@Isak666

Nema potrebe da se opterecujes i da proucavas literaturu, sve ce doci na svoje mesto! :)

Licno nemam iskustva, ali poznajem dosta mesovitih brakova i njihovu decu. Sva su na kraju naucila oba jezika roditelja, naravno uvek bolje onaj u cijoj zemlji zive, zbog raznih drugih faktora (skola, deca u parkicu, ostala okolina). Ali kad dodju u zemlju drugog roditelja, dobro se snalaze sa jezikom, pa sto se vise druze i pricaju - to bolje pocinju da govore, prestanu da se frljaju sas padezi (sto je cesta pojava kod te dece kad je srpski u pitanju) i sl. Ako ostanu da zive u zemlji drugog roditelja, to se izjednaci.

Mada postoji neko starinsko shvatanje (to sam cula bas od jednog psihologa) da deca prvo treba da nauce jedan jezik, pa da pocnu drugi, ali koliko vidim, to je prevazidjeno.

Jedini slucaj koji znam gde su roditelji insistirali da se govori samo jedan od jezika roditelja je u slucaju jednog deteta koje pati od disleksije, ali to je vec slucaj za sebe. Iako ne znam kako misle to da izvedu, jer je u pitanju brak Grka i Engleskinje koji zive na Kipru, pa u kuci pricaju iskljucivo engleski, a deca (ma ih dvoje) idu i u englesku skolu. Ali ne kapiram sta im to vredi, kad to dete cim izadje napolje cuje grcki svuda oko sebe.

He, he... Bas sam letos upoznala ovde jednu simpaticnu familiju. Muz Italijan, zena Srpkinja. I sad... majka govori deci srpski, a klinke malo krenu na srpskom da joj odgovaraju, pa posle batale i odgovaraju joj na italijanskom. A ona im uporno govori srpski, a one italijanski. Ali kad ih pita neko drugi nesto, uredno kazu tacno na srpskom! Znaci, verovatno ih mrzi. Ipak su male devojcice bile u pitanju, 5-6 godina. Ali poenta je da bez problema mogu da govore, samo ih mrzi, italijanski im je laksi. :)

Ovde kod mene na severu Bačke imaš oho-ho porodica sa 2 jezika u upotrebi i nisam primetio puno problema jer, kao što je već rečeno - sve dođe na svoje vremenom. Ima malo varijacija u naglascima kada se meša npr. Mađarski ili Rusinski sa Srpskim, ali to uopšte ne mora da bude izraženo.

Nemoj mnogo da se opterecujes,samo koristi srpski,a supruga nemacki pa ce cerkica da se prilagodjava i progovorice i jedan i drugi jezik....

Ima smisla. Dete ce sigurno nauciti grcki jer je svuda oko njih. A engleski im nekako dodje kao drugi jezik.
Isto vazi za postavljaca teme, dete ce sigurno nauciti nemacki a za srpski ce ici malo teze...pogotovo ako ne bude posecivala srbiju....

Ne opterecujem se puno, vise mi je interesantno ;)
Voleo bih da se docepam neke knjige koja se bavi time, cisto jer me to interesuje.

Ne znam za pre, ali dosadasnja iskustva su pokazala da deca uce i 3 jezika istovremeno. Jedino sto malo kasnije progovore - prvo na jednom, onda ubrzo i na drugom jeziku.

Za Vojvodinu sam bas citao iskustva iz vrtica, gde deca uce istovremeno srpski i madjarski, pa sam donekle se nadao da neko ima iskustva iz te price.

Vise me interesuju konkretna iskustva roditelja npr koliko je trebalo da im deca progovore na oba (mada i to je relativno kod svakog deteta) i od kada su isli u neku od predskolskih ustanova ili kad su totalno razgranicili da su to dva razlicita jezika.


Vazno mi je da im je nemacki dobar, zbog skole. Srpski mi je dovoljno da mi se dete moze sporazumeti sa babom i dedom u Srbiji - sve sto nauce preko toga je super.

Da li baka,deka i ostala rodbina u Srbiji koriste internet ?
Sa svima u Srbiji moze da se vidi i cuje putem programa za on-line komunikaciju.
Da bi komunicirala sa njima mora da zna srpski...
Ako nekog u Srbiji posebno zavoli,veruj da ce vec sa oko 2,5 godine znati sama da ukljuci i kompjuter i program koji joj omogucava da vidi i cuje one koje voli.

Sa druge strane sredina u kojoj zivi zahtevace da zna nemacki...

Moram priznati da nisam dobro skontao poentu, iskreno.

Sa kim ce da uci jezik, to nije problem. Mene interesuje par konkretnih stvari, kao sto vec napisah.


poz

Rođen sam i odrastao u mešovitom braku Mađara i Slovakinje, u mestu gde su Srbi većina.
Otac je sa mnom oduvek pričao isključivo mađarski. Mama isključivo slovački. Njih dvoje pričaju međusobno srpski. Interesantno je dodati da ja i brat međusobno pričamo slovački, što je verovatno posledica toga što smo u najranijem detinjstvu mnogo vremena provodili kod babe i dede s mamine strane.

Posledice: iako su moje prve reči bile nesumnjivo na mađarskom i slovačkom (roditelji, babe-dede, rodbina), pod uticajem sredine, prirodno, srpski je postao moj "prvi" jezik; obdanište, osnovna škola... Ako bi trebalo jedan jezik da označim kao "maternji" (ne u bukvalnom smislu, "od majke", već u prenesenom - jezik na kojem se najbolje izražavam), to bi definitivno bio srpski.

Mađarski znam zaista dobro, slovački možda nešto slabije (naime, veliki problem je što je srodan srpskom pa ga je vrlo lako iskvariti).

Tako da, Isak, preporučujem ti da sa detetom pričaš isključivo na srpskom, čak i kad možda ima drugih ljudi koji srpski ne razumeju; izvini im se unapred zbog toga. Jer, ako sa detetom u određenim prilikama budeš počeo da pričaš nemački, velike su šanse da dete izgubi interesovanje/volju za srpskim, i prešalta se skroz na nemački.

Poznajem veoma mnogo ljudi, ovde u Pančevu, koji su deca Mađara, Slovaka, Rumuna, mešovitih brakova... a koja maltene ne znaju ni osnovne rečenice - pozdrave i sl. na svom maternjem jeziku, zbog lenjosti svojih roditelja. Kakav je to gubitak, i jedni i drugi shvate tek kad ovi odrastu.

Naravno, sve ovo nema ama baš nikakve veze sa ma kakvim nacionalizmom i sličnim glupostima, nego sa (ne)iskorišćavanjem velike prednosti za jezičkim, a samim tim - i kulturološkim bogaćenjem.

Po nekoj logici bolje mu je da potencira nemacki (kao sto je i sam rekao) jer ce ipak dete ziveti u nemackoj, i od srpskog nece imati prevelike koristi...
Ne mogu da se setim gde, ali negde sam citao da deca dok su jos mala (valjda do trece godine) dok uce da govore mogu da nauce par jezika bez problema... Kao tad imaju neke prednosti jer tek reci povezuju sa predmetima, tako nesto. Ne mogu da se setim bas tacno te price ali shvatate sta sam hteo da kazem :).

Ja sam do svoje sedme godine pricao uglavnom nemacki, posto sam tamo ziveo...sa roditeljima je u opticaju bio i srpski (tj. ex-srpskohrvatski) i nemacki, a u obdanistu i ostaloj komunikaciji sa okolinom iskljucivo nemacki.
Moj srpski je u vreme dolaska u ove krajeve (pred polazak u prvi razred osnovne) bio veoma komican - dosta rupa u recniku, koristio sam ijekavicu (moji su poreklom iz BiH), tvrdi suglasnici (posebno izrazeno grleno "R" sve do trinaeste godine), ali se to vremenom potpuno izgubilo. Nazalost, izgubio se i moj nemacki koji sam skoro u potpunosti izbrisao iz glave vec posle devete godine, zahvaljujuci kretenima iz okoline (prvenstveno iz skole) koji su me ismevali zbog mog akcenta i nepoznavanja mnogih reci.

Milose,
mozda nisam dovoljno naglasio, ali zelim da dete nauci srpski i to ne mora biti perfektan. Ipak smo razliciti i imam razloge da verujem da ce od srpskog imati koristi.
Detetova "osetljivost" za ucenje jezika je posebno izrazena do neke 5. godine i do tada uci bez problema 3 jezika.

Mene konkretno interesuju neki detalji tog procesa (naveo sam na pocetku) i ne bih ulazio sad u ocenjivanje vrednosti tog procesa, obzirom da sam vec doneo odluku da dete uci oba jezika paralelno i iza te odluke stoji jos dosta faktora privatne prirode koje je besmisleno iznositi na forumu.

@Emil,




Ovo mi je posebno interesantno ;)
Ovde znam par primera gde svaki roditelj prica svoj maternji, osim u nekim situacijama gde se prica nemacki - npr za vreme zajednickih obroka ili zajednickih poseta nekim prijateljima. Ovo se, naravno, odnosi na nemacko-neki.drugi.jezik brakove.
Meni je blize resenje koje si ti izneo.

@Acardio,
sa koliko si godina krenuo u obdaniste? Jedan od razloga pokretanje ove teme je taj, sto bi morali dati dete u jaslice kad bude oko godinu i po dana, pa zelim da vidim kakvu taktiku da spremim ;)
Da li mozda znas kad si razdvojio nemacki i srpski, tj da li je tvoj nemacki bio jasno formiran pre polaska u skolu?

U gradu gde sam ziveo (Mülheim-Ruhr) tada nije bilo jaslica, tako da sam krenuo u redovno obdaniste sa 2.5 godine.


Potpuno formiran jer sam sa svih strana upijao informacije na nemackom, u obdanistu se koristio iskljucivo nemacki. Ja sam u potpunosti funkcionisao na nemackom jeziku i smatrao ga svojim. Srpski je bio rezervisan samo za komunikaciju sa matorcima. Cak i kada bih sa njima isao kod njihovih prijatelja (onih iz ex-YU), pricao sam na nemackom i tesko je bilo naterati me da govorim na srpskom. To sam smatrao jezikom koji je samo za "kucnu upotrebu".
Pre nego sto sam se doselio u Beograd (pre navrsene sedme godine) vec sam uveliko citao i pisao na nemackom...tako da je jedino sto mi je i danas ostalo od nemackog jezika to da mogu odlicno (sto bi se reklo - kao Nemac) da citam tekst na nemackom, bez obzira sto pola toga ne razumem :)


Tesko je to tacno reci, ali evo sad sam pitao matorce...koliko oni mogu da se sete - kazu da sam progovorio na srpskom, a da sam nemacki usvajao nakon druge godine u sve ucestalijoj komunikaciji sa nemackom okolinom, a narocito kada sam krenuo u obdaniste.

Verovatno ima smisla, nisam se upustala u detalje, jer im je to navodno savetovao strucnjak, posto kao sto rekoh dete ima disleksiju!



Po svakoj normalnoj logici mu NIJE bolje da potencira nemacki, jer ne moze da se zna sad gde ce jednog dana da zivi, a i lepo je znati jezike oba roditelja! A po cemu to od srpskog nece imati koristi? Uvek je bolje znati sto vise jezika!


Znaci bas kao sto navedoh primer onih devojcica iz italijansko-srpskog braka. Izgleda je to dobra formula!


Ovo je istina! Ja nisam bila u mesovitom braku, ali sam zivela u inostranstvu, u mestu gde inace zivi dosta stranaca, pa se moj sin druzio sa decom raznih nacija, a grcki je slusao svuda okolo... Rezultat: govorio je sve one jezike dece sa kojima se druzio! Naravno na onom nivou koliko mu je trebalo. Ali umeo je da se snadje na svakom od njih. Isto tako su i ta druga deca od njega ucila srpski. Cak je i arapski poceo da natuca.

Da se nadovežem na sebe još malo: kao posledica ovakve jezičke politike u našoj kući, i mama je naučila mađarski, a otac slovački; naravno, to njihovo znanje je "bazičnije", ali sasvim upotrebljivo! Npr. mama razume skoro svaki "kućni" razgovor, a ume i da priča do neke mere - opet ono osnovno, ko si, gde si, kako si, kad dolaziš i sl...

Tako da, Isak, možda i tvoja supruga nauči srpski, uz tebe i vašu ćerkicu

Poenta je u tome da ce je zelje naterati da nesto nauci.
Ako bude imala zelju da cuje i vidi nekoga iz Srbije pocece da trazi nacin da to i ostvari.
Shvatice da to moze putem interneta i da mora da zna i jezik da bi razumela
i da bi je razumeli oni sa kojima komunicira.

Ti pricaj srpski,supruga nemacki i cerkica ce poceti da "upija" i jedan i drugi jezik.

Bice slucajeva kada ce nesto znati da objasni samo na jednom od jezika -
tada joj pomozite da to nauci i na drugom jeziku.
U situaciji kada budete sigurni da nesto zna na oba jezika a potencira samo jedan onda je
ignorisite dok ne progovori onim jezikom kojim zelite da vam se obraca u tom trenutku.

Ja znam za situaciju gde je majka Grkinja a otac Englez i gde dete (deojčica,tada je imala 2 godine) perfektno komunicira sa majkom na grčkom a sa ocem na engleskom i to od prvog trenutka kada je progovorila tj paralelno je učila oba jezika.....bez grešaka u naglasku,akcentima i sl......deca su stvarno čudo za učenje jezika jer moj sestrić koji živi u Švici odlično govori nemački,francuski,engleski i naravno srpski....često su se selili,klinac menjao zabavišta,učiteljice i bez opterećenja(za razliku od roditelja) učio jezike kroz igru-zezanje........da je jezik,u današnjem multikulturnom svetu svojevrstan vid bogatsva govori i mala anegdota gde je jedan moj drugar rastući u mešanoj sredini(komšiluku) naučio ciganski iz zezanja...sve mu se isplatilo pre 10-ak godina kada su razni humanitarcil počeli da pohode KV i dele pomoć al kako se sporazmeneti sa svima?Naravno upadne on i iz zezanja je zarađivao par stotina dolara pričajući sa Romima.....pozzz!

Vas dvoje me niste razumeli :) Naravno da ne mislim da dete ne treba uciti oba jezika. Samo mislim da ce mu vise koristiti da bolje zna nemacki(a i isak je sam rekao da srpski ne mora da bude perfektan)...
E sad odgovor na emilijinu poruku: po svakoj normalnoj logici bolje je da dete koje zivi u nemackoj i koje ce ici u skolu u nemackoj zna bolje nemacki :)

Hvala bogu da je jedna tema(ova) iole zanimljiva i vredna citanja na ovom forumu..

A to :)

Pa nije losa ideja. Imamo ovde par prijatelja Srba i Hrvata, cija deca isto govore oba jezika, tako da ce biti jos prilika za "trening".
Inace, znam par, sad vec odraslih ljudi, koji su odrastali u dvojezicnoj porodici i naucili oba jezika dobro, iako su jedan ucili samo uz jednog roditelja - bez babe, dede, odrastali u skoro "sterilnom" nemackom okruzenju.




Klinci su neverovatni. U bolnici sam cuo razgovor jedne klinke koja je delila sobu sa mojom cerkicom sa njenim roditeljima, koji su joj bili u poseti. Mama na ceskom ili poljskom (nemam pojma tacno), tata na grckom, baba na nemackom, a cerka svakom odgovora na jeziku kojim je pitana :) Imala je oko 5-6 godina.

Meni je vazno da dete ima jasno razgranicene jezike pre polaska u skolu, ali kako citam to nece biti problem.

@Milos911
Naravno da je bolje da bolje zna nemački u nemačkoj nego srpski

Taman da otac sa svojim detetom u ovde spomenutim okolnostima nikada ni reč ne progovori na nemačkom, dete ima majku s kojom priča nemački, i živi u sredini u kojoj se taj jezik govori - i ono će taj jezik savladati savršeno!

Pa kako god okrenes, nemacki ce da zna! Mislim da to nije poenta! Treba da nauci i srpski i nikad se ne zna da li ce joj i koliko trebati.

A i Emil Ranc ti je lepo odgovorio...



He, he... podseti me ti sa ovim na jednog mog prijatelja, Svajcarca... Znam da nije za ovu temu, jer je odrastao covek u pitanju...

Elem, majka mu je Austrijanka, a otac Svajcarac iz Zeneve. A covek je rastao prvo u Zenevi, posle se porodica preselila u Kairo. Samim tim mu je francuski prvi jezik, nemacki je naucio uz majku, a arapski je naucio jer je u Kairu ziveo kao dete i skolovao se u jednom periodu... Sve u svemu jedna vrlo neuobicajena prica.

Ali meni je bilo smesno kad sam ga slusala kad prica s majkom! Ona mu prica nemacki, on njoj odgovara na francuskom. A zna i nemacki, nego mu je lakse da se svadja na francuskom! I tako razgovaraju bez problema. To mnogo smesno deluje nekome ko slusa sa strane. I onda odjednom, oboje pocinju da razgovaraju na arapskom (koji i majka zna odlicno). I tako stalno menjaju jezike. Valjda im dosadi jedan, pa predju na drugi...

Sin mi je pola Srbin, a pola Nigerijac :)

Ima 14 meseci, jos ne prica razgovetno, ali kad mu ja na Srpskom kazem da dodje ili ne radi nesto, razume bez problema, a kad mu mama na Engleskom kaze to isto, opet razume :)

Videcemo kako ce da bude kad pocne da prica kako treba...

Odprilike.
Nemacki ce biti dominantan, jer i majka govori nemacki, a vrtic ce samo potvrditi to jos vise.

Sad je pitanje samo koliko medjusobno uticu ta dva jezika i da li, uopste to i rade -npr akcenat, mesanje reci- u kojoj formi organizovati komunikaciju u kuci.



Meni je na pocetku, kad sam se doselio, bilo to neobicno, ali sad kontam da poznavanje 3, pa i 4 jezika nije vise tako ekskluziva. Zamisli samo u kojoj su prednosti klinci naspram svojih roditelja.
Jbg globalizacija ;)



E ovo je nesto novo :)
U slicnoj smo situaciji - sta kontate za vrtic? Imate li nekih baba, deda pri ruci ili si samo ti tu kao korisnik srpskog?

Juče i prekjuče sam pročitao dva teksta u novinama sa naizgled oprečnim informacijama.

U prvom je navedeno kako se pojavila aplikacija za Ajfon koja "prevodi" bebin plač (tipa da li je gladna, ili joj je dosadno, ili joj nešto smeta itd.), jer po teoriji tvor(a)ca aplikacije sve bebe na svetu isto plaču. U drugom je opet navedeno kako bebe još dok su u stomaku čuju razgovor svojih roditelja i okoline i "upijaju" intonaciju, pa na primer francuske bebe plaču sa drugačijom intonacijom od nemačkih.

A ovo što se tiče razgovora dve osobe na više jezika istovremeno, to jeste zanimljivo ali i lako objašnjivo. Naime svaki jezik ima neku posebnost i pogodniji je za izražavanje različitih osećanja od nekog drugog. Uostalom sve je prisutnije i kod nas među omladinom, da se izražavamo na engleskom, te započinjemo rečenicu na srpskom a završimo je na engleskom jer su nam glave pune fraza što sa televizije što sa Interneta koje se nameću kao pogodne za komunikaciju.

Reč "omladina" je uslovno upotrebljena, u smislu da je mlad svako ko se mladim oseća :)

Teorija razvoja govora ima stvarno puno.
Ja se npr secam da smo na faxu ucili i teoriju od Comskog, gde on tvrdi da svako dete ima urodjeno znanje i poseduje univerzalnu gramatiku, te da samo treba da prepozna neke specificnosti maternjeg jezika ;)

Prenatalna psihologija odavno proucava razvoj deteta dok je jos u stomaku i reakcije na glasove iz okoline, ali nisam cuo da dolazi do razlicite intonacije u placu. Iz licnog iskustva, mogu potvrditi da je urlik beba kad su gladne prilicno isti kod razlicitih nacija ;)


Ko zna - to je jos klizav teren.

Ako ti nesto znaci da ti opisem njegov slucaj, jer on je mozda dobar primer sta od svega ispadne na kraju...

U pitanju je odrastao covek sa dva maternja jezika (da se tako izrazim). Ja nemacki ne znam, ali kad ga cujem kako govori, meni zvuci da govori skroz bez akcenta! Znaci - oba jezika koristi podjednako, ni u jednom se ne oseca akcenat onog drugog! Verovatno je to i posledica toga sto je vreme provodio kao mali u Austriji, kod babe, a i sto je majka s njim govorila nemacki. Mada, sam mi je priznao da u pisanju nemackog pravi greske, a to je verovatno posledica toga sto se nije obrazovao na tom jeziku.

A kao so rekoh... U pricu mu je uleteo i arapski, pa i njega koristi podjednako kao ova svoja "dva maternja".



Moguce da si u pravu! Nema boljeg od nemackog za svadju, he, he...



Sto se ovih prica tice, mislim da ljudi mnogo lupaju, tek da skernu paznju valjda! Kakav bre razlicit plac kod beba raznih nacija?!

Mali je tek 14 meseci, a ovde (Nigerija), samo ja pricam srpski. Jedno je sigurno. On ovde NECE ici u skolu, ali ne zbog rase vec zbog licne bezbednosti (kao belo tj. polu-belo dete moze da bude meta otmice). Znaci, imam jedno 3-4 godine da se prebacim u neko civilizovanije podneblje (nebitno koji jezik je u upotrebi).

p.s. Sto se plakanja beba razlicitih nacija (ili jos pre, razlicitih rasa!) tice, nema tu razlike. Imam prilike csto da vidim 100% nigerijske bebe kako placu, nigerijsko-srpske, nigerijsko-ruske itd... i sve je to KMEEEEEEEEE, samo razlicit tonalitet :D

Mozda je fazon u tom tonalitetu... One koje placu na nemackom mora da imaju dublji tonalitet, od onih koje placu na svahiliju npr.!

Ili možda japanskog? :)

@bttp

Jeste, u pravu si, nije mi pao na pamet japanski! Kako li tek onda njihove bebe placu?

Naprotiv - nemacki je prilicno zvonak kad ga naucis i prilagodis mu usi :)

@Isak666

Moguce. Kad ga duze slusam, stvarno prestaje da smeta. Para usi samo u pocetku dok se ne naviknes.

A malo sale nije na odmet...

Od viska (poznavanja jezika) glava ne boli. Vidite da dete date u vrtic sa programom za osnovno upoznavanje jos nekog jezika, engleskog, francuskog, grckog, zasto da ne. Mislim da teorija moguceg problema oko "glavnog" jezika ne drzi vodu, u Nemackoj ce to sigurno biti nemacki.