Moras da uklapas

Artikli: 100 * 18,52 = 1852,00
Zaokruzenje: -0,15
Poreska osnovica: 1851,85
PDV: 148,15
Ukupno: 2000,00

Pitam se hoće li ikada prestati u Srbiji da se obračunava porez na promet, koji je ukinut uvođenjem PDV poreza?

Kod PDVa imaš samo dva bitna faktora, Cenu i stopu poreza. Rabati, marže, nabavne cene bez PDVa, nemaju uticaja na obračun PDVa kod prodaje.
Pođi od takve logike i kod prijema robe. Ako zaprimiš nešto po 100 din. ti u tom iznosu imaš 15,2542 din. donetog PDVa (ako je stopa 18%).
Sve rabate od veletrgovca, računaj i prikazuu pre ove cene, ako je uopšte bitno i da ih uzimaš u obzir.
Pretpostavimo da želiš da to prodaš po 200 dinara, tako i uradi, cena je 200 dinara porez je kada se preračuna 2x15,2542, doneo si 1x 15,2542 obaveza ti je isto tolika.

Poenta cele ove priče je da se PDV računa od prodajne cene, to i jeste razlika u odnosu na porez na promet.
Problem u obračunu prave fakture firmi koje nisu prilagodile svoj softver PDV načinu obračuna, nego su "prebudžile" softver da umesto PP piše PDV, a način obračuna je ostao isti. Njihove fakture izgledaju kao kalkulacije, tu svega ima i čega treba i čega ne. S druge strane i zakonodavac je mogao drugačije formulisati poresku stopu, pa je stopa PDV poreza mogla biti npr. 16% ali NA PRODAJNU CENU, što je da kažemo približno stopi od 18% na nabavnu cenu.. Da su tako napisali, sve bi bilo drugačije, ali u Srbiji je teško nešto promeniti. :)

Prosto rešenje tvojih problema sa zaokruživanjem je da u softver ugradiš matematički izraz umesto proste stope u procentima, tako će se računica slagati na fakturi, bez obzira na broj stavki fakture.

Treba da razlikujemo program veleprodaje i program maloprodaje.

Program veleprodaje radi tako sto na osnovnu cenu dodajes rabat a zatim PDV i vecina knjigovodstvenih
firmi ima taj program. E sada imas i maloprodajni program, on radi drugacije.
Kako je rekao drbogi vecina knjigovodstvenih firmi ima "nabudzen" maloprodajni program tj pokusavaju da izbiju PDV.
Po mom misljenju potrebno je dosta stelovanja i kalkulacija da se koliko toliko zadovolji rezultat.

Ono sto ja koristim je da na mom racunu postoje podaci kao na racunu fiskalne kase,
tj moj program radi proracun kao fiskalna kasa i samo su oni merodavni.

Rabat se nikada ne dodaje, on se po pravilu oduzima od cene, predstavlja popust koji veleprodaja odobrava kupcu. Marža je razlika od nabavne do prodajne cene, predstavlja iizvor dobiti prodavca. Iako obe stavke pokrivaju RUC, razliku u ceni, po svojoj suštini se razlikuju. Rabatom se suštinski kontroliše krajnja cena, cena po kojoj se proizvod prodaje u maloprodaji. Npr. tipičan slučaj, Pepsi 2L pakovanje krupnim slovima piše cena 92 din.
Kako u ovom slučaju veletrgovac preko rabata pokušava da kontroliše MP cenu?
Prosto, svima fakturiše pomenutu bocu napitka po 92 din. pa na tu cenu odobrava određeni rabat, u zavisnosti od količine kupljene robe, roka plaćanja, i drugih svojih interesa. Ukoliko se u MP objektu ista ta boca prodaje po 99 dinara, to znači da je maloprodavac nezadovoljan datim rabatom, pa je na dobijenu cenu dodao u ovom slučaju 7 dinara svoje marže. Ovde marža predstavlaj prihod maloprodaje, a tako i jeste, marža je izvor prihoda za prodavca, a rabat prihod kojeg se prodavac odriče u korist kupca.

Ali, za obračun PDV poreza, potpuno je nebitno po svojoj suštini mesto gde se dešava promet, jel to VP ili MP objekat. Bitni faktori su CENA i poreska STOPA.
Način obračuna poreza je identičan i odvija se od prodajne cene, unazad. Svi proračuni rabata, marži, troškova prevoza, proizvodnje, su optpuno nebitni sa aspekta poreza. U trenutku prodaje nekog artikla koji košta 118 dinara, uvek je iznos obračunatog poreza 18 din. porpuno je nebitno koliki je profit prodavca, da li je 50 +50 din. ili je 90+10 dinara.
Kada zakonodavac definiše poresku stopu od 18%, ona se odnosi na cenu bez poreza, ali je problem što takva cena ne postoji! Cena bez poreza je postojala u vreme poreza na promet, postizala se pisanjem čuvenih izjava, da je roba namenjena daljoj prodaji. U sistemu PDV poreza, takve cene nema, postoji prodajna cena i poreska stopa 8 ili 18 %. Sva logika govori da je dovoljno poznavati samo jednu cenu, prodajnu cenu u koju je naravno uključen porez i na taj način imati sve potrebne podatke za obračun poreza.
Ali, kako kod nas ništa ne može da bude jednostavno, jer je to onda očigledno, pa ovi partijski bilmezi ne deluju dovoljno ekspertski, onda se to komplikuje do nerazumevanja i na način da se izgubi suština.
Izvinjavam se na dužini posta... zaneo sam se :)

Kada razmisljas o porezima i taksama najlogicnije je da se postavis u ulogu zakonodavca koji ih je i propisao. Sta on hoce od (u ovom slucaju) od PDV-a?
Hoce da u trenutku bilo kog prometa obaveze prodavca da plati porez i kupcu da obeca da taj porez moze za taj iznos da umanji od svojih nastalih poreskih obaveza (ako ima pravo na odbitak). Zakonodavca zanima osnovica i PDV i nista drugo- tako su propisane KIR I KPR. Kako si ti dosao do osnovice tvoja stvar - da'l' si davao rabate, popuste, zaokruzivao to je tvoj odnos sa komitentom (koji je takodje regulisan nekom zakonom), ali kad dodjes do osnovice to je to. Zato je prvi odgovor koji si dobio tacan, samo zbog odnosa (zakonskog i marketinskog) sa komitentom na stampi fakture to naznacis i sa kjigovodjom definises gde se knjizi iznos zaokruzenja.

Zasto se drzava odlucije za PDV, pre nego na porez na promet? ZAto sto kontininurano uzima prihode kad god nastane promet i ne ceka krajnu potrosnju. Ako neka firma lose posluje ovakvim prihodovanjem poreza drzava se ogradjuje od toga, ona je vec naplatila porez kada je ta firma kupila robu(uslugu) i ne ceka sta ce biti sa njom. A ako ta firma dobro posluje drzava ce naplatiti porez i od tog njenog dobrog poslovanja. Narvno i ovde ima mesta gde je zakon supalj. Prvo nasa poreska prijava je toliko nejasna da sa nje nista ne moze da se procita. Nije mi jasno ko je ovakvom prijavom upropastio dobar zakon. Drugo prateci zakoni nisu dobri ili se nesprovode. Ko ima firmu a hoce da zaobidje drzavu moze da se igra sa tim sto drzava recimo nesprovodi zakon o stecaju. Banalan primer (vi procenite da li ga ima u praksi i kome je u interesu, pa se cudite sto su neke "dobre" firme u blokadi). Dovedem "dobru" firmu do blokade racuna i napravim lager od 118.... RSD. Onda otvorim drugu firmu i svu robu faktrisem sa prve na drugu. Drzavi dodjem 18...RSD al mi je racun u blokadi pa neplacam. Druga firma dobije pravo na povracaj 18...RSD i to potrazim od drzave i ja dobar. A sta ako nabudzim cene pa uradim nivelaciju u prvoj firmi na 1180...RSD pa ona fakturisem i ja dobar 180...RSD. A gde su manipulacije sa firmama koje su vec u stecaju ... Ovo moze da se "sakrije" time sto druga firma ima dobar promet i nepotrazuje povracaj PDV-a ali nista ne dodje drzavi ... Onda 'vidim' da drzava nista ne preduzima i sve to ponovim sledeci mesec. Ovde je pitanje ko ce da mi da novu robu. E tu stupa novi zakon. Cesija. Ja cu dobavljacu platiti sa druge firme - sve po zakonu a kako je bara mala a nema krokodila pa se svi znamo to ce mo se unapred dogovoriti. E sad nastupa zakon o privatizaciji. Ja ovu prvu firmu kupio na aukciji za sitne pare i obecao drzavi da cu se brinuti o svim zaposlenima. To bilo na dnevniku. Ja prodo jednu nekretninu od te firme i kupio drzavne obveznice (imao dojavu da ce dinar da raste) i u narednih 6 godina od te jedne nekretnine (3% cele firme) cu da otplatim sva dug za kupovinu, a i nemoram ako odem pod blokadu a drugu firmu otvori na zenu (eto jednog razloga zasto je dobro biti ozenjen). Tehnologiju iz prve firme (samo dobre masine) po maloj ceni prodao drugoj i iz prve firme samo 10% dobrih radnika prebacio u drugu. Ako mi je dobar brend onda za sitne pare prodam i robnu marku naravno drugoj firmi. Prva mi ode pod blokadu - ja kazem kriza i radnike prebacim na minimalac. Radnici pocnu sami da napustaju firmu i ja nemam nikakve obaveze prema njima. Ovde je jedini problem da se neprocuje da sam dosao do dobrih para da mi moj skolski drug ne dodje po reket ili daleko bilo damoj rodjak koji je ostao bez posle ne dodje da pozajmi pare. Ovo sve sto pisem je toerija. Ako Vas zanima da li ima toga u praksi proveri te ciji su racuni u blokadi i koliko drzava ne moze da naplati PDV-a. TO je novac koji je bukvalno ukraden od drzave i svi mi ga placamo visokim cenama, inflacijom i dodatnim zaduzivanjem drzave.