[ grado @ 15.11.2009. 21:29 ] @
Da li je to uopšte moguće danas bez jake veze ili puno para.
To su preduzeća sa nekoliko stotina hiljada zaposlenih i sigurno svaki dan postoji neka fluktuacija radne snage - neko sam napusti, neko ode u penziju i uvek ima prostora za nove ljude. Obzirom da je ovde sve postavljeno naglavačke, ti poslovi su u odnosu na privatni sektor najlakši, veoma sigurni i najbolje plaćeni. Javna tajna je da se do tih poslova dolazi, između ostalog, i kupovinom radnog mesta. Mene interesuju konkretna iskustva iz prve ruke, ako neko želi da piše o tome. Da budem krajnje otvoren - koliko para (mesečnih plata) ima smisla dati za jedan takav posao, naročito imajući u vidu da danas više ništa nije sigurno, pa ni tako kupljeno radno mesto. Siguran sam da uvek postoji mogućnost zaposlenja na takav način, obzirom da direktori tih kompanija nemaju obavezu raspisivanja konkursa i mogu sami da odluče koga će da zaposle. Slažem se da je ovo krajnje nemoralno, protivzakonito itd. i nije mi ideja da se o tome diskutuje. Jednostavno, država je takva, ta preduzeća su partijski plen i zapošljavaju na principu ravnoteže interesa - ako je velika suma u pitanju, postoji jak interes da se obezbedi jedno novo radno mesto, a sa druge strane suma ne sme da bude ni prevelika jer se onda praktično u dužem vremenskom periodu radi besplatno.
Eto tako, tema je krajnje škakljiva i na malo provokativan način postavljena. Želeo bi ta čujem neka razmišljanja sa tim u vezi.
[ marko37 @ 15.11.2009. 22:18 ] @
Aj jedno kontra pitanje: zašto bi neko ko ima znanje & volju za rad uopšte razmišljao o poslu u javnom preduzeću? Da radiš za relativno malu platu, okružen mediokritetima (u najboljem slučaju), da ti šef bude partijski aparatčik, a da ti dalje napredovanje direktno zavisi od toga koliko ti je kičma savitljiva.
[ lenhi @ 16.11.2009. 10:40 ] @
Citat:
marko37: Aj jedno kontra pitanje: zašto bi neko ko ima znanje & volju za rad uopšte razmišljao o poslu u javnom preduzeću? Da radiš za relativno malu platu, okružen mediokritetima (u najboljem slučaju), da ti šef bude partijski aparatčik, a da ti dalje napredovanje direktno zavisi od toga koliko ti je kičma savitljiva.

A kod privatnika kao to neće imati?
Svako zna da je smisao poslovnog življenja u našoj državi, da se uvališ u neku budžetsku firmu ili javno preduzeće?
Kod privatnika ćeš sigurno da radiš za veću platu?! Hoćeš malo morgen!
U privatnom biznisu radiš sve nema određenog radnog mesta tako da ne vidim zašto je to prednost napredovanja.

To je moje iskustvo i mojih najbližih sa privatnicima. Nema redovne plate, sigurnog radnog vremena, radničk prava su nula... Džaba tebi znanje i volja ako to privatnik ne ceni. Tebe interesuje novac, a ako ga nema sve ostalo je šuplja priča.
Moj prijatelj se interesovao da upadne u Poresku Upravu jer je čuo da jedan inspektor ide u penziju sledeće godine, pa je mislio da uleti na njegovo mesto. Znaš šta su mu rekli: "To mesto je kupljeno još pre 5 godina za sina jednog drugog inspektora". Eto toliko o tome koliko je lako ubaciti se u takva preduzeća.