[ mali genije @ 15.08.2009. 18:26 ] @
Pozdrav svima.
Posto dobijam dosta poruka na pp resih da okacim malo koju sliku mog sistema za zagrevanje vode
putem solarnih kolektora a i mislim da je krajnje vreme da neko to uradi javno.
pa narode gledajte i pitajte sta nije jasno.
bojler bereta200l
ravni plocasti kolektori 4m2
Cu cevi 22mm
motorni trokraki ventil
termometri
manometar
ekspanziona posuda 15l
uostalom sve je na slikama


kvalitet slika nije neki slikano je na brzinu telefonom.

[Ovu poruku je menjao mali genije dana 15.08.2009. u 20:02 GMT+1]
[ PedjaZ @ 16.08.2009. 11:11 ] @
Hvala na slikama.
Bice sigurno pitanja samo da prostudiram slike.
[ Bata44 @ 18.08.2009. 21:30 ] @
Citat:
mali genije: Pozdrav svima.
Posto dobijam dosta poruka na pp resih da okacim malo koju sliku mog sistema za zagrevanje vode
putem solarnih kolektora a i mislim da je krajnje vreme da neko to uradi javno.
pa narode gledajte i pitajte sta nije jasno.
bojler bereta200l
ravni plocasti kolektori 4m2
Cu cevi 22mm
motorni trokraki ventil
termometri
manometar
ekspanziona posuda 15l
uostalom sve je na slikama


kvalitet slika nije neki slikano je na brzinu telefonom.

[Ovu poruku je menjao mali genije dana 15.08.2009. u 20:02 GMT+1]

Svaka čast za prikaz,nekome će biti dovoljne i slike,da možda sprovede neke svoje ideje,a neko će možda pokušati da dobije dodatne informacije,koje se iskreno nadam da će dobiti ?????????????.
[ mali genije @ 18.08.2009. 21:36 ] @
bato treba tu malo vise od slika
pozdrav..
genije..
[ PedjaZ @ 18.08.2009. 22:29 ] @
Ma ne mogu da verujem da niko nista ne pita ili sve ide preko p.p.

200 litara i 4m2

Koliko vas ima u kuci?
Da li bojler ima elektricni grejac i koliko meseci u godini se otprilike koristi ovakav sistem?
Kako si ga prikljucio sa ostatkom instalacije (trokraki ventil)?

Inace je stvarno dobro odradjeno - kao da si servis gasnih kotlova :)

Obraticu paznju kada sledeci put prolazim kroz Novo Selo
[ mali genije @ 18.08.2009. 23:30 ] @
Citat:
PedjaZ: Ma ne mogu da verujem da niko nista ne pita ili sve ide preko p.p.

200 litara i 4m2

Koliko vas ima u kuci?
Da li bojler ima elektricni grejac i koliko meseci u godini se otprilike koristi ovakav sistem?
Kako si ga prikljucio sa ostatkom instalacije (trokraki ventil)?

Inace je stvarno dobro odradjeno - kao da si servis gasnih kotlova :)

Obraticu paznju kada sledeci put prolazim kroz Novo Selo

na pp. nestizem da odgovorim ni meni nije jasno zasto ne pitaju ovde.
ima nas cetvoro bojler je bez el. grejaca a trokraki ventil ce sluziti za povezivanje sa
toplotnom pumpom kad nema dovoljno sunca da radi tp. i obrnuto(one dve cevi sa desne strane bojlera)
a prikljucen je plasticnim cevima za ostatak instalacije (dva kupatila) vide se malo sa leve strane bojlera
e sad koliko se vremenski koristi zavisi od broja suncanih dana ali tu ce biti tp.
da nadoknadi ostalo.
pozdrav..
genije
[ Bata44 @ 19.08.2009. 21:17 ] @
Citat:
mali genije: bato treba tu malo vise od slika
pozdrav..
genije..

Da na to sam i mislio!Ali neznaš ko je sdruge strane tastature!Možda će upaliti lampicu,i dobiti inspiraciju.U svakom slučaju hvala što si se javio??
[ PedjaZ @ 19.08.2009. 22:06 ] @
Kada kazes toplotna pumpa mislis da polazes cevi u zemlji ili iz vazduha da "krades" toplotu za zagrevanje vode?
Ambiciozno u svakom slucaju.

Mozda si mogao da izolujes i cevi za toplu vodu koje idu ka kupatilu.
Verovatno nervira kad odvrnes vrucu pa cekas minut da dodje.
[ mali genije @ 19.08.2009. 22:14 ] @
Citat:
PedjaZ: Kada kazes toplotna pumpa mislis da polazes cevi u zemlji ili iz vazduha da "krades" toplotu za zagrevanje vode?
Ambiciozno u svakom slucaju.

Mozda si mogao da izolujes i cevi za toplu vodu koje idu ka kupatilu.
Verovatno nervira kad odvrnes vrucu pa cekas minut da dodje.

za ovu zimu ce da bude vazduh voda koja ce ujedno sluziti i za grejanje.
nisam stigao da izolujem jer treba da stavim i cev i pumpu za recirkulaciju
pa tek onda dolazi izolacija i netreba minut nego 10tak sek
temp vode veceras oko 20h kad sam gledao je bila 68stepeni
Citat:
Bata44:  Da na to sam i mislio!Ali neznaš ko je sdruge strane tastature!Možda će upaliti lampicu,i dobiti inspiraciju.U svakom slučaju hvala što si se javio??

bato dzaba inspiracija bez znanja i prakse
pozdrav..
genije
[ Bata44 @ 20.08.2009. 13:43 ] @

Genije,nije đaba meni si zaista pomogo i na to sam ti jako,jako zahvalan.

Poz.bata
[ mali genije @ 21.08.2009. 13:15 ] @
@bata44
e bas lepo sto si zavrsio grejanje sad ti vreme da uradis solarni sistem.
pozdrav..
genije..
[ Bata44 @ 21.08.2009. 20:13 ] @
Citat:
mali genije: @bata44
e bas lepo sto si zavrsio grejanje sad ti vreme da uradis solarni sistem.
pozdrav..
genije..

Nisam završio ima još neke sitnice,ali tu sam,hladna proba!! Što se tiče solarnog sistema rado bi ali nemam uslova,ni minimalnih.

poz.bata
[ mali genije @ 23.08.2009. 21:09 ] @
@PedjaZ
evo delimicnog odgovora na tvoje pitanje o koristenju sistema u toku godine.
danasnji dan sa povremenim suncanim intervalima i temp. vode u bojleru.
pozdrav..
genije..


[ PedjaZ @ 25.08.2009. 22:20 ] @
Lepo ga ugrejalo.
Nadam se da vodis neku evidenciju pa da vidimo kako ce se pokazati i preko jeseni.

Gledam tvoj profil i ima te na Elektronici, Klimatizacija, Mikrokontrolorima...
Svaka cast za svestranost

Panel ce nazalost ipak sacekati neko bolje vreme jer je sve manje "šuški" :)

Izvestavaj nas...
[ edo_ze @ 26.08.2009. 15:12 ] @
Svaka čast mali genije,

Može li malo više detalja oko postavljanja na krov.
Imam jedan kolektor 2m2, samogradnja još uvijek mi je u testnoj fazi ali najesen ga dižem pa ako može koja fotka detalja noseće konstrukcije.

[ edo_ze @ 26.08.2009. 15:20 ] @
Nije moglo sve stati u jedan post pa evo ostalo:




[ edo_ze @ 26.08.2009. 15:28 ] @
Trenutno ga testiram. Priključen je na kazan starog bojlera 50 litara, po principu termosifona.
U julu mjesecu je ujutro do 10 sati voda već bivala vrela. Inače mu je trebalo tih 50 litara da ugrije za nešto jače od sat vremena.
Sada čekam jesen pa da vidim kako radi na jesenjem suncu.
[ PedjaZ @ 26.08.2009. 23:52 ] @
Trazim vec pola sata ali ne mogu da nadjem.
Na nekom nasem sajtu mozes da skines .pdf-ove o montazi kolektora na kosi ili ravan krov.
Lepo su to odradili ali da me ubijes...

Aluminijumski lim?
Koja debljina?
Cime si to pokrio? Staklo? Koje? Debljina?
Sta si stavio na dno kutije?
...


Ma nema sanse da nadjem


[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 27.08.2009. u 01:16 GMT+1]
[ mali genije @ 27.08.2009. 00:40 ] @
@edo ze
svaka cas za samogradnju lepo je ispalo sve sem kondenzata koji nebi smeo da imas
u toj kolicini podigni kolektor malo od zemlje pa vidi jel to uzrok.
sto se tice zagrevanja lepo ugreje taj bojler od 50l samo nisi naveo podatak dal
koristis vodu iz bojlera a verovatno ne jer je druga prica kad imas konstantno
rashladjivanje .
okacicu slike rama u koji je stavljen panel na krov samo da se uzverem na krov
da slikam.

@pedjaZ
covek kao da je tebe pitao sta da okaci ha ha ha.
pozdrav..
genije..
[ PedjaZ @ 27.08.2009. 01:26 ] @
Pa znao sam da ima tu negde ljudi koji su probali da naprave panele.
Kada bi se jos neki ukljucili pa da svi podelimo iskustva i ubrzamo sve ovo
[ edo_ze @ 27.08.2009. 08:53 ] @
Da da, aluminijumski lim, debljina 0,5mm, možda bolje ovako odozdo da krenem:

- pocinčani lim 0,8mm
- staklena vuna 50mm
- alu folija (kuhinjska)
- bakarne cijevi 15mm
- preko njih alu lim 0,5mm
- trapezoidni akril


Okolo je borova daska 30 i 20 mm, impregnirana i troslojno premazana lakom za čamce.
Akril naliježe na drveni ram a preko je učvršćen metalnim lajsnama (bronzom premazani zbog odbijanja svjetlosti, odnosno pregrijavanja).
Sve to dobro silikonirano odozgo, odozdo i sa strana.
Spoj aluminijumskih absorbera i bakarnih cijevi urađen visokotemperaturnim silikonom, a ostalo običnim silikonom (ide do 120 C).
Na prvoj cijevi nisam koristio silikon za spajanje pa se može primjetiti da su absorberi malo se pomjerili niz cijev, vidi se to na slici.
Kasnije sam pronašao podatak da je silikon deset puta bolji provodnik topline nego vazduh, pa sam to primjenio na ostale četiri.
Osim silikona fiksiranje lima za cijevi je urađeno ekserčićima (ispod se nalazi traka laminata u za koju se sve to pričvršćuje), nisam imao dovoljno jaku klamericu pa sam to ekserčićima uradio.
U svakom slučaju efikasnost kolektora premašila je čak i moja očekivanja.
Kondezat na dnu je zbog rupa koje sam izbušio na donjoj dasci u slučaju da prodre voda u kolektor da se ima kuda cijediti, ali sada te rupe su u travi pa zbog suvljeg vazduha u kolektoru preko dana povuče vlagu iz trave. Mislim da kada ga podignem da toga neće biti.
Jedini nedostatak jeste ovaj nesretni akril koji me je koštao kao pola kolektora, a ustvari bolje da sam koristio valoviti poliester koji je četiti puta jeftiniji a i temperaturno stabilniji. Akril jest mehanički jači i prozirniji ali ima velika istezanja i skupljanja zavisno od temperature. Ali šta je tu je.
Zato ću sljedeći raditi sa poliesterom, koji je sasvim dovoljno propustljiv za infracrvene zrake.
[ Brodoplovac @ 27.08.2009. 18:14 ] @
- Trapezoidni akril i valoviti poliester su, pretpostavljam, vrste plastike. Zanima me o kojima tačno vrstama plastike je reč? Da li postoje neki drugi nazivi jer za ove prvi put čujem?
- Zašto je bolje koristiti providni pokrov u obliku trapezoida ili vala nego ravan providni pokrov (kao što je obično ravno staklo)?
- Da li bi bilo pametnije da se apsorber i bakarne cevi okrenu tako da bakarna cev bude sa spoljne strane, tj. strane okrenute suncu? Kontakt između apsorbera i bakarnih cevi bi bio uspostavljen takođe silikonom. Na ovaj način bi silikon delimično bio izložen suncu. Na tim mestima bi se preko silikona mogla samo prelepiti traka isečena od kuhinjske aluminijumske folije. Da li bi ovo bilo bolja solucija?
[ PedjaZ @ 28.08.2009. 00:06 ] @
-Valoviti poliester - je ono cime ljudi pokrivaju verande ili terase.
-Trapezoidni akril - ???

Imas toga po onim glomaznim marketima pa mozes i tamo da vidis sta je sta.


-Obicno staklo nije otporno na vece temperatura kao kaljeno koje se i koristi za kolektore.
Mada se nailazi na netu da prave i od obicnog ali tada ostave veci razmak izmedju stakla i samog kolektora ali niko ne garantuje da nece puci.

-Nista znacajno
[ edo_ze @ 28.08.2009. 08:41 ] @
Pazite... najbolje je kaljeno staklo, ali koristio sam ono što sam mogao lakše nabaviti. Ideja mi je i bila da sam materijal košta što manje.
za 2m2 kaljenog stakla platio bi isto kao i za akril samo što bih ja ovdje u BiH morao da organizujem prevoz nekih 150km (budalaština a'l tako je). Čak i ovaj akril sam dobavio iz Mostara (imao sam usputan prevoz pa je bila prilika). Sada kada sumiram sve bolje da sam koristio prozirni valoviti polyester koji je manje trensparentan od akrila, ali za razliku u cijeni mogao sam maltene nabaviti ostali materijal za još 2m2 kolektora.
Smijem garantovati da četiri kvadrata sa poliesterom pokrovom ugriju daleko veću količinu vode nego dva kvadrata sa akril pokrovom. Dalje, polyester je lakši i temperaturno stabilniji, ali je manje otporan na udare od akrila. A kakve udare će to trpiti, samo udare grada za šta je već projektovan.
Obično staklo ne dolazi u obzir, lako se razbija kod udara leda manje veličine, a puca i kod pregrijavanja.
Evo link sa karakteristikama polyestera i akrila koji se kod nas nalaze na tržištu:

http://www.gutta.com/html/en/p...lastics/corrugated-sheets.html
[ edo_ze @ 28.08.2009. 08:59 ] @
Sam oblik i materijal pokrova nije toliko kritičan sve dok mehanički može izdržati težinu snijega i udare grada. Naravno prozirnost je bitna ali vidim na netu kod dosta fabričkih kolektora pokrov nije transparentan već mi više liči na takozvano "mraz staklo". Ono što trebate imati na umu jeste da ono što nas interesuje jesu infracrvene zrake koje dolaze od sunca, a one na sreću prodiru i kroz maglu i kroz tanje oblake i kroz stakla koja nisu kristalno prozirna.
Tako me je zapanjilo kada sam jednog kišnog dana primjetio da je na izlazu iz kolektora temperatura vode 24 stepena dok je na ulazu bila 18.
Jedino objašnjenje su IC zrake koje su u ljetnom periodu tako jake da u znatnoj količini prodiru kroz oblake.
Položaj cijevi i lima absorbera nije bitan, ali bolje je da lim ide odozgo zbog učvršćivanja. Zašto? Pa zato što se lime ne učvršćuje za cijev već za podlogu (u mom slučaju traka od podnog laminata) tako da cijev dođe priklještena između podloge i lima. Silikon je tu više zbog termičkog spoja a ujedno i mehanički učvršćuje sve to.
[ edo_ze @ 28.08.2009. 09:08 ] @
Veličina limenih absorbera nije bitna. Na netu sam vidio da ih rade u dimenzijama 20x60cm ili tako nešto ali onda koriste macole da to oblikuju oko cijevi. Ja sam koristio 20x25cm, i kao što se vidi na slikama dovoljna je moja težina da savije u kalup. Sljedeći kolektor ću raditi sa dimenzijama 20x10cm tako da mogu lagano na radnom stolu rukama da oblikujem u kalup. Čak sam po kondezatu na absorberima primjetio oda je bolji termički spoj kraćih absorbera nego onoh dužih. U svakom slučaju što su duže ploče absorbera treba vam više stega, više snage, pomoćnika za oblikovanje i montiranje istih na cijevi i podlogu, a termički spoj slabiji nego kada se radi o kraćim absorberima. Nije bitan spoj između ploča već između ploče i cijevi.
Da, zaboravih reći da sam na kraju bojenje mreže i absorbera uradio sprejem mat crne silikonske boje (visokotemperaturne).
[ popiosam @ 28.08.2009. 10:58 ] @
Pozdrav svima,

Izuzetno me interesuje ova tema jer planiram da uskoro pocnem sa izradom jednog ovakvog panela. Pocetnik sam u ovome i osim majstoricavosti ne znam puno o solarnim plocama odnosno kolektorima. Moje pitanje je u stvari, sta je bolje (kvalitenije - jeftinije - isplativije) solarne celije ili ovaj sistem sa cevima?
S obzirom da imam suncanu stranu krova koji je prekticno preko cele godine osuncan, kako da propacunam koliki kolektor mi je potreban (planiram da koristim jedan bojler recimo 150l i jedan mali 10l u kuhinj)? I jos jedno pitanje koliko se samogradnja isplati?


[ mali genije @ 28.08.2009. 11:07 ] @
Citat:
popiosam: Pozdrav svima,

Izuzetno me interesuje ova tema jer planiram da uskoro pocnem sa izradom jednog ovakvog panela. Pocetnik sam u ovome i osim majstoricavosti ne znam puno o solarnim plocama odnosno kolektorima. Moje pitanje je u stvari, sta je bolje (kvalitenije - jeftinije - isplativije) solarne celije ili ovaj sistem sa cevima?
S obzirom da imam suncanu stranu krova koji je prekticno preko cele godine osuncan, kako da propacunam koliki kolektor mi je potreban (planiram da koristim jedan bojler recimo 150l i jedan mali 10l u kuhinj)? I jos jedno pitanje koliko se samogradnja isplati?

sto se tice samogradnje ako imas dosta slobodnog vremena mozda ti se isplati(meni nije) pogledaj slike od pocetka teme
pa ces videti kako funkcionise ovo sto je ugradjeno kod mene. stace ti kuhinjski bojler to ti samo komplikuje stvar
bolje ti je dovesti samo toplu vodu iz centralnog bojlera(hladnu vec imas)nego stavljati izmenjivac u kuhinjski bojler.
e sad 150l hm to ti je malo a i zavisi koliko vas ima.
pozdrav..
genije..
[ popiosam @ 28.08.2009. 11:21 ] @
Slobodnog vremena bas i nemam, ali ne zurim, radio bih jedno po jedno, u kuci smo dvoje (za sada), u principu najveci problem po meni koliko vidim je izrada tih kolektora. Jer neko probao da nabavi neke solarne celije, preko e -baya se mogu naci dosta jeftino samo je problem to dobiti na adresu a da ne bude previse skupo.
[ mali genije @ 28.08.2009. 15:13 ] @
Citat:
popiosam: Slobodnog vremena bas i nemam, ali ne zurim, radio bih jedno po jedno, u kuci smo dvoje (za sada), u principu najveci problem po meni koliko vidim je izrada tih kolektora. Jer neko probao da nabavi neke solarne celije, preko e -baya se mogu naci dosta jeftino samo je problem to dobiti na adresu a da ne bude previse skupo.

ma ima i jeftinih solucija panela ali ti niko ne moze pomoci jer nemas uredno popunjen profil da
bi dobio potrebne info.
pozdrav..
genije..
[ edo_ze @ 29.08.2009. 20:56 ] @
@mali genije

Kako riješavaš snabdjevanje toplom vodom iz centralnog bojlera i za kupaonicu i za kuhinju. Da li ti je i u kuhinji baterija? Obično su za kuhinje predviđene slavine sa mješalicom vode i rade sa bojlerima koji nisu pod pritiskom. Kod mene je u kuhinji takva mješalica i ona upuštanjem hladne vode u kuhinjski 10L bojler istjeruje toplu vodu koja kroz slavinu ide bez ikakve druge regulacije. Dok mi je u kupatilu baterija i bojler pod pritiskom (otvara se slavina u položaju toplo i topla voda izlazi, pod pritiskom hladne vode iz vodovoda koja ulazi u bojler). Pošto mi je na tavanu kombinovani 80L bojler i pod pritiskom je. Izmjenjivač mu je urađen po principu kazan u kaznu, tako da u primarnu stranu stane 4,5 L grejne tekućine, ima dva ulaza i dva izlaza. Mogu ga znači koristiti samo za kupaonicu i za sudomašinu. Za kuhinju planiram u onaj probni 50 L bojler ugraditi spiralni bakarni izmjenjivač (jednostavno je, kroz rupe od el.grijača) i spojiti ga u seriju sa postojećim 10L u kuhinji: vodovod->mješalica->50L->10L->slavina. Namjera mi je da solarnim kolektorom ugrijem vodu u 50L bojleru, tako da iz kuhinjske mješalice potjeram hladnu vodu direktno u 50L bojler, odatle će topla voda preći u 10L bojler pa tek odatle izlazi na slavinu.
U ovoj kombinaciji 10L bojler bi služio samo za dogrijavanje vode iz velikog bojlera ukoliko nije dovoljno topla.
Inače i u 80L i u 50L bojleru u primarnoj strani (i kolektoru) će biti glikol, tako da mogu koristiti i zimi.
Šteta što neću moći i vešmašinu priključiti na sistem, zbog potrebne mlake ili hladne vode kod nekih programa. Moglo bi se i to nekako sa dva priključka i slavinama ali mi se čini komplikovanim (skuplje će biti ako strada ženin vuneni džemper nego ušteda energije :))
[ edo_ze @ 29.08.2009. 21:07 ] @
@popiosi

Solarne ćelije otpiši ako misliš osim radoznalosti da imaš i neku korist. Trenutno solarnim kolektorima dnevno možeš dobiti nekoliko kWh u toploj vodi dok za toliku dnevnu količinu el.energije iz fotonaponskih panela treba ti investicija od nekoliko hiljada eura. Osim toga toplu vodu možeš pohraniti i koristiti noću, a el. energiju samo teoretski akumulatorima (praktično nisam sreo nijedan ozbiljan slučaj).
[ mali genije @ 29.08.2009. 21:16 ] @
@edo_ze
pa vidi kod mene je neko razmisljao na vreme pa je povezao dva kupatila i dve kuhinje toplom vodom
tako da se sve napaja iz jednog bojlera a opet postoji mogucnost da se ubaci na svaku etazu zaseban
bojler.
sto se tice tvog sistema ja to nebih komplikovao toliko, jednostavno ti je lakse da stavis klasicnu bateriju
i dovedes toplu vodu a da taj planirani bojler od 50l stavis pored onog na tavan jer ti je bolje imati
sto vecu akumulaciju tople vode a i ne zauzima prostor.
meni je u planu povecati akumulaciju za sledecu sezonu bar na 300l
nisam jos stigao da ti uslikam konstrukciju nosaca malo sam zauzet ali cu ti okaciti fotke za koji dan.
pozdrav..
genije..
[ edo_ze @ 29.08.2009. 21:37 ] @
U svakom slučaju ništa ne gubite ako krenete investiratu u solarne kolektore, može nabavkom gotovoh ili još bolje samogradnjom. Kao prvo, ne možete pogriješiti, litar vode se na suncu ugrije i u običnoj boci a da ne govorimo stotinu puta većoj površini za isti taj litar. Drugo, možete ga uvijek dograđivati i poboljšavati. Treće, obadvije ruke vam počinji bivati desne: nakon kolektora, na red dolazi npr. solarni kolektor za zagrijavanje vazduha u zimskom periodu ili recimo sistem za neprekidno napajanje vodom u vrijeme sušnih perioda ili filtracija uvijek sumnjivog javnog vodovoda, a da ne govorimo dalje o raznim hidroponicima na balkonu... (odo' ja ljedi predaleko:)), uglavnom stvari koje nisu neophodne ali prave stvari u slučaju da vas ne interesuje politika i kladionice, a još ste mladi za pecanje ribe. I još četvrto, a u vezi sa trećim, sve te aktivnosti imaju daleko jači domet nego što mislite, par kilovata manje više nije nešto, ali kada uložite truda za tih par dodatnih kilovata drugačije onda gledate na one kilovate što su se do tada nepotrebno rasipali pa i njih komotno dodajte u računicu, pa još drugih gluposti na koje potrošiš pare a da i nemaš pojma kuda su pare otišle. Vidjećete da računica kaže da sve to dođe kao registracija auta ili ljetovanje na moru ili nova stvar u kući ili... hehe neke nove gluposti. Nema veze, jednom se živi...neko voli da radi..neko da rasipa. Odoh ja na podforum filozofije :)
[ edo_ze @ 29.08.2009. 21:57 ] @
@mali genije

Izvini, ja se ovamo raspisao pa ne vidjeh tvoj post. I ta kombinacija stoji, prvo da završim ovo testiranje, dignem kolektor, oslobodim probni bojler za adaptaciju pa kad ga sredim sve to na tavan. Ja ti to polako što kaže 'popioje', ćejfim, jedno po jedno. Dajte samo još mjesec dana da ga timarim i glancam ovdje dolje na zemlji, kad ode na krov mogu ga samo gledati iz daljine :)
Šalu na stranu, imam još nekih proba da uradim, vezano za cijevi za spajanje. Bile su mi plastične alkaten pa sam zamijenio ih fleksibilnim ali daleko manjeg presjeka i imam utisak da je nešto manja efikasnost, zato ću ponovo da vratim alkaten cijevi pa ću vidjeti da li je u pitanju presjek cijevi ili je u stvari ljeto pri kraju. Mada mislim da je ipak presjek jer mi je se kolektor više grije nego u julu.
[ mali genije @ 30.08.2009. 20:09 ] @
@edo_ze
pa to sto ti se desilo sa povecanjem temperature je normalno jer si manjim poprecnim presekom
cevi ugusio i ovako slabu cirkulaciju sve ce to nestati kad stavis na krov i montiras pumpu.
evo ti i neka fotka kao predlog za izmenjivac.
pozdrav..
genije..
[ edo_ze @ 30.08.2009. 21:37 ] @
@mali genije

To bato... znači već probano u praksi. Ja sam mislio da to uradim sa jednom cijevi, recimo 10mm ili 12mm, one za klimauređaje, a opet vidiš tanje cijevi je lakše motati u spiralu prečnika 5-6 cm. Pošto radim po principu uradi sam tako da ne mogu da varim bakarne cijevi, mogu samo da ih lemim kalajem, volio bih da cijevi izmjenjivača budu neprekidne unutar bojlera, a spojevi da budu izvan kako u slučaju popuštanja lema nebi došlo do curenja glikola ili antifriza u sam bojler, pogotovo onaj kuhinjski.
A spajanje sam planirao izvesti termosifon na tavanu pošto mi je bojler na tavanu već postavljen visoko tako da će izlaz iz kolektora na krovu biti niži za 10 cm od ulaza u bojler. Čak ne mislim ni ekspanzionu posudu koristiti već kao kod auta samo bocu u najvišoj tački sa nekim min-max nivoom. Reko da puno ne komplikujem sa kontrolom i regulacijom, kada grije neka grije, kada ne grije neka miruje. Tako bih izbjegao i pregrijavanje u slučaju nestanka struje. Obzirom da mi je drveni ram i 'plastika' u igri bio bi u problemima u slučaju dva sata stagnacije u ljetnom periodu, a takvo iskakanje elektromreže nije ništa neuobičajeno, pogotovo vikendom kada vazda nešto rade na elektromreži.
E sad to kod tebe sa mikrokontrolerom, LCD displejem, elektromagnetnim ventilima, UPS-om... to ko da si radio sebi za pare
[ mali genije @ 30.08.2009. 22:27 ] @
@edo_ze
sta fali mekom lemu ako je unutar bojlera zalemljeni spoj ako je dobro zalemljen.
izmenjivac na slici je uradjen cevima 12mm i paralelno su vezani zbog veceg ucinka (smanjen delta T) na minimum
a i povecan je protok zbog cirkulacije.
tebi bih savetovao da stavis i pumpu i motorni kug.ventil a exp. posudu obavezno jer mora nesto da ti odrzava
konstantan pritisak sistema bez velikih oscilacija i da amortizuje sirenje i ublazava posledice kuvanja kolektora.
sigurnosni ventil ti je pod stavkom obavezno.
sa reculacijom i ostalom pratecom opremom koju sam naveo smanjices naprezanja kolektora na minimum.
kako si mislio u nedostatku suncanih dana ili nocu da sprecis da ti topla voda ide iz bojlera u kolektor
i tako izbegnes zagrevanje krova?
hm dobro me podseti pa i jesam radio za pare samo ne znam kako da naplatim xa xa xa.
pozdrav..
genije..
[ PedjaZ @ 31.08.2009. 01:16 ] @
Nesto minijaturne slike izmenjivaca.

Kako napraviti i ubaciti izmenjivac u bojler sa otvorom 5/4 cola (ne kupujte takve bojlere!)
[ mali genije @ 31.08.2009. 06:58 ] @
@PedjaZ
e bas ti se neda samogradnja . za takav tip bojlera imas da kupis gotov izmenjivac koji se konstrukciono
razlikuje od cevnog.
sto se tice slika nesto sam zajebao verovatno prilikom prebacivanja na komp.
pozdrav..
genije..
[ Brodoplovac @ 01.09.2009. 03:08 ] @
@edo_ze
Da li je ovo na slici "termosifon"?

[ edo_ze @ 01.09.2009. 15:59 ] @
@mali genije

Ma iz iskustva oko ovih radioamaterskih instalacija znam da meki lem kad-tad popusti pod uticajem atmosferalija, pojave se naprsline i jednostavno se odvoje ploče na antenama recimo. E sad ovdje će biti možda i gori režim rada nego atmosferalije, visoke temperature, sam antifriz kako gleda na to, naročito što vremenom se razlaže na kojekakve kiseline. Kažem nije problem ako prodre u kupaonički ali ovaj kuhinjski može biti belaja jer je antifriz a i metilglikol otrovan.
A u nedostatku sunčanih dana, odnosno noću, samo zagrijavanje kolektora toplom vodom iz bojlera sprečio bi "termosifon" uspostavljen položajem bojlera u odnosu na kolektor. Ako budu u istom nivou naravno da bi jedno drugo grijali. Ako je donji topliji od gornjeg topla tekućina struji prema gore, a ako je gornji topliji od donjeg topla tekućina neće strujati prema dole već će uvijek nastojati da ide još više (u vrh bojlera). Zanemariv dio topline će se gubiti samo temperaturnim provođenjem stajaće vode u cijevi koja dolazi iz kolektora, ali to je isti prenos topline koliko i kod klasičnog el. bojlera što bi se prenijelo na dovod vode iz vodovoda, odnosno u cijevi od bojlera prema tuš-bateriji. To mi već funkcioniše, zato mi i jeste svo ovo testiranje.
Probao sam i to da spustim bojler niže od izlaza iz kolektora i stvarno naveče topla voda krene nazad prema kolektoru. Sutradan sam na hladnu cijev (nebitno, može i na toplu cijev) postavio nepovratni ventil iz kojeg sam izvadio oprugu tako da radi samo kako klapna i više nije bilo vraćanja vode u kolektor.
[ edo_ze @ 01.09.2009. 16:32 ] @
@Brodoplovac

Da da... to je termosifon, samo što sam i ja tako spojio samo za probu, a u stvari cijevi iz kolektora neće završavati u bojleru već će ići na poseban izmjenjivač koji je unutarbojlera, tako da ću imati dva odvojena toka: kroz jedan ide antifriz a drugi je voda koju zagrijavam.

[ mali genije @ 02.09.2009. 07:26 ] @
@edo_ze
ako ti mogucnosti dozvoljavaju da stavis bojler na visu poziciju onda ti nece biti problem pothladjivanje.
cisto da znas da prirodna cirkulacija fluida zahteva vecu temperaturu sto ti povecava
termicka naprezanja kolektora a to bas i nije pozeljno u tvojoj homemade varijanti i nije mi
jasno zasto izbegavas cirkulacionu pumpu jer to i nije neka stavka u sistemu al smanjuje
ti problem visoke temp.
pozdrav..
genije..
[ PedjaZ @ 11.09.2009. 23:49 ] @
Trazio nesto deseto i pronasao ovo:
Montaza kolektora na ravan/kosi krov
[ PedjaZ @ 21.09.2009. 22:51 ] @
Evo kako na elektroda.pl rade.
Odvoje panelni radijator.








[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 22.09.2009. u 00:07 GMT+1
jer thumbnail nesto ne funkcionise
]


[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 22.09.2009. u 00:08 GMT+1]
[ mr.maX @ 28.09.2009. 14:47 ] @
Evo i od mene malog doprinosa temi, sa slikama mog sistema grejanja sanitarne vode.

GALERIJA SLIKA

Komponente sistema:

Custom made bojler od prohroma 200L sa dva cevna izmenjivača i električnim grejačem od 6kW
Solarni kolektori 4m2 (Grčki, ne mogu da se setim marke)
Alpex cevi 20 za vezu kolektora i bojlera
Automatika Firšt i ostalo custom made (Schneider Electric razna oprema i Omron releji)
Sanitarna ekspanziona posuda 24L i Ekspanziona posuda 8L za krug između kolektora i bojlera
Ostalo vidite na slikama

Solarni kolektori i bojler su u upotrebi od 2002. godine, s tim što je do 2008. godine za grejanje sanitarne vode u bojleru od 200L u zimskom periodu korišćen izlaz iz standarnog kotla koji je bio povezan na gornju spiralu u boljeru. S obzirom da je 2008. godine uveden gas, došlo je do radikalnih promena u samom sistemu, tako da ću detaljnije opisati samo trenutno stanje koje možete da vidite na slikama. Uvođenjem gasa, promenjen je način zagrevanja sanitarne vode, tako što voda iz bojlera od 200L kojeg zagrevaju solarni kolektori, ulazi u "brzi" bojler od 60L sa izmenjivačem od 25kW kojeg zagreva gasni kotao Beretta Exclusive Green RSI 35kW. Na ovaj način maksimalno je iskorišćena sunčeva energija, jer bez obzira na temperaturu u bojleru od 200L koju su postigli solarni kolektori, gasni kotao će tu temperaturu imati kao polaznu vrednost i što je ona veća trebaće manje da radi i obrnuto. A dobijen je i pun komfor, jer iz bojlera kojeg zagreva gasni kotao uvek će izlaziti voda temperature bar 55 stepeni. Veza između solarnog bojlera od 200L i gasnog od 60L je automatizovana, tako da pritiskom na dugme može da se otkači gasni bojler i da se kaže gasnom kotlu da ga više ne zagreva. Ovo je urađeno kako neko ne bi recimo otkačio gasni bojler, a zaboravio da izbaci gasni kotao iz sanitarnog režima rada koji zagreva taj isti bojler. Solarni kolektori su automatizovani slovenačkim Firšt uređajem koji pali pumpu u krugu između kolektora i bojlera kada je razlika između temperature bojlera i kolektora veća od 4 stepena. Bojler od 200L se takođe noću dogreva na struju (jeftina tarifa), s tim što ta voda uglavnom bude potrošena rano ujutro, pa sunce kreće da zagreva vodu praktično od nule (tj. od 20-30 stepeni). Ostatak sistema koji se koristi za grejanje zimi možete da vidite na slikama, a detaljnije o njemu može u nekoj drugoj temi.

Inače, maksimalna temperatura u solarnom bojleru (temperatura se meri na 2/3 od vrha bojlera, znači nešto ispod polovine kazana) koju su postigli solarni kolektori za sve ove godine je bila 69 stepeni, dok je tipično za ekstremno sunčane dane da bude oko 65 stepeni, a kada su dani "šareni" temperature su oko 40-50 stepeni (na jednoj od slika možete da vidite temperaturu u solarnom bojleru od 43 stepena koja je izmerena juče kada su slike napravljene, dok je temperatura danas u trenutku dok pišem ovo 46 stepeni). Po meni, jedna od važnih napomena na osnovu iskustva svih ovih godina je da za generalnu upotrebu nije dovoljno koristiti samo vodu iz solarnog bojlera, jer ona dosta često neće biti dovoljne temperature (npr. sa 40tak stepeni ne možete lako da operete masnoće sa posuđa). Samo kada su dani veoma sunčani i kada u bojleru imate bar oko 50-55 stepeni bićete zadovoljni, dok u drugim slučajevima ta voda će morati da se dogreva (električnim grejačem, protočnim bojlerom u kuhinji, zasebnim bojlerom u kupatilu, itd.) Tek kada smo prešli na gas i kada je solarni deo sistema povezan na način koji vidite na slikama (da voda iz solarnog bojlera ulazi u gasni, a potom dalje u sistem), dobijen je pun komfor u svakom trenutku i iskorišćena je sunčeva energija 365 dana u godini, jer se solarni sistem više ne prazni zimi, a ako se pojavi neki sunčan dan tokom zime, to će gasni kotao tada manje trebati da radi za pravljenje sanitarne vode.

Sistem je povezan sa celom kućom i to dva kupatila, toalet, i dve kuhinje. Lokacija je Železnik, Beograd. Sve što vidite na slikama smo osmislili i napravili moj otac i ja, po principu sam svoj majstor.

Toliko od mene za sada.
[ mali genije @ 28.09.2009. 16:00 ] @
@mr.maX
svaka cast bas lepo odradjeno.
pozdrav..
genije..
[ PedjaZ @ 28.09.2009. 22:00 ] @
Nisam znao da u Zelezniku postoji kosmicki centar


Hvala sto si podelio sa nama.
[ mr.maX @ 29.09.2009. 20:47 ] @
Hvala na komentarima.

Citat:
PedjaZ: Nisam znao da u Zelezniku postoji kosmicki centar:)


Ima u Železniku svašta. :D
[ igor_sd @ 02.10.2009. 00:53 ] @
Ovo sa panelnim radijatorom mi deluje prilicno lepa varijanta. Tim pre sto je jeftinije a i lakse za izradu. Tri pitanja za iskusne:
1. Kupatilo mi je po dijagonali od suncane strane. Ja bi radije primarnu vodu (antifriz) vodio do kupatila, nego da bojler kacim van kuce.
Sta je vas predlog?
2. Jel` neko vakumira ove kolektore ili ostaje vazduh pa kol`ko izgubi, nema veze, ne kosta nista?
3. Ako je pod 3 ogovor NE, sta mislite o leksanu umesto stakla?

Citam nesto o pregrevanju, kuvanju, jeste vi to ozbiljni ili neka interna sala koju ja ne znam? Pa to bi znacilo da se na suncu sve zivo ugreje na preko 100 stepeni, i da ne bi smeli da pipnemo ni metalni gelender. Ajte molim vas. Il` potkrpite tvrdnju pa da se pokrijem i cutim ili nemojte tako grubo da se salite.
[ radarac66 @ 03.10.2009. 00:12 ] @
Igore,

Apro po pregrevanja i kuvanja:

Kolika je temperatura u automobilu koji stoji na suncu kada su prozori zatvoreni,
a kolika kada su otvoreni???????????

solarni kolektor je zatvoren i termicki izolovan sa donje strane
i kad bi bio bez vode moze brzo da bude i topliji od 130oC

Ako i dalje ne verujes,
stavi jedan kolektor na podnevno sunce u julu pola sata prazan,
pa mu izmeri temperaturu i javi nam

pozdrav
[ igor_sd @ 04.10.2009. 14:42 ] @
OK, 130, nisam tako razmisljao, a sta bi za vakumiranje, treba ili ne? I Moze li leksan umaesto stakla?
[ radarac66 @ 04.10.2009. 22:24 ] @
Citat:
igor_sd: OK, 130, nisam tako razmisljao, a sta bi za vakumiranje, treba ili ne? I Moze li leksan umaesto stakla?


Moze bez vakuumiranja, ali se smanjuje stepen iskoristenja,

moze lexan, ali se drasticno smanjuje stepen iskoristenja,,,

ako upotrebis obadva "moze", stepen iskoristenja = 0

(znaci bolje da ne pocinjes)

pozdrav
[ mali genije @ 05.10.2009. 11:00 ] @
@igor_sd
igore zasto lepo ne kazes sta te konkretno muci ako pravis kolektor jer jedino
tako mozes ocekivati adekvatan odgovor.
pozdrav..
genije..
[ milanmm1982 @ 06.10.2009. 20:10 ] @
Pozdrav svima.Bas se u zadnje vreme interesujem za ovu temu, posto vidim da ima ljudi koji se stvarno razumeju a voljini su da pomognu pa da iskoristim :)

-Zasto lexan drasticno smanjuje stepen iskoriscenja?
-vidim da se pominje silikon kao neka vrste termalne paste izmedju bakarnih cevi i lima a na samoj boci od silikona pise da nagriza bakar?
-znaci najbolje je vatrostalno staklo, koja mu je cena po m2?
-da li moze kao fluid da se iskoristi trafo ulje, mislim retko je a i imam ga? :)
[ mali genije @ 06.10.2009. 20:38 ] @
Citat:
milanmm1982: Pozdrav svima.Bas se u zadnje vreme interesujem za ovu temu, posto vidim da ima ljudi koji se stvarno razumeju a voljini su da pomognu pa da iskoristim :)

-Zasto lexan drasticno smanjuje stepen iskoriscenja?
-vidim da se pominje silikon kao neka vrste termalne paste izmedju bakarnih cevi i lima a na samoj boci od silikona pise da nagriza bakar?
-znaci najbolje je vatrostalno staklo, koja mu je cena po m2?
-da li moze kao fluid da se iskoristi trafo ulje, mislim retko je a i imam ga? :)

-lexan slabo propusta uv zrake koji su unace najzasluzniji za zagrevanje
-nije obican silikon vec diht masa koju koriste mehanicari(na bazi silikona)
-za cenu stakla je najbolje da pitas kod nekog stakloresca inace je bolje kaljeno
-moze i trafo ulje da se koristi ali nije pozeljno zbog viskoziteta sto otezava cirkulaciju
a u slucaju havarije zagadices sistem cevi za toplu vodu u citavoj kuci
pozdrav..
genije..
[ milanmm1982 @ 08.10.2009. 18:57 ] @
Jasno da su uv zraci najzasluzniji za zagrevanje, no taj silikon sam i video kod mehanicara na poslu. U pitanju je neki crveni za visoke temperature do 300C a na njemu pise da nije pogodan za bakar izaziva koroziju :| Sto se tice vakuumiranja tj razredjivanja vazduha u samom kolektoru, koliki vakuum se sme napraviti mislim hoce li smetati tom kaljenom staklu toliki potpritisak? nadam se da ce me neko razumeti na sta sam mislio :)
[ edo_ze @ 09.10.2009. 16:09 ] @
Žao mi je što sam bio odsutan, posla preko glave a vremena malo, odem na posao u zoru vraćam se po mraku, ali evo me opet i vidim da raste
interesovanje za samogradnju.

@mali genije
hvala ti na ovim napomenama,

@pedjaz
hvala ti za ove dokumente, to mi je trebalo, stalno nešto polemišem oko jačine čeličnih nosača, konzola itd, ali kad sam vidio da ovi fabrički to
rade sa aluminijskim konzolama i nosačima, ne znam šta ja tu polemišem. Odmah sam ih postavio na krov.

Kolektor još nisam montirao na krov, to ću uskoro u sklopu još nekih adaptacija na kući.

Planirao sam detaljnije objasniti pripreme oko samogradnje ali sam prekinuo u pola posla, zato ću sad da nastavim.
Zato dok nisam opet zaboravio da navedem neke korisne informacije. Zlatni rudnik za sve koje interesuje samogradnju solarnih sistema grijanja imate
na stranici [url=http://www.builditsolar.com/][/url] i ovaj moj je na osnovu jednog projekta "bakar/aluminium" kombinacije.
Do tada sam bio mišljenja da tanka vajda od te kombinacije, ali kad sam vidio kako je to čovo uradio i rezultate testova zapanjio sam se. Kad sam
to napravio i isprobao bio sam van sebe. Prosto nevjerovatno. Još kada sam vidio da podiže temperaturu vode pri oblačnom ili kišovitom danu, mojoj
sreći nije bilo kraja.

Kalkulacija materijala:

- bakarne cijevi 15 eura
- bakarni fiting 13 eura
- alu lim 10 eura
- poc. lim (leđa) 10 eura
- staklena vuna 3 eura
- daska 7 eura
- akril 40 eura
(polyester bi bio 10 eura, a ide čak na temp. do 120C)
- silikonski kit 7 eura
- silikonska mat-crna boja u spreju 5 eura
- ostali materijal pomalo (vijci, ekseri, premazi, kalaj...) cca 10 eura

Dobra stvar što sam sve to nabavljao od prošle jeseni pa do ljeta, usput jedno po jedno, tako da nisam ni osjetio trošak.
Sada da krenete pomalo nabavljati taj materijal, u proljeće možete tuširati se besplatno. Ja vam garantujem da sunce do tada nikuda neće pobjeći.

Jučer sam u 20:00 sati izmjerio temperaturu vode iz neizolovanog testnog bojlera, bila je 46,3 stepena.

[ mali genije @ 21.10.2009. 22:17 ] @
mali update
-danas spoljni termometar 18 stepeni
-temp. vode u bojleru oko 21h 51stepen
pozdrav..
genije..
[ pisac @ 09.11.2009. 09:45 ] @
Pretpostavljam da je solarne panele najbolje usmeriti direktno prema suncu kada je najtopije, pod uglom 90o. Međutim, ukoliko to recimo nije moguće, već se postigne ugao od recimo 45o, koliko se umanjuje efikasnost kolektora?

Ja sam, ovako logično razmišljajuću, zaključio da efikasnost kolektora u odnosu na ugao pod kojim sunce pada zavisi uglavnom (skoro isključivo) od površine kolektora koju sunce "vidi" dok pada pod određenim uglom. Drugim rečima, ukoliko sunce pada pod uglom od 0o, površina (i efikasnost) će biti 0%, a ako pada pod uglom od 90o, površina (i efikasnost) će biti 100%.

Time dobijamo formulu da je efikasnost kolektora u odnosu na ugao pod kojim ga sunce greje:
ISKORIŠĆENJE=sin(UGAO)
Odnosno, ukoliko imate kolektor od 2m2, a sunce vam pada pod uglom od 45o, imaćete isti efekat kao da imate kolektor od 1,41m2
(2m2*sin(45o)=1,41m2)

Naravno, sve ovo je moja pretpostavka. Da li neko zna neke tačnije informacije?
[ abyss @ 09.11.2009. 12:08 ] @
Efikasnost kolektora ne zavisi samo od ugla padanja suncevih zraka na njega. Vec je pomenuto u teme sta sve utice.
Nevezano za ovu "teoremu", evo zanimljivog linka ako vec nije bio
http://integral2005.com/online_en.html
u pitanju je neka bugarska firma koja prave kolektore koji prate sunce, tako da ugao uvek tezi da bude 90 stepeni...
[ pisac @ 09.11.2009. 17:01 ] @
Citat:
abyss: Efikasnost kolektora ne zavisi samo od ugla padanja suncevih zraka na njega. Vec je pomenuto u teme sta sve utice.


Mislio sam na relativnu efikasnost u odnosu na ugao sunčevih zraka, a ne na apsolutnu efikasnost u odnosu na milon drugih parametara i načina gradnje kolektora.

Citat:
pisac: efikasnost kolektora u odnosu na ugao pod kojim sunce pada


Nego, kada smo već kod ugla sunčevih zraka, da li neko može da me uputi gde da nadjem (ili kako da izračunam) ugao pod kojim sunce pada u određeno doba dana određenog dana u godini. Znači, ako hoću da znam pod kojim uglom će sunce da pada na zemlju sutra (10. novembra) u 16h, kako to da saznam?

Pošto je meni najbitnija upotreba kolektora zimi, imam nameru da ih optimizujem upravo za najveće iskorišćenje sunčevih zraka zimi.
[ milanmm1982 @ 09.11.2009. 18:51 ] @
null

Mozda ti ovo pomogne.
[ goran.mg @ 03.12.2009. 08:30 ] @
Citajuci ovu temu dosao sam do par pitanja.

Kolika je optimalna povrsina kolektora?

Da li ima razlike u konstrukciji izmedju kolektora koji stoje uspravno i pod nekim uglom?

Moja ideja je da ogradim jednu terasu sa kolektorima. Terasa se ne koristi i verovatno se nece koristiti u dogledno vreme. Nalazi se na juznoj strani. Duzina terase je 3 m. Tu bi postavio kolektor dakle neke dimenzije 1x3. Ako bi konstrukcijski bilo izvodljivo bakarne cevi bi bile postavljene vodoravno. Verovatno bi dodao jos jedan kolektor sa istocne strane. Zbog duzine koletkor bi napravio od aluminijskih profila za prozore ili svetlarnika kako ih zovu. Razlika u ceni izmedju aluminijuma i drveta je minimalna.
[ mali genije @ 03.12.2009. 11:32 ] @
Citat:
goran.mg: Citajuci ovu temu dosao sam do par pitanja.

Kolika je optimalna povrsina kolektora?

Da li ima razlike u konstrukciji izmedju kolektora koji stoje uspravno i pod nekim uglom?

Moja ideja je da ogradim jednu terasu sa kolektorima. Terasa se ne koristi i verovatno se nece koristiti u dogledno vreme. Nalazi se na juznoj strani. Duzina terase je 3 m. Tu bi postavio kolektor dakle neke dimenzije 1x3. Ako bi konstrukcijski bilo izvodljivo bakarne cevi bi bile postavljene vodoravno. Verovatno bi dodao jos jedan kolektor sa istocne strane. Zbog duzine koletkor bi napravio od aluminijskih profila za prozore ili svetlarnika kako ih zovu. Razlika u ceni izmedju aluminijuma i drveta je minimalna.

optimalna povrsina zavisi od zagrevanjem potrebne kolicine tople vode
mozes da ogradis terasu kolektorima ali ce ti iskljuicivo sluziti kao ograda.
pozdrav..
genije..
[ kanokanokano @ 08.12.2009. 00:54 ] @
pozdrav iz Makedonije...

ko shta interesuje za kolektore, parno grijanje i klimatizaciju, stojim na raspolaganju, kad sam slobodan da pojasnim u svako vreme.
[ edo_ze @ 18.12.2009. 10:30 ] @
@mali genije

pozdrav...

evo sunca... prati malo temperaturu iz kolektora pa nam javi... da vidimo kako na ovim minusima djeluje...
[ mali genije @ 05.01.2010. 18:12 ] @
Citat:
edo_ze: @mali genije

pozdrav...

evo sunca... prati malo temperaturu iz kolektora pa nam javi... da vidimo kako na ovim minusima djeluje...

sunca ima jako kratko u toku dana max. temp. vode je bila 42 stepena bez koristenja iste.
pozdrav..
genije..
[ brankoolar @ 05.01.2010. 22:00 ] @
Citat:
pisac: Nego, kada smo već kod ugla sunčevih zraka, da li neko može da me uputi gde da nadjem (ili kako da izračunam) ugao pod kojim sunce pada u određeno doba dana određenog dana u godini. Znači, ako hoću da znam pod kojim uglom će sunce da pada na zemlju sutra (10. novembra) u 16h, kako to da saznam?


Pravo resenje, http://sunbird.jrc.it/pvgis/apps/pvest.php, pozz
[ Brodoplovac @ 08.01.2010. 04:11 ] @
Evo ga neki seminarski rad o ulozi, potencijalu i načinu izgradnje solarnih kolektora:
http://rapidshare.com/files/332011143/Solarni_kolektor.pdf
[ milanmm1982 @ 14.01.2010. 16:33 ] @
Blizi se prolece pa i renoviranje kuce a i postavljanje solarnih kolektora
Jel moze neko da mi kaze kakva su vam iskustva sa bojlerima, koji,kakav,koje zapremine? kakav je npr gorenje KGV 300 2N?
Nameravam i kolektore da kupim pa me takodje zanima koje preporucujete i zbog cega.
mam 3 kupatila pa bih objedinio sve na jedan bojler.
[ Marko Enter @ 14.01.2010. 23:31 ] @
Dobar ovaj seminarski rad

pozdra
Marko
[ ljiljanm @ 16.01.2010. 15:53 ] @

Na temu sam naišao neki dan, slušajno, i jako me je zainteresovala. A sad je, za vrijeme zime, i pravo vrijeme da se počne polako skupljati znanje o tome, kuckati, raditi da bi se do proljeća i završilo.

Hvala svima a posebno Edi i malom_g.. što su otvorili ovakvu temu.

Koliko sam ja uspio da pohvatam čitajući prethodne postove pravljenje solarnog kolekora je u principu manji posao. Veći posao je to poslije kvalitetno spojiti u sistem. Vidim da se raspravlja o dva sistema: jedan sa pumpom, ekspanzionom posudom, termometrima, barometrima itd (drugim riječima kompletno sve kao i kod centralnog grijanja gdje je peć u stvari solarni kolektor), dok je drugi sistem kod koga voda cirkuliše prirodnim putem (termosifonski efekat). Drugi je sistem/metod, bar kako sam pročitao u prethodnim postovima, jeftiniji ali ima manji stepen iskorištenja. Ako sam dobro shvatio kod prvog sistema (složenijeg) ne postoji nikakav rezervoar tečnosti?

Da li postoji neka računica koji je od navedenih sistema rentabilniji? (to bi bilo prvo pitanje)

Ja u kupatilu koristim obični Končarev električni bojler 2kW 50l i to mi je sasvim dovoljno za 1 kupatilo i kuhinju. Vidim u postovima da ljudi uglavnom pišu o nekim većim bojlerima (100-300l). Nama u kući veći bojler nije potreban. Da li se ovakav bojler može prilagoditi? Pitam to jer sam pročitao da ljudi ubacuju u ovakve bojlere izmjenjivače toplote. Da li je to isplativo za ovako male bojlere?

Još nešto, moramo ipak uzeti u obzir da je struja kod nas još uvijek relativno jeftina. U BiH je ljetna dnevna tarifa za domaćinstvo oko 4.5evro centa dok je u Njemačkoj oko 20evro centi npr. Zimi je kod nas 50% skuplja ali je i mnogo manje iskorištenje sol.kolektora. Treba imati u vidu da bi se ta voda ipak nešto malo i dogrijavala (bar mi u kući volimo da imamo vrelu vodu kad žena pere sudove).
Druga stvar koja me buni je antifriz. On nije jeftin. I mora se mijenjati svake 3-4 godine. Inače razjeda instalacije (tako sam negdje pročitao). Doduše ne znam koliko ide litara tečnosti u prvi sistem. Ako se koriste cijevi 15mm, neka moja kalkulacija oko 10ak litara (ne znam koja je zapremina izmjenjivača toplote u bojleru). Koja je cijena tog antifriza - i da li je to isti antifriz koji se ubacuje u hladnjak auta? Ako je tako onda je to još nekih 30ak evra za rashladni sistem.
Ja sam razmišljao da ubacim običnu vodu umjesto antifriza pa da je onda ispustim pred zimu. Tako bih izbjegao antifriz, što je vjerovatno veća ušteda nego što je dobit od zubatog zimskog sunca. Šta mislite o tome?

Treća, ili četvrta :), stvar je u vezi konstrukcije samog kolektora. Na slici koje je Edo poslao vidim da su bakarne cijevi kolektora fi15 spojene t-fitinzima za 2 cijevi f22(ili18). Da li je to najbolji način? Negdje sam našao da ljudi rade zmiju. Da li si ti to radio po nekom nacrtu ili onako iz glave? Još nešto zašto baš fi15? Zašto 5 cijevi vertikalno, a ne više, recimo 7 pa da bude na svakih 15ak centi?

U svakom slučaju planiram ovo raditi - da ne budem pogrešno shvaćen - ali želim da napravim nešto što je zaista rentabilno a ne radi čistog hobija.

Puno poz!
[ Brodoplovac @ 26.01.2010. 07:17 ] @
Evo još malo o kretanju sunca, o merenjima i o izgradnji solarnih kolekora:
http://rapidshare.com/files/34.../Sunce_i_solarni_kolektori.rar
[ vidmarslavko @ 29.01.2010. 23:10 ] @
Ako moze neko iskusniji da mi odgovori posto imam bakarne cijevi fi 18 da li ih mogu iskoristiti za solarni kolektor ,ako mogu koji fi da izmem za ulazni i izlazni vod.Imam i al lim za krilca i poceo sam da ih savijam za ove cijevi fi18 medjutim malo su mi preduboki kanali,dodju mi malo visi od cijevi,da li to smeta puno osim sto ce mi diti komplikovanije to kvalitetno ucvrstiti oko cijevi.
[ edo_ze @ 30.01.2010. 13:56 ] @
@vidmarslavko

Čuj... veći prečnik veća i zapremina pa s tim i više fluida treba, nije toliko kritično, a obzirom da već imaš te cijevi ne znam šta čekaš sa izradom.
Samo raspali. Za ulazni i izlazni takođe nije kritično jer je protok fluida prilično spor.

@ljiljanm

Kao što rekoh iznad nisu kritične dimenzije, naravno ne treba pretjerivati jer duplo više materijala ne znači i duplo veća efikasnost. Kod kolektora je efikasnost najviše vezana za površinu koju sunčevi zraci obasjavaju.

u ovom radu http://rapidshare.com/files/332011143/Solarni_kolektor.pdf imate i tabele koje pokazuju zavisnost efikasnosti od debljine materijala. Rad je zbilja bogat informacijama.
[ vidmarslavko @ 30.01.2010. 21:47 ] @
Hvala na odgovoru samo nisam mogao nista skinuti sa rapidsharea!
[ ljiljanm @ 02.02.2010. 13:00 ] @
Hvala na odgovoru,

ipak ostalo je mnogo pitanja na koja niko nije odgovorio,

1) šta je po vašem mišljenju rentabilnije za jedno četvoročlano domaćinstvo: sistem sa ugrađenom pumpom, eksp.posudom, barometrima i sve slično kao kod centralnog grijanja ili pak sistem kod koga bi se kazančina određene litraže sa izmjenjivačem toplote nalazila na tavanu, na koti višoj od kolektora, a zagrijavanje vode u u kazanu bi bilo cirkulacijom kazan-kolektor termosifonskim efektom?

2) vidim da svi uglavnom pričaju o velikim domaćinstvima sa više bojlera i o litražama reda 200l itd. Da li se ovakav sistem isplati za 4-člano domaćinstvo sa jednim kupatilom? Ja imam bojler 50l i ne treba mi veći.



Puno poz.
[ djsloba10 @ 06.02.2010. 10:39 ] @

citiram( firefox mi zablokira kad hoću da citiram na onaj način)
2) vidim da svi uglavnom pričaju o velikim domaćinstvima sa više bojlera i o litražama reda 200l itd. Da li se ovakav sistem isplati za 4-člano domaćinstvo sa jednim kupatilom? Ja imam bojler 50l i ne treba mi veći.

50 litara je dovoljno kad greješ vodu kad ti treba. 200 litara bude malo kad se voda greje samo kad ima sunca.
Potrebno je da bojler bude dooobro izolovan - kupio sam kombinovani (struja + izmenjivač) i ako ga ne dogrevam preko noći voda ujutro mlakunjava, a izolovan poliuretanom.

@vidmarslavko
nisi jedini Rapidshare nedeljama ne da ništa džabe. osilili se do panja....
[ Brodoplovac @ 06.02.2010. 18:50 ] @
Citat:
50 litara je dovoljno kad greješ vodu kad ti treba.

Smisao velikog bojlera je da ga ugreješ u toku dana da bi imao dovoljno vode i noću da se okupaš.
[ apach23 @ 18.03.2010. 21:00 ] @
Imam nekoliko pitanja u svezi solarnog sustava koju ste vješto sami izradili. Svaka čast majstore!
Zanima me:
1.) Koje ste senzore koristili za regulaciju (termoparove ili termistore)?
2.) Do koje ste temperature pretpostavili temperaturu mirovanja u kolektorima, odnosno koje vam je temperaturno područje senzora ?
3.) Dali regulacija radi na principu pali gasi pumpu i u kojem deltaT razmaku? Znaci temp u kolektoru temperatura u spremniku PTve ? Jel mozte poslati el.shemu regulacije sa LCD displeyom ma moj mail ?
4.) Koji tip spremnika Beretta ste koristili, i kolika mu je cijena, te na koju je maksimalnu temperaturu tople vode podešen?
5.) Dali je u sistemu ugrađen nepovratni ventil, te regulator protoka ?
6.) Kolja mješavina fluida je korištena u sistemu za solarne kolektore i u kojoj koncentraciji ?

Unaprijed zahvaljujem !

[ ljiljanm @ 24.05.2010. 21:19 ] @
konačno smo počeli da pravimo kolektor, spojili cijevi u bakarnu zmiju (fi 15), kupili aluminijumski lim, crni lim za nazad, daske, isjekli...

Ostaje pitanje čime prekriti to?

Staklo obično kažete ne može. Negdje sam pročitao polikarbonat da može, da li je to ono što mi zovemo leksan?

Može li leksan umjesto kaljenog stakla. Kaljeno staklo bi bilo mnogo komplikovanije i skuplje.

Poz
[ ljiljanm @ 25.05.2010. 19:47 ] @
Mrtva tema, izgleda....

Saznao sam sam. u međuvremenu, da je leksan polikarbonat i da ga diy likovi koriste upravo za solarne kolektore...

Ljudi, ne mislite li da je vrijeme da se oživi ova tema?
[ ljiljanm @ 25.05.2010. 19:56 ] @
Mrtva tema, izgleda....

Saznao sam sam. u međuvremenu, da je leksan polikarbonat i da ga diy likovi koriste upravo za solarne kolektore...

Ljudi, ne mislite li da je vrijeme da se oživi ova tema?
[ tihi2 @ 03.06.2010. 08:25 ] @
Izgleda se čeka sunce pa da se o tome razmišlja.
A računicu će da popravi i broj sunčanih sati godišnje, pogotovo ove godine. Mrka kapa.
[ mali genije @ 01.07.2010. 22:52 ] @
auuuu pa ovde noko nista ne radi a ugdejalo dobro
[ mickox @ 21.09.2010. 19:17 ] @
Super , najvise mi se svidja kacenje termostata za zid , izuzetno pedantno !
[ Hattalasat @ 28.11.2010. 10:49 ] @
Kakva je razlika izmedju ovih serija 200 http://www.viessmann.co.rs/proizvodi/solarni_sistemi.html i ovoga 100 koji je na akciji : http://www.viessmann.co.rs/akc...getski_cek/vitosol_akcija.html
[ anon157690 @ 28.11.2010. 16:22 ] @
joooj ko će popamtiti sve ove stranice :)

Koliko sam ja primetio 200-F ima 4,76m2 apsorbne površine dok 100-F ima 2,3m2
mada 4100 eurića za sistem sa 3 kolektora mi deluje kao poveća investicija, da li si možda
stavio računicu na papir, koliko godina je potrebno da bi se ovako nešto isplatilo ?

poz
[ Hattalasat @ 28.11.2010. 21:47 ] @
Nisam,ali posto je kuca moja ,da se isplati i posle 15 godina pa mi se isplati.
[ mali genije @ 30.11.2010. 07:04 ] @
itekako se isplati sto vas je vise u kuci brze se isplati.
bojler je sa dva izmenjivaca sto znaci da se moze koristiti i u zimskom periodu
preko sistema centralnog grejanja.
[ Hattalasat @ 30.11.2010. 11:02 ] @
Hvala.
[ simovina @ 11.12.2010. 13:56 ] @
Tema je siroka i sadrzajna, dosta saveta i objasnjenja.

Jedno uputstvo nisam primetio cini mi se:
PDF fajl
Sve u svemu dobre osnove za samogradnju...

Mislim da je u buducnosti sa porastom cene struje od 60% svest porasti, i sama poslovna ideja za dalju distribucuju kokletora iz samogradnje ce biti zanimljiva, trenutna resenja sa trake koja ulaze kod nas iz kine su oko 350e, sto je opet vise nego bilo sta iz samogradnje....
[ zoran st. @ 21.12.2010. 11:03 ] @
ajde ako može neko da mi da par saveta u vezi samohradnje solarnih kolektora.koliko bi mi se isplatilo i koliko bi mi koristilo da povežem podno grejanje sa solarnim kolektorom.da li bi to moglo biti osnovno grejanje do decembra.kolika površina kolektora bi trebala za kuću od 100m2.da li bi preko leta mogao da ugrejem bazen od 14m2.i na kraju koliko bi me to moglo koštati da sam napravim.pozdrav svima.
[ blazolazic @ 29.01.2011. 17:49 ] @
Sve pohvale za temu,naravno posebno za Genija,Edu,mr.Max.
Apsolutno je ok Genije-v i Max-ov sistem ali ja sam za sada poceo da radim nesto blize Edo-ovom sistemu.tj,sistem bez pumpe i elektronike.Kazem poceo jer sto rece Edo uvek mozemo dogradjivati,usavrsavati.
Cekao sam ovakvo mesto da se malo pohvalim sa mojim projectom ali posle onakvih radova mislim da nema mesta ovde za moje slike ).
Trenutno sam u fazi testiranja panela inace to je komplet samogradnja(tj.nije zakacen sistem na mrezu za upotrebu.Drago mi je sto smo malo poceli da radimo na alternativnim izvorima energije i sto ima ko da cita ovu temu!
Naravno ko bi da postavi neko pitanje,tipa mozete li mi reci osnovne stvari za ovo,ono...
bi preporucio da procita detaljno ovih do sada 5.strana,zakacene fajlove i vidi slike jer i sam sAm procitao manje brdasce listova,PDF-ova i video gomilu slika
Jos jednom sve pohvale za Genijevu,Edinu,Max preciznost u radu.
[ edo_ze @ 23.02.2011. 23:30 ] @
Haj'mo solomaheri! Proljeće se bliži. Gdje su sličice tih kolektora? Pa zar čekate da Sunce sagori i pretvori se u sivog patuljka.

Nakon prošlogodišnje pauze malo novih aktivnosti. U međuvremenu sam dobio neku raskopanu pumpu, pa sam prihvatio savjet malog genija i odustao od termosifona. Mada je za mene prava stvar dobro urađen termosifonski princip solarnog bojlera, pumpa mi daje mogućnost da ne kačim kolektor na krov, već da ga postavim uz kuću i koristim i za podno grijanje u zimskom periodu.

Evo zadnjih detalja.

Nedavno sam na svom SSM kolektoru zabilježio temperaturu od 65 stepeni, doduše u režimu stagnacije (bez odvođenja topline). u nedjelju sam ga pustio u sistem podnog grijanja, zapremine tridesetak litara, ali je kratko bilo sunca. Za oko sat grijanja podigao je temperaturu vode u sistemu sa 22 na 25 stepena celzijusa i držao je sve dok se opet nije naoblačilo. Obzirom da je kolektor svega 2m2 i promjenjivi februar, očekujem za ostatak sezone (do maja), kada je više sunčanog perioda, jače sunce kao i manje toplotnih gubitaka kuće, da će značajno doprinijeti. Ne očekuje da ću se ugrijati na njega, ali bar da pod ne bude hladan. U svakom slučaju svaki kilovatsat energije unesen u sistem dobro dođe.
Izmjenjivač je koaksijalni, samogradnja. 5 metara 3/4'' okiten cijev kroz koju prolazi malo duža bakarna cijev fi 10mm. Na kraju okiten cijevi je poluspojnica i T komad, kroz koje prolazi bakarna cijev. T-komad redukcijom i navrtkom zatvara oko bakarne cijevi koja tako izlazi vani. Isti takav sklop je i na drugom kraju okiten cijevi. Sa strana T-komade se priključuju na dovod i odvod vode u sistemu podnog grijanja, a bakarna cijev se spaja preko pumpe na kolektor. Kroz bakarnu cijev prolazi zagrijani glikol, koji toplinu predaje vodi u okiten cijevi.
Ovo su slike tek montiranog. Kasnije je sve to izolirano, ali nisam još uslikao.
Provjereno prošle nedjelje i odlično funkcioniše. Nisam mjerio temperaturu na ulazu i izlazu glikola u izmjenjivač ali na dodir ruke na ulazu je baš vrelo, a na izlazu se jedva primjeti toplina. Znači dobra izmjena topline.
Pritisak vode je 1,8 bara, a glikola je 1,2 bara. Umjesto ekspanzione posude u strani sa glikolom upotrijebio sam litarsku baštensku bocu za prskanje, ona mala što se može napumpati pa špricati po biljkama. Njome sam ostvario poreban pritisak a ujedno služi da primi višak glikola pri zagrijavanju. Priključena naknadno na hladnu granu na T-komad, lijevo od pumpe.
[ blazolazic @ 24.02.2011. 18:25 ] @
I mene zanima da li se ovi ljudi toliko spremaju za sezonu pa nemaju vremena da napisu nista
Mene zanima da li je ovo solarni panel sa pocetka temee ili drugi?Moram ti reci da mi nije bas najjsniji tvoj sistem grejanja ni u kolektoru a ni ovog podnog grejanja!
Vidim da u kolektoru pominjes neke dve vrste cevi,bakar je ok ali ovaj okilen ili sl.mi nije jasno?
Takodje mi nije jasan onaj sistem podnog grejanja.
Primetio sam jednu sitnicu u vezi sa tvojomm pumpom!(ja sam potpuni laik za te stvari)ali mi se cini da bi trebao da odvijes ona 4 ili 2 imbus kluca i zarotiras motor,takod da ti pise naziv pumpe i kako se cita a ne obratno!Ja napominjem da sam laik ali mi se cini da sam u prospektu od moje pumpe video da je to pogresno tj.precrtan nacin montaze.IPAK se konsultuj sa nekim iz te struke.Za koji dan i slike mog panela.
Pozdrav,
[ anon157690 @ 24.02.2011. 20:49 ] @
Citat:
edo_ze:Pa zar čekate da Sunce sagori i pretvori se u sivog patuljka.

Pre toga će doći u fazu crvenog džina a nas neće biti daleko pre toga pošto će sunce toliko da poraste da će da proguta zemlju... :)
[ edo_ze @ 24.02.2011. 23:02 ] @
Citat:
Fliz: Pre toga će doći u fazu crvenog džina a nas neće biti daleko pre toga pošto će sunce toliko da poraste da će da proguta zemlju... :)


Hmm... sad si me zabrinuo.:)
[ edo_ze @ 24.02.2011. 23:20 ] @
@blazolazic

Da to je isti kolektor. Dvije vrste cijevi nisu u kolektoru. Kolektor sam ranije objasnio. Ovo zadnje se odnosilo na izmjenjivač topline koji sam morao staviti između kolektora i sistema podnog grijanja. Pošto bi se za grijanje kolektor koristio u zimskom periodu mora se obezbijediti od smrzavanja. Znači otpada opcija da kolektor priključim direktno na sistem podnog grijanja pošto mi je u sistemu voda. Ovako sam napravio odvojen krug za kolektor u koji sam nasuo glikol i ima svoju pumpu. Da bi prenio tolplinu sa glikola na vodu morao sam ugraditi izmjenjivač. Napravio sam ga kako se vidi na slikama. Cijev vodovodna u kojoj je voda i kroz nju prolazi bakarna cijev kroz koju prolazi glikol iz kolektora.
Što se tiče pumpe ona je dignuta iz mrtvih, rastavljena, očišćena, elektronika na njoj sređena i ponovo sklopljena. Položaj statora pumpe nije bitan, bitan je položaj onog dijela gdje je turbina, i ona je okrenuta tako da se ne zarobljava vazduh u pumpi i nije je potrebno ozračivati. A ovaj dio gdje je stator jeste naopako okrenut i trebao bi biti kontra samo da bi se spriječio eventualni prodor vode ukoliko iznad nje nešto procuri, ali meni je zbog spajanja pogodnije bilo ovako da je okrenem. Inače rotor se nalazi u jednom metalnom lončiću koji je uvučen u stator tako da iako je rotor potopljen voda ne može prodrijeti do namotaja statora jes se rotor nalazi u tom lončiću.
[ blazolazic @ 24.02.2011. 23:42 ] @
Ok,sada je jasno.Ja sam prvo pomislio da ona cev dodje kao(plafonsko grejanje).Da li si nabavio automatiku s obzirom da si presao sa termosifonskog na sistem sa pumpom?
[ altx @ 16.12.2011. 15:38 ] @
ja imam jedno pitanje, a to je da li drzava sve ovo odobrava? ili drugacije receno da li bi me kaznili ako bih stavio kolektor ili vetrenjacu? Neki ljudi su mi rekli da je to kaznjivo pa resih da pitam ovde...
[ anon157690 @ 16.12.2011. 15:59 ] @
Solarni kolektor nije problem, tvoj krov (ili posed) možeš staviti šta god hoćeš na njega, vetrenjača je već malo komplikovanija i tu će ti već oni upućenijij reći ali ja znam da u suštini OK dok proizvodiš struju samo za sebe, ti kao fizičko lice nemaš prava da STAVLJAŠ U PROMET električnu energiju i nemaš prava da je naplaćuješ a s obzirom da živimo u banana republici čak i kad bi odlučio da pokloniš komšiji ili slično, struju, drugi komšija koji nije dobi bi te prijavio eps-u i opet bi obrao zeleni bostan (dobio sudsku tužbu od eps-a)... Isto je i sa vodenicama, dok god je vodotok na tvom posedu i dok god mu ne menjaš "lični opis" tj. tok i struju praviš samo za sebe sve je da kažemo OK, ako padne više snega pa se vodotok pojača i poplavi komšiji "ispod" tebe njivu, ako nisi baš dobar s njim, on može da te prijavi i kaže da je to zbog tvoje vodenice, iako to nema veze sa zdravim mozgom dovoljno je da izađe inspekcija i da imaš problema...
[ OCC78 @ 29.01.2012. 17:13 ] @
Postovani, imam solarni kolektor 3kw...mislio sam da uradim ovako-staviti solarni kolektor na tavan, pa kupiti rosfraj kazan sa spiralom od 80litara,pumpu,termometar, cijevi i neka sitnica. Posto u mojoj kuci ima 196 rebara radijatora "lipovica se 500", u radijatorima se nalazi 78,4litara vode jer je jedan radijator moze unijeti samo 0,4litra.Znaci ukupno 78,4litara a kazan je 80litara. Donji deo radijatora ide na hladan smjer kazana a iz toplog smjera kazana ide na gornji deo radijatora. Da li cu moci grejati na to kad je van 13stepena i fin dan?Hvala unaprijed.
[ mali genije @ 30.01.2012. 20:21 ] @
Citat:
OCC78: Postovani, imam solarni kolektor 3kw...mislio sam da uradim ovako-staviti solarni kolektor na tavan, pa kupiti rosfraj kazan sa spiralom od 80litara,pumpu,termometar, cijevi i neka sitnica. Posto u mojoj kuci ima 196 rebara radijatora "lipovica se 500", u radijatorima se nalazi 78,4litara vode jer je jedan radijator moze unijeti samo 0,4litra.Znaci ukupno 78,4litara a kazan je 80litara. Donji deo radijatora ide na hladan smjer kazana a iz toplog smjera kazana ide na gornji deo radijatora. Da li cu moci grejati na to kad je van 13stepena i fin dan?Hvala unaprijed.

pazi ovako ti stoje stvar.....
ako ti toplotni gubitci objekta na 13c ne prelaze 3kw onda je moguce ali pod uslovom da je sunce dovoljno visoko
da bi kolektor imao max. iskoristenje.
[ OCC78 @ 31.01.2012. 15:12 ] @
Mali Genije, da li mogu napraviti da potpomogne centralnom grijanju da manje lozim itd...da li takva kombinacija kao sto su rosfraj kazan sa spiralom od 80litara,pumpu,termometar, cijevi i neka sitnica moze to fino sluziti?Hvala unaprijed!
[ idm @ 02.04.2012. 19:29 ] @
Pa dobro ljudi je li to "samogradnja stil" zamro ili je kriza zakucala i na vrata samograditelja. Daj da malo oživimo ovu temu.
Šta je sa praktičnim iskustvima samogradnje.
[ mali genije @ 05.04.2012. 20:25 ] @
Citat:
idm: Pa dobro ljudi je li to "samogradnja stil" zamro ili je kriza zakucala i na vrata samograditelja. Daj da malo oživimo ovu temu.
Šta je sa praktičnim iskustvima samogradnje.

prakticari se vec kupaju na sunce odavno
[ sunfan @ 14.04.2012. 18:32 ] @
Pozdrav svima,

Pogledajte resenja koje nude Austrijanci i Nemci i to tako sto ce te direktno pratiti njihove sisteme grejanja ( dostupno 24 sata).
[ lavbanjalucki @ 20.04.2012. 16:15 ] @







Pozdrav svima,
Pošto se već dugo bavim mišlju da nešto učinim po pitanju smanjenja troškova za toplu vodu,pročitao sam sve što je napisano na forumu i još mnogo toga.Tako sam u januaru donio definitivnu odluku da napravim sopstveni solarni sistem i javljam vam da sam danas započeo sa izradom pločastih kolektora u sopstvenoj režiji.Odmah da napomenem,ako neko misli da SSM nije baš sretno rješenje,neka zaobiđe moje postove(ovo mi je prvi ali biće ih još)jer ne postoji niti jedan način da odustanem od svoje ideje.Priče kako su vakuumski bolji od pločastih,takođe me na zanimaju,ja radim ovo što sam naumio,svaku etapu slikam pa ću okačiti i slike kad to sve završim.
Želim napomenuti da nisam u ovom pogledu stručan,moje znanje se zasniva na pročitanom i naučenom iz literature i vjerovatno to znanje nije baš na zavidnom nivou pa ću se usuditi ovdje tražiti pomoć za ono što mi ne bude jasno.
Evo malo o mojim potrebama PTV:
Moj stambeno poslovni objekat je površine cca 250 kvm,ljeti nas bude u njemu oko 12-ak(u živoj sili) i imam velike potrebe za toplom vodom zbog pranja velike količine posuđa,tri veš mašine,profi mašina za pranje posuđa i još ponešto sam možda i zaboravio.
Namjeravam u sistem da uključim bojler od 350 l. koji ima tri elektro grijača po 2,5 KW a u njega ću da ugradim cijevni izmjenjivač (valda će mi neko pomoći da ga izračunamo).
E sad,kad ova tri pustim u rad,ako mi se to sve svidi,vjerovatno ću postaviti još kolektora kao ispomoć mom centralnom grijanju na pelete.Tada možda mogu doći u obzir i vakuumski no o tom-po tom.Za sad-počeo sam sa izradom tri pločasta,ukupne površine 6 kvm i precizno ću vas obavještavati kako napreduje ideja.
Toliko za ovaj put,neću nikoga posebno da hvalim sa foruma ima ljudi koji su moju ideju učvrstili iznoseći svoje viđenje svega toga i ONI ĆE BITI "KRIVCI" ako ovo moje ne uspije,kao i ako uspije.
Još da napomenem da se nalazim na geografskom položaju 44.57,krov mi zauzima pravac -jugo-zapad (ali do krova je daleko).
[ anon157690 @ 20.04.2012. 16:36 ] @
Samo napred, s nestrpljenjem isčekujemo slike :)
[ sunfan @ 20.04.2012. 17:10 ] @
lavbanjalucki,

U predhodnom postu sam ispustio da stavim na vreme jedan privatni sajt( solartirol.at) mog "domacina" Manfreda G. iz Ausrije koji zivi u Tirolu koji je postavio vise od dvadesetak primera kako se koriste solarni kolektori u sadejstvu sa ostalim sistemima grejanja ( TP, pelet, mazut , kamin ,akumulatori toplote). Ono sto je super u celoj prici ozete u realnom vremenu da pratite njihove sisteme. Ako mogu oni u Nemackoj i Austriji sto ne bi ste mogli i Vi u Banjaluci.

Jedan gospodin je pre 25 god. sam napravio kolektore koji su radili svoj posao odlicno ( njegov sajt toellen.de)i sada resio da ih zameni novim,boljim, efikasnijim.

Samogradnja je sjajna svar,nakraju nemci su tako krenuli ( imali su skole samogradnje koje je organizovala drzava, a njih su sledili ostali). Sada u celom svetu imate takve skole , a posebno u nerazvijenim zemljama.

Moja malenkost je pocela sa izgradnjom vazdusnih solarnih kolektora, koji se vec od davno koriste u svetu( oni , u posebnoj izvedbi mogu da greju i sanitarnu vodu). Ako Vas budu interesovali linkovi poslacu Vam, bez namere da Vas odvratim od kolektora sa vodenim fluidom.
Sto se tice vakum VS plocasti postoje oprecna misljena, a cini mi se da moj "domacin" ima izvestaj svajcarskog instituta.
Na forumu postoje momci koji su sjajni prakticari.

Zelim Vam uspeh i da nas redovno obavestavate.

[ sunfan @ 20.04.2012. 23:36 ] @
lavbanjalucki,

Malo sam pobrkao informacije vezano za samogradnju od pre 25 god.
Samogradnja pre 23 god. 24m2 ,sada zamena za vakumske . Dao je objasnjenje , idete na www.solartirol.at zatim u meniju liveanlagen links i trazite solaranlage Stockerau.

Pozdrav

[ lavbanjalucki @ 05.06.2012. 10:01 ] @
Dali mi neko može pomoći oko nabavke farbe za apsorber solarnog kolektora,neku adresu nekog proizvošača ili prodavca-trgovca.
Unapred zahvaljujem
[ sunfan @ 05.06.2012. 12:44 ] @
Citat:
lavbanjalucki: Dali mi neko može pomoći oko nabavke farbe za apsorber solarnog kolektora,neku adresu nekog proizvošača ili prodavca-trgovca.
Unapred zahvaljujem


Imas pp
[ sunfan @ 20.06.2012. 21:27 ] @
mali genije

imas pp
[ idm @ 27.06.2012. 15:42 ] @
Evo i ja sam zainteresovan za farbu kojom se farba apsorber kolektora , pa ako neko ima kakav predlog u vezi toga molio bih da podeli sa nama samograditeljima.
[ lavbanjalucki @ 28.06.2012. 08:16 ] @
IDM
Ja sam nabavio farbu za apsorberer,u susednoj nam Hrvatskoj,nekakva dvokomponentna,nisam još farbao.Za moja tri kolektora me je koštala farba oko 80 Evradi.Ako te baš zanima javi se na pp ili na tel.0038766936863,da nebi nekoga ovde reklamirali.
Pozdrav
[ idm @ 21.07.2012. 18:57 ] @
Lave banjalucki jesi li pustio u funkciju solarni sistem , a ako jesi kakvi su prvi utisci ?
[ lavbanjalucki @ 22.07.2012. 10:45 ] @
Citat:
idm:
Lave banjalucki jesi li pustio u funkciju solarni sistem , a ako jesi kakvi su prvi utisci ?

Pozdrav,
Jesam,završio sam kolektore i u utorak sam pustio to sve u rad,s tim što nisam još završio bojler,pa sam skalameriju skopčao na onaj kombinovani bojler od centralnog grejanja.Rezultatima sam zadovoljan ali naravno da se kapacitet akumulacije negativno odražava na sveukupan doživljaj.Tri puta dnevno merim temparaturu i zapisujem pa ću i te podatke postaviti ovde.Za sada nisam to sve postavio na krov nego tu,na parkingu ispred kuće da mogu još da se "igram" sa tim.Napominjem da sam cevovod napravio od Al-pex cevi,ne od bakarnih pa bi volio da mi neko kaže svoje mišljenje o tom.Verujem da je bakar bolje rešenje ali ovo je svakako privremeno rešenje do postavljanja na krov.Imam i nekih slika ali nemam sada vremena da ih kačim,drugi put ćem o to.

[ anon157690 @ 15.08.2012. 14:54 ] @
Interesantna stvar na koju sam baš danas naleteo i mislim da će biti zanimljiva i ovde su: solarne termalne vakum cevi
ja sam tražio na netu pod nazivom "solar thermal vacuum tubes" prosto :) Koncept je vrlo zanimljiv, vakum cev sa crnim
panelom, bakarnom cevlju u sredini i u njoj nešto tipa alkohola ili slično sredstvo i na vrhu mali izmenjivač toplote koji se
stavlja u tok vode, biće jasnije kad vidite sliku :) uglavnom ovo mi je privuklo pažnju, nisam siguran da li se može nabaviti
kod nas i koliko košta (verovatno nije najjeftiniji sistem baš) ali ne škodi znati da postoji i kako radi ...

Slika:


i kratak video:

[ Brkic @ 31.08.2012. 09:59 ] @
Poz,
gledao sam milion primera kolektora i nije mi jasno kako je bolje spojiti cevi u kolektoru i kako se spajaju ako ima više kolektora ?
Evo primera što sam našao kako su sve pravljeni kolektori, tj. spajane cevi.

[ anon157690 @ 31.08.2012. 12:08 ] @
Sama činjenica da nema jednog dominantnog sistema spajanja dovoljno govori, jednostavno svi ovi sistemi su skoro pa jednako efikasni ali ja mislim da to u najvećoj meri zavisi od tipa kolektora koji imaš/pravi/kupuješ i kako će on biti montiran, da li na zid, na krov, pod nagibom ili ne itd... Evo recimo ja sam trenutno fasciniran ovim vakum cevima koje sam stavio u mom prethodnom postu a ni jedan sistem koji si ti nacrtao ne može da se koristi na njima tako da... kažem, sve zavisi od tipa kolektora, daj neke slike kolektora pa da vidimo...

Lično ovako logički razmišljajući ja bi rekao da je tip A bolji kada ti treba veći protok i kada imaš više kolektora, tip C je dobar kada imaš manje kolektora (jedan ali veći) i kad ti je protok ovde sporiji, tip B mi ne deluje interesantno za ono što sam ja mozgao/planirao tako da ne mogu ni da kažem kakav je, uglavnom ne sviđa mi se...
[ tihi2 @ 31.08.2012. 12:50 ] @
Smer vode je upravo suprotan od nacrtanog. Zagrejana voda se prirodno kreće prema gore (termosifonsko solarno radi bez bilo kakve pumpe baš na tom principu - to su oni što imaju bojlere iznad kolektora).
Treća šema, ako je dugačka cev, može da ima problem sa pregrevanjem (a time i isparavanjem) vode. Standardni kolektor rađen po šemi 1 ima cev oko 1-2m i diže temperaturu vode za 20-30*C.
Može da se to reši i protokom i za šemu 3 ali onda mora imati različite protoke kad ima ili nema sunca, ujutru i u podne... dosta komplikovanije. Zato je velika većina rađena po šemi 1.
[ Brkic @ 31.08.2012. 17:17 ] @
Da, na crtežima sam pogrešio smer vode, na brzaka sam crtao, evo ispravke.
Kako onda spojiti više kolektora zajedno a da ne dođe do pregrevanja što reče "tihi2" ?
Na crtežu je pod B jedan primer ali pregrevanje ostaje kao problem.



Može li malo pojašnjenje,
- ako se pregreje voda kako je moguće isparenje ako je sistem zatvoren, isto će se desiti ako je dovoljno zagrejana vodu u bojleru i termostat ugasi pumpu, da se ne bi pregrejala voda u bojleru, i tada će doći do pregrevanja vode u kolektoru

Na TV-u sam gledao dokumentarac o solarnim kolektorima gde im na kraju sistema pre izmenjivača toplote iz cevi ide samo vrela para koja se u izmenjivaču hladi-kondenzuje i vraća u kolektore.

evo primera
[ tihi2 @ 31.08.2012. 18:31 ] @
Koliko sam ja našao, uvek na najvišoj tačci sistema mora biti automatski odzračni ventil. Vazduha (pare) ne bi smelo biti. tečnost za solarne kolektore je bolja (i skuplja) od vode jer ne isparava čak do 120*C i još važnije, ne smrzava (dokle se razredi).
Povećanim protokom se može sprečiti pregrevanje.
Bio sam u nekom hotelu pre desetak godina kada im se pokvario sistem i prokuvali kolektori (valjda crkla pumpa). U podne su se pentrali na neke skele da ih pokriju čaršavima, krpama, alu folijama i zaštite od sunca. Sistem je bio poveliki, hotelski, bar 50 kolektora).
Može se to sve izračunati, a i pumpe imaju 2-3 brzine pa se nađe optimum za svaku sezonu. Nije to preveliki problem.
[ Brkic @ 31.08.2012. 20:32 ] @

Sigurnosni ventil bi trebalo da izbije na 6 bara a taj pritisak bi se trebao stvoriti pre ključanja tečnosti kada ekspanziona posuda više ne bude mogla primati.


[Ovu poruku je menjao Brkic dana 31.08.2012. u 22:09 GMT+1]
[ edo_ze @ 22.10.2012. 08:45 ] @
Mali update.

21.10.2012. temperatura tečnosti u kolektoru 65 stepeni. Na toj temperaturi se aktiviraju pumpe i preko izmjenjivača prenosi na sistem podnog grijanja. Kada padne na 45 stepeni pumpe se isključuju. Za ponovno zagrijavanje na 65 potrebno mu je 10 minuta, a za razmjenu nešto ispod 2 minute. Još jedan sistem od 14m2 i ostvario bi kontinuirano zagrijavanje snage 3kW (koliko je meni potrebno) u prelaznom periodu, a i u zimskom periodu kada ima sunca. Čak i sa ovih 2m2 podizao sam temperaturu poda za 2 stepena. Sam pod (estrih) debljine pet centimetara pokazao se kao dobar akumulator topline.
[ Gogi666 @ 10.01.2013. 18:59 ] @
Momci evo zanimljivo pitanje:

Šta je bolje tj. bolje radi posao?

Hoću uz centralno da ubacim solarnu podršku za sanitarnu vodu!
Elem,
Dali uzeti kombinovani akumulacioni spremnik sa inox bojlerom za sanitarnu vodu (170l) tipa centrometal cas bs 1001
Pa na njega prikljuciti vise kolektora ( islo bi oko 6komada ) zbog 1000l zapremine!

Ili uzeti obican spremnik od 1000l za grejanje i uz njega drugi spremnik od 200l za sanitarnu vodu za koji bi bilo dosta 2 kolektora!

Razlika u ceni je minimalna jer treba 4 kolektora manje!
[ zoran st. @ 14.01.2013. 23:02 ] @
pozdrav svima!hteo sam za vikend da krenem u izgradnju jednog solarnog panela tako da bih ga mogao istestirati dok je zimski period pa me intereuje par stvari!uradio bih kutiju od dasaka,pozadi bih stavio osb plocu ili obican lim (sta mi vi preporucujete)?onda staklenu vunu pa alu foliju za podno grejanje i onda sam mislio da savijem bakarnu cev fi15mm (onu u koturu tako da nemam spojeva),da li moze da se savije u zmiju kao kad se cevi postavljaju u podno grejanje ali tako da budu priljubljene jedna uz drugu kako bih ustedeo na bakarnom limu koji je potreban za krilca(absorbere).tako bi ceo panel bio pokriven bakarnim cevima!time bi voda ostajala duze u panelu i trebala bi se dobiti veca temperatura na izlazu!da li sam u pravu?to bih prefarbao sa crnim sprejom i preko bih stavio kaljeno staklo ili leksan zavisi kolika je razlika u ceni!voleo bih da cujem gde gresim!
[ OCC78 @ 16.02.2013. 17:48 ] @
Imam pitanje za Vas...da li moram kupiti bas solarnu stanicu ili solarnu kontrolnu jedinicu kada imam samo solarni kolektor 3kw,pumpu,ekspanzionu posudu 5litra,termometar,Cu cijevi 22mm i kombinovani inox bojler 80litara za kupatilo?Hvala unaprijed!

PS.za sta sluzi solarna stanica?
[ lavbanjalucki @ 16.02.2013. 19:47 ] @
Ne,ne moraš.inače sam mišljenja da je ta solarna stanica više šminka nego stvarna potreba.Treba ti malo elektronike,pored toga što imaš i stvar će da radi.Treba ti nešto što će da "kaže"tvom sistemu-pali pumpu,imamo energiju ili -gasi pumpu,da ne ohladimo akumulaciju.Inače,akumulacija od 80l je po meni baš premalena i moći će da podmiri potrebe samo u baš sunčanim danima,probao sam to pa ti zato govorim.Ako još nešto mogu da pripomognem-tu sam.Sretno.
[ sasalabud @ 16.02.2013. 22:48 ] @
Citat:
Gogi666:
Momci evo zanimljivo pitanje:

Šta je bolje tj. bolje radi posao?

Hoću uz centralno da ubacim solarnu podršku za sanitarnu vodu!
Elem,
Dali uzeti kombinovani akumulacioni spremnik sa inox bojlerom za sanitarnu vodu (170l) tipa centrometal cas bs 1001
Pa na njega prikljuciti vise kolektora ( islo bi oko 6komada ) zbog 1000l zapremine!

Ili uzeti obican spremnik od 1000l za grejanje i uz njega drugi spremnik od 200l za sanitarnu vodu za koji bi bilo dosta 2 kolektora!

Razlika u ceni je minimalna jer treba 4 kolektora manje!

Mislim da je ovde stvar postavljena malo naglavacke.Zasto grejati spremnik od 1000l,za sta je potrebna ogromna kolicina energije,pa samim tim budu i ogromni gubici i rasipanje iste zato sto je nemoguce izolovati toliki spremnik da se sprece gubici.Mnogo je ekonomicnije orjentisati se na spremnik sanitarne vode i solarne panele kao osnovni, a drugi nezavisni sistem na struju,plin ili toplotna pumpa,kao dopunski.Naravno da ce solarni sistem retko biti dovoljan,e onda automatski nastupa dopunski sistem koji ima ulogu samo da dogreje do ciljne temp. i u slucaju da solarni uopste ne radi,nocu i sl. preuzima ulogu glavnog.
Pregrevanje solarnog panela moze dovesti do ozbiljnog ostecenja samog kolektora.Postoji jedan efikasan nacin da se spreci pregrevanje panela preko 80C.To se u svetu uveliko koristi.Kombinuje se upotreba solarnih sistema sa toplotnom pumpom pa se kada temperatura u spremniku dostigne zadatu vrednost glikol iz solarnih kolektora preusmerava na podzemne geotermalne kolektore u sastavu toplotne pumpe.Toplota se sa solarnih kolektora prenosi u zemlju koja se ponasa kao akumulator toplote neogranicenog kapaciteta.Naravno,nije moguce podici temperaturu zemlje za vise od nekoliko stepeni u okolini sondi ali su i tih nekoliko stepeni od neprocenivog znacaja za rad TP kada pocne grejna sezona.U pitanju je dvostruka korist.Efikasna zastita solarnog sistema od pregrevanja i koriscenje deponovane toplote za efikasniji rad TP.
[ OCC78 @ 17.02.2013. 08:15 ] @
Postovani i ja sam iz Banja Luke(Laus:))...puno hvala na odgovoru. Sta je Vasa preporuka da uzmem bas kompletno za solarni sistem tj. da se kupam toplom vodom?Opisite mi molim Vas.

Velik pozdrav!
[ lavbanjalucki @ 17.02.2013. 09:04 ] @
Ne znam koje kolektore imaš,pločaste ili vakuum,ne znam kolika ti je dužina budućeg cjevovoda,ne znam od kojeg materijala je cjevovod,ne znam koliko vas ima u kući...065612442,pozovi me pa ćemo pričati,tu sam za sve što ti treba i vrlo rado ću ti pomoći na osnovu mog iskustva.Ja sam svoje kolektore sam pravio i uspio a kad sam ja sa obe leve ruke uspio,uspećeš i ti,ne brini.Inače,kraj zime je pravo vreme za pripreme oko tih za*ebancija.Moižeš me pozvati i skajpom,ovo je moje i ime i prezime.Pozdrav.
[ OCC78 @ 17.02.2013. 11:22 ] @
E puno Vam hvala za sve infooooo! Ma superrr...sad cu upisati na skype. Lijep pozdrav!!!!

[Ovu poruku je menjao OCC78 dana 17.02.2013. u 12:39 GMT+1]
[ OCC78 @ 27.02.2013. 20:32 ] @
Da li mogu umjesto bakarne cijevi, alu pex montirati sol.kolektor?
[ anon157690 @ 27.02.2013. 20:39 ] @
Izvini nisam najbolje shvatio pitanje, mnogo si ga sažeo ali ako mislim na ono što ti misliš onda može ali poprilično gubiš na efikasnosti sistema tako.
Bakar je jedan od najoptimalnijih transportera toplote, vrlo brzo se zagreva, vrlo brzo prenosi toplotu i vrlo malo toplote se gubi a to ti je sve jako
bitno kod solarnih sistema...
[ OCC78 @ 27.02.2013. 20:48 ] @
Bas sam htio takav odgovor i puno Vam hvala..znaci ipak bakar!
[ anon157690 @ 27.02.2013. 20:54 ] @
pa za ovakve sisteme barak je po svemu bolji osim u jednoj stvari -> u ceni, prilično je skuplji nažalost...
ali sačekaj još neko mišljenje, ima tu par ljudi koji su isprobali dosta varijanti pa će i oni imati šta da kažu
[ OCC78 @ 27.02.2013. 21:01 ] @
Cekacu i hvala:)
[ edo_ze @ 01.03.2013. 17:27 ] @
Imaš ovdje zanimljivih mjerenja, testiranja, upoređivanja rešetke kolektora od bakra, pex, pex-al-pex itd...

http://www.builditsolar.com/Experimental/experimental.htm#Tests
[ OCC78 @ 04.03.2013. 20:11 ] @
Hvala za ovo bas je zanimljiv tekst!!!
[ risticb72 @ 18.07.2013. 23:46 ] @
Svaka cast na entuzijazmu!
[ Lavlja_Jazbina @ 19.07.2013. 07:26 ] @
Citam ovu temu i potseti me na prvu firmu u kojoj sam radio i tada su 86 inzenjeri napravili solarni panel

koji je bio kao jedan veliki automobilski hladnjak a staklo je bilo tamne boje.Vise se i ne secam.Bacali se listici aluminijuma

koji su bili buseni na presi za solarce na tone.Eee ( uzdah ).
[ bordzija @ 07.10.2013. 09:20 ] @
Ja već 10 godina imam emetti tank 500 litara i 4 ista kolektora na krovu, pošto je neko stručno sproveo instalaciju od davača temperature sa krova do kontrolne jedinice - direktno kroz beton koji ga je negde cviknuo u pomeranjima, zanima me jel ima neka wifi varijanta kontrolne jedinice koja prima parametre sa krova? Znači bežičnim putem? Uštedu neću ni da pominjem, uređaj se vrlo brzo isplati i donosi uštedu od 2000 evra na godinu dana samo po pitanju struje. Solarni sistem može bukvalno svaki vodoinstalater da napravi vrlo lako.

Od kvarova smo imali pucanje dva kolektora na krovu što smo sami popravili lemljenjem, cirkulaciona pumpa je umrla već posle druge godine ali i nije preterano neophodna, sačekaš par sekundi više.
E sad, primetio sam veliku eroziju cevi tople vode u zidovima, tu i tamo je potpuno istrulila i morali smo da menjamo, šta može da bude posledica toga? Cevi su obmotane onom crnom trakom ali svejedno, trulile su iznutra i nabubrele su na tim mestima i duplo u volumenu!

Šta bi mene zanimalo, potpuna automatizacija i kontrola solarnog putem wifi mreže i kasnije kontrola grejanja, roletni, garaže, kamera, alarma - preko interneta putem tableta

Pozz svima

[ SaleSk @ 29.06.2014. 23:40 ] @
Posto vec je otvorena tema o ovim sistemima, a vidim da duze vreme niko ne pokazuje nikakvo interesovanje, pokusacu malo da je ozivim i unesem neke novine
Naslov bas korespondira sa onim o cemu hocu da napisem nekoliko reci, a postavicu malo vise slika
Rec je o solarnom zagrevanju vode, tacnije bojler od 100 litra i jedan solarni selektivni panel od 2 kvadrata.
Ceo sistem sam radio sam, nije mi to profesija, ali mislim da sve u svemu je ispalo odlicno. Cak sto vise i funkcionise, radi
Da pocnem. Kao sto sam i rekao, voda ce se grejati u bojleru od 100l, proizvodjac Gorenje, sa jednim izmenivacem. 100l bojler je sasvim dovoljno, a i previse za nas troje u familiji.
Selektivni solarni panel od 2 kvadrata sa gradozastitnom staklu, proizvodjac Zrak - Prilep.
Za instalaciju koriscene bakarne cevi, fi22, bakarni fitinzi, kao i fitinzi za vodu.
Pumpa Grunfos, diferencijalni termostat DT-2, mislim da je bugarskog porekla, elektromotorni ventil kao i ostali ventili proizvodjaca Herz, termomanometar, ekspanziona posuda od 8l, zastitni ventil na 6 bari.
Za razliku od nekih sistema, ovaj moj sistem nece imati automatski loncic za ozraku, vec ce biti izradjen sa klasicnim loncicem kao kod obicnog radijatora samo za ispustanje vazduha. Radni pritisak ce biti ne manji od 6 bari. Sistem ce biti testiran sa obicnom vodom nekoliko dana, a zatim ce biti napunjen sa glikolom.
Evo kako su se odvijali radovi.
Prvo materijal koj ce da bude ugradjen i koj ce da se koristi:







Situacija sa cevima i bojlerom:



Prva stvar koja je trebala da se odradi bila je izrada drzaca. Kako mi krov pada na severnu stranu, drzac za panel je bio kontra postavljen, pa trebalo je malo vise da se radi nego uobicajeno. Merenje ugla na krovu, pa onda kalkulacija oko drzaca, da bi panel na kraju bio postavljen na 42 stepeni, kao sredna vrednost za moj grad (Skoplje). Sledila je izrada drzaca:







Rupe gde ce da izlazi voda, i normalno postavljanje stopa, a zatim farbanje osnovne, a zatim i zastitne boje:







Nakon ovih radova, sledila je montaza na krov. Uzimanje mera, postavljanje, busenje, srafljenje i priprema za postavljanje panela.





Mala kontrola



I sad smo spremni za sledeci korak:



Nakon ovoga sledila je montaza svih pratecih stvarcica, t.j. montiranje kompletnog sistema, a to podrazumeva redjanje fitinga, postavljanje pumpe i ostalog prateceg materijala. Pored druge stvari bilo je potrebno da se letuje bakarni fiting. I pored toga sto imam ogromno iskustvo kada je rec o letovanju, po struci sam elektronicar i aktivno radim to vec 16 godine, nikad nisam letovao bakarne cevi. U principu to je veoma slicno, ali i veoma razlicito Sva sreca sve je bilo uspesno, t.j. polozio sam
Koriscena je Cinol pasta, letlampa i kalaj ALPHA FLUITIN 1532 bez olova sa tackom topljenja na 217 stepeni.
Za spajanje ostalog fitinga koristena stara dobra kucina i tecni teflon. Pa evo kako su se odvijali radovi:













Nakon ovog koraka sledio je test na 2,8 bari. Kako je sve bilo dobro, posle nekoliko dana testiranja i probe, sledila je izolacija cevi, jedna od najvaznijih stvari posle montaze solara. Kako spolja, tako i unutra, da mi se ne greje prostorija od vrelih cevi...









I konacno finalni rad:



Generalno prezadovoljan kako je sve ispalo. Kompletni sistem sam radio sam, pocevsi od postavljanja cevi do koriscenja tople vode
Odkako mi je sistem namontiran, znaci mesec dana, toplu vodu nisam imao dva dana. Oba dva dana je lila kisa.
Ovim selektivnim panelima je potrebno sunce da bi grejali vodu. Kako koriste selektivne apsorbere, koriste se i UV zracenja da bi se grejala voda, odnosno poboljsana im je efikasnost. Panel je sa sertifikatom i izradjen je po svim svetskim standardima.
Evo kako je to izgledalo danas, t.j. 29.06.2014 oko 14 casova (spoljna temperatura oko 30 stepeni, vreme suncano).
Temperatura panela:



Temperatura vode u bojleru (senzor postavljen na 2/3 odozdo)



U zavisnosti kako podesite diferencijalni termostat, tako mozete da kontrolisete temperaturu vode u bojleru i kolektoru. Pored ostalog diferencijalni termostat ima zastitu do pregrejavanja panela, pregrejavanje bojlera, rezim rada kada ste na odmoru, zastita od zamrzavanja, minimalna temperatura ukljucenja pumpe itd.
Umesto nepovratnog ventila koristio sam elektromotorni ventil, relativno skuplji nego klasicni nepovratni, ali zbog toga sam dobio mnogo veci protok vode kroz njega. Na pocetku sam rekao da sam uradio sistem koj nema automatsku ozraku i koj radi na malo poviseni pritisak. Ponekad zbog automatske ozrake sistem zna da gubi pritisak i da stvara glavobolje. Ovako kada jednom uspostavis ramnotezu u njemu, nema sta da se brine.
Sad ostaje samo da se trosi topla voda i da se uziva.
Ako ima nekih nejasnotija ili bilo kakvih informacija, slobodno pitajte.
A, da, da ne zaboravim da kazem da me je ovo sve kompletno izaslo oko 750 eura. U tu cenu ne racuna se montaza, jer smo ja i moj otac sve sami uradili. Usteda oko 250 ~ 350 eura za kompletnu montazu, koliko bi to sve izaslo.






[ bordzija @ 30.06.2014. 01:57 ] @
Fino izgleda moram da priznam, sve što se uradi pedantno sa ljubavlju mora da bude ok. trebao si da staviš bojler od 200-300 litara i onda bi imao toplu vodu i par dana ako je oblačno.

Sad par pitanja, jesu li te izolacione trake UV otporne? Mi smo imali neke koje nisu i sve su istrulile i nestale vrlo brzo, sad se spremam da nabavim i opet izolujem kompletnu instalaciju na krovu.

Nama je Emmeti kotao posle 10 godina potpuno istrulio i spreman je za zamenu. 500 litara plaćen je oko 600 evra u ono vreme a za isti takav nov danas nam traže verovali ili ne, čak 2000 evra! Dvostruko emajliran, potpuno je istrulio. Nekoliko ljudi koji su u isto vreme stavljali solarno - isto su morali da menjaju kotlove.
Mislim da je prava investicija kupovina prohromskog. Mi smo u fazi nabavke jednog a bome i drugi će ubrzo. Prohromski kineski od 500 litara sa dva izmenjivačem košta 1200 a sa jednim 1000 evra.

U stanu imam prohromski bojler od 50 litara koji radi evo već preko 30 godina, samo menjam grejač jednom u 10 godina.

[ SaleSk @ 30.06.2014. 07:26 ] @
Hvala. Obicno sve sto radim, uradim da bude pedantno i kako treba. Ne volim improvizacije kada je rec o ovakvim stvarima. Jedna mala sitnica, greska moze da kosta skupo.
Sto se tice bojlera. Nisam uzeo veci zbog toga sto nemam realno potrebu od toliko vode. Ja zena i dete, dovoljna kolicina vode. Zimi se grejem na struju, a znate kakve su cene struje, i kod nas a i kod vas. Energija koju bi utrosio da grejem 200+ litara vode, bila bi mi preskupa.
Zato sam isao na jedan panel i manji bojler. Bojler je isto tako dvostruko emajliran, i po iskustvu i pricanje mojih kolega, koji su malo stariji, Gorenje je bio odlican izbor. Od 100l moze za 80e vise da se kupi prohromski bojler, ali nekvalitet termostata koj se ugradjuju u njemu, kao i jeftina i bedna izolacija spoljasnjih zidova me je otrgla od kupovine istog.
Pre 30 godina stvari su bile drugacije. Meni je stvarno glupo da kupim bojler i da menjam na njemu termostat, pa da mu radim dodatnu izolaciju. Nekako mi to nema logike za bojler koj kosta 300e za 100l.
Kod ovog bojlera na maksimum zagrejanu vodu, na spoljnom zidu se ne oseca nikakva toplota. Kod onih drugih se oseca oddavanje toplote.
Ali kad bi imao potrebu, sigurno bi postavio 3 panela i bojler od minimum 300l.

Zastita koja je postavljena na cevi, iskreno ne znam dali je UV protected.
Kako god iznad nje je namotana PVC traka koja se koristi za izolaciju cevi kod klima uredjaje. Tako da pretpostavljam da je ona dovoljna zastita.
Za godinu dana ili najesen planiram da uradim kontrolu sistema, i ako vidim da postoji neki problem, veoma lako mogu da obmotam ceo sistem ALU samolepljivom trakom, sa kojom ce izolacija da bude zasticena od UV zracenja.
[ bordzija @ 30.06.2014. 12:50 ] @
Prohrom je nešto najbolje u šta smo ikada investirali pošto je novi gorenje crkao posle godinu ipo a tu je negde i termostat crko. U ono vreme, otac je odmah kontaktirao neke kolege koji su tada proizvodili kazane. Evo dan danas imam isti u plaštu od gorenja sa odgovarajućom izolacijom. Ako je kazan prohromski trebalo bi i flanšna da bude prohromska (istruli) a i grejač. Mi stavljamo bakarne grejače koji traju po 10 godina. Zadnji je bakarni ali hromiran, stavljen 2007me. Ko mi dođe u kuću, kaže jao što ti je star bojler, što ne kupiš novi?
U prve dve godine u bojleru otpadne sav emajl a onda i procuri. Ti ga otvoriš da očistiš, misliš kamenac. Da ne pominjem koliko taj emajl sa kamencem zatrpa grejač i koja je njegova efikasnost u tom slučaju? Koliko je to higijenski ispravna voda ako ima braon ili žutu boju?

Mislim da bi svako ko se upušta u gradnju solarnog sistema trebao da investira u prohromski kazan. Eto mi smo bacili 600 evra u vetar. Taman otplatiš sistem a on crkne, mi smo imali pre 5 godina havariju solarnih panela ali smo okrpili nekako, zamisli da smo kupovali nove? :P

Ps: Tebi su za bojler od 300 litara dovoljna dva solarna panela. Naša 4 su predviđena za 800litara.



[ SaleSk @ 30.06.2014. 13:37 ] @
Boze zdravlje, videcemo kako ce trajati. Sad za sad je sve Ok, koristi se na struju oko godinu dana i nismo imali problema, a sada cemo ovako da teramo
[ anon157690 @ 30.06.2014. 20:47 ] @
Lepo lepo, ali skuuuuuuuuupooooooo, ne bi banka dala kredit za tako nešto...
[ bordzija @ 30.06.2014. 23:17 ] @
Kako gde, u Hrvatskoj u nekim gradovima odradiš komplet solarno, prijaviš se i ako zadovoljavaš sve standarde, vrate ti kompletno lovu ili deo. Trenutno u Hrvatskoj sufinansiraju kupovinu električnih vozila.
Realno, ko god može sam da instalira, sam napravi solarne panele ili slično, jako brzo će mu se vratiti uloženi novac.
[ SaleSk @ 01.07.2014. 07:18 ] @
I kod nas u MKD postoji tombola. Prilozis racune za solarni sistem i cekas da budes izvucen. Vlada ti vrati 300 evra...
E sad mnogo ja ne verujem nasim politicarima.
Prvo zato sto je sve prevara na ovim nasim prostorima. Recimo prijavis da imas solar...Ne izvuku te na tombolu, a imaju podatke o tebi. Za godinu dana moze da donesu zakon da moras da platis porez zato sto koristis jeftiniji izvor zagrevanja vode, t.j ne koristis struju kao energens.
I na kraju ispadne da si dzabe bacao pare.
Nemora oni nista meni da vrate, vratice se to samo
Ovo je luda zemlja, nista nije iskljuceno.
[ sunfan @ 01.07.2014. 07:42 ] @
Citat:
bordzija:
Prohrom je nešto najbolje u šta smo ikada investirali pošto je novi gorenje crkao posle godinu ipo a tu je negde i termostat crko. U ono vreme, otac je odmah kontaktirao neke kolege koji su tada proizvodili kazane. Evo dan danas imam isti u plaštu od gorenja sa odgovarajućom izolacijom. Ako je kazan prohromski trebalo bi i flanšna da bude prohromska (istruli) a i grejač. Mi stavljamo bakarne grejače koji traju po 10 godina. Zadnji je bakarni ali hromiran, stavljen 2007me. Ko mi dođe u kuću, kaže jao što ti je star bojler, što ne kupiš novi?
U prve dve godine u bojleru otpadne sav emajl a onda i procuri. Ti ga otvoriš da očistiš, misliš kamenac. Da ne pominjem koliko taj emajl sa kamencem zatrpa grejač i koja je njegova efikasnost u tom slučaju? Koliko je to higijenski ispravna voda ako ima braon ili žutu boju?

Mislim da bi svako ko se upušta u gradnju solarnog sistema trebao da investira u prohromski kazan. Eto mi smo bacili 600 evra u vetar. Taman otplatiš sistem a on crkne, mi smo imali pre 5 godina havariju solarnih panela ali smo okrpili nekako, zamisli da smo kupovali nove? :P

Ps: Tebi su za bojler od 300 litara dovoljna dva solarna panela. Naša 4 su predviđena za 800litara.




Zdravo, 80 % posto Evrope koristi emajlirane bojlere, ali u kvalitetu. Emmeti , pa mozda najgori moguci izbor a i cena govori sama za sebe.

Za kontinentalni deo , za bojler od 300 lit. -6m2 ( Nemac kaze 1-1.5m2 na 50 lit.) kada je u pitanju plocasti kolektor a kada je u pitanju vakuumski onda je to kolektor sa 30 cevi,tj 1 cev na 10 lit. Ovo su proracuni za normalnu potrosnju sanitarne vode.


SaleSK, vi ste u boljoj poziciji, pa kod vas je pdv na solar 5 %, sticajem okolnosti bavim se solarima a i jako dobro znam gospodina koji se izborio za takve uslove u MK.

[ bordzija @ 01.07.2014. 10:43 ] @
Citat:
sunfan: Zdravo, 80 % posto Evrope koristi emajlirane bojlere, ali u kvalitetu. Emmeti , pa mozda najgori moguci izbor a i cena govori sama za sebe.


Znam za tu foru, isto su nam rekli i za nov auto: Pa šta ste očekivali za 13.000 evra? Što se niste otvorili za 25.000? Znam ja kako trgovci pametno razmišljaju. Taj Emmeti je pre 10 godina plaćen 600 evra (dvostruko emajliran) a danas nam za takav isti Emmeti traže verovali ili ne: 2000 evra. Zato sam i stavio ovaj video da ljudi znaju sa čime imaju posla. Dvostruko emajliran, zaštita od korozije, trte mrte.

Svi ti subvencionisani krediti koji se vrte na našem tržištu su igra banke i miša, ništa drugo, taman otplatiš masni kredit za solarnu proizvodnju električne energije ili tople vode a ono crknu solarni paneli ili kotao.
[ anon157690 @ 01.07.2014. 17:07 ] @
U Srbiji, neće biti subvencija za solarne sisteme (bilo za grejanje vode ili proizvodnju el.energije) u narednih 10 godina sigurna a za električne automobile čekaće se barem 15 godina...
[ radojko2 @ 31.07.2014. 23:07 ] @
Jos jedan uradi sam sistem...Posto nisam pedantan kao prethodni kolega vise sam za budz varijantu odradio sam jedan mali sistem koji radi evo drugu godinu i zadovoljava potrebe 3 clana i 80 litara bojler.Posto sam blizu buvljaka u Pancevu skoro sve sam kupio na "sajmu tehnike".Panel sam napravio od panelnog radijatora-isekao sam ga na 2 polovine i spojio.Dobio sam 1.2m2 povrsine koju sam obojio i postavio u kutiju.Bojler sam kupio isto na buvljaku prohromski za neverovatnih 1200din TIKI sa ovalnom flansnom,grejac sam kupio od termorada sa izmenjivacem .Diferencijalni termostat mi je bio najmanja stavka-elektronikom se bavim vise od 30g.Pumpu na oglasu grundfos sa sto manjom potrosnjom-polovna 30eur sa gar. Dif. termostat stavljen u kutiju od nekadasnjeg regulatora centralnog grejanja(iskorisceno sto je moglo) i SVE TO RADI. evo druga godina...Najveca stavka mi je bilo kaljeno staklo koje nisam mogao jeftinije da nadjem nego u Staklopanu...Imam alat za bakarne cevi ali mi je bila jeftinija i laksa varijanta sa PEX al cevima.I nesto slika dok je bilo na testu...







I na krovu:



[ bordzija @ 01.08.2014. 02:32 ] @
E ovo je prava stvar, uložena mala lova i brzo će se isplatiti, onaj časopis nekada davno, uradi sam je imao sjajne ideje, verujem da je i ova tematika obrađivana.
Mi smo nabavili inox kineski bojler od 500 litara i ugradili. U fazi smo nabavke još jednog bojlera od 500 litara pa će to onda biti savršen sistem bez skoro nikakvog korišćenja el energije za dogrevanje. Snimam i stavljam čim pre ;)
[ desimir88 @ 07.08.2014. 13:28 ] @
Zdravo
planiram uraditi ovako nesto pa me interesuje sta sipate u sistem koju tecnost? mora da bude antifriz da zimi ne smrznu cevi?
zna neko de moze se nabaviti jeftini bojiler 80l za ovo?

[ bordzija @ 07.08.2014. 14:10 ] @
Pozdrav, u sistem se sipa ekološki antifriz, nikako klasični da ako dodje do mešanja tj probijanja sistema ne bude trovanja ukućana.
Može i bez antifriza da se koristi, tokom zime se ispusti sva voda iz sistema ali na taj način dolazi do erozije sistema cevi, panela i izmenjivača koji nakon x godina postanu neupotrebljivi i nepopravljivi.
Ima polovnih prohromskih bojlera da se kupi, doda se druga flanšna sa grejačem i izmenjivačem toplote koliko sam razumeo neke ovde na forumu.
80 litara je dovoljno za 2 osobe.
[ desimir88 @ 07.08.2014. 15:51 ] @
aha hvala na lepom objasnjenju. malo sam guglao i pronaso sam ove dve bojilere
http://www.termorad.com/index....&path=80&product_id=80
http://www.kupindo.com/Bojleri...mbinovani-bojler-MB-PKD-80-RFI

sta mislite ovako postavljanje bakarnih cevi bi bolje bilo jer bi se voda jos vise nalazila na suncu?


[Ovu poruku je menjao desimir88 dana 07.08.2014. u 18:17 GMT+1]
[ Lavlja_Jazbina @ 07.08.2014. 21:02 ] @
Najbolje da su te cevi oblozene ALuminijumom ( kao hladnjak kod automobila.

Davno sam preko studentske radio u firmi koja je kod nas bila pionir po pitanju solatnih panela,jos 80ih.Male bale aluminijuma su isle pod presu,

busile su se rupe i kroz njih provlacile bakarne cevi ( stizale u velikim koturima ) i varile se lulice kao sada za grejanje.Postavljen hladnjak e ubacen u

aluminijumski okvir i preko njega crno ( dimovano)kaljeno staklo. To je bilo postavljeno na splavu firme na Adi sa druge strane( beogradsko kupaliste),
[ mali genije @ 07.08.2014. 21:10 ] @
mozes i ovu varijantu od panelnog radijatora:-)
[ Lavlja_Jazbina @ 07.08.2014. 21:32 ] @
Ovo je na krovu Kalisa,kod C.zvezde,,sta je ?




[ sunfan @ 08.08.2014. 07:33 ] @
To su vakuumski kolektori sa direktnim protokom (za montazu na balkon ,odnosno ogradu ). Vakuumska cev u kojoj se nalaze dve bakarne cevi ( cev u cevi ), kroz jednu ulazi hladna voda i vraca se kroz drugu zagrejana. Ako te interesuju , upravo radim novi uvoz pa bi mogao da dobijes po dobroj ceni ( avansno placanje ).
To sto si video na Adi je istorija.

Ko je ove postavio , lose je uradio. Ovi su postavljeni preblizu , tako da ce u zimskom periodu jedan drugome paraviti senku sto je velika greska.

[ lavbanjalucki @ 18.09.2014. 05:38 ] @
[quote]desimir88:
Zdravo
planiram uraditi ovako nesto pa me interesuje sta sipate u sistem koju tecnost? mora da bude antifriz da zimi ne smrznu cevi?
zna neko de moze se nabaviti jeftini bojiler 80l za ovo?

Gde se nalaziš,ako nisi rešio bojler,ja imam od 80l.pošto sam u akumulator toplote ugradio izmenjivač pa sam poskidao sve bojlere,nemam potrebu za njima više.Cena???Tek toliko da nije badava-daj šta daš?Ostavi neki br.tel.u subotu ti dovezem.
[ zoran st. @ 03.10.2014. 09:04 ] @
Koliko su dobri solarni paneli pravljeni od radijatora?jel bi mogli da mi završe posao za podno grejanje?
[ Apokalipsa_ @ 27.12.2014. 17:24 ] @
Pozdrav. Jesu li ovo zubato decembarsko sunce moglo zagrijati vodu?
[ sunfan @ 28.12.2014. 11:45 ] @
Naravno, ako imas kolektore sa vakumskim cevima.
[ suhoj27 @ 28.01.2015. 15:05 ] @
Pozdrav clanovima foruma i kao novi u ovoj problematici da vam ukratko kazem gde mi je potrebna pomoc.
Planiram da ugradim solarne panele za sanitarnu toplu vodu na novosagradjenom objektu na Altini/Zemun. Mislim da bi mi bila dovoljna dva panela (4 m/k) ili 20-24 vakumskih cevi, za 3-4 clana porodice. Bojler bi bio 200-250l sa dva izmenjivaca i elektricnim grejacem emajlirani ili prohromski. Naravno i pripadajuca automatika, pumpa i ostalo. Do sada mi je u uzem krugu ostao Viessmann i Bosch sa njihovim kompletima za sanitarnu toplu vodu. Dobro bi mi doslo svako iskustvo ili savet u pogledu odabira komponenti i naravno odnosa cene i kvaliteta. Nisu ova dva proizvodjaca iskljicivo nego za njih imam najvise informacija.
[ bordzija @ 28.01.2015. 22:43 ] @
Pozdrav, ne znam koja ti je računica ali sigurno da nećeš ostvariti neku uštedu na toploj vodi sobzirom na broj sunčanih dana na ovom podneblju. Dovoljan ti je jedan solarni panel za 3-4 osobe i tu litražu, u letnjem periodu. Po meni, uzmi račun za struju i izračunaj za koliko godina ćeš otplatiti opremu. Meni je nakon 10 godina istrulio dvostruko emajliran kotao tako da ti savetujem samo prohromske. Sa solarnim panelima sam imao havariju posle samo 4 godine upotrebe ali sam je sanirao kalaisanjem. Sve u svemu, po meni se ne isplati investirati ako nije javni objekat tipa restoran, hotel i slično. Pozdrav i svako dobro.
[ mali genije @ 16.03.2015. 09:24 ] @
Posto je pocelo suncano vreme da malo dignemo temu,evo par fotki montaze "PROFESIONALACA" sa iskustvom
od kojih treba bezati sto dalje.









I na kraju pravilna montaza sa pravilnim uglom

[Ovu poruku je menjao mali genije dana 16.03.2015. u 10:41 GMT+1]


[ bordzija @ 16.03.2015. 11:41 ] @
Koliko para,toliko i muzike ako se ja pitam. Svaki majstor samo gleda kako što pre da završi, mazne pare i nestane. Puno puta sam nailazio na situacije gde se jedno dogovoriš a onda majstor improvizuje uz pretnju sile, verovali ili ne :)

Ja se razmišljam mom solarnom sistemu da dodam umesto dogrevanja grejačem - dogrevanje kotlom na pelet koji bi se zimi koristio i za centralno grejanje.
[ mali genije @ 16.03.2015. 18:57 ] @
Citat:
bordzija: Koliko para,toliko i muzike ako se ja pitam. Svaki majstor samo gleda kako što pre da završi, mazne pare i nestane. Puno puta sam nailazio na situacije gde se jedno dogovoriš a onda majstor improvizuje uz pretnju sile, verovali ili ne :)

Ja se razmišljam mom solarnom sistemu da dodam umesto dogrevanja grejačem - dogrevanje kotlom na pelet koji bi se zimi koristio i za centralno grejanje.


Poenta price je ta sto je investitor sve to lepo platio i to doooobro unapred,kao da ce da montiraju profesionalci:-)
[ pisac @ 21.03.2015. 22:25 ] @
Možda bi bilo korisno reći kakve su to greške na prvoj montaži pored eventualno ugla montaže.
Uzgred, na koji magični način se učvršćuje ona konstrukcija u crep na drugoj montaži? Jel to prolazi skroz kroz grede, ili ima neka druga tajna koja tu konstrukciju drži čvrstom?
[ bordzija @ 13.04.2015. 12:25 ] @
Fušeraj je danas sastavni deo svakog posla, to su ljudi koji ne vole svoj posao i rade ga samo da bi ostvarili neku materijalnu korist. Čuvajte se takvih doktora, sve ostalo može da se popravi ;)
[ edo_ze @ 25.04.2015. 14:04 ] @
Pa to je idealan ugao, ali za montažu u Maleziji.
[ Marenović Slaviša @ 30.07.2015. 20:37 ] @
Hajde da i ja priupitam nešto u vezi solarnih panela, njihovog postavljanja i vezivanja na krov...

Prvo, interesuje me koji je to, što reče @pisac magični način učvršćivanja konstrukcije u crep?
Zašto me to interesuje? Zato što mi je na krovu urađena kvalitetna izolacija, crep, paropropusna-vodonepropusna folija,
staklena vuna, gips kartonske ploče itd... možda sam nešto propustio u svakom slučaju izolacija je takva da je leti u potkrovlju
odlična hladovina, zimi toplo, i još nigde nije pokazalo da je propustilo vodu. MEĐUTIM - Majstor koji treba da mi montira panel
kaže da mora da buši crep i sve ostalo... da bi postavio panel i bojler na vrhu kuće.

Međutim, kako to može da se postavi i na zemlji, uz dodatak jedne pumpe, pitam vas - ŠTA JE BOLJE: POSTAVITI NA VRHU KROVA,
KAO TERMOSIFONSKI SISTEM (BOJLER SA PLOČASTIM PANELOM) I IZBUŠITI takvu izolaciju koju bi majstor osigurao silikonom, on bi
to silikonirao, kaže i ne bi propustilo 20 godina, kaže, ili postaviti na nekom nižem krovu koji je u visini kupatila (krov terase)
i nema takvu izolaciju pa raditi sistem sa pumpom i prevesti vodu preko krova?
Inače, hladna voda odlazi jednom cevi i istom se vraća topla.
Ima li neko iskustva sa takvim sistemima?

HVALA UNAPRED

[ mali genije @ 30.07.2015. 21:22 ] @
Citat:
Marenović Slaviša:
Inače, hladna voda odlazi jednom cevi i istom se vraća topla.
Ima li neko iskustva sa takvim sistemima?

Gde moze da se vidi ovaj sistem?

@edo-ze slikano oko 12h juce.poz... iz Malezije:-)
[ Marenović Slaviša @ 30.07.2015. 21:47 ] @
Citat:
mali genije: Gde moze da se vidi ovaj sistem?


https://www.kupindo.com/Ostalo/14861437_solarni-kolektor

Ili ovde, još detaljnije opisano:http://www.kupindo.com/Sanitarije/21151053_Solarno-grejanje-vode

nije reklama, nek mi modovi oproste, ali ovo je i za mene bilo novo iskustvo da se voda vodi jednom cevi, i topla i hladna.

Code:

- Termosifonski komplet koji najmanje prepolovljuje izdatke za grejanje vode, za razliku od klasičnog bojlera koji se nikad stvarno ne isplati. Ovakav se sistem amortizuje od 2 godine. Struju koju koristimo je sve skuplja! 

Solarni termosifonski komplet je sistem koji se može reći: 

ugradismo i zaboravismo! 

Sastav jednog od termosifonskog kolektora: 

-Rezervoar od 200 litara(prohrom) 

-Vakumske cevi 

-Mikrokontroler 

-Postolje 

- Rezervoar od 200 litara je dovoljan za 6 osoba. Napravljen je od nerđajućeg čelika. Toplotno je potpuno izolovan poliuretanskom penom od 55mm ispod zaštitnog plašta. 

Zaštitni spoljni plašt je izrađen od plastificiranog lima. Po želji može se uključiti postojeći grejač sa magnezijumskom anodom, koji obezbeđuje potpunu autonomnost a koji ga automatski regulilše mikrokontroler. 

Sistem koristi jednu istu cev za dovod hladne i odvod zagrejane vode. 

-Vakumske cevi obezbeđuju visok stepen opsorcije sunčeve toplotne energije koju 

-Mikro kontroler automatski dopunjava sistem 
-meri nivo tečnosti kao i temperaturu i na displeju pokazuje sve ukupno trenutno stanje rezervoara. 

[ bordzija @ 30.07.2015. 22:50 ] @
Taj proračun od 200 litara za 6 osoba ne drži vodu, minimum 50 litara po osobi. Pa i sami znate, imate bojlere kod kuće, 25 litara je dovoljno za muškarca da brzinski opere kratku kosu i istušira se kratko (vojnički) Žena bez 50 litara nema šta da traži :)
Nijedan solarni sistem nije isplatljiv ukoliko promet nije veliki tj isplati se na restoranima, apartmanima, kolektivno za zgrade i slično. Za četvoročlanu porodicu nema baš neke uštede.

To nije nikakav problem što buši crep, tako se svuda montira. Podignu se crepovi, nađe se greda i probuši se jedna rupa na crepu koja se silikonom zadihtuje. Poenta je da paneli budu što više izloženi suncu pa je krov najbolje mesto za to.

U principu, solarna topla voda nema neki efekat sem na moru gde ima stvarno puno sunčanih dana jer vam treba 100 godina da kroz razliku nadoknadite uloženo kada je u pitanju domaćinstvo.

Ja lično nebih nikada peo na krov taj termosifnski komplet sa tankom od 200 litara - mnooogo kraći vek trajanja krovišta.
[ tihi2 @ 30.07.2015. 23:18 ] @
Obrati pažnju na krovove i na prste jedne ruke ne možeš izbrojati termosifonski sistem.
U kontinentalnom delu gde se temperatura spušta ispod 0*C se on NE KORISTI. U Grčkoj su svi termosifonski, najjeftiniji su, ali kod nas ne može. Zato su na krovu samo kolektori, bojler u nekoj prostoriji, a fluid je antifriz.
O ceni može da se raspravlja. Solarni sistem za moju šestočlanu porodicu košta preko 1000evra. Struja za tri bojlera od 80litara me godišnje koštaju ispod 8000din tj manje od 70 evra (sa uračunatim novim poskupljenjem od 1.08.2015.). To znači isplativost oko 15 godina.
I sad je pitanje domaćinskog ponašanja: moji bojleri se nikada ne pale u višoj tarifi. Ko koristi isključivo višu tarifu za bojlere, solarno se isplati za 4 godine. Jedino je pitanje zašto bi koristio višu kad mogu nižu tarifu? Da bi mi račun bio bolji i solarni sistem brže isplativiji?
Druga stvar je ako se kreće u gradnju kuće iz početka. Tada isplativost pada na 10 godina. Taman da se ozbiljno razmisli o tome.
[ Marenović Slaviša @ 30.07.2015. 23:35 ] @


Možda grešim, ali čini mi se da mislite da se voda ne zagreva u jesenjem periodu tj. hladi se jer bojler odaje toplotu koju primi iz
panela? Ovaj bojler na slici bi trebao biti izolovan sa 55 milimetara poliuretanske pene, ako sam dobro upamtio o čemu je majstor
govorio.
@bordzija : Kako misliš da bi bio mnogo kraći vek trajanja krovišta? Propada krov ili šta?
[ bordzija @ 30.07.2015. 23:49 ] @
Da propada krovište jer je na dve grede okačeno 300 kila. Ne kapiram zašto se lepite za taj sistem koji ne može da se koristi u podnebljima gde temperatura ide ispod 0 stepeni?!? Fino prohromski kotao u kuću, solarni paneli na krov, cirkulaciona pumpa i kraj priče. Za 15-20 godina isplariš uloženo pod uslovom da ne rokne grad :)
Za obična domaćinstva solarno nema nikavu isplatljivost, pomirite se sa time.
[ Marenović Slaviša @ 31.07.2015. 00:15 ] @
Citat:
bordzija: Da propada krovište jer je na dve grede okačeno 300 kila.
Za 15-20 godina isplariš uloženo pod uslovom da ne rokne grad :)


Grad? Čak iako su ove vakumske cevi otporne na grad do veličine oraha? Bem ga, valjda neće toliki...
[ tihi2 @ 31.07.2015. 07:39 ] @
Ako pokoja i pukne, može se to kupiti naknadno.
Jedan od jeftinijih panela koji sam našao je na http://gondzik.de/product_info.php?products_id=261
5m2, 30 cevki i snaga 2.1kw. U našem podneblju bi to trebalo biti više jer ako je iskoristivost oko 80% kao što se tvrdi, a snaga sunca je po http://www.hidmet.gov.rs/latin/osmotreni/kosutnjak.php?d=1
oko 1000w/h u zadnjih nedelju dana (31.07.2015) i može da se koristi oko 4sata/dan, pa se lako izračuna koliko energije se dobije. Naravno, minus gubici u cevima i bojleru.
Ali zimi (pratio sam grafikone zadnje 2-3 zime) najveća snaga sunca je 400w/h i to u periodu od najviše 2 sata i to kad je sunčano (a takvih dana je bilo oko 7-12 mesečno od decembra do februara). To treba kompenzirati većom površinom kolektora ali onda će biti previše toplote na leto.
Naći meru je izazov.
A investicija se može posmatrati i kao "jednom platim pa mi je ubuduće besplatno" i "neću da računam koliko košta, ja to hoću da imam". Tada se uvek (brzo) isplati.
[ bordzija @ 31.07.2015. 10:50 ] @
Kad se već iživljavate, možete na to sve da dodate automatizovan kotao na pelet koji bi se povezao na isti sistem radijatora pa bi u nekom prelaznom periodu sunčanih zimskih dana moglo znatno da se uštedi na grejanju ;) Tu je i podno grejanje za nove objekte koje danas uopšte nije više tako skupo. Sve to kada se fino poveže, može jedno drugo da dopunjuje i donese znatne uštede.


[ mr Jozza @ 17.09.2015. 20:18 ] @
Narode, imam jedno pitanje koje iziskuje iskustveni odgovor. Naime, kako mi je procureo bojler od 50L, koji je non-stop bio uključen (ima nas 4 u kući), rešio sam da pazarim Elit Inox Talas XX150K. To je 150L sa jednim izmenjivačem za solar i el. grejačem od 3KW. Sad dolazi deo oko koga ne mogu da se sračunam, a tiče se orijentacije i veličine kolektora. Naime, krov mi je izuzetno nepovoljno orijentisan, tj kosine gledaju na istok i zapad, sa malim otklonom zapadne strane od 15-ak stepeni ka jugu, tj istočne ka severu. Usled toga bi bilo korisnije postaviti kolektor na zapadnu kosinu, a i kako je nezgodan ugao, izbor je definitivno na vakkumskim cevnim kolektorima. Moje pitanje je kolika površina kolektora mi je potrebna da bi imalo efekta u sprezi sa kombinovanim bojlerom od 150L? Računam da nam je za dnevnu potrošnju tople vode potrebno 10KWh. Ima li smisla postaviti 30 cevi, sa bruto površinom 4,9kvm (3,6kvm neto), i da li da pokušam da kolektor montiram nekako ka jugu, što bi iziskivalo ozbiljnu konstrukciju. Računam da bi me konstrukcija (kvadratne cevi 40x40x2,7mm) izašla oko 100eur, sam bih pravio, ali mi se čini isplativo usled poboljšanja orijentacije panela. Ima li iko iskustva sa ovakvom situacijom? Drugo pitanje je gde i šta da kupim od ostale propratne opreme (pumpa, termostati, upravljačka logika) i koliko mi para treba za to? Može i na PM, da ne reklamiramo ovde. Pozdrav

[Ovu poruku je menjao mr Jozza dana 17.09.2015. u 21:39 GMT+1]
[ bordzija @ 17.09.2015. 23:22 ] @
Beograd? Nemojte da bacate lovu i investirate u tako nešto što vam se neće vratiti u milion godina kada su u pitanju samo 4 osobe. Investirajte u veliki inox bojler sa dobrom termoizolacijom koji bi uključivali samo u noćnoj tarifi a ako imate centralno grejanje, uzmite sa izmenjivačem bojler i to povežite. Solarno na našem podneblju ima efekta samo kada se instalira centralni bojler za više porodica.
Eventualno ako sami izvodite radove ili uz pomoć prijatelja ali opet je preskupa oprema.
[ mr Jozza @ 18.09.2015. 14:41 ] @
Dve porodice na jednom brojilu, pa preko zime potrošnja ide u crvenu tarifu, tako da ima uštede čak i u odnosu na jeftinu tarifu, ubi me potrošnja. Grejanje je na struju, dve klime, kamin i tri TA peći, ali druga porodica ima svoj bojler od 80L i nisu zainteresovani (nepoverljivi su) u grejanje vode energijom Sunca. Radove bih sigurno sam izvodio, da uštedim a i volim da majstorišem, pa me pogoni motiv za samoaktuelizacijom. Još se preračunavam, i kad sklopim koliko sve košta imaću jasniju sliku. Šta mi je, tu mi je, da odvojim potrošnju el. energije treba mi novi priključak, a to košta koliko i solarna varijanta. Ako se odselim ceo sistem mogu da ponesem, a ako sad dam za brojilo, to ostaje u valsništvu EDB-a. Nisam pametan...
[ bordzija @ 18.09.2015. 21:12 ] @
E sad je malo jasnija situacije. Ja bih vam preporučio bojler sa dva izmenjivača, jedan za solarno a drugi za centralno. Automatizovani kotao na pelet koji bi po potrebi dogrevao vodu u centralnom bojleru i grejao stambeni prostor. Kotao obavezno inox. Već prilikom prve zime ćete uštedeti pola love ali to sve ima veze i sa izolacijom kuće, stolarijom itd. Solarno je više manje tu onako usput, možete za vreme hladnih ali sunčanih dana u prelaznom periodu malo da se dogrevate na suncu.
Ne zaboravite i led rasvetu po kući.
Pozdrav i svako dobro.
[ mr Jozza @ 19.09.2015. 04:21 ] @
Ja živim u 60kvm, druga porodica u 120kvm. Predložio sam zajednički sistem grejanja, sa podelom troškova po realnom utrošku (ugradili bi kalorimetre), a inicijalni troškovi bi se podelili po projektnom proračunu potrebne snage. Ali opet nisam naišao na razumevanje. Čini mi se preskupo da ubacujem radijatore i pravim kotlarnicu (nemam gde kotao i akumulaciju) za ovih mojih 60kvm. A tu je i spremište za drvo/ugalj/pelet. Inače, izolacija je 8cm stiropor, 10cm vune na tavanskoj strani ploče. Krovište je neizolovano, kao i patos stambenog prostora. Što se tiče bojlera, već je naručen, a šti sebtiče rasvete, sve je ccfl, sem u dnevnoj sobi, tu su halogene lampe. Hodnik je u LED osvetljenju, a i kuhinja, mada razmišljam da sve poLEDim, jedino nisambsiguran kolika je pokrivenost spektra u odnosu na klasičnu sijalicu, osetljiv sam na loše svetlo.
[ mr Jozza @ 19.09.2015. 04:22 ] @
Ja živim u 60kvm, druga porodica u 120kvm. Predložio sam zajednički sistem grejanja, sa podelom troškova po realnom utrošku (ugradili bi kalorimetre), a inicijalni troškovi bi se podelili po projektnom proračunu potrebne snage. Ali opet nisam naišao na razumevanje. Čudni ljudi. Čini mi se preskupo da ubacujem radijatore i pravim kotlarnicu (nemam gde kotao i akumulaciju) za ovih mojih 60kvm. A tu je i spremište za drvo/ugalj/pelet. Inače, izolacija je 8cm stiropor, 10cm vune na tavanskoj strani ploče. Krovište je neizolovano, kao i patos stambenog prostora. Što se tiče bojlera, već je naručen, a šti sebtiče rasvete, sve je ccfl, sem u dnevnoj sobi, tu su halogene lampe. Hodnik je u LED osvetljenju, a i kuhinja, mada razmišljam da sve poLEDim, jedino nisambsiguran kolika je pokrivenost spektra u odnosu na klasičnu sijalicu, osetljiv sam na loše svetlo.
[ dejanluka @ 07.03.2016. 19:43 ] @
Citat:
bordzija:
Taj proračun od 200 litara za 6 osoba ne drži vodu, minimum 50 litara po osobi. Pa i sami znate, imate bojlere kod kuće, 25 litara je dovoljno za muškarca da brzinski opere kratku kosu i istušira se kratko (vojnički) Žena bez 50 litara nema šta da traži :)
Nijedan solarni sistem nije isplatljiv ukoliko promet nije veliki tj isplati se na restoranima, apartmanima, kolektivno za zgrade i slično. Za četvoročlanu porodicu nema baš neke uštede.

To nije nikakav problem što buši crep, tako se svuda montira. Podignu se crepovi, nađe se greda i probuši se jedna rupa na crepu koja se silikonom zadihtuje. Poenta je da paneli budu što više izloženi suncu pa je krov najbolje mesto za to.

U principu, solarna topla voda nema neki efekat sem na moru gde ima stvarno puno sunčanih dana jer vam treba 100 godina da kroz razliku nadoknadite uloženo kada je u pitanju domaćinstvo.

Ja lično nebih nikada peo na krov taj termosifnski komplet sa tankom od 200 litara - mnooogo kraći vek trajanja krovišta.



Da li je moguce povezati dva bojlera npr jedan od 50litara postojeci koji vec imam u kupatilu i za njega jedan od 80 litara sa izmenjivacem?!
[ bordzija @ 08.03.2016. 03:01 ] @
Može, na tom bojleru od 50 litara se promeni flanšna i stavi druga sa izmenjivačem i grejačem, onda se oba povežu na preklopnik koji naizmenično prebacuje toplu vodu iz solarnih panela. Preklopnik reguliše elektronika solarnog sistema. Ova dva bojlera se povežu redno jedan za drugim tako da hladna voda ulazi u prvi a izlazi iz drugog i ide dalje na česme. Po meni se ne isplati jer ovaj od 50 litara mora da dobije i termostat koji bi davao temp za elektroniku solarnog.

Po meni je jeftinije kupiti neki inox od 100 litara može i polovan da se nađe.
[ deki43210 @ 08.02.2017. 17:35 ] @
Sta preporucujete dali staviti obicne ploce,ili vakumske ploce?Centralni bojler je od 300l centrometal steb 300, sestoclana porodica.Po majstoru trebaju 2 ploce da se stave.
[ mali genije @ 08.02.2017. 17:39 ] @
Ploca je sirok pojam......
Vakumski kolektori su efikasniji ali i duplo skuplji,sve zavisi od zelja i finansija.
[ deki43210 @ 08.02.2017. 17:48 ] @
Meni je zelja da imam toplu vodu konstanto i brzo,sad to brzo nije nesto ono da mora odma,bojler je centrometal 300 steb 300,pa na osnovu njega,i dali ima vek trajanja,da ti kolektori oslabe posle nekoliko godina i slicno?Za sad zimi mi bojler greje kotao na pelet,pa bi leti da grejem vodu na panele,ali dali ce grejati paneli u medju periodu ,kada nema puno sunca,a nije ni toliko hladno za paljenje grejanja.
[ sunfan @ 09.02.2017. 12:30 ] @
Citat:
mali genije:
Ploca je sirok pojam......
Vakumski kolektori su efikasniji ali i duplo skuplji,sve zavisi od zelja i finansija.


Druze moj, ovo nije tacno.

Da bi kvalitetno zagrejao 300 lit. treba ti 6m2 plocastih kolektora ( kvalitetniji , koji su otprilike 40000-50000 RSD , mada se kod ssvasta prodaje kao provereni kvalitet ). Znaci 3 kol. x 40000 = 120000

Nemac je rekao da na 100 lit. treba 2m2 . To sto su kod nas napravili pakete sa manjim br. kolektora je zelja da povecaju promet a ne kvalitet zagrevanja. Ista prica je bila i sa demit fasadom od 5 cm, navodno to je najbolje za vas. A sada 10-12 cm.

Moj kolektor od 30 cevi je u prelaznim periodima 30-40 efikasniji od plocastih ( leti radi i crno bure ) , a cena mu je bila 77500 . Sa novim uvozom cenu sam podigao na 91000. I sa tom vecom cenom sam jeftiniji za 30000 .
Za tu razliku se kupuje solarna pumpna grupa ili sta god drugo.

Clanovi foruma ce imati popust.

[ tihi2 @ 09.02.2017. 17:13 ] @
Jel tih 30 cevi pokriva 5m2? To je cena sa nosačima?
[ sunfan @ 09.02.2017. 22:27 ] @
Tihi,

4,949 m2

Svaki kolektor fabricki ima bocne nosace kojima se spaja sabirnik sa donjom sinom i oni ujedno sluze da ih montiras direktno na krov . A ako zelis drugi ugao onda pozoves mog druga malog genija i on odradi nosace kao i samu montazu kolektora .

Postoje i nosaci za ravan i kosi krov ali ih ne uvozim . Samo mi opterecuju cenu kolektora.



[ tihi2 @ 09.02.2017. 22:57 ] @
Tako sam i mislio. Samo se spominju cevi a to je u stvari cela konstrukcija. Za drugačiji nagib treba dodatak ali to ionako niko ne prodaje uz kolektore već posebno.
To je dobra cena.
[ sunfan @ 11.02.2017. 14:37 ] @
deki 43210

Imas pp

Izvini nisam video tvoju poruku
[ dusanmijat @ 04.06.2017. 20:23 ] @
Pozdrav, ako jos neko prati ovu temu. Tema je odlicne, cijelu sam je procitao ali na kraju razocarenje. Sve je uzalud kad nema aktivnosti. Duze vrijeme razmisljam o izradi solarnih kolektora i pripremio sam dosta komponenti. Apsorber bi bio od komponenti koje ovdje niko nije spomenuo, sto ne znaci da to neko nije upotrijebio za svoj sistem. Eto.... ako bude jos sagovornika, mozda se ova tema digne iz pepela
[ Goranto @ 05.06.2017. 06:30 ] @
Ima,ima Voajera.Pričaj!
[ mali genije @ 05.06.2017. 08:55 ] @
Citat:
dusanmijat:
Pozdrav, ako jos neko prati ovu temu. Tema je odlicne, cijelu sam je procitao ali na kraju razocarenje. Sve je uzalud kad nema aktivnosti. Duze vrijeme razmisljam o izradi solarnih kolektora i pripremio sam dosta komponenti. Apsorber bi bio od komponenti koje ovdje niko nije spomenuo, sto ne znaci da to neko nije upotrijebio za svoj sistem. Eto.... ako bude jos sagovornika, mozda se ova tema digne iz pepela

Ja prvi volim samogradnju ali mislim da u ovom sliucaju nema bas neke ekonomske opravdanosti,osim ako je visak slobodnog vremena u pitanju.


Mislim da se ovakvi rezultati ne mogu dobiti samogradnjom a da ne kosta vise od gotove varijante kolektora
[ dusanmijat @ 05.06.2017. 09:28 ] @
Pozdrav majstori. Slobodnog vremena i nemam ali zato je zelja prevelika. Moja racunica je da mogu za 500€ pustiti u rad sistem sa 5 kolektora ili malo manje od 10m2. Mozda se i varam ali tu smo da diskutujemo. Dali 4 hladnjaka od vanjske jedinice klime cine dobar apsorber? Dimenzije su 80x50 i u njemu je oko 14m bakarne cijevi fi 10
[ mali genije @ 05.06.2017. 09:44 ] @
Ono sto je sigurno je da ces imati veliki otpor sistema jer taj izmenjivac namenjen za drukcije uslove rada i fluida.
Kako ce da se pokaze kao apsorber moraces eksperimentalno da utvrdis.
[ Goranto @ 05.06.2017. 09:55 ] @
Sva 4 paralelno vezana.I nađi dobrog Stolara da ti kutiju napravi.He!He!
Ma biće dobro,ona sitna rebarca rade posao.
[ dusanmijat @ 05.06.2017. 11:47 ] @
Probni, za testiranje, sam planirao po 2 u paralelu na zajednicki izlaz fi 18. Kutije idu od Al kvadratnog profila a sve ostalo ce da odradi stolar. Imam 3 komada sastavljena u "radijator" od profila za rolo vrata iz 80-ih. Testirana na 4 bar. Ako ne zaboravim da uslikam, veceras kacam slike
[ dusanmijat @ 05.06.2017. 12:06 ] @
Evo bila ne planski pauza za kafu pa evo i slika. Srednji dio krova (iznad terase) je pod uglom od 26 stepeni, ima povrsinu 6x2 m i okrenut ka jugu. Imam prostora za sve kombinacije



[ Goranto @ 06.06.2017. 12:37 ] @
Ovo na slikama su neki,stari,ssm,kolektori,i to je radilo korektno?
[ dusanmijat @ 07.06.2017. 08:14 ] @
To jesu ranije pripremljeni kolektori ali nisu radili (nisu ni ofarbani) Pošto imaju malo veću zapreminu u odnosu na površinu, bili bi postavljeni prvi u seriji i predgrijavali vodu prema svojim mogućnostima. Pošto će biti 5 ili 6 kolektora, planiram ih vezati po 3 redno u dvije paralele. U razmišljanju sam oko pokrivnog materijala. U opciji je bio leksan ali sam pročitao da ne propušta UV zračenje. Ima li nešto što bi odgovaralo zahtjevima a da nije papreno? U ljetnim uslovima bi bila postavljena protivgradna mreža i zbog zaštite i zbog zasjenjavanja. Prioritet iskorištenja mi je u prelaznim periodima jesen- proljeće dok ljeti, po potrebi, može i tepih preko 2 komada.
[ SG kamikaza @ 07.06.2017. 17:00 ] @
Eventualna zamena bi mogao biti pleksiglas/klirit. Ujedno i gradoodbojan,a uv propustan.
Cene su mu:
~15€ mkv 3mm
20€ mkv 4mm
[ Goranto @ 08.06.2017. 15:44 ] @
I to može da zameni staklo 100%.?
[ SG kamikaza @ 08.06.2017. 21:19 ] @
Citao sam na netu na par mesta,i video na yt da spominju....da tvrdim odgovorno ne mogu,jer nemam prakticno iskustvo. Meni ima smisla ovako teorijski,ali opet,nije mu bas ni mala cena da se igra sa njim.
[ Goranto @ 29.06.2017. 11:55 ] @
Od kolektora,oko 2m2,do bojlera 80l,koristim deo cevi grejanja koje su većinom izolovane,imam 40m jedna cev.Zagreje se bojler na max. 45*C,pri jakom suncu,kao sada.Razmišljam da uradim prečicu,od bakarnih cevi,koja bi bila 8m jedna cev.Ima li Ko iskustvo da bi time mogao da zagrejem bojler na bar 55*C ???Bolje će biti sigurno ali koliko da očekujem?Imam diferencijalni termostat koji je poboljšao situaciju za 5*C(od 40 na 45) ali smatram da to treba bolje da greje !!!
[ mali genije @ 29.06.2017. 13:15 ] @
Jel kolektor samogradnja?
Koliki je dT potisa i povrata?
Kakav je izmenjivac u bojleru?
[ Goranto @ 29.06.2017. 22:20 ] @
Kolektor(panel) je kupljen,1,8m2.Delta t je oko 5*C.Izmenjivač u bojleru spiralni za elipsastu flanšu sa grejačem.
Moj prijatelj je napravio samogradnju kolektora,od satelitske antene obloženu folijom,ja mu uradio izmenjivač za fokusirane zrake,on sam uradio elektroniku za praćenje sunca i danas je oko 13h imao 70*C u buretu od 60l.Izmenjivač u buretu isti ovaj za elipsastu flanšu.Još se eksperimentiše ali će rezultat biti još bolji kad se sve dotera,izoluje,elektronika...
[ mali genije @ 29.06.2017. 22:44 ] @
prigusi malo protok kroz izmenjivac da dobijes veci dT,pa vidi dal ce da se popravi stanje.
Izmenjivac je odkakve cevi,kog precnika,duzine?
[ Goranto @ 30.06.2017. 08:00 ] @
Izmenjivač je 4m cevi fi 12mm.Misliš i da je i ova instalacija cevi dobra?
[ mali genije @ 04.07.2017. 11:43 ] @
Tesko da ovde ima 4m cevi.
Mali ti izmenjivac
[ Goranto @ 04.07.2017. 12:02 ] @
Mereno,ima oko 4m.Tim istim izmenjivačem(pisao u prethodnom postu)postignuto 70*C ali drugi kolektor i kraća instalacija.Kolektor je klasičan,kao kod većine,pa zato sumnjam na instalaciju,da tu imam velike gubitke.
[ dusanmijat @ 04.07.2017. 16:41 ] @
Goranto, pošto imaš dara (i znanja), skiciraj nam u grubo svoj solarni sistem. Približne dužine od do neke tačke, prečnik cijevi, izolacija, mijesta gdje imaš neko mjerenje temperature i način rada i podešavanja tvog diferencijalnog. Nešto se tu provlači jer po ovakvim danima taj bojler mora biti topliji da se na krov baci 30-ak metara običnog alkatena bez ikakvih stakala i okvira

[Ovu poruku je menjao dusanmijat dana 04.07.2017. u 19:07 GMT+1]
[ Goranto @ 06.07.2017. 17:31 ] @
Evo skice mog sistema.Postavio sam termometre,elektronske,privremeno i čini mi se da su cevi ipak predugačke.Kada iz kolektora izilazi naj toplija vodaod recimo 60*C do bojlera stigne 43*C a iz izmenjivača izađe 38*C a sve to dok je ceo bojler na 40*C.Diferencijalni se u tom slučaju pali na 47-8*C i gasi na44-5*C(tako sam postavio dif.).Tačno polovinu dužine cevi sam izolovao.Prečica bi bila do gornjeg bojlera 8m(al treba da se uradi).Nije do novca nebi bilo skupo nego treba da se kopa!
Kroz izmenjivač,spirala u bojleru(slika post iznad),topla voda treba da ide naviše ili naniže???
[ dusanmijat @ 07.07.2017. 08:02 ] @
Ipak je to preduga linija za 1 kolektor. Moze se eksperimentisati ali ucinak je mali. Malo mi je nejasno ovo: u kolektoru 60, bojleru 40 a diferencijalni odradjuje na 47. Pokusaj provizorno izolovati sto vise cijevi, mjeri vrijeme rada pumpe pa onda podizi diferencu da pumpa radi rijedje ali duze. Na izmjenjivacu topla voda ide gore pa se spusta kroz spiralu. Sad je vrijeme Bogom dato za eksperiment. Sretno i javi rezultate
[ Goranto @ 07.07.2017. 09:54 ] @
Dif. meri temp. cevi na izlazu iz kolektora dok pumpa stoji 47*C,međutim kad krene pumpa i voda iz kolektora ona se poveća na max.60*C i ta temp.stigne do bojlera sa 43*C.Kada merim na cevi 57*C izađe i 70*C.Gubitci na cevima su toliki šta god menjao.Moram da ih izolujem i za grejanje ali su za ovo predugačke.Mislim i za grejanje su gubitci ali su oni u kući koju i treba da grejem.
Ma moraću da uradim prečicu da uhvatim sunce dok ga ima pa da eksperimentišem.
Za izmenjivač sam i ja tako razmišljao,dole je naj hladnija voda pa takva treba i da izađe iz spirale.
[ dusanmijat @ 07.07.2017. 18:41 ] @
Danas sam malo odmarao od obaveza pa sam se igrao i eksperimentisao. Vrijeme mjerenja izmedju 15-17 sati. Temperatura u hladu 34 stepena. Polu pripremljeni kolektori samo prislonjeni na osuncanu stranu. Za 90 minuta u crnom kolektoru temperatura je sa pocetnih 25, otisla na 60 stepeni. U sivom ( ne ofarbanom) sa 25 na 55 stepeni. Za 2 sata postignuto maksimalnih 63 u crnom i 56 u sivom. Razlika vrh- dno je 2 stepena. U ovaj sivi stane cijelih 13 litara vode


[ Goranto @ 19.07.2017. 17:22 ] @
Uradio sam novu instalaciju bakarnim cevima 15mm.Sada je jedna cev 8m a pre 40m jedna cev.Situacija se bitno poboljšala.Danas sam merio oko 11h:u kolektor ulazi 44.2 a izlazi 55.5*C,u izmenjivač ulazi 53.3 a izlazi 44.9*C.Ima gubitaka ali su kud i kamo prihvatljiviji.Pumpa je klasična za grejanje i ventilom sam je zadavio 2/3 da bi bio veći delta t.Sa punim protokom je to sve neefikasnije.Sve ukupno zagrejao se bojler na 52*C a ranije na 45*C.
Sada primećujem da mi treba nepovratni ventil jer se topla voda iz bojlera penje(kad sve miruje)ka kolektoru.Protok je mali,što je normalno,ali konstantan.
Do sledeće sezone bi uradio novu konstrukciju za vešanje na krov da bi kolektor bio pokretan,rotirajući,u pravcu istok-zapad dok ugao od horizontale može imati samo 3-4 položaja.U pravcu istok-zapad,elektronikom,će pratiti sunce da bi ono bilo stalno pod 90*u odnosu na ravan istok-zapad.Zašto?Pa staklo najbolje propušta sunčeve zrake pod 90*,sve preko ili ispod,deo i odbija.Tako sam primetio da sistem počinje da radi tek od 10h pa do 17h a mogao bi i od 8h pa do 19h što je 50% više rada,mada ne i energije.Logično mi je.
[ dusanmijat @ 19.07.2017. 20:34 ] @
Nije dobro gusiti pumpu. Kad budes imao sledeci zahvat na instalaciji, uradi baypas izmedju potisa i usisa pumpe, na baypas postavis taj ventil cime je gusis i sa njim imas odlicnu regulaciju protoka. Podesavajuce postolje- mislim da je bolja i sigurnija varijanta nabaviti jos jedan kolektor i sve dobro fiksirati
[ Goranto @ 19.07.2017. 21:43 ] @
Dva kolektora su OK,ali vreme korišćenja sunca je nepromenjeno.Ova moja intervencija bi bila dosta jeftinija(za mene).
Baypas sa ventilom na pumpi?Na manometru verovatno neće biti promene?Kako da se orjentišem koliki je protok(otprilike).
[ sunfan @ 20.07.2017. 06:31 ] @
Za balansiranje protoka fluida treba Vam flow metar ( hidrauicna kocnica, balansni ventil ) i nemojte se plasiti za pumpu .Pogledajte kako izgledaju solarne pumpne grupe.

Vi mozete, zbog cene , kupiti balansni ventil za grejanje . Ako je plocasti kolektor od 2 m2 treba Vam protok od 1,5 lit /min( naravno ,uzimaju se u obzir i drugi uslovi ). Temperatura izmedju potisa i povrata moze biti 5-20 C
[ dusanmijat @ 20.07.2017. 08:36 ] @
Evo covjek je objasnio rijesenje za skuplje sisteme. Sustina je da imas regulaciju protoka a reper ce ti biti delta T. Na finese ce uticati duzina instalacije od kolektora do izmjenjivaca, velicina izmjenjivaca i jos po koja sitnica. Sa 2 kolektora vezana u seriju podizes izlaznu temperaturu a vrijeme od 10-15 ili 17 casova je sasvim dovoljno
[ Goranto @ 20.07.2017. 14:34 ] @
Hvala na savetima.Već se poboljšala situacija.Iskombinovaću nešto za sledeću godinu!
[ Goranto @ 25.07.2017. 10:21 ] @
Postižem sada i 57*C u bojleru i sa korišćenjem nešto vode tokom dana.Imam samo jedan panel.Sa početnih 27*C u bojleru napuni se do 57*C za 8h(od 9h do 17h).Malo sam računao: 80lx30*C=2400kcal/8h=300kcalx1.16=350w
Ako po 1m2 dospeva energija sunca oko 1000-1200w na 2m2 je to oko 2000w a ja iskoristim 350w.Grešim li u računu?
[ SG kamikaza @ 25.07.2017. 10:39 ] @
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/osmotreni/kosutnjak.php?d=7

Imas kolicinu suncevog zracenja za zadnjih 7 dana na teritoriji bg-a.
Ali racun ti je tacan.
[ tihi2 @ 25.07.2017. 10:59 ] @
Ne računa se to baš tako.
Kolektor od 2m2 ima 2m2 korisne površine samo kada je pod uglom od 90* prema suncu a to je malo sati.
Ako ne okrećeš kolektor onda ujutru imaš 0m2 korisne površine prema suncu, u podne (možda) 90% a popodne opet 0m2.
Pa kad uzmeš podatak koliko je jačina sunca u to vreme pa pomnožiš sa (korisnom) površinom kolektora koja je okrenuta prema suncu - e to je energija koju uzimaš.
[ Goranto @ 25.07.2017. 12:17 ] @
Znači za 2m2 sam imao 1200w a iskoristio sam 350w,samo 30%.Postižete li bolje iskorišćenje ili sam u proseku?
[ dusanmijat @ 26.07.2017. 17:35 ] @
Nemam prakticnog iskustva ali mi se cini da je ovo mali procenat iskoristenja. Sta onda mozemo ocekivati od zimskog suncanog dana? Ako je to, prema ovom, 10-15% iskoristenja moj sistem ce u startu biti okrenut naglavacke
[ Goranto @ 26.07.2017. 20:41 ] @
Ja izmerio toliko ! Možda neko ima drugo merenje ? Sa više kolektora bi bilo više energije ali %iskorišćenja je isti !!
Ma za sledeću godinu rotiram kolektor,panel prema suncu i to bi bilo više energije.Ugao od 90* će pratiti sigurno a %iskorišćenja videćemo !!