Nije kriza nastala zbog koriscenja kredita, vec zbog kreditnog inzenjeringa i velikih propusta u ocenjivanju vrednosti doticnih, proizvedenih, papira od vrednosti.

Mogucnost kreiranja kule od karata je postojala do prvog vetrica, odnosno zasicenja trzista baznim vrednostima(konkretno stagniranje cene nekretnina).

Taj eksperimentalni inzenjering, uz losu reakciju FED-a izazvao je monetarni slom, a nakon toga i ekonomsku krizu.

Svetsko resenje vec postoji, jedno od najociglednijih je BRIK, neka vrsta saveza Brazila, Rusije, Indije, i Kine, koje raspolazu sa najvise planetarnih resursa, i ljudstva i sirovine i tehnologije i znanja.

I postavljaju se neke nove vrednosti, naspram mahinatora sa Vol Strita..i njihovih "vrednih" papirica

Poz

Grupa BRIK treba da uspostavi novi svetski poredak. Ja se nadam da će to biti Svetski poredak nekreditnog novca. Svetski poredak kreditnog novca je prevaziđen i naneo je dosta štete čovečanstvu. Kreditni novac a time nazivam novododati novac koji se emituje u vidu kredita, uzročnik je kriza i ratova. On je postavljen tako da se krediti, već u startu ne mogu vratiti, bez novog dodatnog zaduživanja, i tako u beskraj, što stvara inflaciju. Nekreditni novac koji izlazi iz moje formule daje potrebnu dodatnu količinu realnog novca. Danas, na planeti ima realnog novca, onoliko koliko je potrebno po mojoj formuli. Količine o kojima slušamo, su samo neke nominalne veličine, koje ne znamo realno kolike su. Zato se zakoni tradicionalne ekonomske nauke ostvaruju samo u tim nominalnim veličinama, a zakoni prave ekonomske nauke se ostvaruju u realnom novcu, a to je nekreditni novac, koji u opticaj ulazi kao poklon. Kina već koristi nekreditni novac, samo izbegava da to tako nazove. I u SAD pstoje predlozi za uvođenje nekreditnog novca, samo se ne zovu tako. Američki Monetarni Institut (monetary.org), kome je direktor Stephen Zarlenga, napravio je Američki Monetarni Akt, koji u Kongresu treba da predloži Dennis Kucinich. To je verzija nereditnog novca, koja nekreditni novac zove prosto novac, dok kreditni novac zove prosto kredit. Novac i kredit su dve potpuno različite stvari, dok ekonomska nauka misli da su novac i kredit ista stvar. Ja sam ih nazvao nekreditni i kreditni novac, da bih podvukao razliku koja među njima postoji. Kad nekreditni novac pobedi, on će se verovatno zvati samo novac (pošto je to jedini oravi novac), a krediti će biti zajmovi kojma se pozajmljuje prethodno ušteđeni pravi (nekreditni) novac. Evropa je, posle Drugog svetskog rata, izgrađena uz pomoć Maršalovog plana. To je bio zajam koji nikad nije bio vraćen, dakle pretvorio se u nekreditni novac. Tako danas Kina poklanja novac svojim građanima, ali se to ne zove nekreditni novac, nego "non-performing loans", "bad loans", itd. Da su otpisani hipotekarni dugovi, ne bi bilo hipotekarne krize, niti krize uopšte, u SAD. Kad god dođe do otpisa duga, to je ustvari emisija nekreditnog nvca. Nekreditni novac pojavljuje se i u obliku budžetskog deficita i na druge načine. Ovakav haos postojaće u svetskim finansijama dok se ne pređe na pravi nekreditni novac.

stojane, koji ti je ovo forum po redu na kome reklamiras svoju promasenu teoriju? pretraga?

i opet cu ti ponoviti isto sto sam na jednom forumu sa koga smo te oterali - ucestvuj malo i u drugim temama da te ne bi smatrali (ociglednim) spamerom!

Poštovani gospodine Superbako, Vidim da ste mlad i lep čovek, ali ste u velikoj zabludi. Ne smatram da sam oteran sa Paraćinskog foruma, niti mislim da je to spam što ja pišem. Trudim se da što više ljudi upoznam sa nekreditnim novcem. Saznao sam mnogo u međuvremenu, pa ću pričati na ovom Forumu, o tome. Zarlengu i Kucinicha sam već pomenuo a sada ću Ričarda Kuka. Kuk takođe radi za Kucinicha, a poznat je po svom Kukovom planu, kojim je predvideo da svakom građaninu SAD pokloni po 1000 dolara svakog meseca kao nekreditni novac. To bi, po mojoj formuli, moglo samo prve godine, jer ia puno neprodate robe, a sledećih godina to bi moglo da bude i deset puta manje. Niko nema moju formulu, pa ja njihov pristup smatram zdravorazumskim, dok je moj pristup naučni i matematički. Videćemo šta će biti. U svakom slučaju nekreditni novac će sigurno pobediti. Mislio sam da je ovo elitni forum i iznenađen sam što ste vi tu.

Odlicno - eto razloga #1 zasto to ne bi uspelo (drzavna korupcija i nepotizam)



Razlog #2 zasto ne bi uspelo - "najvisa svetska vlast" niti postoji, niti ce postojati u dogledno vreme. SBUN je najobicniji klub gde se sastanci i prave truli kompromisi.



Razlog #3 zasto ne bi uspelo - zivimo u svetu gde niko nikome nista ne poklanja.



Razlog #4 zasto ne bi uspelo - Amerikanci nisu u stanju da usvoje ni zakone koji bi kreirali posteno zdravstveno osiguranje, a kamo li zakone koji bi iz korena izmenili ekonomiju.



Razlog #5 zasto ne bi uspelo - ljudi su navikli da trose vise nego sto imaju i da to plate kasnije. Cisto sumnjam da ce tako lako da promene navike - ne zaboravi da vlast u demokratskim drzavama svoju legitimnost crpi iz poverenja naroda - kada tog poverenja ne bi bilo, takva vlast bi se raspala vrlo brzo.

Takodje, zemlja koja bi se odlucila za takav vid novca bi automatski bila u losijem polozaju u odnosu na druge zemlje zbog nemogucnosti kreditiranja baziranog na proceni buduce vrednosti.

Tako prosta teorija, iako nudi privid da je jednostavnost bolja, ne vodi nicemu.

Nemoguce je poslovati samo u okviru postojeceg novca, za vreme jednog zivota. Kreditni novac omogucava ubrzani razvoj civilizacije, i naravno da treba da je pod kontrolom, da ima "podlogu", nalik zlatnoj, ili podlogu u resursima.

Jednostavno, ne postoji mogucnost kompromisa, kada je planeta sazdana u duelu. Svako grabi prednost u odnosu ne nekoga. Kakav bi to dogovor morao da se postigne i postuje, a kakve bi bile moguce sankcije, da spakujemo neki kontinent u zatvor?

Resenje je prosto, ljudi ce funkcionisati kako im odgovara, ali zasigurno nece dopustiti, vise, da neko odredjuje laznu vrednost njihovih resursa.

Smesan a poucan primer je bio sa, mislim Deripaskom, koga je , valjda Forbs, proglasio "osiromasenim" za nekoliko milijardi dolara.

A covek radi sa teskom industrijom i energentima...

Tako su se poneli i prema mocnim drzavama, i kao "osiromasili" ih za neke bilione dolara...

Logicno resenje je da "oni", koji propagiraju vrednost dolara i fiktivnih hartija od vrednosti, mogu sa tim papiricima da se drugacije posluze.

Sto se brze prilagode, manji ce bol biti.

Ako neko cucla naftu iz zemlje, tesko da neko prostom mahinacijom na berzi moze da mu obezvredi posao, bar dok je nafta neophodna, a jeste.

Nekreditni novac je pasivni novac, i predug je proces uvecanja te mase. Naravno da treba da ima svoj znacaj, kvalitativni, ali ne i jedini, neophodna je i razvojna komponenta novca.

Poz

Poštovani gospodine Dimkoviću, nekreditni novac se pravi prema formuli, i tu nema nikakve mogućnosti za korupciju i nepotizam. Izvor nekreditnog novca sam rekao da je to porast ekonomske racionalnosti. Vi ste pobrojali primere neracionalnosti, koji postoje u sadašnjim uslovima kreditnog novca. U poretku nekreditnog novca, svaki pad u raconalnosti, podrazumeva da se novac povlači iz opticaja. Rast racionalnosti dovodi do porasta nekreditnog novca a pad racionalnosti mora voditi smanjivanju količine novca u opticaju. Svaka neracionalnost biće oporezovana. Sve prema formuli. Ta formula deluje od kad pstoji robna privreda i trgovina. Formula određuje koliko je realnog novca potrebno. Ovo o čemu Vi pričate, odvija se u uslovima nominalnog novca, a tada je sve samo prividno. Nekreditni novac svodi nominalne veličine na realne.
Drugo, zašto bi se pravili truli kompromisi, ako je reč o dogovoru o nekreditnom novcu. Ako nešto nije urađeno kako treba to se odmah vidi. Novac mora da se povlači iz opticaja, da ne bi bilo inflacije. Inflacija je uvek jednaka nuli. Ako nije, onda znači da ne radimo po formuli. Onda nismo u sistemu nekreditnog novca.
Treće, ako danas niko nikome ništa ne poklanja, u sistemu nekreditnog novca mora da se poklanja novac. Ako se novac ne poklanja, onda to nije nekreditni novac.
Četvrto, SAD nisu u stanju da usvoje zakone. Nekreditni novac je funkcionisao kod Bendžamina Franklina, pre nastanka SAD. Nekreditni novac je koristio Abraham Linkoln u Građanskom ratu. Nekreditni novac je počeo da emituje Džon Kenedi, ali je odmah bio ubijen. Kongresmen Ron Pol je prkupio podršku većine članova Predstavničkog doma i 23 senatora, za zakonski projekat kojim se predviđa nadzor nad FED-om što se nije desilo od kad je FED osnovan. Verujem u sposobnost SAD da usvoje zakone koji su im potrebni. SAD ne mogu dozvoliti da pasivno gledaju kako se razvijaju Kina i Brazil, uz pomoć nekreditnog novca, dok one propadaju jer se niko ne ususđuje da kaže vladarima putem kreditnog novca da je sada dosta i da je njihovo vreme prošlo.
Peto, nekreditni novac nije pasivni novac i on vodi računa o budućnosti. Krediti postoje, ali samo kao realni krediti, dok su sadašnji krediti samo nominalni, i stvaraju haos u društvu.

on ti je lepo pobrojao primere realnosti... racionalnost je da sada dodju vanzemaljci, pobiju sve koje ne misle kao ti i uspostave funkcionisanje po tvojoj formuli... e to je racionalnost, ali nije realnost...

Poštovani gospodine Vladd, Vi kažete da moja teorija ne vodi ničemu. Ona opisuje kako se čovečanstvo razvijalo od nastanka robne privrede i tržišta. Razvijalo se prema navedenoj formuli. Kako je rasla ekonomska racionalnost. Vi kažete da kreditni novac ubrzava razvoj civilizacije, ali da treba da ima podlogu, nalik zlatnoj. Moja formula daje podlogu kao idealno zlato. Kongresmen Ron Pol je zastupnik zlatnog standarda, i ja sam mu napisao da je moja formula bolja nego zlato. Zlata može biti previše ili premalo, a moja formula daje samo tačan rezultat. Formula koju sam dao je najveće otkriće u istoriji čovečanstva. Ona je vrlo jednostavna a obara temelje klasične ekonomije. Ekonomska nauka traga za nekakvim ravnotežama, jer je stanje bez ravnoteže "haos koji nije pod analitičkom kontrolom", kako je napisao Šumpeter. Tako se stalno govori o ravnoteži ponude i tražnje. A ako su ponuda i tražnja jednake, nikakav dodatni novac nije potreban, jer je rezultat u mojoj jednačini jednak nuli. I zaista, savremena termodinamika stanje ravnoteže definiše kao sistem sa maksimalnom entropijom, a to je stanje u kojem prestaje mogućnost kretanja, dakle najgore od svih mogućih stanja koje označava kraj ili smrt sistema. A ekonomska nauka stalno traga za ravnotežom kao idealnim stanjem. I Vi, sa gledišta takve ekonomske nauke, kritikujete moju teoriju, koja je izvan shvatanja ekonomske nauke. Pročitajte pažljivo šta sam napisao.

Stojane,

Vidis, ceo moderni ekonomski sistem danasnjice se zasniva na jednom vrlo prostom faktu - sto skoro svaka individua smatra da zasluzuje vise nego sto trenutno ima.

Svi ti sistemi gde se nesto "racionalizuje" nemaju puno sanse za uspeh dokle god dobar deo ljudi budu hteli vise nego sto trenutno imaju. Ta teznja je pokretac svih privrednih aktivnosti u razvijenom drustvu - onog momenta kada covek zadovolji svoje osnovne potrebe za hranom, vodom, smestajem - prelazi u taj mod htenja vise nego juce.

To "htenje" je izazvalo rapidan skok privrede sirom sveta.

Spekulativni kredit je jednostavno nastao kao posledica tog rapidnog rasta jer se pokazalo da je moguce dati vrednost i necemu sto u ovom momentu ne postoji ali gde postoji realna i merljiva sansa da ce postojati za neko vreme.

Povratak na nesto "racionalno" i uvek 100% merljivo bi bio ogroman korak nazad za ekspanziju ekonomije i industriju i, jos gore, taj korak bi zapravo znacio obavezne korenite promene u stavu svakog pojedinca prema tome koliko vredi i koliko zasluzuje - po tvojoj meri bi to mozda bilo "racionalnije" ali ovaj svet ne funkcionise tako.

Vidis, meni je draze da na racunu imam, recimo, par stotina hiljada EUR-a, koliko god oni bili "kreditni", "spekulativni" nego deset hiljada "nekreditnih" EUR-a koji bi obavezno znacili da ja imam manje, jer si iz ukupne ekonomije izbacio sve spekulativne aktivnosti.

Zasto bi ti meni zabranio da uzmem kredit koji je veci od onoga sto imam? Zasto bi to trebalo da bude zabranjeno ako postoji realna mogucnost da se taj kredit vrati?

Zato sto bi ti da racionalizujes? Puno srece sa tim - mislim da se mnogim ljudima ne bi dopalo da moraju da rade 50 godina kako bi kupili stan, jer nemaju "nekreditne" pare na racunu dovoljne za kupovinu stana :)

Gospodine Superbako, gospodin Dimković mi je pobrojao primere realnosti koja nije racionalna. Ja sam mu odgovorio i pokazao kako ja gledam na pokušaje da tu realnost učinimo malo racionalnijom. Vi svi ukazujete na negativne primere a ja verujem da čovečanstvo stalno ide napred, upravo po stopi koja pokazuje koliko mu raste racionalnost. Predpostavimo da je ta stopa 3% svake godine. U tih 3% utkan je doprinos Nikole Tesle i svih ostalih velikana tokom istorije. Ako sada uvođenjem nekreditnog novca, ta stopa skoči na 7% (a primer Kine pokazuje da je to moguće), to znači da je doprinos nekreditnog novca 4% a svih pre njega samo 3%. Zato je nekreditni novac otkriće koje zaslužuje Guglovu nagradu, jer pomaže najvećem broju judi. Stopa po kojoj raste nekreditni novac jednake je stopi po kojoj se odvija napredak čovečanstva.

To sta je "racionalno" ili "neracionalno" zavisi od tacke gledista.

Po cemu je bankarski kredit "neracionalan" ako sam ja stalno zaposlen sa odredjenom platom? Banka ima svoju racunicu - ima odredjene garancije (recimo, hipoteku) i na osnovu toga meni izdaje vecu kolicinu novca u odnosu na onu sa kojom ja raspolazem na osnovu vrlo jasne i vrlo RACIONALNE procene.

Sta je tu "neracionalno"?

Gospodine Dimkoviću, lepo ste mi napisali ali ja to nisam mogao da čitam, jer sam pisao odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Sad kad čitam šta ste mi Vi napisali, mislim da sam Vam već odgovorio na Vaša pitanja. Pročitajte pažljivo moje odgovore i pogledajte moj sajt, pa se nadam da će mo se složiti. Čovečanstvo se razvija jer se razvija racionalnost, a mera tog rasta racionalnosti je nekreditni novac. To je napisano u mojoj formuli. Ako raste neracionalnost rezultat moje formule mora biti minus i tu prevare ne može biti. Svaka priča da je teorija jedno a praksa drugo ne odnosi se na moju formulu. Po mojoj formuli praksa mora biti jednaka teoriji.

Gospodine Dimkoviću, pitate po čemu je bankarski kredit neracionalan. Krediti kakvi se sada daju predstavljaju najveću prevaru i zločin u istoriji čovečanstva. Kredit se daje a nije pripremljen novac koji će ići na plaćanje kamate. Neki od dužnika neće moći da plate kamatu. Možda će te Vi kao pojedinac dobro proći, ali društvo u globalu neće moći bez novog dodatnog zaduživanja. I tako u beskraj. Zar Vam to nije dovoljno da vidite da je sistem nakaradno postavljen.

Zasto je nakaradno postavljen?

Kredit je spekulativna delatnost, nigde ne pise da nije - banka ulazi u kreditni aranzman sa mnom sa odredjenim rizikom koji oni kompenzuju na odredjeni nacin uz pomoc hipoteke.

Rizik uvek postoji ali je taj rizik utkan u prirodu vecine poslova.

Vas "nekreditni novac" moze biti bilo kakva roba - medjutim pre ili kasnije ce ljudima biti lakse da koriste "kreditni" novac jer mogu da potrose vise nego sto trenutno imaju (u tome i jeste poenta kredita). I ne samo ljudima, vec i bilo kakvoj vrsti privrednika.

Vi bi zapravo hteli da zabranite spekulativno ponasanje i da zabranite ljudima da trose vise nego sto poseduju. To se jednostavno nece skoro desiti, jer bi to automatski znacilo znacajan pad mogucnosti za mnoge.



Ekonomija je savrseno racionalna disciplina. Kreditni novac nije nista manje racionalan od nekreditnog, samo sto u njemu figurira i element rizika koji je moguce kvantifikovati.

To sto bi ste vi da ukinete rizik na trzistu novca ne bi uopste doprinelo vecoj "racionalnosti" ekonomije - jer bi rizik samo otisao negde drugde - izmislili bi neki drugi vid kreditiranja koji bi vrlo brzo totalno preplavio trziste jer omogucava vecu fleksibilnost od "kreditnog novca".

Pa i nije ekonomija previse racionalna, priznase da je vise kao umetnost, i da neguje iracionalizam i emocije:)

Nekreditni novac ne vodi prosperitetu, posto se ne vracamo pelenama. Ako se i vratimo toj potrebi, to samo znaci da nam nesto lose funkcionise i da je blizu kraj.

Da nije ovako razvijena ekonomija, jos bi se moglo poigrati sa nekreditnim novcem, ali nema povratka u proslost, ni kroz metode ekonomije.

Razne su teorije razvijane, i najbolje su bile one koje su trajale par decenija. Jednostavno, niko nije zeleo da napravi savrsen sistem, posto na nesavrsenosti svi profitiraju.

Kreditiranje je sustina.

Drzava kreditira pojedinca od njegove pete-seste godine, upoznajuci ga sa raznim disciplinama, na racun drzave.

Kada bi se aktivirao i ogranicio nekreditni novac, u ovom trenutku, clanovi porodice(ako bi uopste bilo racionalno da postoje), morali bi da rade od svoje seste, sedme godine, da bi proizveli malo viska kapitala za porodicu. Postavilo bi se pitanje sta sa radno nesposobnima, ili bolesnima.

Zasto bi neko odvajao od svog licnog rada i profita, za lecenje nekoga nepoznatog, ili davanje penzije nekome...

Cela planeta je u nekoj vrsti kreditiranja, pa i monetarna oblast ne moze da si izdvoji, ni po metodi, od obicnog zivota.

Ekonomska kriza nije morala da nastane, ili ako je morala, to zaista niej zbog tipa novca u opticaju, vec je doslo do preterane spekulacije papirima od vrednosti, i uopste, poslovanja na bazi ogranicenog fonda(recimo, osiguravajuce kuce sa kapitalom 10 milion, npr, garantovale su transakcije od 100 miliona).

To i proizvodi privid da je nekreditni novac resenje, vrsta prinude i ogranicenja manipulacije, ali zaista nije problem u novcu, vec u nezajazljivom multipliciranju bez granica. Doticnih, garantovanih 100mil. bi mogli da budu bezbedni, u verovatnoci zavrsetka transakcije, ali ako neko napravi krsenje dogovora, i to se panicno umnozi, dolazi do kraha.

Poz

Stojane, po kom bi se kriterijumu novac delio potrošačima? Da li bi taj novac dobijali podjednako oni koji su zaslužni za stvaranje viška korisnosti i oni koji nisu ništa doprineli?

_{[Ovu poruku je menjao Lazar-I dana 21.08.2009. u 09:33 GMT+1]}

Slutim Nobela...

Poštovana gospodo, sve loše osobine koje Vi pripisujete ljudskoj prirodi kao takvoj, nužne su u ovako postavljenom sistemu kreditnog novca. Vi govorite o dobrim stranama kreditiranja. Ali takvo kreditiranje moguće je samo u uslovima kada je novac ušao prethodno u opticaj kao poklon. Ali danas je sav novac u opticaju kao kredit na koji treba platiti i kamatu. Toliko novca u opticaju, jednostavno, nema. Zato se ljudi očajnički, beskrupuluzno bore da dođu do novca. Zato su gramzivi i pohlepni. Zato su nezajažljivi. Ali im to ne pomaže. Novca nema dovoljno za sve. Sistem je tako postavljen da novca nema dovoljno za sve. I zato se ljudi bore za opstanak. Zato što su prinuđeni da se bore a ne zato što to vole ili zato što su po prirodi zli. Tek kad bude postojao nekreditni novac, koji omogućuje da novca bude dovoljno za sve, videćemo kakva je prava ljudska priroda. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju. AKO IMATE POTREBNU KOLIČINU NOVCA, ONDA NOVCA IMA DOVOLJNO. Zarlenga je napisao knjigu The Lost Science of Money. Čudim se da je niste pročitali. Ako se ispravi ovaj nakaradni poredak kreditnog novca, novca opet neće biti dovoljno. Svi zastupnici nekreditnog novca, a bilo ih je još u SFRJ (dr. Srećko Ugrin je još živ, stanovnik je Beograda), mislili su da je dodatna količina novca potrebna samo zbog povećanja proizvodnje, a jedino sam ja utvrdio da je potrebna i zbog smanjene tražnje. Koliko se povećala proizodnja, toliko se i smanjjila tražnja, jer se usporila brzina opticaja novca. Ako se usporava brzina opticaja novca, to je kao da novac negde nestaje, pa je potrebno dodatnog novca, da nadoknadi nestašicu novca. Zato je moja teorija najbolja. Ona podjednako uvažava i ponudu i tražnju, odnosno kako proizvodnju, tako i potrošnju.
Ričard Kuk, svojim tzv. Kukovim planom je predvideo da svki građanin SAD dobije mesečno na poklon, nacionalnu dividendu u iznosu od 1000 dolara, i da tako novac ulazi u opticaj. Zarlenga je predvideo da se novac ulaže u infrastrukturu, zdravstvo, prosvetu i penzije. Ja sam za početak u Srbiji, koja je mnogo siromašnija od SAD, predložio da se nekreditni novac daje samo za penzije i dečije dodatke. To je kod nas najveći problem. Veliki broj penzionera i bela kuga na drugoj strani. Kad se novac da potrošačima, oni ga troše i on prelazi u ruke proizvođača. Tako su i proizvođači dobili na poklon veće profite (jer su porezi smanjeni, a nema ni kredita ni kamate, koje su takođe plaćali proizvođači), pa kad su veći profiti može da se ulaže u veću proizvodnju i zaposlenost. Privrednici će više voleti svoju akumulaciju, nego da se zadužuju kao što sad moraju. Zasad toliko. Izvolite, pitajte.

Pa mislim da pricamo o kreditnom i nekreditnom novcu, a ne o tokovima novca.

Svaki tok novca se moze usporiti, bilo da je kreditni ili ne. Naravno, u slucaju kreditnog novca, banke otpadaju kao kocnicari toka, nije im u interesu.

Sustina je da manjina uvek dobro zivi na racun vecine. Velika piramidalna prica se odnosi na celu planetu.

Novac to ne moze da regulise. Ponudjen je kao kompenzacija, ali nedovoljna.

Poz

Da li moderni monetarni sistem (sa kreditnim novcem) funkcioniše ovako:

Postoji centar koji izdaje novac i za svaku izdatu novčanicu centar očekuje da dobije više nego što je izdao?

_{[Ovu poruku je menjao Lazar-I dana 21.08.2009. u 12:35 GMT+1]}

Gospodine Vladd, Vi kažete da se novac nudi kao kompenzacija, ali nedovoljna. Vi ste u pravu, kad mislite na ono na šta mislite. Nekreditni novac je ono najbolje što se može učiniti sa novcem. To je realan novac koji ima uvek istu vrednost jer nema inflacije. Uz njega potrošači plaćaju manje nego danas a proizvođači dobijaju više nego danas. I jedna i druga strana su u dobitku. Potrošači ostvaruju svoj potrošački višak ili dobit time što duže zadržavaju novac i tako usporavaju brzinu opticaja novca. Zato je potreban dodatni novac, koga sada nema. Ako je nekreditni novac kompenzacija za taj novac koga sada nema, pa sva proizvodnja ne može da se proda, ja sam zadovoljan i ne tražim drugu kompenzaciju. Bitno je da će sva roba biti prodata i da će i kupac i prodavac biti zadovoljni. Ja nemam ambiciju da rušim neku društvenu piramidu. Hoću da od novca napravim pravu meru vrednosti, i to je dovoljno. Ja neću da menjam svest ljudi, niti da ih pravim jednakim, ako to nisu po rođenju. Ne pravim utopiju. Ali verujem kad se napravi pravi novac, a to nije kreditni novac, da će se mnoga zla iskoreniti i da će početi nova era u istoriji čovečanstva. Ali uopšte ne razmišljam o tome. Ko bude živ, videće da će se sve menjati na bolje.
Gospodine Lazar, u pravu ste, neki centar pravi novac, daje novac kao kredit i očekuje da mu se vrati više nego što je dao. A to nije moguće. Zato stalno vlada nestašica novca. U sistemu kreditnog novca, nije predviđen novac za kamate. Kamate se plaćaju i na kraju ostane neko ko ne može da plati kamatu. Izmišlja se da su ekonomska zkonitost privredni ciklusi, a nisu. Izmišlja se da je normalno da postoji inflacija, deflacija ili privredna kriza, a ništa od toga nije normalno i ništa od toga neće se pojavljivati, kad se uvede nekreditni novac. Nekreditnog novca biće relativno malo, ali ipak za sve dovoljno. Ja sam predložio da se penzionerima da 400 miliona evra u dinarima. I taj novac kad uđe u opticaj ostaje tu večito. Kad se obrne deset puta realizovaće proizvodnju od 4.000 evra, kad se obrne sto puta realizovaće proizvodnju od 40.000 evra. A sada nam MMF nudi 3 milijarde evra kredita. To je gotovo deset puta više nego što predlažem ja, ali to što nudi MMF neće biti dovoljno. 400 miliona kao poklon je mnogo puta više nego 3 milijarde kao kredit. Tri milijarde kao kredit neće biti dovoljno, pa će se dobiti novi veći kredit da bi se vratio stari kredit i tako u beskraj, sa inflacijom koja pravi neke druge računice. A 400 miliona nekreditnog novca je uvek samo 400 miliona. A koliko će vredeti tih 3 milijarde od MMF-a niko ne može znati.

Zanimljiva mi je vaša teorija, pokušaću da prepričam svojim rečima kako sam je shvatio...
Postoji konstantan rast ekonomije na godišnjem nivou od npr. 3%. Takav rast dostupnih proizvoda, prati i povećanje količine novca u opticaju.
U današnjoj situaciji sa kreditnim novcem, iz tog resursa koji je na nivou ta 3%, potrebno je isplatiti glavnice kredita, koje su na neki način emitovane, ali i iznose za kamate, koje nemaju realno uporište u vrednosti dobara, jer taj novac nije nikada emitovan. Kamate se na ovaj način oduzimaju od novostvorene vrednosti, tj. za ekvivalentne iznose kamata smanjuje se količina novostvorenih dobara. Kako novca mora da ima i za glavnice i za kamate, a deo dobara je nepovratno utrošen na otplatu kamate, preostaloj količini cena mora da poraste, što dovodi do inflacije. Rast od 3% je dobrim delom generisan potrebom za profitom čija stopa mora da bude viša od kamatne stope, kako bi prooizvodnja bila rentabilna.

Kada bi vi na neki način unapred isplatili količinu novca ekvivalentnu rastu privrede, logična posledica bi bila povećana tražnja, jer potrošači postaju potentniji, mogu da kupe više. Odakle smatrate da bi odgovor proizvođača bio u povećanoj proizvodnji da bi zadovoljili povećanu tražnju, a ne u maximiziranju profita kroz povećanje cena, što opet vodi u inflaciju? Ako ne bi bilo povećane proizvodnje, ne bi došlo ni do nekakvog rasta, a samim tim ni do emitovanja nekreditnog novca. Šta bi u tom slučaju stimulisalo nekoga da radi više, ako izuzmemo dobru volju?

Ostavljam mogućnost da nisam ispravno razumeo vaše ideje, ali mi se čini da bi takvo rešenje moglo da funkcioniše na vrlo kratke staze.

Gospodine Ventura, nisam se nadao Nobelovoj nagradi, jer tu nagradu je dobio Milton Fridman, koji je rekao da ja grešim jer ne mogu da shvatim da je "profit takođe trošak". To pokazuje da između Marksa i najvećeg buržoaskog ekonomiste nema razlike. Ja sam konkurisao za Guglovu nagradu za najbolju ideju, koja pomaže najvećem broju ljudi, a to je upravo nekreditni novac koji pomaže svakom kupcu ili prodavcu, a to smo svi mi, neko kao kupac a neko kao prodavac. Ja sam našao Vaš forum, jer sam našao diskusiju o Milošu Stankoviću, pronalazaču koji je objavio da je on neki preliminarni pobednik na Guglovom konkursu. Pa sam zato došao na Vaš Forum da vidim kako ću tu biti prihvaćen. Mislio sam da je Gugl vesnik novog vremena, i da ako on proglasi nekreditni novac za najbolju ideju, to će imati takav odjek u svetu, da će nekreditni novac biti brzo prihvaćen u celom svetu. Gugl je objavio da će spisak 100 najboljih ideja objaviti 27. januara, ali do danas nije bjavio ništa. Šta se dešava sa Guglom? U Beogradu živi dr. Srećko Ugrin, koji je napisao knjigu o nekreditnom novcu na engleskom jeziku i poslao je na trideset najčuvenijih adresa u svetu, ali su svi primerci knjige izgubljeni u putu i pošta mu je platila otštetu za izgubljene knjige, ali knjiga nema. Posle je našao Patentni ured u SAD, koji mu je obećao da će patentirati nekreditni novac kao pronalazak. Ali, posle pet godina odugovlačenja na kraju su mu rekli da ne smu da patentiraju takav pronalazak, jer su izloženi strahovitom pritisku. Eto kolika je bila do nedavno moć ovih koji svetom vladaju pomoću kredita. Kad sam ja objavio na sajtu o nekreditnom novcu, Gugl je odmah napravio listu sajtova koji spominju nekreditni novac, a posle su to prihvatili i ostali pretraživači (internet explorer). Ako upišete na srpskom i engleskom Svetski centar za nekreditni novac ili samo nekreditni novac, naći će te moj sajt na čelu.

Gospodine Bogićeviću, zahvalan sam Vam što ste ozbiljno pristupili mojoj deji. Predloženih 3% je realno za sadašnje stanje a kad se uvede nekreditni novac, ja očekujem da će biti bar 7%. Ali ostanimo kod 3%. Pored 3% zbog povećanja proizvodnje, potrebno je još toliko zbog usporenja brzine opticaja novca. Zbog usporenja brzine opticaja novca smanjila se tražnja pa je deo proizvodnje ostao neprodat. Znači novi novac je potreban da kupi novododatu proizvodnju i robu koja se nije mogla prodati zbog smanjenje tražnje. Znači potrebno je dodati novog novca za 6%. Toliko izlazi iz moje formule. Pošto banke ne mogu da stvaraju novi novac, kao što to danas čine, nego samo da pozajmljuju ono što je stvarno ušteđeno, to što će banke raditi ne može uticati na promenu količine novca u opticaju, pa nema ni inflacije, ni deflacije, ni privredne krize. Štednja novca i pozajmljivanje je privatna stvar banaka, i onih koji koriste usluge banke, ali to ne interesuje državu jer ne utiče na procenu količine novca koja treba da se doda u opticaj. Novac koji treba da se doda u opticaj briga je države, ali to se radi po mojoj formuli, i nije potrebno neko posebno znanje, ali ipak država je ta koja emituje novac, a danas to rade privatne banke (kao FED u SAD). Kod nas banke, kad polože obaveznu rezervu kod Narodne banke, mogu da stvaraju novac dajući kredite, višestruko uvećane nego što je to realno muguće i tako prave inflaciju. Ali inflacija je danas nužna i obezvređenje novca je nužno, jer se tako skriva ono što se stvarno dešava. Kad se uvede nekreditni novac neće biti inflacije, pa će se sve izaći na videlo. Nekreditni novac je realan novac, a svi ovi krediti su samo neke nominalne veličine.

lol... a sta bi sa tockom :) ?

Hajde da apstrahujemo dobit od povećanja brzine opticja novca, da je radi pojednostavljenja procesa posmatramo kao sekundarnu. Nekreditni novac nije neophodan uslov za postizanje bržeg opticaja, npr. država je uođenjem PDV poreza postigla isti efekat bez nekreditnog novca. Hajde da uzmemo i da su na vlasti normalni ljudi koji su tu zbog dobrobiti naroda, a ne radi ličnog interesa, koji imaju instrument kojim precizno mere potrebnu količinu novca u opticaju, dakle, da zanemarimo državu kao moguću slabu kariku. Posmatramo samo efekat isplate unapred postojećeg rasta, da to tako nazovemo.
Složićete se da bi ubacivanje beskamatnog novca, dovelo do skoka tražnje, penzioneri kao potencijalni uživaoci imaju neke potrebe, a imaju i unuke. :)

Hajde da eliminišemo i uvoz robe široke potrošnje, da pretpostavimo da će se celokupna povećana tražnja usmeriti na robu iz domaćih resursa, npr. pšenicu.
Zar nije najnormalnija stvar da cena pšenice poraste kao rezultat povećane tražnje? Posmatrajte neku drugu oblast, nekretnine npr. čija bi cena takođe porasla. Nekretnine su zgodan primer, jer njihova cena je uslovljena lokacijom kao resursom, tako da nije moguće povećanom proizvodnjom stanova u Borči, kompenzovati tražnju terazijskih salonaca, a to dovodi do povećanja cena istih.

Krajnji ishod ovog eksperimenta bi bio povećanje stope inflacije, jer bi za istu količinu dobara bilo potrebno izdvojiti više novca. Za nekoliko godina bi došli u situaciju da nemamo rast, mereno obimom roba i usluga, dok bi imali rast ako bi nam parametar bio meren novčanim tokovima, kao posledicu inflacije.

Ako upumpate novac u ovom trenutku, povećavate inflaciju, a ako ne upumpate, kako bi bilo ispravno, nemate tražnju. U prvom slučaju ulazite u linearno smanjenje vrednosti dobara u usluga, a u drugom imate povećanu nezaposlenost, jer se tražnja smanjila, pa prestaje potreba za nekim radnim mestima, kao i pune magacine neprodate robe. Ni jedan od ova dva slučaja nije povoljan.

Uostalom, imate situacije u bližoj istoriji kada je dolazilo do upumpavanja novca, taj novac je usmeren upravo u potrošnju, govorim o prodaji preduzeća. Npr. Mobtel, kao najvrednija-najskuplje prodata firma u Srbiji je prodat i nekakva količina od približno 3% BND iz onog vremena je usmerena u nekakvu vrstu potrošnje. Rezultat takve politike živimo danas. Mobtel je sada Telenor, radi približan broj ljudi, mi smo potrošili milijardu i po nekih novčanica, ne vidim da nam je nešto značajno bolje od tog novca. Znam da to nije isto što i nekreditni novac, ali se po svojoj suštini manje razlikuje nego što izgleda.

Sve ovo se odnosi na situaciju gde imamo kakve takve tržišne zakone, dakle bez nekakvog dirigovanog modela od strane države, osim u domenu količine emitovanog novca. Ja razumem da je vaša formula matematički ispravna, ali ona predstavlja rezultat velikog broja promena u sistemu, gde svaka od tih promena može uticati na put i vreme za kojie se dolazi do krajnje izvedene formule. Ali, upravo zbog tih kompleksnih događaja koji prethode izvedenom stanju koje reprezentuje formula, postavlja se pitanje relevantnosti iste, jer ona opisuje posledično stanje.

Možda u uslovima potpunog zadovoljenja tržišta robama i uslugama, kada bi praktično ekonomija postala mrtva, jer bi bila potpuno predvidiva, takva hipoteza ima logike. U uslovima tržišta i sadašnjeg nivoa razvoha društva, bojim s eda je to samo još jedna matematički potkrepljena utopija.

Uprkos svemu, ja izuzetno cenim rad koji ste uložili, imate svo moje poštovanje, jer u vašem radu vidim ono što je pokretalo svet napred, bez obzira što po mom mišljenju teorija nekreditnog novca nema praktičnu vrednost u današnjim uslovima koji vladaju u društvu.

Poštovani gospodine Bogićeviću, hvala Vam na dobronamernim primedbama. Vi ste mi u prvom obraćanju postavili pitanje na koje nisam odgovorio. Pa da pođemo od toga. Vi ste pitali šta će se desiti ako proizvođači od nekreditnog novca povećaju svoje profite. Ako njihov potez doprinosi povećanju racionalnosti, biće više nekreditnog novca i biće dobro za sve. Ako je to loš potez, to predstavlja pad racionalnosti, na primer izaziva inflaciju, novac mora da se povlači iz opticaja (kao budžetski suficit, koji se ne troši). Za svaku neracionalnost, ljudi će biti odmah kažnjeni povlačenjem novca iz opticaja. Tako izlazi po mojoj formuli. Ona nije nikakva utopija nego predstavlja opis kako se društvo razvijalo mereno realnim novcem. Novac koji izlazi iz jednačine, uvek ima istu vrednost. Da je celo vreme bilo tako mi bi danas znali koliko smo danas realno bogatiji nego u rimsko vreme. Naš i rimski novac bili bi isti novac. Ja ne očekujem da ljudi pohlepno prigrabe profite. To bi bilo neracionalno i brzo bi bilo kažnjeno. Proizvođači će ostvarivati veće profite u realnom iznosu. Za iznos nekreditnog novca ukidaju se porezi, pa toliko ostaje proizvođačima. Takođe nema kredita i kamata, pa i to ostaje proizvođačima. Porezi, krediti i kamate nalaze se sada u cenama. Kad njih ne bude bilo, cene mogu znatno da padnu a da i proizvođačima još uvek ostanu znatno veći profiti, nego što su danas. Sinoć sam našao sajt http://www.poslodavci-apps.org i video na naslovnoj strani: "najčitanije- pravi novac je nekreditni novac", članak koji je napisao Mladen Banjac, diplomirani ekonomista iz Sombora i link, koji vodi na moj sajt. Znači da su ovi poslodavci videli da nekreditni novac predstavlja čisti profit, takođe poklon, za njih. Ja sam predložio da se penzije i dečiji dodaci plaćaju nekreditnim novem. Ako su poslodavci prepoznali da je nekreditni novac i poklon za njih, onda to znači da su penzioneri, roditelji i poslodavci za nekreditni novac, a to je već većina stanovništva, čije mišljenje ne sme da se zanemari. Potrebno je samo pridobiti neku političku stranku, da to predloži u skupštini. Ja sam napisao Zakon od četiri rečenice, kojim bi se uveo nekreditni novac, i to je jedino što nam je potrebno. Uslovi za uvođenje nekreditnog novca su postojali oduvek i postoje i sada. Potrebno nam je samo malo pameti, pre svega, da mislimo svojom glavom. Nekreditnog novca je bilo u istoriji. Spomenuo sam Franklina, Linkolna i Kenedija. Posle bitke kod Vaterloa, Guernsey, grupa malih ostrava u La Manšu, se osamostalila i uvela nekreditni novac, i neko vreme lepo živela, bez inflacije, deflacije i privredne krize, dok ih Englezi nisu stavili pod svoje. Po nekoj informaciji, danas u svetu ima 700 lokalnih valuta, koje su sve na princiou nekreditnog novca. Neki kažu da je nekreditni novac, samo lokalna valuta, ali to uopšte nije tačno. Nekreditni novac se može primeniti i globalno, ali su ljudi, borbu protiv besparice novca, uspeli zasad da organizuju samo na lokalnom planu.

Gospodine Miloševiću, zaboravio sam na točak. Formula nekreditnog novca odnosi se na doprinos u takozvanim društvenim naukama, dok sam mislio da je točak otkriće koje spada u oblast prirodnih nauka. Tu je najveći doprinos dao novosađanin Veljko Milković, koji je izmislio dvostepeni oscilator, za koji neki kažu da je najveće otkriće, posle točka. Milković je postavio polugu i na jedan kraj poluge postavio klatno. Kad zanjiše klatno, poluga drugim krajem vadi vodu iz bunara. Utvrđeno je da je energija koja se ulaže u klaćenje, sedamnaest puta manja od one koja se vadi iz bunara. Time je dokazano da zakon o održanju energije ne važi. To je zakon koji kaže da energija samo menja oblik ali ostaje uvek ista količina energije. Dok sad vidimo da se može praviti sedamnaest puta veća energija od one koja je uložena. Nekredtni novac i dvostepeni oscilator (klatno-poluga) promeniće sudbinu čovečanstva. Biće moguća proizvodnja ekološki čiste energije, koja je uz to mnogo veća od poznatih. To su epohalna otkrića, naspram kojih, prečišćavanje fabričkog dimnjaka, Miloša Stankovića, predstavlja neko minijaturno otkriće.

Gospodine Nenadovicu, ja mislim da ste vi zasluzili i Guglovu i Nobelovu nagradu i nagradu Privredne Komore Srbije, a vas prijatelj Nobelovu nagradu za fiziku, kao i pocasno clanstvo u SANU.

Ovakvih genija odavno nismo videli...

Ne bi trebalo da koristimo argumente sletanja na Mars, postignuto kreditnim novcem, kao ni dostignuca pronalazaca, pogotovo poprilicno nepotrebnih..

Pronalazaci imaju svoje mesto u drustvu, vaspitno i civilizacijsko, i prava su prilika da neko mozgoigrarijama nesto uradi, i zasluzi neko priznanje.

Ali prica o novcu je mnogo vise od dokone zabave, ili malo ozbiljnije zabave, to postaje realan zivot, a ne zabava kada bi bilo, kako bi bilo.

Nekreditni noac i finansiranje nauke, penzionera...

To mi je interesantnija varijanta, posto zavrsava u corsokaku, ili je moguca samo jednokratno.

Upravo je nauka, sa obrazovanjem, primer vrste kreditiranja, ulaganja u buducnost. Najsporije mesto za investiciju i oplodnju novca. U toj oblsti bi svakako jako brzo doslo do kraha ili sistema nekreditnog novca ili sistema obrazovanja.
Nauka bi bila zacementirana, i nestala, osim mozda filozofije, kojoj nisu neophodni neki resursi.

Poz

o boze...
srbi... nebeski narod... pa kako dali smo dva najveca pronalaska u istoriji covecanstva... da ne govorim o tome da smo cak sjebali zakon fundamentalne fizike? e <> mc^2 ???

Gospodine buda01, zahvaljujem Vam se na lepim rečima i verujem da ste pročitali sve tekstove na sajtu i da to kažete zato što ste sve razumeli baš kako treba. Ja imam 67 godina. Nekreditni novac sam izmislio još kao student, ali mi je magistarski rad odbijen, a već sam bio napisao i doktorsku disertaciju. Otada sam bio izložen samo potsmehu. Ali, kaže se da je znanje moć a da je najmoćnija ideja kojoj je došlo vreme. A mislim da je upravo došlo vreme za nekreditni novac.
Gospodine Vladd, nekreditni novac ne završava u ćorsokaku i nije za jednokratnu upotrebu. Po formuli koju sam dao, celo vreme se pravi realan novac dok novac koji imamo samo je nominalno određen. Tek kad se bude radilo kako sam predložio, nekreditni novac biće realan novac i nominalne veličine će se poklopiti sa ralnim, pa će mo jasno videti šta se dešava. Videćemo da uopšte ne važi tzv. zakon vrednosti, po kojem se razmenjuju jednake vrednosti. Tako je samo u društvu koje stagnira. U društvu koje se razvija, u kojem raste ekonomska racionalnost, korisnost, koju realizuju potrošači, je veća od troška, koji imaju proizvođači, a tržišna cena je na nekom srednjem nivou, i deli višak korisnosti (tj. razliku između korisnosti i troška) na dobit potrošača i proizvođača. Kupca i prodavca. OBOJICA SU U DOBITKU. Tako sam ja mislio pre nego što sam pošao u osnovnu školu. I danas mislim isto. I gospodin Milković, kaže da je on na ideju da poveže klatno i polugu, došao kad je bio mali, kad se, kao dete klackao na klackalici i ljuljao na ljuljašci. I on se, kao i ja, sećao onog šta je mislio kad je bio mali. Drugi, su uzeli, zdravo za gotovo, da je istina, ono što kaže nauka, ono što kaže učitelj ili profesor, odnosno ono što piše u udžbenicima. Sve ono što su ranije znali je samo zdravorazumsko, laičko mišljenje, koje treba zaboraviti. Zdrav razum je ono što se vidi na površini, a nauka je ono do čega se dođe kada se uđe u dubinu, koju nam otkriva nauka. I tako ste svi Vi zaboravili ono što ste mislili kao mali, da kupac i prodavac obojica nešto dobijaju, inače ne bi trgovali. Ali đaci su verovali da je to istina što ih uče u školi, pa su usvojili mišljenje da se razmenjuj jednake vrednosti. Da ako jedan profitira drugi mora biti u gubitku. Da jedan oduzima od drugog i tako su ljudi učeni da ratuju jedan protiv drugog. Na mom sajtu možete videti gde Milton Fridman, najveći monetarista XX veka, meni kaže da nisam u pravu jer ne mogu da shvatim "da je profit takođe trošak". Zato su buržoaska nauka i marksizam na istoj strani, a mi, koji mislimo svojom glavom, na drugoj strani. Nekad sam na drugoj strani bio sam, a sad vidim da mi se neki pridružuju. Nadam se i Vi gospodine Vladd.
Gospodine Miloševiću, ja sam prvi sajt postavio pre dve godine. Nazvao sam ga http://www.serbon.info . Serbon je bog starih Srba koji je Mojsiju dao tzv. božije zapovesti, a ja sam mislio da je nekreditni novac današnja božija zapovest. Od 2012. godine počinje novo doba po majanskom kalendaru, a Maje kažu da su svoja znanja dobili od dvojice ljudi, koji su se zvali Raša. Čudno, baš.

o.0

Gospodine Nenadoviću, mali savet: ako hoćete da Vas iko iole uzima za ozbiljno, i vodi bilo kakvu konstruktivnu diskusiju sa Vama, uzdržavajte se od ovakvih izjava:



..inače će svi učesnici u diskusiji otpisati ad hominem bilo kakvu mogućnost dijaloga sa Vama. Mislim da shvatate zašto.

Shvatite ovo kao dobronameran savet

Ako ja danas proizvedem neki proizvod i prodam zašto ne mogu tim novcem da za recimo 10 godina kupim jedan takav isti proizvod? Na primer proizveo sam šargarepu, šargarepa će biti ista i za deset godina i biće potreban isti ili manji rad da bi se proizvela ali će moj novac izgubiti vrednost. Iz ovoga proističe da je bolje da novac potrošim odmah dok ima vrednost a da radim kasnije. Za takvu uslugu moram da platim bankarskom sistemu. U bankama rade ljudi čiji je posao da obezbede funkcionisanje sisitema, u suštini oni vrše raspodelu novca koji izdaju sami i pri tom uzimaju deo za sebe. Koliko uzimaju? Da li je deo šargarepe koji je pojela inflacija završio kod njih i/ili kod državnih birokrata? Zainteresovan sam za sistem koji bi omogućio pravedniju raspodelu. Ako bi takav sistem branio trošenje onoga što nemate, mislim da bih mogao da živim sa tim.


Gospodine Stojane, na Internetu postoji mnogo informacija. Morate da filtrirate informacije. Pomenuli ste oscilator gospodina Miljkovića. Kada bi taj oscilator radio ono što gospodin Miljković tvrdi ne bismo morali uopšte da razmišljamo o novcu. Na žalost taj oscilator ne može stvoriti energiju isto kao što to ne može električni transformator ili poluga ili menjač u Vašem automobilu. Poslušajte savet koji vam je dao vlada131.

Gospodine Vlado 131 i gospodine Lzare I, zahvaljujem se na veoma korisnom savetu, koji ste mi dali. I ja sam uvek mislio kao Vi. Neki drug me je nagovarao da pišem o Srbima, jer mu je to bilo veoma interesantno, a ja sam mu odgovarao da istoriju pišu pobednici, pa ja prvo moram osvojiti svet, putem nekreditnog novca, a kad zavladam svetom, i kad se novinari budu intereovali, kako sam došao do toga otkrića, ja ću onda pričati šta hoću. Ovako moram da ćutim, da mi se ljudi ne rugaju šta pričam. Do ovog mog izleta, došlo je zato što mi se učinilo da sam lepo primljen na Vašam sajtu, pa me je to ohrabrilo. Zatim, na Internetu ima već puno zastupnika nekreditnog novca, pa sudbina nekreditnog novca ne zavisi samo od mene, i najzad, kad upišete serbon.info, posle mog sajta, pojavi se sajt serbona, boginja Srba i društvo, koje promoviše staru istoriju Srba, tako da i tu ja više nisam jedini sa takvim idejama. Šta će biti ne zavisi od mene, pa me je to oslobodilo obaveze da pazim na svaku reč. Ali, neću više o tome. Recite, šta mislite o nekreditnom novcu i o formuli koja ga predstavlja.

Ajmo ovako: ti gajis sargarepu a ja cepam drva, i u nasem selu smo jedini koji se time bave. Danas ti za 2 kila sargarepe mozes da dobijes 20 dinara ili metar umetnicki, rucno nacepane bukovine.

- 10 godina kasnije, varijanta 1: i dalje je odnos sargarepa:ogrev 2:1 ali sad ti prodajes kilo za 200 dinara.

- 10 godina kasnije, varijanta 2: ja sam se modernizovao i elektrifikovao pa ti nudim 2 metra industrijski obradjene bukovine za kilo tvoje sargarepe, za koju ti mozes da dobijes 200 din/kg

- 10 godina kasnije, varijanta 3: jos 10 ljudi iz naseg sela su skontali kako je u sargarepi lepa kinta pa je sad ima ko blata i ja ne dam metar drva za manje od 5 kila sargarepe, koju bi ti drugi placao 3 din/kg

Zanima me sta na ove tri mogucnosti kaze drevni Serbon (Ancient One?), ko u tim varijantama placa reket bankarskom lobiju, i kolika je inflacija?

Varijanta tri: proizvedenoj šargarepi će pasti cena, za onu moju staru šargarepu ću moći da kupim mnogo više novih šargarepa. Sledeće godine će ljudi iz sela shvatiti da proizvodnja šargarepe i nije tako isplativa. Tržište bi vremenom regulisalo cene i minimizovalo oscilacije.

Varijanta dva: modernizacija dovodi do pada cene proizvoda. Za isti novac moći ću da kupim više, to je dobra stvar.

Varijanta jedan: čime je opravdano podizanje cene na 200? Mogu da podignem i na 400 ali ako to nije tržišna cena zašto bi neko kupio?

Loša stvar je ako ti ili ja nismo u mogućnosti da proizvedemo dovoljno šargarepe ili nacepamo dovoljno drva. Onda je normalno da novac manje vredi ili da ga ima manje.

Tvoje pitanje: zasto za 10 godina ne mogu da kupim istu kolicinu sargarepe za 20 dindzi kao sto mogu danas?

Moje pitanje: ako za istu kolicinu sargarepe dobijas istu kolicinu ogreva kakve veze ima sto je nominalna cena 3 puta veca?

Gospodo, Lazarević i Kojojt, započeli ste interesantnu diskusiju, i ako pitate, šta bi na to rekao stari Serbon, ja odgovaram umesto njega. Najbolje je da nema ni inflacije ni deflacije, da je vrednost novcu uvek ista, a to znači da novac izlazi iz formule koju sam dao. Iz formule se prvo vidi da ponuda mora biti veća od tražnje, da bi uopšte bila potrebna dodatna količina novca. Ako su ponuda i tražnja jednake, rezultat je nula pa ne treba nikakav novi novac. Dovoljan je novac koji već postoji. Znači da je ekonomska nauka pogrešna ako traži ravnotežu ponude i tražnje. Tu ravnotežu uspostavlja nekreditni novac, naknadno. Ako nekreditni novac predstavlja nečije dohotke, to znači da je zbir dohodaka veći od zbira troškova. A ekonomska nauka nam kaže da su troškovi i dohoci jednaki. Opet greši ekonomska nauka. Kad bi imali nekreditni novac, svi bi videli da su dohoci veći od troškova, i da je društvo razvijenije, ukoliko je ta razlika veća. Pošto prihodi i rashodi moraju biti jednaki, to rashodi prodavaca (proizvođača) moraju biti jednaki prihodima, odnosno onome što se naziva dohodak. Zato na troškove moraju doći porezi, krediti i kamate, koji će učiniti da ukupni troškovi budu jednaki ukupnom dohotku. Opet samo zbog pogrešne ekonomske nauke. Kad u ceni postoje tolike stavke, koje su potpuno nepotrebne, ne verujem da ni bankari mogu nešto dobiti. Svi, kao društvo u celini, u gubitku smo za nekreditni novac, koji se umesto poklona društvu, pojavljuje kao trošak društva. Umesto da uvođenjem nekreditnog novca, svi dobijamo, i svi vidimo kako dobijamo, ovako moramo da se patimo, da trpimo inflaciju, kako bi se održale dogme ekonomske nauke, koje su mogle postojati u društvu koje se nije razvijalo, a sada su odavno prevaziđene i moraju se menjati da bi smo mogli normalno živeti.
Uvođenjem nekreditnog novca, prestaje moć onih koji putem kredita stvaraju novi novac, kao da mi ne bi mogli stvarati novac umesto njih. Mi bi sami pravili novca onoliko koilko nam treba da ne bude inflacije, a ostali bi bankari koji bi mogli pozajmljivati onoliko novca koliko im je povereno na štednju. Nestali bi bankari koji prave novca deset puta više nego što ima štednje i koji prave inflaciju, koja skriva šta se stvarno dešava. Da li se sve ovo dešava zbog glupe ekonomske nauke ili zbog pokvarenosti bankara, koji nas namerno varaju, ne bih znao reći. U svakom slučaju, mora prestati vlast Rokfelera i Rotšilda (odnosno Federalne Rezerve u SAD). Posle će kod svih doći do promene. Ja sam pisao MMF-u i reka da, ako hoće da opstanu, moraju uvesti nekreditni novac, koji je predložio Biagio Bossone, nekadačnji njihov izvršni direktor. Nekreditni novac uvešće zemlje BRIK na čelu sa Kinom.

Kada bi se radilo o naturalnoj razmeni ne bi imalo veze ili ako kupiš drva ili šargarepu pre poskupljenja. Ako je nominalna cena tri puta veća znači da štednja u novcu nije pametna. Ima ljudi na ES koji razmišljaju o kupovini zlata

http://www.elitemadzone.org/t3...-Kako-se-pretvaraju-pare-zlato

Oscilacije cena su neizbežne u bilo kakvom sitemu novca koji podrazumeva tržište. Ono što mi imamo je konstantan pad vrednosti novca. Ako posmatramo državu kao preduzeće a novac kao akcije, da li je normalno da preduzeće napreduje a vaše stare akcije sve manje vrede ?

Poštovani gospodine Lazareviću, konstantan pad verednsti novca je nužan jer omogućuje da su troškovi i korisnost (oličena u dohotku) istovremeno jednaki u nominalnom iznosu (što traži ekonomska nauka, Marks i Fridman), dok je u realnom iznosu korisnost veća od troška (što podrazumeva moja teorija o nekreditnom novcu). Kad se uvođenjem nekreditnog novca poklope nominalne i realne veličine, jer više neće biti inflacije, biće svima očigledno ono što sada ne može niko da shvati. Jasno je da u tržišnoj ekonomiji cene treba da idu gore dole, ali njihov opšti nivo, koji određuje opštu stabilnost cena i vrednod novca, mora da bude konstantan. Kolebanje cena ukazuje na poželjnu strukturu proizvodnje. Cene pokazuju koju proizvodnju treba povećati a koju smanjiti, ili sa kojom proizvodnjom treba čak prestati, ako više nema tražnje za takvom proizvodnjom. Ali, sve te promene nastupaju postepeno i tu nema dramatičnih zaokreta, tako da nije potrebno stalno dolivanje novca u opticaj i povlačenje novca iz opticaja, jer to samo stvara zbrku i haos. To je zasluga Fridmana, koji je to utvrdio. Stopa porasta nekreditnog novca treba da bude dva puta veća od porasta proizvodnje, jer nekreditni novac kupuje kako povećanu proizvodnju, tako i neprodatu robu, koja se nije mogla prodati, zbog usporenja brzine opticaja novca i smanjenja tražnje. Nekreditni novac treba da se daje naknadno, kad vidimo ša se već desilo i koliko novca treba, a može i unapred ako smo videli da je rast proizvodnje konstantan i predvidiv i kad smo se uverili kako se usporava brzina opticaja novca. Ako u početku napravimo neku grešku, to će pokazati stanje cena, pa će mo odmah napraviti potrebnu korekciju, i tako brzo svesti inflaciju na nulu, što će biti dokaz da radimo dobro.

Pokušao sam da posetom sajtu saznam više detalja, nisam uspeo moram priznati..
Evo nisam Fridman, nisam ni nobelovac, ali su mi potpuno iste stvari pale na pamet kao i njemu, po pitanju posledica koje bi donelo upumpavanje novca u privredu. Naravno, on je u jednoj rečenici objasnio ono zašta je meni bilo potrebno pola stranice.
Zanima me pošto ste ceo model razradili detaljno, jeste li razmišljali o tome da bi njegova primena dovela zapravo do manjka novca u opticaju. Evo i kako:
Koliko sam shvatio, komercijalni krediti bi bili dopušteni samo do nivoa štednje građana, samo taj iznos bi mogao da se plasira kao klasični kredit. Sami kažete da je danas odnos štednje i kredita daleko na strani kredita, oni za red veličine premašuju iznose novca kojeg poseduju banke.
Ako vi dodajete nekreditni novac po ostvarenim rezultatima, to bi značilo da svi rezultati treba da se ostvare skoro bez kredita, ili po izuzetno skupim kreditima, jer bi i njihova cena skočila zbog smanjenja ponude. Ako su danas kamatne stope tolike kolike već jesu, a pri tome banke štancuju novac kako im odgovara, zamislite koliko bi tek pod vašim uslovima koštao komercijalni kredit?
Ako ga nema, odakle bi nastao potencijalno profitabilan projekat, od kojeg novca da nastane rezultat koji bi doveo do rasta, od kojeg bi se upumpao nekreditni novac?
Kokoš jaje situacija, pomalo.

Zanimljivo mi je posebno stanovište da oni koji radom stvaraju novac- proizvođači, ne umeju da potroše novac, nego isti treba dati penzionerima i deci, jer oni troše valjda pametnije. Zanemarujete da u procesu proizvodnje se potroši neuporedivo više nego što to urade domaćinstva. Primer, elektroliza cinka ili aluminijuma, potroši puno više električne energije, nego domaćinstva. Kada je već tako, zašto insistirati na potrošnji domaćinstva, kada imate jednog potrošača koji višestrukko nadmašuje celu grupu?
Opet, ako to uradite, date novac toj fabrici, to smo imali kod zlih komunista kako kažu ovde po forumu, pa smo to menjali na Osmoj sednici SK, jer nije bilo dostojanstveno po naš narod.

Za svaki slučaj, ako se ostvari ovaj projekat, pa bude potrebno dobrovoljaca da potroše neke pare, evo ja da se na vreme prijavim, verujte mi na reč, ja sam sposoban da kvalitetno potrošim sav novac, a posebno onaj koji nisam zaradio. Nisam još penzioner, al sam u duši veliko dete.

Vac sam pomislio da si neka plavusa..objasnjenje je dobrodoslo

Poz

Ako sam dobro razumeo nekreditinim novcem bi država plaćala svoje obaveze. Ne bi naplaćivala porez direktno već bi izdavanjem novog novca u stvari oporezovala celokupno društvo. Čini mi se da smo devetesetih imali sličan sistem, samo što je država štampala "malo" više nego što je potrebno i isplaćivala je plate radnicima firmi koje su poslovale loše.

Čini mi se da bi sa odgovornom državom i razvijenim društvom i privredom nekreditni novac mogao da funkcioniše, dobili bismo mogućnost štednje i sigurnost umesto mogućnosti trošenja odmah a plaćanja kasnije. Kod nas sada mislim da bi doveo do brze propasti. Jedino što mi imamo je dobra lokacija. Država nam se nalazi u Evropi, blizu smo razvijenih država i možemo malo da skupljamo njihove otpatke, nešto malo napravimo sami za sebe i nešto baš malo im prodamo i na taj način živimo bolje od više od pola sveta. Naši proizvodi nisu konkurentni. Upumpavanje novca bi doveo do inflacije jer bi naši građani kupovali strane proizvode. Ako bismo se zatvorili više ne bismo mogli da računamo na otpatke razvijenih država, uz to razvijene države bi mogle ponovo da kažu - kad se pravite pametni hajde da vam malo porušimo i to što ste napravili.

edit: greske u kucanju

_{[Ovu poruku je menjao Lazar-I dana 27.08.2009. u 12:39 GMT+1]}

Poštovani gospodine Bogićeviću, raduje me što ste bili na sajtu, ali moraćete ponovo. Žao mi je što ste došli do istih zaključaka, kao Fridman, a njegovi zaključci su pogrešni, pa su i Vaši. Najpre, neće biti inflacije, ako se novac daje po formuli koja je napisana kao moj potpis na Vašem forumu. Novca neće biti manje i krediti neće biti skuplji. Novca će biti tačno koliko treba. Najveći deo posla obavljaće se pomoću novca koji već postoji u opticaju. Deo ponude koji je jednak tražnji razmenjuje se pomoću novca koji več postoji u opticaju. Novi novac je potreban samo da se kupi deo ponude koji je veći od tražnje. Proizvođači znaju da troše i zato koriste i sav novac koji je već u opticaju. I novac koji dajem penzionerima, kao nov novac, prelazi u ruke proizvođača, pa proizvođači troše i taj novac. Proizvođači troše sav novac koji se nađe u opticaju, pre ili kasnije. Novac koji je bio u opticaju, pojavljuje se proizvođačima kao trošak, onako kako je to rekao Fridman i Marks, i kako verovatno i Vi mislite. Novi novac, koji su prvo dobili penzioneri kao poklon, prelazi u ruke proizvođača, kao čisti profit, iz koga se ne odbija ništa ni na porez, ni na kredit, ni na kamatu. To im je dakle, poklon iz nekreditnog novca, jer taj profit nije ničiji trošak. Kad imaju tako velike profite, proizvođači će investirati iz vlastote akumulacije. Zašto bi uzimali kredite? Pošto je tražnja za kreditima mala, mala će biti i kamata na takve kredite. Kredite će tražiti neki početnik, koji nema svoje akumulacije. Ali takvih će bit malo u odnosu na one koji raspolažu sopstvenim kapitalom.
Poštovani gospodine Lazareviću, država nekreditnim novcem ne oporezuje nikoga, a kamoli celokupno društvo. Nema inflacije kao prikrivenog poreza. Pošto su cene manje, kad u njima nema poreza, kredita i kamate, to su svi potrošači (kupci) u dobitku a u dobitku su i svi proizvođači (prodavci), jer su oni ti koji ne plaćaju poreze, kredte i kamate. Oni snižavaju cene ali im ipak ostaje polovina nekreditnog novca, kao čist profit. Polovinu nekreditnog novca zadržavaju potrošači, kao svoju, potrošačku dobit, a drugu polovinu dobijaju proizvođači kao svoj proizvođački profit. Pošto smo svi mi, neko je kupac, neko prodavac, u dobitku, u dobitku je i država jer ne mora da daje subvencije proizvođačima, niti da plaća penzije penzionerima, koje smo uzeli kao primer. Ukoliko se društvo bude više razvijalo, biće više novca koji će se deliti kao poklon. Davaćemo dečije dodatke, plaćaćemo domaćice kao zanimanje, finansiraćemo nauku i obrazovanje, zdravstvo i socijalno staranje. Nadgradnja neće biti na teretu baze, tako što se finansira porezima koji se dodaju na bazu i predstavljaju troškove društva. Nadgradnja će biti poklon iz nekreditnog novca, i nalaziće se u nekom procentu u odnosu na troškove, koji predstavljaju bazu društva a neće biti jednaka troškovima koji se kao porez dodaju na bazu, kao što je to sada slučaj.

Gospodine Vladd, gospodinu bogiju poručujem da niko nije kandidat da dobije nekreditni novac da bi ga trošio iako ga nije zaradio. Ko je sposoban da radi moraće da zaradi svoj novac. U sistemu nekreditnog novca sigurno će imati priliku da pošteno zaradi svoj novac. Postojanje nekreditnog novca je dokaz da je došlo do porasta ekoomske racionalnosti. Ako ljudi smišljaju neke trikove, kojima se ruši ekonomska racionalnost, novac će smesta biti povučen iz opticaja u vidu poreza koji će platiti nedužni proizvođači. Nemojte se zato igrati sa takvim stvarima. Nekreditni novac se mora shvatiti ozbiljno, ili ga neće biti.

Baza proizvodi dobra. Zadatak Nadgradnje je da obezbedi povoljne uslove za rad Bazi. Država finansira Nadgradnju tako što naplaćuje porez Bazi. Od poreza korist ima kompletno društvo. Država određuje poreske stope i različito oporezuje proizvođače u zavisnosti od procene koliko oni doprinose društvu u nekom trenutku.

Ako bi država davala na poklon novac Nadgradnji kako to nazvati drugčije nego oporezivanje Baze? Oporezivanje bi samo bilo po istoj stopi za sve. To oporezivanje ne bi moralo da dovede do inflacije, kao što ne bi moralo ni direktno oporezivanje koje se primenjuje danas kada ne bi bilo kamate na sav novac koji je u opticaju. Inflacija nastaje kada neko potroši nešto što nije zaradio pa se onda od svih oduzme po malo kako bi se popunila ta rupa. Sam način na koji se vrši to oduzimanje je manje važan, država može tražiti od svakoga da plati dodatni porez ili možda preptlatu za neki izmišljeni servis ili još jednostavnije da naštampa dodatni novac.

Gospodine Lazareviću, Ako država daje novac na poklon bazi, to nije i ne može se nazavati porez koji država uzima od baze. To je takođe poklon koji država daje bazi, samo posredno preko nadgradnje. Nadgradnja kupuje proizvode od baze, i daje cene u kojima je sadržan čisti profit baze, koji predstavlja njenu akumulaciju. Porez je ono što je sadržano u troškovima. Kao i kredit sa kamatom ili bez kamate. Nekreditni novac je poklon, dakle nešto, kod čega je trošak jednak nuli, odnosno gde troška uopšte nema. Nekreditni novac se deli između prodavaca (proizvođača) i kupaca (potrošača). Svi su u dobitku. Danas su svi u gubitku. Pročitajte ponovo šta sam napisao i ako Vam nije jasno, pitajte i ja ću Vam ponovo napisati isti odgovor. Nije mi dosadno da odgovaram jedno isto, jer tako se tema drži u vrhu, i povećava se šansa da je pročita što veći broj ljudi. Kad dovoljno ljudi prihvati doktrinu o nekreditnom novcu, tj. kad njihov broj dostigne tzv. kritičnu masu, nekreditni novac će pobediti i počeće nova era u istoriji čovečanstva, u kojoj će razvoj biti brži a zaposlenost veća, dok će svaki čovek osećati da ima novca koliko mu treba, tj. da ga ima dovoljno. Danas ljudi kukaju da nemaju dovoljno novca, i potpuno su u pravu. Novca zaista nema dovoljno za sve. Zaista ljudi nisu toliko gramzivi i pohlepni nego samo reaguju pravilno na situaciju u kojoj su se našli. A ekonomska nauka nas uči da to tako i treba da bude. Fridman je dobio Nobelovu nagradu, zato što je rekao da su korisnost i trošak jednaki, a zašto to mislite Vi gospodine Lazareviću, kad znam da i Vas pritiska nestašica novca, kao i sve nas.

Gospodine Lazareviću, Počeo sam odgovor rečima: Ako država daje poklon bazi, a trebao sam: Ako država daje poklon nadgradnji. Izvinjavam se zbog ovako grube greške. Nadam se da će mo se sporazumeti.

Nije bas sva sustina u kreditnom novcu ili nekreditnom.

Nekreditni novac, njegovo apliciranje, moze da podrazumeva da jedinka krece da "radi" i proizvodi, gola, kao od majke rodjena. Sto je fakat netacno. Znaci, nesto je ulozeno, kreditirano u jedinku, bar u solidnom delu planete.

Problem nije kreditni novac, ako bi se kredit davao od realnih para(mozda drugaciji naziv nekreditnog novca), od stednje, od viskova proizvedenih dobara.

Zasigurno jedinka moze da napravi veci ucinak ako joj se priusti npr alat, tj uslovi rada. Planirana proizvodnja, output jedinke, treba da je u skladu sa uslovima, koji se mogu obezbediti kreditom, a prinos dobara ce biti dovoljan i za akumulaciju i za otplatu kredita.

Sto se tice losih elemenata kredita, to nije stvar sustine kreditiranja, vec recimo regulative, kakve su Bazel 1 i Bazel 2, pohlepe pojedinih elemenata koji raspolazu regulativom i metodama kreditiranja.

To pravi svetske krize, zaustavljanje razvoja, i ta borba je veoma siroka, od lazi da zagadjenje CO2 zagreva planetu, pa teba da ogranicimo upotrebu fosilnih goirva, do raznih autoritativnih asocijacija koje kontrolisu razvoj pojedinih regiona, MMF, SB, EU...

Poz

Poštovani gospodine Vladd, Vi kažete da nije suština ni u kreditnom ni u nekreditnom novcu i da kreditni novac nije problem. Vi će te ako treba objasniti šta pod tim podrazumevate. Ja sam podelio novac na kreditni i nekreditni i zato je meni važna ta podela. Zarlenga i Kuk i njihovi sledbenici zovu kreditni novac jednostavno kredit a nekreditni novac zovu jednostavno novac. Ja sa mislio da će se kredit i novac jednog dana razlikovati tako, ali pošto sam ja učio da su kredit i novac jedno isto, mislio sam da je potrebno da bar u početku napravim razliku između kreditnog i nekreditnog novca. Kad sam ja postavio sajt o nekreditnom novcu, Gugl je počeo da grupiše sajtove oko tog imena. Zarlenga i Kuk nisu bili u toj grupi, pa je trebalo malo vremena da vidimo da su naši pristupi u stvari isti. Sada se toj grupi pridružio i Bosone, koji je bio direktor u MMF-u i vođa radne grupe za pripremu materijala za Samit G-20. Bosone koristi termin nekreitni novac, isto kao i ja. Bosoneovu teoriju sa nacrtanom šemom, video sam na sajtu Univerziteta u Mumbaju (bivši Bombaj) u Indiji. Ja sam postavio sistem nekreditnog novca u kojem postoji i kreditni novac, koji ne postavlja nikakve probleme. Ali ja sam Vam dao definiciju nekreditnog novca i takav novac mora da postoji i to je u stvari realan, pravi novac, koji se u opticaj pušta kao poklon. Nedavno mi je pisao Kevin Koks iz Australije i objašnjavao kako je pozitivne rezultate dobio sa beskamatnim kreditima. Beskamatni krediti mogu da pozitivno utiču na rast proizvodnje, ali nekreditni novac mora da postoji da bi se roba mogla prodati. Sa porastom proizvodnje i dohotka, nužno dolazi do usporenja brzine opticaja novca i smanjenja tražnje. Sada se stalno pokušava da ubrza opticaj novca, čime se unosi neracionalnost u privredni život. Usporenje opticaja novca je znak da raste racionalnost potrošnje i zato treba podsticati to a ne misliti da je to loš znak. Ali ekonomska nauka misli tako i zato takvu nauku treba menjati.

uh.........!!!!!!!!!!!!

zemlja nije okrugla, hajmo od pocetka...

Pa evo pazljivo pogledajte, pa ce biti jasno sta mislim. Sva tri dela. Postace jasna razlika kreditnog novca, i manipulativnog fiktivnog novca bankarskih korporacija. Nekreditni novac je dobra zamisao, ali poznata, i poznato je spora aplikacija za ocekivani razvoj.

Kreditiranje zdravim novcem je gotovo ista fikcija, koja je nakratko postojala, dok nisu krenule spekulacije, i jos brza zarada novca, a ne proizvodnja dobara.

http://www.youtube.com/watch?v...3ow&feature=video_response


Poz

Poštovani gospodine Vladd, uverio sam se da dobro poznajete stvari. Ali razočaran sam izvesnom dozom pesimizma, koju naslućujem u Vašem izlaganju. Pa valjda su autori Duha vremena sami rekli da će se postojeći poredak srušiti kao kula od karata. Ja mislim da se on održava samo zato što još ima dosta ljudi koji dele Vaše mišljenje. Vi kažete da je nekreditni novac dobra zamisao, ali poznata i poznata je spora aplikacija za privredni razvoj, što bi valjda bile loše strane nekreditnog novca. Formula koju sam dao nije poznata i ne nalazi se ni u udžbencima ekonomije ni u udžbenicima matematike za ekonomiste. A ona pokazuje šta je nekreditni novac i koliko treba da ga ima. Sve ostalo me se ne tiče, i radite šta hoćete sa kreditima i beskamatnim kreditima, to je privatna stvar koja ne interesuje državu jer ni na koji način ne utiče na količinu novca u opticaju. Količina realnog novca data je formulom, a to garantuje da neće biti inflacije, da će porezi, krediti i kamate biti manji u strukturi troškova, pa će potrošači plaćati manje a proizvođači dobijati više nego danas, u sistemu kreditnog novca, što garantuje da će razvoj biti bar duplo veći nego što je sada, a to znači da će doprinos nekreditnog novca biti veći nego što je bio doprinos svih otkrića u istoriji čovečanstva, uzetih zajedno. Ako je Vama to malo, poštujem Vaše pravo da mislite tako.
Gospodina Superbaku, nemam šta da komentarišem.

Ne verujem ja bas puno u ekonomiju, nije nauka, a nije ni "umetnost", kako su objavili(proglasili) ove godine, nakon razvoja krize. Mnogo su te formule podlozne ljudskom uticaju...

Nekreditni novac jeste neka vrsta cvrste regulacije, ali zasto ga limitirati i ograniciti kolicinu. Valjda treba da se prilagodjava, razvoju, porastu stanovistva, porastu produktivnosti, kolicini dobara...lici mi na "zlatnu" podlogu

Mozda precizniji prikaz situacije(naravno nije lose pogledati sve nastavke). Zna se kako se radi sa novcem, ali kako zaustaviti hostaplere, ko je njima dao ovlascenje da orgijaju. Mislim da je formiranje BRIK pocetak kraja(ukljucujuci i danasnji sastanak "dvadesetorice") globalnog podyebavanja od strana "onih".

http://www.youtube.com/watch?v...e-o&feature=video_response

Poz

P.S.

Mislim da se i njihova formula zaglavila. Funkcionisalo je ceo vek, nisu ocekivali da ce vek informatike, i masovnost stete izazvati takve efekte, da se planeta okrece protiv njih. Ali, zaboravili su da su ipak ljudi, da iako su lako organizovali ratove i profitirali, obicnim ljudima(i manje obicnim, izabranim na izborima) je malo doqurcilo, da se sve zna a da se nista ne utice. I to je ljudska priroda...

Poštovani gospodine Vladd, Ja sam počeo da izučavam ekonomiju na poslediplomskim studijam na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na prvoj stranici sam se sreo sa tzv. zakonom vrednosti, koji kaže da se robe razmenjuju kao jednake vrenosti. Od tog trenutka, ja sam počeo da razvijam svoju ekonomiju, po kojoj se robe ne razmenjuju kao jednake vrednosti, nego tako svako daje ono što mu manje vredi a dobija ono što mu vredi više. Iz te teorije je izašao nekreditni novac. To je jedina prava ekonomska nauka i u njoj jednačina koju sam dao. Ne zna se šta treba raditi sa novcem. Sa novcem treba raditi ono što piše u mom potpisu. I to je sve. Pogledajte i razmislite. Posle toga ne treba ništa više. Nekreditni novac omogućuje ludima da rade šta misle da treba da rade, bez ikakve nauke, koja bi ih u tome podučavala. Cene će biti manje a zarade prodavaca veće i svi će biti zadovoljni i pametni. Svi će biti uspešni privrednici. Danas, niko nije uspešan privrednik, uprkos izučavanju ekonomske nauke. Može se zakonski doneti odluka da se ukine ekonomska nauka. Samo da se primenjuje moja formula. I sve će biti bolje.

Nisam to pitao.

Elem, sve mi vise lici na diskusiju sa inovatorima.

Postavi se pocetna prica, koja se razmatra, i kada se dodje do neke faze razgovora, sledi nagli povratak na pocetak.

To je vec specificna vestina diskusije, vrlo efikasna kod zbunjenih osoba. Za ovde, nepotrebno..

Mislim da je, iz prehodnih postova postalo malo jasnije sta je "ekonomija" i sta je "novac". Kako cemo posebno nazivati odredjene aplikacije sa novcem, stvar je inovativnsti, to se i danas uveliko radi, sa svakim predmetom ili delatnoscu..

Sustina je da "inovacije" u monetarnom smislu, ne mogu da rade "ekonomisti", a jos manje pojedinci, vec mocne drzave, pozeljno do potrebno, nuklearne sile. I nije baratanje novcem neka vestina vec je ocgledno konvencionalna potreba.


Poz

P.S. Da se razumemo, informacije koje se dobijaju na visokim skolama imaju odredjenu vrednost. Ali ne apsolutnu, vec u smislu pripreme pojedinca za strucni rad. Tako da elemente nastave, cinjenice i predavanja, ne treba uzimati apsolutno sa biblijskom ozbiljnoscu, inace nema prosperieta

Gospodine Vladd, sa onim što ste rekli pod P.S. se potpuno slažem, ali o ostalom ću reći samo ovo. Inovacije u monetarnoj politici ne mogu da rade velike države, ni nuklearne sile. Monetarna politika ne treba da postoji. Sa novcem treba da se radi ono što piše u mojoj formuli, i to je sve. Velike države i nuklearne sile mogu da urade šta god hoće, ali će rezultat biti u realnom novcu onaj koji daje moja formula. Rezultat koji budu napravile velike države i nuklearne sile biće iskazan u nekim nominalnim ciframa, ali će realne cifre biti ono što će odrediti njihovu sudbinu. Ja Vam kažem da se čovečanstvo razvija po mojoj formuli. Sve drugo je zabluda, prevara, dogma, i ne znam šta drugo. Znanje je moć a moć proizilazi iz moje formule. Treba da radimo šta nam formula nalaže i nominalne cifre će se poklopiti sa realnim i mi će mo znati šta stvarno radimo. Još živimo u svetu u kojem raste ekonomska racionalnost i realna količina novca se povećava. Ako pređemo u fazu kad racionalnost počne da opada, količina realnog novca će biti sve manja i svet će na kraju nestati. Bez obzira koliko će biti nominalnog novca. Svetske supersile će se srušiti kao kule od karata, a jedino moja formula ostaće takva kakva jeste. Dok je civilizacije i trgovine, biće kako kaže moja formula. Zapamtite je, proverite je i biće Vam poznata sudbina čovečanstva.

Poštovani gospodine Nenadoviću


Evo, i ja sam neke ekonomske nauke izučio pa mi je odmah jasno o čemu pričate i prilično sam oduševljen vašom teorijom.
Za početak, ja ću Vama da dam Canon 350d a vi meni Canon 40d.

Vi onda 350d menjajte sa nekim za Canon 50d a ja ću, logično 40d da menjam za 5d
Vaša teorija nepobitno dokazuje da svi putevi vode ka jednocifrenim serijama Canona.

Poštovani gospodine Rodiću, radujem se što ste podržali moju teoriju i hvala Vam. Moja teorija je vrlo jednostavna, ali svi nešto komplikuju, pa ste počeli i Vi. Svaka roba ima trošak koji pravi proizvođač i korisnost, koju ostvaruje potrošač. Trošak je 100 a korisnost 200. Ako se pogode da cena bude 150, proizvođač će imati profit od 50, a potrošaću će ostati takođe 50, jer mu je korisnost 200 a platio je 150. Po sadašnjoj ekonomskoj teoriji, trošak i korisnost moraju biti jednaki i cena, trošak i korisnost moraju biti 200. Iz cene, koja je je 200 prozvođač (prodavac) dobija 100 a drugih 100 odlazi na poreze, kredite i kamate. Potrošač plaća cenu koja je na granici koju može da podnese a proizvođač dobija tek da nadoknadi troškove. A mogli bi obojica da podele višak korisnosti, odnosno nekreditni novac kojim se taj višak izražava i koji predstavlja dohodak koji je dobijen na poklon, odnosno koji nije zarađen od uloženog rada. Sadašnja teorija je nastala u vreme kad su trošak i korisnost bili gotovo isti i ona važi za slučaj ako je višak korisnosti jednak nuli. Od tada trošak se stalno smanjuje a korisnost raste, i to vide svi osim ekonomskih teoretičara.
Možda Vama izgleda komplikovano ovo što sam ja napisao, ali meni izgleda komplikovano ono što ste Vi napisali. Obojica smo preterali sa ciframa, ali to je samo ilustracija onog što smo hteli da kažemo. Ja sam opisao kako se to dešava u tržišnoj privredi, a Vi ste to ilustrovali razmenom u naturanoj privredi. Naturalna privreda nije potrebna. Imamo tržišnu privredu i novac. Najmanja novčana jedinica je najmanji kvant vrednosti kojim merimo bilo trošak, bilo korisnost, bilo tržišnu cenu. Ako je potrebno dalje usaglašavanje, nastavimo. Izvolite!

Gospodine Rodiću, šta Vam znači to "svi putevi vode ka jednocifrenim serijama Canona". Šta je Canon?

Nešto se zapitah ... u tom svetu nekreditnog novca ... koliko vredi Ronaldinjo, koliko vredi Mona Liza, madonine gaćice na aukciji i da li Yahoo vredi 42.000.000.000 dolara



Canon je japanska firma koja proizvodi uređaj za snimanje statičnih slika, poznatiji kao fotoaparat.

Čovek upravo o tome priča sve vreme.
Gaće su gaće, i treba uvek da ostanu gaće, dok se ne iscepaju od korišćenja, bile Madonine ili moje, svejedno.
Žuto, braon i malo pamuka:) Šala mala al ima i istine....

Nekreditni novac, hmmm, utopija teška... pa kako osvajati svet nekreditnim novcem.
Kreditni novac je oružje za masovno uništavanje.

Pozdrav...

Hajde da ostavimo gace i gadgete. To je posebna vrste robe.

Recimo roba zvana insulin, vakcina, ukratko lekovi. Nekome svakodnevno trebaju, a zdrave i prave nesto nije briga.

I koliku vrednost postaviti za taj lek??

Koliko je ko spreman da plati za opstanak, za produzetak zivota...mislim da cifre nisu dovoljne..

Sa te strane je nekreditni novac, u smislu varijabilne vrednosti dobara, utopija. Neke elemente pozitivnog ima, ali...


Monetarne nauke ne postoje. Trenutno je u pitanju prosta sila.

Evo, i Kina je plasirala neke deonice u Juanima. Radi lakseg razumevanja, "pojasnili" su da je to oko 80000 dolara(ili 800000, potpuno nebitno), sto je znak laganog prelaska na odredjene sisteme poslovanja, a siledzijsko napumpavanje vrednosti, nasilno uticanje na "slobodn trziste" postaje lagano istorija.

Po meni, ovo je istorijska godina, kada su se pojedini "vladari" malo preveslali, misleci da ce jednom parolom, dekretom, postati jos enormnije bogati...mislim da ce im trajati kao jedan orgazam..


Poz

Pa nije ti baš tačna teorija.
Tom analogijom dolazimo i do formule da je zemlja, naprosto zemlja.
Međutim, zemlja može biti građevinsko zemljište, pa cena placa u centru Varvarina sigurno nije ista kao i u Dubrovniku.
A zemlja može biti pogodna za grožđe i to za najkvalitetnija vina, .... a može pogodna biti za repu.

Zapravo, problem je u onom naizgled banalnom pitanju ''šta je Canon'', kao jasan pokazatelj da pokretač teme apsolutno nema nikakve dodire sa stvarnošću pa i primenom svoje teorije na mikro planu.
Taj Ronaldinjo je zapravo najveća stativa u njegovoj teoriji.

Gospodine Rodiću, shvatio sam da terate šegu sa mnom i da Vi kažete da predstoji opadajuća reprodukcija sa nekreditnim novcem. Upravo obrnuto. Predstavljena formula pokazuje kako se stvara realan novac. Realan novac se stvara ako raste ekonomska racionalnost.Ako racionalnost pada realana količina novca se smanjuje. Ja sam to objasnio g. Vladdu, a on kaže da je to utopija. To je jednostavno istina koju sam ja otkrio i matmatički izrazio. Ne može formula biti utopija pogotovo ako je tačna. Formula može pomoći ljudima ako je shvate. Ja verujem da su ljudi toliko razumni da će je shvatiti i da će svoje nominalne količine novca koje svaki dan prave uskladiti sa realnim količinama koje određuje moja formula. Kad to urade uzeće svoju sudbinu u svoje ruke. Vi mislite da je utopija očekivati to od ljudi. Ljudi koji su ostvarili sve uspehe civilizacije tokom istorije, uspeće i u tome. Sada je došlo vreme da se to desi. Naravno, ne očekujem da to učinite Vi, koji terate šegu sa ozbiljnim stvarima, ali u svetu se danas sa nekreditnim novcem bave ozbiljni ljudi. Kina je od ukupne novčane mase, koju je emitovala poslednje godine, 25% emitovala u obliku nekreditnog novca. Indija je na Univerzitetu u Mumbaju (Bombaj) objavila teoriju o nekreditnom novcu koju je uradio Biagio Bossone, koji je bio izvršni direktor MMF-a, i koji je bio vođa radne grupe koja je pripremala materijale za Samit G-20, i koji je 8. marta objavio: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaraje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Neko je to sklonio sa sajta Samita i skinuo sa dnevnog reda Samita. Ali to ne može trajati dugo, kao kad su spaljivane i zabranjivane knjige, jer to sve postoji na Internetu. Od 24.-27. septembra, biće na Univerzitetu u Čikagu, velika (već peta po redu) Konferencija o nekreditnom novcu. Tako se utopija pretvara u stvarnost. Apelujem da se uozbiljite.

Gospodine Nenadoviću, ovaj cirkus nije dostojan Vaših godina .

Možda ste ipak trebali da završite taj ekonomski fakultet, jer ovako ostavljate utisak kako jedan pravnik vidi svet ekonomije ... da ne kažem, kako mali Perica zamišlja ...

Napisao sam jedan poveći pasus kao odgovor, a onda sam provukao vašu teoriju kroz google, i video da zapravo pišem isto ono što Vam je napisano na već nekoliko mesta, gde ste intenzivo i sa žarom smarali auditorijum vašim komunističkim idejama koje plasirate, kroz u praksi neprimenljivu formulu.

Ne mogu a da se ne osvrnem na neke od Vaših pisanija, pa mi je jedna Vaša izjava privukla naročitu pažnju, a odnosi se na pitanje da li se taj novac umesto penzionerima može podeliti i nezaposlenima.



Dakle, apsolutno odustvo shvatanja stvarnosti oko sebe pa čak i čoveka kao socijalnog bića sa svim njegovim manama i vrlinama, potrebama i nagonima.

Uostalom, tema i jeste postavljena u UltraMadZone, mesto koje pruža utočište temama van svake zdrave logike.

Svako dobro, Nenadoviću

E , Zorane, baš si ozbiljan....
Ja rekoh da je to šala mala....


****Taj Ronaldinjo je zapravo najveća stativa u njegovoj teoriji.***(kvalitetna rečenica, poetska)

:) Izvinjavam se, ... smajli bi bio potpuno priladan na kraju tog pasusa.

^{Ps
Dobro si prošao, mogao sam i da ti se obratim sa: Poštovani gospodine Vidiću ... :)}

Kako se meri potrebna korisnost? Dakle, ako imamo količinu proizvoda x prosečna cena, dobijemo novčani izraz vrednosti roba i usluga na tržištu.
Pošto uvodite kategoriju korisnosti, koja se razlikuje od tržišne cene, kako je moguće ciframa iskazati tu vrednost korisnosti?
Po mom shvatanju, u cenu robe je već uključena sva korisnost koju dobija kupac-potrošač, pa je normalno da na cenu nekog proizvoda ne utiče samo funkcionalnost proizvoda, nego i još čitav niz faktora.

Evo primera, kada pišete post na ovom forumu, računar sa kojeg to radite može vredeti 500€, pri čemu je star 1 godinu. Moj računar vredi 600€, star je takođe 1 godinu, identičan je Vašem, jedina razlika je u tome što je na Vašem računaru garancija istekla, a ja imam garanciju proizvođača koja traje još 2 godine.
Površno kada se pogleda, ja sam kupio daleko veću korisnost koja je iskazana kroz potencijalno niži trošak eksploatacije. Ali to važi samo u slučaju ako se kvar desi. Ako se ni mom ni Vašem računaru ništa ne dogodi, nikakav kvar, za naredne 3 godine, potpuno je ispravno da ja platim dodatn sigurnost skuplje nego vi, jer istu i uživam.
Činjenica je, da ja imam osećaj sigurnosti, jer sam čitave dve godine rasterećen brige o potencijalnom kvaru računara, danas je to novčano iskazano kroz povećanu cenu mog, u odnosu na Vaš računar koji ima samo 1 godinu garancije.

Vi tvrdite, da postoji nekakva drugačija vrednost, koja predstavlja izraz korisnosti koji ja ostvarujem, vrednost koja nije celokupno iskazana u svojoj aktuelnoj tržišnoj ceni. Mene zanima, kako se meri i iskazuje takva vrednost, ako ne preko tržišne cene, jer od utvrđivanja sume tih vrednosti, direktno zavisi količina nekreditnog novca koji bi bio pušten u opticaj?

Kad smo kod količine nekreditnog novca puštanog u opticaj, kako stojimo sa faktima da Srbija u ovom trenutku ima 1.650.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih.
Nužna racionalizacija koja sledi, po nalogu MMF-a i preke potrebe, rezultiraće većim brojem penzionera i manjim brojem zaposlenih, tako da se tokom sledeće godine očekuje da postanemo prva zemlja na svetu koja ima više penzionera nego zaposlenih.
E sad, za penzije je na godišnjem nivou potrebo izdvoji 4.000.000.000 EVRA a tu je i sveprisutni X u vidu nepoznatog broja nezaposlenih.

Pitanja:
Da li je za uspešnu realizaciju lukavog plana* ovaj trend rasta penzionera dobar ili loš?
Za koji vremenski period spuštamo nezaposlenost na nulu?

Pa posto drzava zivi od kreditnog novca, povecanje broja penzionera je logican smer.

Nema to veze sa biologijom i radnim stazom, vec sa mrtvim dusama. Mrtve duse su paralelni svet, koji aktivno ucestvuje u raspodeli novca.

Mrtve duse, bolje receno lazni korisnici se nalaze u ministarstvima, u prosveti..uglavnom u sistemima sa "drustvenom" kontrolom. Medju znacajnim lokacijama im je i biracki spisak.

Sa njima se najlakse manipulise, ne bune se, , primaju skromne plate-penzije, ne bune se kada dobiju otkaz ili otpremninu.

Mrtve duse je najzgodnije odrzavati u penzionom fondu, centralizovana kontrola, malo ljudi poseduje informaciju, a znacajna sredstva nestaju.

A statistika ih obozava

Porast broja penzionera, to je lagani poslic za kanalisanje novca.

To je jedna od pobocnih aplikacija, zivotnih, zbog koje su "nekreditni novci" jos veca utopija. A zbog drustvene korisnosti takvog kanalisanja novca, tesko koja drzava to moze da prezivi.


Poz

???????

Gospodine Bogićeviću, potrebna korisnost je ona količina korisnosti koja nadoknađuje troškove. Ta količina je jednaka troškovima i jednaka dohotku koji je dobijen iz troškova. Dohodak koji se dobija na poklon (kao nekreditni novac) potiče iz viška korisnosti. Potrebna korisnost plus višak korisnosti jednako je ukupna korisnosti. Iz ukupne korisnosti potiče ukupan dohodak. Zbir kupoprodajnih cena sačinjava društveni proizvod. Društveni proizvod je veći od zbira troškova (za profit proizvođača) a manji od ukupnog dohotka (za iznos potrošačkog viška, odnosno dobiti potrošača). Po sadašnjoj ekonomskoj nauci, višak korisnosti je jednak nuli, pa nema nekreditnog novca i dohotka iz nekreditnog novca. Situacija je sve teža jer se višak korisnosti stvara a ekonomska nauka izmišlja načine da ga poništi, dok mi svi bespotrebno trpimo. A neki misle da nije kriva ekonomska nauka, nego da ovi koji svetom vladaju putem kredita rade to svesno i zlonamerno. A ovi koji se meni rugaju, su najniža vrsta slugu Rokfelera i Rotšilda koji su na čelu svetskog poretka kreditnog novca.
A sada moram da odgovorim nešto i njima. Završio sam Pravni fakultet i poslediplomske studije društveno-ekonomskog smera na Pravnom fakultetu kod profesora Ivana Maksimovića, koji je bio član SANU za oblast političke ekonomije. Nekad nije postojao ekonomski fakultet, nego se on izdvojio iz pravnog fakulteta. Ja sam na pravnom fakultetu, studirao političke nauke, jer još nije postojao fakultet političkih nauka, osim u vidu partijske škole, u koju nije mogao da ide svako nego samo komunisti koji su u tu školu upućeni po partijskoj dužnosti. Kad sam ja studirao bila je trostepena nastava, pa sam ja dve godine studirao pravo i to je bio prvi stepen, onda sam dve godine studirao političke nauke i to je bio drugi stepen. To je bilo u rangu fakulteta. Najzad sam studirao dve godine ekonomiju, i to je bio treći stepen ili poslediplomske studije. Ja sam kao gimnazijalac išao na takmičenja iz matematike i profesori su se čudili što sam otišao na prava. Međutim, ja sam na maturi napisao da su se prirodne nauke tako razvile da tehnologija preti da uništi čoveka koji nije razvio nauke o društvu. Inače, na mojoj maturi postojao je maturski rad, koji sam ja pisao iz oblasti atomske fizike. Ali sam ja otišao na društvene nauke, da bi ih promenio. Moje najznačajnije otkriće je rad "Šta je to entropija". Rešio sam tajnu entropije. Na pogrešno shvaćenoj entropiji razvila se klasična termodinamika i klasična ekonomija. Za njih je ključni pojam bio ravnoteža. 1977. godine Nobelovu nagradu za hemiju je dobio Ilja Prigožin, koji je napisao termodinamiku nepovratnih i neravnotežnih procesa a Nobelovu nagradu za ekonomiju je dobio Milton Fridman, koji je 1982. godine, meni napisao da ja ne mogu da razumem da "je profit takođe trošak". Time je rekao isto što i Marks, koji je rekao da ono što je za nekog dobitak, za drugog mora biti gubitak. Marks je ubedio radnike da im kapitalisti oduzimaju višak rada i naveo ih da bespotrebno dižu revoluciju. Ja sam pokazao da profit koji kapitalisti dobiju iz viška korisnosti, nije profit dobijen iz rada, jer rad ulazi u troškove, a moj profit potiče iz porasta ekonomske racionalnosti, a ne iz troškova. Moja formula ima u brojiocu: ponuda - tražnja, a to je po ekonomskoj nauci ravnoteža ponude i tražnje, a to je po mojoj formuli nula, što znači da nije potreban dodatni novac, jer društvo stagnira. U satanju ravnoteže nije moguć nikakav napredak. Za ravnotežom traga samo klasična ekonomija. Termodinamika se promenila, mora se promeniti i ekonomija.

Niste mi odgovorili na konkretno pitanje bazirano na realnom problemu

Dakle, da ponovim

Kad smo kod količine nekreditnog novca puštanog u opticaj, kako stojimo sa faktima da Srbija u ovom trenutku ima 1.650.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih.
Nužna racionalizacija koja sledi, po nalogu MMF-a i preke potrebe, rezultiraće većim brojem penzionera i manjim brojem zaposlenih, tako da se tokom sledeće godine očekuje da postanemo prva zemlja na svetu koja ima više penzionera nego zaposlenih.
E sad, za penzije je na godišnjem nivou potrebo izdvoji 4.000.000.000 EVRA a tu je i sveprisutni X u vidu nepoznatog broja nezaposlenih.

Pitanja:
Da li je za uspešnu realizaciju lukavog plana* ovaj trend rasta penzionera dobar ili loš?
Za koji vremenski period spuštamo nezaposlenost na nulu?

EDIT
Samo mi KRATKO odgovorite na ova dva pitanja, neću Vas više uznemiravati ... čisto da zaokružim priču i pohvatam još neke detalje vaše teorije ... ništa više.
Prvo pitanje DA ili NE
Drugo pitanje: meseci, godine ... samo CIFRA

Ne trebaju mi dodatna pojašnjenja
Hvala

_{[Ovu poruku je menjao Zoran Rodic dana 11.09.2009. u 20:47 GMT+1]}

Gospodine Rodiću, naravno da je loše što imamo puno penzionera a malo dece. Ja sam bio predložio 400 miliona evra u dinarima za penzije, a vidim da Vi kažete da treba deset puta više. Pošto se nekreditni novac ne vraća, nego ostaje zauvek u opticaju, to će 400 miliona kad se obrnu 10 puta proizvesti 4 milijarde. To je sve što se može učiniti. Naravno SAD mogu finansirati i prosvetu i zdravstvo i infrastrukturu, a ne samo penzije. Ali bilo šta da se radi, bolje je nego ništa, a pogotovo je bolje od neprestanog novog, sve većeg i većeg zaduživanja. Radujem se ako ste se uozbiljili, sigurno će te shvatiti sve šta se može učiniti. Ovako više ne može i ne sme.

Postovani Stojane, kao dipl.ecc samo cu reci od ovoga sto vi pricate jednostavno nema nista.

Kao sto su ucesnici diskusije objasnili pre mene, da ne ponavljam sad i ja.

Vi mislite da krize ne bi ni bilo da su oprosteni svi dugovi. Postavite se kao neko ko je u situaciji da oprasta dugove. Evo recimo hipoteticki pozajmite Vi meni 10000 eur, a ja cu Vam vratiti 2000 eur a ostatak mi oprostite... hocete li? Eto da date doprinos stvaranju nekreditnog novca.

Znaci uzmimo primer da neko ko je preduzetnik mora da razvija svoj posao samo iz sopstvenog prihoda. Pa koliko se firmi u svetu razvija samo od sopstvenog prihoda, bez koriscenja kredita?

Cak ste se usudili da Vasu teoriju o nekreditnom novcu proglasite za nesto najbolje, najbolji pronalazak u istoriji covecanstva !!!!

Svetska ekonomija nije socijalna ekonomija nego trzisna ekonomija, imate sasvim pogresan pristup.

Jos jednom, od toga sto pricate nema nista, mozete da ucestvujete na hiljade foruma, da pisete bilo kome, da tumacite ekonomske teorije kako ih tumacite... nema nista od toga.

Cemu gubljenje vremena u dokazivanju teorije da je Zemlja ravna ploca?

PS. samo me interesuje za kraj, postovani gospodine Stojane, vas CV, odnosno biografija, procitao sam na Vasem sajtu sta ste zavrsili od skola, ali me interesuje cime ste se konkretno bavili u zivotu, Vase reference? I
pak neko ko tvrdi da su njegove teorije revolucionarne (teorija entropije i teorija nekreditnog novca) mora da ima u zivotu neke reference.

Hvala unapred na odgovoru.

_{[Ovu poruku je menjao Stefano dana 14.09.2009. u 00:37 GMT+1]}

Stojan malo vrda da da odgovore na konkretna pitanja, on prosto uvodi nedosledno termin korisnosti, pa tako potrebna korisnost odgovara ceni koštanja, a višak korisnosti ne odgovara profitu, nego je, koliko sam ja razumeo veći od profita za iznos dobiti koju ostvari kupac, samo što je tržište slepo, pa ne prepoznaje i ne vrednuje dobit koju ostvaruje kupac. :)
E, onda je ta veličina, razlika između viška korisnosti i profita, izvor za nekreditni novac.

To lepo zvuči, samo postoji jedan problem, da ta teorija nije potvrđena na tržištu, kroz odgovarajuću cenu proizvoda.
Dakle, u praksi imamo situaciju da je višak korisnosti=profitu, pa se cela priča oko nekreditnog novca svodi na raspodelu profita.

Ako nisam u pravu, molio bih da mi kažete kako merite višak korisnosti, jer ako jeste tako, onda po vama na tržištu nedostaje određena količana novca. Da bi sistem koji zagovarate funkcionisao, mora postojati egzaktan način za merenje viška korisnosti, kao i cene koštanja. Ni jednu ni drugu kategoriju nemoguće je dovoljno precizno i brzo meriti, kako bi ste podešavali sistem. Sve to pod pretpostavkom da je vaša računica tačna.

Po mom mišljenju, potpuno zanemarujete snagu tržišta, jer prosto ne uviđate, da bi tržište reagovalo na pojavu viška korisnosti, povećanjem cene, a čime bi se automatski povećao profit proizvođača ili prodavca. Pa takvi slučajevi se bar u Srbiji događaju svakodnevno, postali su pravilo.

Primer, impuls fiksnog telefona: Telekom, kao proizvođača, podjednako košta i kada je poziv ostvaren iz firme i iz privatnog stana. Telekom je utvrdio da u firmama postoji višak korisnosti na strani kupca-pretplatnika, i gle čuda podigao cenu za brojeve koji pripadaju firmama, pa umesto da ta razlika postane izvor nekreditnog novca, ona ostaje na računu Telekoma kao profit. lepo ste vi to zamislili, samo mislim da je ideja tehnički neizvodljiva, to je kao i atomska fuzija, sve je razrađeno u teoriji, jedino je nemoguće u praksi kontrolisati celu reakciju, baš kao i ovaj vaš model.

Naravno da vrda, jer kad se malo pogleda do sada nije dao niti jedan odgovor na pitanje koje sadrži realan primer.

Pitanja o visini zarade Ronaldinja, ceni Yahoo kompanije ili čak i Madoninih gaća nisu zayebancija od pitanja već potpuno realnan primer iz života, čiju veličinu i značaj on nije sposoban da pojmi, jer ne shvata snagu kompletnog sistema vrednosti koja stoji iza te tri reprezentativne cene.

Ovde je odmah posle njegovog uvodnog izlaganja apsolutno jasno da se radi o čistom komunizmu, i tu nema nikakve dileme.
Pitanje je samo, ko će određivati za koliko će Ronaldinjo preći u neki drugi klub.

Neki novi Centralni Komitet?

Takođe konkretan primer sa odnosom penzija i zaradama u zemlji Srbiji nije dobio ogovor.
Umesto njega, stigla je spirala magle koja ne odobrava pad nataliteta u Srbiji i konstatacija da ’’SAD mogu finansirati i prosvetu i zdravstvo i infrastrukturu, a ne samo penzije.’’
Eto, zanima me kako ova formula može zaživeti u Kolumbiji ili čak Meksiku?
Ili recimo, kako bi to išlo kada bi 5 EU zemalja uvelo nekreditni novac, a ostali ne. Kako to funkcioniše?

Ah da, funkcioniše ... imamo Severnu koreju


_{[Ovu poruku je menjao Zoran Rodic dana 14.09.2009. u 08:19 GMT+1]}

Naravno da je tako-cist komunizam...
verovatno bi tu cenu odredjivala kako je u prvom postu napisao nekakva "svetska vlast".
Neko je dobro napisao kako pravnik vidi ekonomiju... on zeli da ekonomija bude pravicna, da svako ima novca radio ili ne...

Nego cekam da mi odgovori na moje pitanje kakve ima reference, da znam sa kim pricam i vredi li uopste dalje ucestvovati u njegovoj diskusiji.

Postoje resenja, koje drzave mogu da sprovode, da koriste svoje pravo kontrole novca, a ne centralne banke, medjutim, veliki je upliv bankara u strukturu vlasti(na planeti), pa je tranzicija spora, do zaustavljena.

Sada se najavljuje nova kriza, od strane FED-a, ali mislim da ce biti lokalnog karaktera(pogodice samo USA), i verovatno opako opametiti USA establisment.

Kola su krenula nizbrdo, grupisu se svetske sile na jednoj strani, a sta ce biti, ne smem ni da pomislim, kada se finansijski ranjena zver pridigne i pocne da grize.

Poz

Stefano, ovo ne da nije ništa. Ovo je sve. U mom potpisu na Vašem Forumu, data je formula po kojoj se odvija progres čovečanstva od postanka sveta. I tako će biti do kraja sveta. Po istoj formuli emituje se nekreditni novac, tj. realni novac. Ako mi primenjujemo navedenu formulu, nominalne i realne veličine će se poklopiti. Ako je ne primenjujemo, živećemo u haosu kao što sada živimo. Zavaravaće nas nominalne cifre, ali naša stvarna sudbina odvijaće se kako predviđaju realne cifre koje izlaze iz formule. Pre nekoliko dana dao sam svoj životni put pa ga ne bih ponavljao. Možete ga sami naći.
Bogićeviću, Više puta sam ponovio kako se meri ostvarena korisnost. Korisnost određuju potrošači, tako da ako raste korisnost, usporava se brzina opticaja novca i smanjuje tražnja. Ostaje neprodata proizvodnja. Neprodata proizvodnja meri višak korisnosti koji su ostvarili potrošači. Višak nove proizvodnje predstavlja višak korisnosti koji su stvorili proizvođači. Tržišne cene dele višak korisnosti na dobit (profit) proizvođača i dobit potrošača. Ukupni dohodak društva jednak je društveni proizvod (tj. zbir tržišnih cena) plus dobit potrošača. Dobit potrošača nije štednja potrošača nego je to dobit potrošača koja se ogleda u novcu koji potrošači drže usporavajući brzinu opticaja. Tako organizovan sistem daje veće profite proizvođačima i omogućuje da se razvije super liberalna tržišna privreda. Sada je tržište okovano okovima koje postavlja kreditni novac. Nastaje viša faza kapitalizma. Tu nema reči o komunizmu.
Rodiću, od komunizma može da se nazove tržišna raspodela nekreditnog novca prema potrebama. Komunizam je zamišljan kao neka naturalna raspodela prema potrebam. Nekreditni novac je raspodela prema potrebama kao uslov normalnog funkcionisanja privrede na sadašnjem nivou razvitka u kojem se javlja višak korisnosti i nekreditni novac. Ako je višak korisnosti nula i ako nema nekreditnog novca važe principi i zakonitosti klasične ekonomske nauke. Pošto se višak korisnosti i nekreditni novac stihijski javljaju nastaje haos u kojem se sada nalazimo, jer se nastoji negirati višak korisnosti i nekreditni novac. Ako ste me shvatili, ušli ste u novo doba, ako niste, ja ne mogu ništa. Shvatićete jednog dana, Vi ili Vaša deca. Do tada biće ovako kako sada jeste. Majansko proročanstvo ili majanski kalendar predviđa da će 2012. godine nastupiti nov era u ljudskoj istoriji, kada će znatno porasti ljudska svest. Možda će to biti vreme kada će svi ljudi shvatiti prirodu nekreditnog novca i blagodeti koje on donosi.

Pa što odmah ne kažeš, ja se smaram sa formulom i gledam gde je kvaka.

U stvari, pričao si već o tome ... nego mi promaklo ...

Serbon je bog starih Srba koji je Mojsiju dao tzv. božije zapovesti, a ja sam mislio da je nekreditni novac današnja božija zapovest. Od 2012. godine počinje novo doba po majanskom kalendaru, a Maje kažu da su svoja znanja dobili od dvojice ljudi, koji su se zvali Raša.

log off tema :) :) :)

Rodiću, ako si završio osnovnu školu, formula nema šta da te smara. Ona je laka i istinita. To je najveće božije otkrovenje u istoriji sveta. Sada je dato na uvid svima. Gledaj i razmišljaj. Dok ne shvatiš. Srećno!

pomaže Serbon dobri ljudi.........




jedno pitanje. kolika je korisnost vode po nekreditnom novcu. ako nema vode onda umreš. što bi značilo da je voda veoma korisna. plus možeš i da se istuširaš, opereš veš i još bezbroj funkcija. kolika bi korisnost bila soka. sok ne pruža nikakvu korisnost (osim ukusa) što voda ne može da pruži. što bi značilo da sok ima manju cenu koštanja od vode.


ili kod automobila. koja bi razlika u korisnosti bila između recimo bmw m5 i fiata punto 1.2 sa klimom. ako se oba auta voze po zakonu ovaj sa bmw-om ne može da stigne nigde pre ovog sa puntom. što bi značilo da onda oba auta imaju istu korisnost i prema tome treba da imaju istu cenu koštanja.



mislim da bi nekreditni novac doveo do toga da se pravi bofl roba samo da bi se nešto proizvodilo (zvuči poznato).


čist komunizam.

Gospodine JNK, takvim pitanjima zbunjujete samog sebe i udaljavate se od mogućnosti da shavatite šta Vam objašnjavam. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju koja ne izaziva inflaciju. Postoji korisnost i postoji trošak koji je manji od korisnosti. Cena je negde između njih. Voda možda ima beskonačno veiku korisnost, a možda joj je trošak jednak nuli. Tržišna cena je negde između a možda je i nema. I Vi me pitate da kažem kolika je korisnost vode. Jednačina pokazuje samo promenu u racionalnosti. Ako se racionalnost ne menja, nema promene koja bi se mogla zabeležiti. Atomski fizičari nisu videli atome ali su videli tragove koje su oni pravili u svom kretanju, i na taj način su vršili dalja istrživanja i otkrića. Vi kažete da dva automobila imaju iste troškove i da zato imaju istu korisnost. Ja to nikad nisam rekao. Ja mogu da kažem da ako je standard da se automobil koristi deset godina, a neko čuva svoj automobil i vozi ga dvadeset godina onda je on ostvario korisnost automobila dva puta veću od normalnog stndarda korišćenja automobila. Ali je on zbog svog racionalnog korišćenja automobila, smanjio potražnju za automobilima i ugrozio automobilsku industriju. Zato ja kažem da povećanje racionalnosti potrošnje smanjuje tražnju i usporava brzinu opticaja novca, i to smanjenje nadoknađujem emisijom nekreditnog novca. Ako ovako razmišljamo, lako će mo naći rešenje, na dobrobit svih. Ako lupamo glavu rešavajući probleme kako ih Vi postavljate, zbunjivaćemo se sve više i pomagati našim gospodarima da vladaju nama bez ikakvih problema.

Ne znam samo odakle Vam toliko energije, snage i volje da gurate nesto sto ocigledno niko nece podrazati, a struka pogotovu.
Uporni ste, non stop nailazite na otpor i nije mi jasno cemu sve tu...

P.S. niste mi odgovorili na pitanje... Vase reference?

Stefano, Vi kažete da to niko neće podržati a Kina 25% svoje emisije novca daje kao poklon, tj. kao nekreditni novac. Univerzitet u Mumbaju (Bombaj) daje rad sa šemom, Biagio Bossonea, koji je bio izvršni direktor MMF-a, i vođa radne grupe za izradu materijala za dnevni red Samita G-20, u članku objavlenom 8. marta, kaže: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". 24.-27. septembra održaće se Peta godišnja konferencija Američkog Monetarnog Instituta o reformi monetarnog sistema koja predviđa uvođenje nekreditnog novca u SAD. Uskoro će većina podržati nekreditni novac i on će biti usvojen, pa će te ga i Vi koristiti. Traženje referenci, Vama valjda znači da li imam potvrde od nekog koji to ocenjuje značajnim. Za one koji podržavaju nekreditni novac Vi još niste čuli, a od onih kiji misle kao Vi, imam Labusovo mišljenje da moj rad treba odbiti jer je napisan bez koriščenja stručne literature (što nije dokaz da je rad loš, nego da o tome nema stručne literature) i mišljene nobelovca Miltona Fridmana (koje možete videti na mom sajtu), da moj rad ne valja jer ja ne mogu da shvatim "da je profit takođe trošak". To takođe nije dokaz da moj rad ne valja, nego da Fridman, najveći monetarista XX veka, nema pojma. Na NSPM nađite članak Mladena Banjca i pogledajte komentare da vidite šta narod piše.

Razvoj nauke i tehnike nam je otvorio mogućnost realizacije najvećeg sna cijelog čovječanastva, danas smo u stanju ispuniti potrebe svih ljudi svijeta, a najveći i najteži dio tog posla prepustiti strojevima i mašinama koje smo i stvorili upravo iz tog razloga.
Umjesto toga međutim, upali smo u globalnu financijsku krizu bez presedana čiji su glavni uzroci sustavne naravi.
Za povijesni korak ljudske civilizacije nam nedostaje novca iako ga na svijetu nikad nije bilo u većim količinama.

Realno gledajući na stvarnost u kojoj se unatoč svim nekadašnjim obećanjima i reklama o boljem sutra danas gotovo 7 milijardi ljudi suočava s velikim poteškoćama u svakodnevnoj borbi za opstanak, lako je uočljivo da nam novca uopće ne fali, njega ima više nego dovoljno za sve, ali je distribuiran na veoma loš način koji je stvorio ogromne nesrazmjere u piramidi društvenog uređenja.
Raspoloživi podaci ukazuju da se otprilike 97% sveukupnih monetarnih transfera na planeti obavlja prvenstveno u čisto špekulacijske svrhe, a samo oko 3% ukupnih globalnih transakcija predstavlja razmjenu stvarnih usluga i roba.
Ovakvo činjenično stanje pred nama otvara mogućnost pristupa distribuciji novca kao temeljni sustavni problem čija je prava pozadina do sada široj javnosti u najvećoj mjeri bila potpuno nepoznata.

Tužno ali istinito, monetarni sustav kojim raspolažemo, a čiji je princip već stoljećima isti uz povremeno mijenjanje potpuno nebitnih nijansi, naime uopće nije osmišljen da bi stvorio budući svijet prosperiteta, blagostanja i pravde kakvog svi sanjamo, te omogućio barem dovoljnu, ako ne najvišu kvalitetu života svima onima koje je zakon obvezao da se njime koriste.

Slabo je poznato da je sveukupan novac na Majci Zemlji dug iz jednostavnog razloga što ga i središnje i poslovne banke izdaju u opticaj na samo jedan jedini način, isključivo posuđujući ga uz kamate na vlastitu korist, odnosno na štetu svih onih koji ga poslije u opticaju kao dug prema izdavatelju prihvaćaju što je u potpunoj suprotnosti s osnovnim demokratskim načelom da je narod taj koji je suveren.
Jednostavnije rečeno, novac već duže vrijeme nema potpuno nikakvu materijalnu podlogu, pa se shodno tome stvara iz ničega i uz skoro nepostojeće troškove, evo nas dakle pred najvećim problemom modernog ljudskog društva: Tko u trenutku stvaranja novčanice postaje vlasnikom vrijednosti koju ona poslije ima u opticaju? Ako je narod taj koji je suveren i taj koji je proizvođač stvarnih materijalnih vrijednosti koje bi novac trebao predstavljati, zašto onda taj isti narod mora svoj vlastiti novac posuđivati od centralnih i poslovnih banaka, privatnih institucija koje u biti ne proizvode ništa?

Ovakav novčani sustav u sebi krije i zamku iz koje se čovječanstvu nemoguće osloboditi.
U opticaj se uvijek izdaje isključivo glavnica duga, a ne i novac koji bi trebao poslužiti za isplatu kamata. Posljedično, dug od 100 s kamatama od 20 nije moguće u potpunosti isplatiti jer u sustavu postoji samo onih 100 od glavnice, a uvijek nedostaje onih 20 za kamate, zbog toga smo uvijek prisiljeni podizati nove dugove za isplatu starih kamata, i tako iz dana u dan, iz godine u godinu sve dok društvena zajednica time u potpunosti ne izgubi svu realnu imovinu i nađe se džepova punih dugova koje nitko više ne želi prihvatiti kao garanciju za neophodna nova zaduženja, u međuvremenu narasla do astronomskih iznosa.
U istome leži i osnovni uzrok inflacije kao i objašnjenje zbog čega je ona neizostavni dio novčanog sustava koji nam je nametnut.

Uslijed ovakvog principa funkcioniranja našeg monetarnog sustava u kojem su nova zaduživanja ključni element, izlazi na vidjelo da sustav sam po sebi ne može opstati bez konstantnog širenja u kojem proždire sve što mu se nađe na putu pretvarajući isto u novac, čime je onome tko kontrolira taj novac koji nastaje na samo jedan jedini mogući način, kao dug, omogućena apsolutna kontrola nad svime onime što taj novac-dug predstavlja.

Nije potrebno imati diplomu raketnog inženjera da bi se zaključilo da negdje postoje granice konstantne ekspanzije i porasta društvenog bruto proizvoda na koji smo primorani, u svakom slučaju, granica konstantnog povećanja zaduženja im je veoma blizu. Onog trenutka kad nacionalno tržište dužničkih obveznica propadne, propada i nacionalna valuta.

Sustav alternativne valute Crom se nudi društvenim zajednicama kao konkretna mogućnost za revitalizaciju na putu prema boljem sutra financijske demokracije, ekonomske i socijalne pravde.

Novom vrstom novca u obliku alternativnih valuta novcem možemo izgraditi mostove između pojedinaca, organizacija, poduzeća, gradova, regija, država i cijelog
niza njihovih neostvarenih potreba i očekivanja.

Video: Nova TV - Sustav Alternativne Valute Crom

.

Zanimljiva diskusija.

Formula koju sam dao: dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; je osnova da se emituje alternativni ili dopunski novac, ako ima drugog novca, ali je cilj da se po toj formuli emituje jedinstveni novac za ceo svet i za svaku državu posebno. Niko ne bi imao inflaciju. Svi bi imali realan novac.