam tuda i biciklom i NIKADA korenje tih dudova nije podizalo ili na bilo koji način remetilo taj,kakav-takav,put.

Isto tako nisam baš siguran,gotovo suprotno,da je to sakaćenje opravdano zbog PREVENCIJE OD GUBARA.

Sećam se još iz detinjstva da je bilo najezde gubara i da su bile preduzete mere na njihovom suzbijanju,ali opet nije to bilo ovako sadistički!

Otad ne pamtim da je još koji put bilo invazije gubara.

E,sad zašto korenje može da podiže "asfalt"?

Pa,sigurno da će ga podići,ako je od projektom predviđene količine asfalta završeno i bezbroj puteva do vikendica "značajnih drugova".

Na pojedinim mestima,kod prvobitnog asfaltiranja tog puta,isti nije bio deblji od 2-3 cm...

Sadašnji asfalt je unekoliko kvalitetniji,ali sam opet spreman da poverujem da se neko i ovog puta "debelo omrsio" od projektovane količine materijala i u takvoj situaciji nije nikakav problem da od"gore" stignu preporuke za "preventivne mere i akcije u cilju očuvanja narodnih tekovina".

A,zašto sve to,pa,jednostavno,nije isključeno da će se koren duda pružiti i ispod asfalta,jer je ispod njega svakako toplije.

Sve u svemu,moj glas je uvek za to da se ovakvom divljanju stane na put...

Sve vrste drveca podizu zile ako je korenov sistem pokriven vodonepropustnom pokrivkom kolko god da je debeo.
Kad ste videli da je podiglo zeleznicki nasip? To jedrenazni tip podloge.
Resenje bi bilo da se 5ogodisnje poseku stabla i sade nova

Istina je da se isto oduvek radilo i u kraju gde sam ja odrastao.

Nikada nisam znao kako se to drvece zove, ali mi je uvek bilo cudno da mu se grane potpuno seku.

@storm

Moguce je da je to takvo drvece, ako jeste ono u stvari nikada i nema krosnju kakva je uobicajena.

Ovde bih opet voleo da se na temu javi neki botaničar,stručnjak hortikulture ili već bilo koji drugi kompetentni profil iz te struke,koji će argumentovano odbraniti potrebu za ovakvom kontrolom prirodnih lepota.

U ovim vojvođanskim predelima verujem da je gubar u potpunosti ISTREBLJEN,obzirom da sigurno nije imun na SVU SILU HEMIJE koja se u poljoprivrednoj proizvodnji koristi.

Pa,samo se jabuka prska raznoraznim preventivnim i kurativnim hemijskim sredstvima oko 30-tak puta...
tu života za gubara nema.

A što se drenaže tiče,TAJ put ima svoju drenažu u vidu usputnih JENDEKA sa obe strane,gde god oni nisu "brigom" nadležnih zatrpani.

E,da,najvažnije umalo da zaboravim,svakako da je OŠTRO OREZIVANJE dudova bilo opravdano u vreme kada se njihovo lišće koristilo u uzgoju svilenih buba,ALI SADA...?!?

Dakle,botaničari DA VAS ČUJEM...

a ima botanicara na forumu?
u pravu si sa gubare,moguce da je i to
kod nas [dudova suma] su povadili prije par godina i zadnji dud,bas zato sto drvo nije bilo vise ni za sta,samo bolesti privlacilo
i nemoj da generalizujes ne prave svi suvi otrov od jabuke

@bakara ,ne nadjem sliku ,a ni ne znam drugi naziv za drvo,inace ima onako dugacke grane,i na tim granama neke bobice ,kojima je nekih 89% spica [okrugla] a oko toga tanka opna,prvo zelena,pa posle potamni,to pada tu negde pred kraj godine
to to?

Na mađarskom se to zove "galagonya" iliti naški GLOG...

Ma,jok,brate,al' sam od voćara čuo da je 17x minimum...to je već "daleko bezbednije"...he,he...

Šta ću,jedem ja i takve jabuke...drugih nema...

a ima to i svojih "prednosti",kada budem posle"uskrsavao",bar će mi telo biti"sačuvano"...(malo crnog humora,dok se botaničari ne jave)

e hvala :)

glogov kolac :D [mozda zato sisaju svake godine :D:D]

nije svaki otrov jednak,i ne talozi se svaki :)

Sudeci po malobrojnim slikama to je to drvo.

@bakara,
pazi,ono što je na slici u inicijalnom postu je DUD,tu sumnje nema,jer je to moj kraj,a ono što je @Horvat pomenuo u jednom svom postu sadržano je u mom prethodnom odgovoru.
Dakle,pričamo o GLOGU(onako an pasant) i o DUDU što je i deo ove teme.

OK, saglasili smo se da se to "šiša zbog... nečega".

Nije da znamo zbog čega tačno, ali eto - znamo da postoji neki razlog. E sad, i meni je poznat taj "običaj" u gradovima, gde je asfalt blizu, trotoari često izvrnuti i tako dalje, ali mi i dalje nije jasno zašto se seku ove krošnje kraj magistralnog puta, jer to NIKADA ranije nije sečeno toliko (već znatno manje, budući da nema kablova i da nije preblizu samom kolovozu), a posebno ne tom "tehnikom" (kidanje, čerupanje, kako vam drago).

Dakle, u pitanju je vandalizam, samo ne znamo po čijem nalogu i sa kojom mišlju?

Pozdrav

Ja sam svoje mišljenje po tom pitanju izneo i obzirom da sam"stara kuka"sa ovih terena,ne verujem da sam iole omanuo.

Stoga sam i pozvao botaničare da odbrane svojim argumentima ovaj VANDALIZAM,koji jeste to bez ikakve sumnje.

Vandalizam te vrste ili još gore,desio se ovde na pijaci u"Beloj",kada je bez ikakvog opravdanog razloga posečen stoletni dud,koji je svojom krošnjom štitio pijačare vrelih letnjih dana.

Panj je ostao i sada služi kao kanta za otpadke,koju,normalno,niko ne prazni.

Imao bih kakvo-takvo razumevanje za taj čin da je izvađen panj i na to mesto posađeno neko drugo drvo,ovako....

Moze biti da postoji neki problem sa ovim drvecem, ali ovakvo "rjesenje" moze biti plod samo bolesnih umova.

U pitanju su Celtis Occidentalis iliti Americka koprivica Somborci ga zovu Bodjosi.
Odabrano je drvo koje je otporno na susu, gradske necistoce, stetocine i bolesti,zimi izuzetna hrana za tice koje su nam verne.

@Horvat I,
nisam te razumeo o kom to drvetu pričaš...

Ako sada sluzi kao kanta za otpatke, znaci da je supalj, a ako je supalj, znaci da je bio truo i da je predstavljao opasnost za te ljude koje je stitio od vrucine.

Nisam bas upucen u hortikulturu ali se drvece tako orezuje zbog svoje regenerativne moci najcesce. Takodje ima veze i to kakva je struktura grana zeljena a i kao prevencija ne samo od gubara nego i drugih insekata ukoliko je vrsta drveta poznata kao nosilac ili mesto prezimljavanja imaga i gusenice. Orezati drvored je jeftinije nego ga tretirati nekoliko puta godisnje, pogotovo ako ti insekti napadaju i useve i vocnjake u blizini. Sigurni da je to dud?
edit: typo

@zaraza,
nije to drvo predstavljalo opasnost nikome i nikakvu,obzirom na količinu zdrave drvene mase sa tom šupljinom je sigurno moglo da nadživi ne samo šuplju glavu koja je odlučila da ga ukloni i to tako polovično,već i mnoge one koji nešto u glavu imaju.

Konkretno,imam u dvorištu kajsiju staru oko 40 godina,što je za tu voćku d u b o k a starost,sa trulom sredinom oko koje se već decenijama generiše zdravo stablo.
Takvo natrulo stablo nije uspela da polomi ni najjača oluja koja je pre neku godinu harala ovim krajem.

Dud takođe spada u izuzetno žilavo i tvrdo drvo inače se ne bi od njega pravila i burad.

Apsolutno!

OK, videcu sta mogu da iskopam o orezivanju tih vrsta drveca (dud & co.). Licno mislim da je takvo orezivanje, ako je sa razlogom, na konto insekata.

@Kosuth jesmo tada govorili o gelegunji-bodjosu.

Dobro, ali sigurno je postojao neki razlog, nekome je smetalo zbog necega. Niko nece da sece drvece tek tako.
Ja se generalno ne slazem sa secom drveca, osim u slucaju kada predstavlja opasnost zbog trulog stabla ili grana. A da se desava da se trulo drvo skrsi iz cista mira ili u oluji - desava se.

@kosuth ,ako je bilo suplje drvo,znaci da je nesto mu se desilo ,i da polako odumire,nije obavezno da bi se nesto drvetu desilo
ali ako naidje neka oluja ,ode to drvo u tri lepe

po palicu drva padaju "ko kruske" ,zdrava,velika,i za cudjenje,vecinom breze,koja imaju vretenast,jak koren... [izvaljena iz korena drva]


za slucaj treba pitati cistocu i zelenilo vrsca [ili ko je zaduzen za taj put] zasto se to tako radi

Voleo bih da je tako,jer to bi za divno čudo značilo da među onima koji odlučuju ima i onih koji razmišljaju...
nažalost,nije tako,taj je dud tu stajao,tako šupalj,zdepast i nizak,ali bogate krošnje sa bogatim hladom,odkad znam za sebe i po svemu sudeći preživeo dva svetska rata,oluje...verovatno i tada tako šupalj.

no,da sada ne lamentiram nad njegovom sudbinom...

Pogledaj samo u Smederevu onaj dud u centru,mislim da sam čuo da je star više od 200 godina...

@Horvat,
breza i dud se ni u kom slučaju ne mogu porediti,bez obzira na razgranat korenov sistem breze,ona spada u meka i krta drva,drugo,subotička crna peskuša i nije baš neka stabilna podloga.

nisam rekao da su samo breze ,ali na pamet mi samo one sada padaju
a na palicu nije pesak,tj mesovito je prilicno,ali tamo okolo septicke jame[jezera] nije pesak

btw ne znam za kesten,pa me zanima,da li je on meko drvo?
posto znam da se u vrscu stalno lome grana onih kestenova u parku

Suve grane kestena su veoma krte,pucaju ko staklo,a ni sirove nisu nešto posebno,znam da kada sam se verao ko klinac po drveću da sam dobro morao da pazim na koju ću granu stati.

Kod duda to već nije slučaj,umeo sam da se popnem u sam njegov vrh,jer su tamo i dudinke bile najslađe,bez ikakvih problema,čak i suve grane su mu prilično žilave,a bio je,za razliku od ovih sa slike,toliko visok da sam uz malo truda mogao i Dunav da vidim sa njega.

Što se tiče nekog iskustva u pentranju po drveću kesten,lipa i platan ne ulivaju baš neko poverenje...

Orezuje se preventivno, na taj način se drveću produži životni vek, lakše je i jeftinije nego saditi mlade sadnice između starog drveća.
Dva jaka razloga su paraziti, kao npr. imela, koja dovede do sušenja stabla, a drugi razlog se odnosi na staro drveće. Naime, kako su često drvoredi zasađeni "gusto", dolazi do takvog rasta drveća u kojem se krošnja formira previsoko. Onda se takvo stablo lako prelomi, odvali se čitav stub i drvo propadne. Umesto da se zadrži oblik i visina stabla primeren parku, ili drvoredu, stabla postaju kao u šumi.
Ovakvim rezanjem krošnje se podmlađuju, kod nekih vrsta se orezivanje radi svakih 4-5 godina, a kod nekih i češće.
Mislim, ako bar malo razmislite, kome je u interesu da bezveze troši benzin na rezanje grana bez neke potrebe?

Nije u pitanju Glog, bobice takozvanih "gelegunja" su crne a najviše liči na ono što je Horvat naveo - Celtis Occidentalis. Takvih drveća ima po Subotici u velikoj količini, i u urbanim sredinama ih isto ovako ponekad seku "na ćelavo", doduše u većini slučajeva režu samo pojedine grane.

Posumnjao sam i ja da nije u pitanju glog u konkretnom slučaju,nakon @Horvat I-ove dopune,a taj lokalizam,gelegunja,se odomaćio u upotrebi verovatno zato što plodovi donekle podsećaju na glogove bobice,jer etimološki,"gelegunja",najverovatnije proizilazi iz"galagonya".

Da,ovde:http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=294.html sam video kako izgleda gelegunja(bođoš),a ovo je glog:
http://www.zelenilo.com/images/proizvodi/velike/37_1Glog_1.jpg

ima neke sličnosti...

E,sad,koliko sam video na slikama,ovu gelegunju nigde nisu "olešili" kao one dudove sa početka teme...

Kako je meni cale pricao, dud je bio zabranjen negde pedesetih godina proslog veka od strane tadasnje vlasti. Zabranjeno sadjenje i skoro je iskorenjen. Mislim da je navedeno kao razlog neki insekt koji zivi na dudu a porucka i sve okolo.
Inace, na zrenjaninskom putu je takodje orezano i poseceno dosta drveca a uklonjen je i siprag oko puta. Cinjenica je da je sada mnogo preglednije za voznju ali nisam siguran da je to bio razlog.

Na putu Beograd - Bela Crkva (u delu između Kovina i Bele Crkve) je bio deo deonice, kroz šumu, iza Deliblatske peščare, koji je kao iz bajke — drveće s obe strane, čije su visoke krožnje iznad puta potpuno spojene, tako da formiraju zeleni tunel, kilometrima dugačak.

Svako ko je tuda ikada prošao, to je zapamtio kao nešto neviđeno.

E i to im je smetalo i sve su obrstili sa obe strane.

Teško je pojasniti to nekakvom brigom, jer je činjenica da je tako tu stajalo decenijama, da nikome nije smetalo, da nije bilo granja po putu, a da sam čuo od ljudi koji su za to zaduženi da ih (pazite sad!) smara da svaku sezonu i po nekoliko puta šišaju krošnje, da bi bilo uredno. Bilo im je lakše da sve skrljaju i sad je sve kao "sređeno".

Živ se kajem što to nisam fotografisao dok je postojalo... uvek sam mislio "ma drugi put, neće nikud odatle...", a ono ispalo da ipak hoće i to mnogo brže nešto što sam mogao i da pretpostavim...

Pozdrav

Šta sve komunistički idioti nisu u doba njihovog haranja branili to ni ptice ne znaju.

Sve što je iole odisalo individualnošću,moralo se podrediti kolektivnom.

Dudovi i gubari nisu postojali samo u doba komunizma,ali eto,oni su došli na "genijalnu"ideju da gubare ISTREBE uništavanjem dudova,pa su neistomišljenike itrebljivali na Golom Otoku itd.itd.

Bilo je jedno vreme zabranjeno i držanje KOZA,no komunizam je već druga tema....i pre predmet neuropsihijatrijske analize,ponerologije zla,nego jedne opuštene forumske rasprave sa ekološkom tematikom.

E,sad zašto više nema tog"tunela",mislim da je delimično opravdano.

Sećaš se onog velikog požara u šumi pretprošle godine?

Pa je jedno vreme bio i obustavljen saobraćaj tom deonicom,dok nisu došli Rusi onim avionom i "upljunuli" požar...

Naime taj magistralni put i nekoliko usputnih,bočnih kroz šumu,levo i desno od puta,pretstavljaju PROTIVPOŽARNU BARIJERU koja po standardima mora biti određene širine,mislim oko 15 metara,možda i više,nisam siguran.

Upravo je javašluk službi koje su trebale da održavaju urednim te barijere bio jedan od osnovih uzroka katastrofalnih razmera tadašnjeg požara.

Bio sam tada u Beogradu i na televiziji gledao kako ZAPALJENE ŠIŠARKE SA JELKI PRELEĆU PUT i pale šumski pojas prema Dunavu,a požar je počeo kod trafo stanice u Kajtasovu.

Elem,da su protivpožarne barijere redovno održavane na propisanu širinu,bez šikara i visokog rastinja na rubovima šume,požar bi se sam od sebe lokalizovao samo na jednom kvartu.

Imajući sve ovo u vidu ova akcija u šumi ima svoje opravdane razloge,a sad da li se sprovodi baš kako treba....

Stvarno je to bio neopisiv doživljaj putovati kroz taj,oko 7 km dugačak,"tunel"pogotovu kad bagrem cveta,međutim zbog značaja te šume za ekosistem i mikroklimu i to,bogami,na širem području Vojvodine pa i Mađarske,spreman sam da se odreknem tog užitka.

Po nekim hroničarima austrougarskog doba,pre pošumljavanja,pesak iz Deliblatske peščare je pogodnim vetrovima stizao čak do Budimpešte...