Ajd ti izuzetni se javi kad krenes da zajmis lovu bez kamate... pa da te kapiramo ozbiljno :)

Pa i ja se pitam kako ljudi daju hipoteku na kucu kad primaju vazduh na ruke a ne pare :) Izuzetan preterao si...

Hipoteka nije "vazduh" vec je stvarno materjalna vrednost, ili kuca, ili novac ili sta god bila hipoteka. A pare koje primaju su materijalizovane itekako njihovim radom. Rad je kreirao vrednost u proizvodu, a oni su dobili novac za svoj rad.

Od stednje gradjana ?

Ajde, iizuzetan ne brabonjaj.

Udruzi se ti i tebi slicni pa zajmite pare "bez kamate" - i svima super, evo ja cu biti prvi koji cu da pozajmim pare od vas.

- Treba ti lova za projekat? Nema problema, iizuzetan ce ti zajmi 100000 EUR, vratis 100000 EUR za 5 godina, nema "vestacki stvorene vrednosti" i zavere - i svima super.

- Treba ti lova za stan? Nema frke, iizuzetan ce ti odobri stambeni kredit na 100 godina bez kamate... bez da "vestacki stvara vrednost" sa kamatom... njegov biznis model je zasnovan na tome sto je on dusa od coveka, voli da cini dobra dela - i zivi od vazduha.

A, takodje, od iizuzetnog dobijate i pravi automobil bez kamate, a ne ovaj moderni plasticni - volgu iz 70-tih, kada su kola pravljena od celika propisno a ne ko ova danas, sve ziva zavera, manje za vise.

Ako je od stednje onda treba da bude vise onih ljudi i privatnika koji stede od onih koji uzimaju kredit jer zasto bi neko ko ima stednju uzimao kredit? U stvarnosti je drugacije. Gotovo da ne postoji drzava na svetu koja nije zaduzena. Takodje gotovo da ne pstoji drzava u kojoj gradjani i privrednici nisu vise od 60% zaduzeni kreditima. Znaci ne mozes iz dzepa koji ima 100 dinara uzeti 150 dinara.

@iizuzetan
Postoji zlatno bankarsko pravilo finansiranja,pogledaj na 'netu i nacices
definiciju,mrzi me da kucam.
Uglavnom banke se njega ne pridrzavaju (tako cesto) verujuci da nece doci do naglog podizanja depozita itd.
Znaci ide se na pretpostavku,mada nazalost nije iskljuceno da banka dodje u ozbiljan problem ako ga se ne pridrzava.
To su neke osnove u ekonomiji,imas dosta literature o tome ako te interesuje.

Tebi neke stvari nisu jasne - mozes, drzave izdaju obveznice - to je vrednost koja danas ne postoji ali drzava jemci da ce imati kes da ti isplati te pare u buducnosti. Kada bi sabrao sve vrednosti obveznica, dosao bi do zakljucka da u ovom momentu te pare ne postoje - ali to nije problem.

To ti je isto kao da ti pogodis posao sa majstorima da ti oni sazidaju kucu, ali tako sto ces ti njima isplatiti vrednost za 12 meseci u mesecnim ratama i kao garanciju za to potpises ugovor (to je tvoja "obveznica") - znaci majstori rade, znajuci da ti u pocetku nemas pare ali ih to parce papira ovlascuje da potrazuju te pare kasnije.

Vidis, ti majstori u teoriji mogu da prodaju to parce papira nekom drugom - ili da, recimo, sa tim parcetom papira traze neke druge pare za njih - gde je to parce papira neka vrsta garancije u slucaju potraznje kredita.

Naravno, u praksi je komplikovanije ali to je poenta - vrednost ne mora postojati u sadasnjosti, vec moze biti ocekivana u buducnosti, i sa tim je takodje moguce trgovati danas.

Toplo preporucujem knjigu:

Adam Smith
An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations

ne znam da li postoji prevod na srpski ali engleski reprint moze da se nadje za bas sitne pare reda par dolara. Knjiga je pisana 1776 godine i prilicno je obimna (oko 650 strana) ali je veoma zanimljivo stivo jer je pisano u doba pocetka industrijske revolucije i prvobitne akomulacije kapitala (sto je danas put kojim se redje ide ali koji smo eto izgleda mi odabrali). Ako postoji stari zavet kapitalizma onda je to ova knjiga, vreme je naravno pregazilo po dosta faktora (npr podobar odeljak o kolonijalnoj ekonomiji), ali je dosta ekonomskih aspekata objasnjeno iz korena nezakomplikoano godinama zakonskih adaptacija. Uz ovu knjigu ovakva pitanja ne bi ni nastajala.

Ima dosta zanimljivosti u istoriji ekonomije. Npr dal ste znali da rec banka i baknkrot poticu iz italijanskog od prvih pozajmljivaca. Italijani koji su hteli da zajme novac za profit su to radili postavivsi klupu na loklanoj pijaci (banca = klupa) i onda pozajmljivali pare sa te klupe sa potpunim rizikom ali i nelimitiranom kamatom (klasicni loansharks). Ako bi propali "tajkuni" bi bukvalno fizicki lomili klupu da objave da prekidaju biznis i taj cin i do danas vuce korene iz te akcije, "lomljenje klupe" = "banca rupta" tj bankrot



Zanimljivo, nisam znao za taj "prevod". Mnogo vise informacija o tome mozete naci kroz engleske sajtove pod terminom Google: "Fractional reserve banking". Isti je i razlog iz kojeg nemam nameru da placam lokalnim bankama bilo koji iznos za odrzavanje racuna, profit oni vec ostvaruju kroz frakciono bankarstvo, te "naknade" za cuvanje mojih para sluze iskljucivo za finansiranje megalomanskih marketinskih programa i bljestavih filijala na ekskluzivnim lokacijama u gradu. Taj deo naseg bankarstva je onaj koji ne valja.

@mmix,

Jel postoje u Srbiji banke koje ne naplacuju troskove tzv. "odrzavanja racuna" ?

^ postoje
verovao ili ne
Koga zanima nek pogleda ovde da ne ispada da reklamiram banke
mana tih banaka je sto nemaju kao neke vece ispostave na svakom cosku, ali su veoma prakticne kad Vam se nalaze u komsiluku.

^^zanimljivo,ovo sa crticom je [N/A] [nepoznat podatak] ili da se ne placa?

nisam znao da postoje 2 privredne banke,a jedna banka reedovno dere [cak do 780 dinara] za "odrzavanje" racuna
sve u svemu,po ovome samo 1 banka valja [koja ne trazi idiotluk da platis zatvaranje racuna i "odrzavanje" racuna]

Pazi, privredna banka nije naziv vec kategorija nije beogradska jedina, pancevacka postoji jos od pre komunista i od pre beogradske

Inace i tamo gde se ne placa ne placa se samo za jedan primarni racun, dodatni racuni se placaju (ako hoces da razdvojis pare da ti ne budu sve pare dostupne preko kartice u slucaju kradje iste). Drugi problem je sto te manje banke imaju zaista dosta manje platnih instrumenata na raspolaganju. Mislim da pancevacka banka ima samo dina kartice i cekove, al da ne gresim dusu.

U neku ruku odrzavanje racuna moze da ima nekog smisla za ljude kojima su racuni vecito prazni i od kojih banka nema vajde vec samo cist operativni trosak pa onda ima rezona da povrati deo troskova, to je i napolju uobicajena praksa (ja sam na racunima morao da imam minimum $100 ako zadjem ispod makar jedanput placao sam $3 odrzavanje za taj mesec). Ali bas i leba preko pogace, mnogo je.


BTW, koga interesuje nasao sam legalan besplatan ebook one knjige: An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations

Za ovu nasu temu dobro je poglavlje:
BOOK II. OF THE NATURE, ACCUMULATION, AND EMPLOYMENT OF STOCK.

pa ne zove se privredna banka? :P

koji idiotluk,znaci ja hocu da imam 2 racuna [recimo 1 za placanje preko neta,a 2. za stednju],ja cu barem na jedan morati placati "odrzavanje" ? :puke:

a jesi morao da platis neku lovu kad si podigao [SVOJ!] novac,tih preko 100 dolara [ako si zatvarao racun]?

[inace,hvala na onim informacimaja u vezi banke,zanimljivo :)]

To je za tekuce racune, iskreno ne znam tacno kako se u srbiji radi sa stednim racunima i da li se i koliko placa, ali stedni racuni su generalno malo "kabasti" za svakodnevnu upotrebu.

da ti odgovorim na pitanje, ne nisam placao zatvaranje racuna ali su me smarali poprilicno, pa zasto, pa kako, pa sto, pa jel niste zadovoljni, dal ste apsolutno sigurni :) itd. U principu znaju i oni da mi ne mogu nista, ja mogu da uzmemi da podignem sve pare u kesu i da posle dodjem sutra i kazem zatvorite mi racun, bas bi ih video kako ce to da naplate, oni ovde to ionako naplacuju da bi te nbaterali da ostanes, tamo te obradjuju psihicki ovde finansijski :). Tako da mi ni ovde nije jasan taj koncept u praksi , sta ti rade, tuze te ako neces da platis zatvaranje racuna a racun ti prazan?

Ok, sad se raspitah, i pancevacka banka naplacuje 170 dinara za tekuce racune gradjana (s tim sto su sve transakcije sa i na racun oslobodjene provizija, sto je i u drugim bankama slucaj). Na stedni racun se ne placa odrzavanje ali na isti ne mogu da se nakace instrumenti placanja (moras u banku da prebacis na tekuci ako hoces da koristis za placanje), postoji i kategorija ziro racuna bez provizija ali se kod njih placa provizija za svaku transakciju i ne moze obicno gradjanstvo da ga otvori (to je za firme i pausalce i slicno).

Dako da si pogodio, za tekuci racun na kojem imas visa karticu kojom placas na netu placasces odrzavanje plus godisnju clanarinu za vizu. Drugi mozes da otvoris stedni po vidjenju ako te ne mrzi da stalno cekas u redovima da dopunjujes tekuci

To je već poznata stvar ali ne znam kako to niko nije do sada spomenuo. Aktuelna svetska ekonomska kriza je inicirana upravo tim "vazdušnim novcem" kako ste ga nazvali na ovoj temi.
Čitava zavrzlama oko svetske ekonomske krize izmedju ostalog opisana je u dokumentarcima naziva Zeitgeist 1 i 2 i End Game. Ko nema kapaciteta za čitanje gore preporučene literature može pogledati ove filmove.
Ne pitam se ovde ništa ali ne sviđa mi se što je tema otišla u off topic reklamiranjem banaka i njihovih usluga.

@mmix,a ja na tekuci racun nemam nikakvu "stednu kamatu"? odnosno ne moze tekuci racun da bude kao stedni "po vidjenju"? [glupo pitanje,ali stvarno me zanima]

i znaci ja ako hocu da prebacim u ISTOJ banci s jednog na drugi racun lovu,ja moram xy dinara [ili xy% od sume] da platim toj istoj banci??

[off:ma to za zatvaranje racuna je kod nas u svim sverama prisutno,cak i da se ispises s faxa,traze ti nekoliko hiljada dinara!!! ej,znaci da pokupis SVOJE dokumente,moras prvo da im kesiras...pa onda i zatvaranje preduzeca i tako dalje...lopovluk]


@cile... sto se duha vremena tice,odgledao sam prvi,ima zanimljivih stvari,ali nesto meni jako ne pije vodu tamo,a to je ono kad su rekli da se porez ne mora placati u usa,i da su svi koji to rade idioti,a eto,opet,usa ima jednu od "najopasnijih" poreznih reketasa [irs] s kojima i te kako mozes najebati,a i da je to istina,al capone bi bio na slobodi [doduse sad bi verovatno pokojni bio] ,a ne u zatvoru kada je bio u istom ;)

Pokretacu teme preporucujem knjigu:
John K. Galbraith, "Novac: odakle je došao, kuda je otišao"

Koliko mi je cale objasnio oni obracunavaju kamate na tekuci po vidjenju takodje samo u manjem procentu jer zbog velikog obrta imaju obaveznu vecu rezervu, mada i on mi kaze da to uzmem sa rezervom sada jer on ne radi sa time, raspitace mi se sutra. Ja sam izasao iz ITa srpskog bankarstva 2003-e i neke stvari su se promenile od tada a i mnogo vise sam usao u neko severno americko bankarstvo pa cesto vucem pogresne paralele, ali iskreno sumnjam da ce bilo koja banka da ti naplati interni prenos izmedju tvojih sopstvenih racuna. Problem je samo sto kad nema rezidencijalnog e-bankinga to moras da uradis tako sto ces da stanes u red u banci. A cile je u pravu, mnogo odosmo u off.



Kriza uopste nije izazvana "vazdusnim" novcem vec pravim novcem koji je zamljen u najbolju ruku receno neozbiljno. Davan je u high-risk investicije gde je rizik bio mnogo veci od modelovanog a yield nije bio adekvatan realnom riziku. Te high-risk-high-yield investicije (kao sto su davanje preskupih hipteka ljudima sa niskim kreditnim skorom) su pakovane i kanalisane kroz finansijske institucije i prodavane na veliko velikim igracima kao sto su investicione banke, hedge i penzioni fondovi i cak i nacionalne banke koji su to kupovali da bi svoje low-risk-low-yield protfolije diversifikovali i sve bi to bilo u radu da rizik nije tako lose procenjen zbog cega su ti kupci kupovali mnogo vise tih investicija nego sto bi to uradili da je rizik bio realan. Kad su te invisticije propale povukle su za sobom sve te mesovite portfolije i firme koje su prodavale te invistciji sto je povuklo njihove klijente, i tako u krug.

Zeitgeist filmovi su klasicna teorija zavere i mozda laicki deluju priemcivo ali za ono sto se desava oko ekonomske krize postoje sasvim realni i opipljivi razlozi koji se ne baziraju na zaveri vec na "cistim" ljudskim porivima kao sto su pohlepa i pomama u cemu su ucestvovali svi od radnika koji su umesto konzervativnog penzionog plana uzimali agresivni u nastoajnju da se penzionisu ranije pa do Madofa i njegove piramidalne seme i idiota koji su mu davali pare na lepe oci. Takvi su ljudi i ne treba im nikakva globalna zavera i vanzemaljci da bi sebe sjebali .


Cela nasa svetska ekonomija se u korenu bazira na osnovnom konceptu bogatstva koje kaze da svaka stvar vredi onoliko koliko je kupac spreman da je plati, taj iznos je novacani ekvivalent "vrednosti" te stvari, tzv commodity valuation. Varijabilnost te vrednosti je ono sto usmerava nas progres (ako biras izmedju otvaranja fabrike klikera i fabrike rolsula izabraces onaj biznis koji ce bolje raditi) ali isto tako je uzrok ekonomskih padova u slucaju kad roba izgubi svoju "prividnu" vrednost i ta varijabilnost je izvor svih ovih teorija zavera i zeitgeista i postulata pokretaca ove teme. Cim to nije nesto egzaktno i predvidivo kao ciklus mesecevih mena ond aje sigurno neki dil izmedju pape i vanzemaljaca da se ljudi opljackaju.

Sistem definitivno nije savrsen ali niko jos nije ponudio realnu alternativu tom konceptu sem mozda tehnokrata i tehnokratskom drustvu baziranom na fiksnoj valuti vezanoj za energiju i valuaciji baziranoj na utrosenoj energiji. Medjutim ni taj koncept nikad nije zaziveo od 30ih kad je nastao, da ne pominjemo debelo propale eksperimente kao sto je komunizam i centralno kontrolisana valuacija. To je ista prica kao i za demokratiju, sistem je los ali je najbolji za koji znamo.

Konkretno imam 2 dinarska racuna kod Findomestika
jedan je za primanje plate, a drugi je za povremene uplate sa strane i kod njega imam trajni nalog za placanje telefona i ktv-a (za sta se uzima mala provizija posto se ne placa u okviru banke).
Za oba racuna mesecno odrzavanje racuna mi je 0 (nula) dinara. Imam maestro karticu. Mana ove banke je sto ima 5 ekspozitura u Bg-u, al mi odgovara posto mi je jedna u neposrednom komsiluku.
Druga banka koju koristim je Wells Fargo- imam neki studentski racun, debitna Visa kartica, odrzavanje je 8$ mesecno bez obzira imao li prihoda ili rashoda na racunu za taj mesec

osnivacki ulog je potreban da se udje u biznis. Medjutim kasnije banka moze da se zaduzuje kod CB tzv. emisijom novca. Da, novac se stvara.

To je i logicno vidi ovaj primer. Tvoj deda je imao jednu kucu. Onda je tvoj otac stekao svoju kucu. Dakle sada vec postoje dve kuce. Kapital se stalno uvecava.

I da, srecni su sto imaju banke madrfakrs...

Postavljač teme je postavi pravo pitanje, ali mu skrećem pažnju da je odgovor na njegova pitanja dat u temi NEKREDITNI NOVAC, na ovom Forumu, ali može i on i drugi, naročito ovi koji brane bankarski sistem, da upišu na Internetu NEKREDITNI NOVAC, da se upoznaju da je pravi novac novac koji ulazi u opticaj kao poklon. Ako se unese u opticaj tačno potrebna količina novca, koji se poklanja, nema inflacije, nema deflacije i nema ekonomske krize. Pravi novac je novac koji se poklanja. To je realan novac a ovaj novac je samo nominalan novac, koji zbog inflacije gubi vrednost. Pređite na temu o nekreditnom novcu, pa da diskutujemo. Kina već koristi novac kao poklon (kao nekreditni novac) i zato je ona od sirotinje postala silla koja se najbrže razvija. Australija je na najavu krize poklonila novac svojim građanima i kriza je zaobišla Australiju. Australija je sada najveća finansijska sila na svetu.

Covece, ti i tvoj nekreditni novac. Jednom cu otvoriti frizider i cuti kako pricas o nekreditnom novcu.

LOL

Izštampaš pare staviš ih na gomilu i to ti je banka. Jesi igrao monopol?