Pa, dobro, koliko je mrtvih imalo pravo glasa, ovo i nije tako neobicno :)

Neobicno je to sto su nekog drugog (za sad nepoznatog mrtvog coveka) na drugom kraju Srbije identifikovali kao Dragana Ignjatovica, svedoci koje doticni ni ne poznaje (tri svedoka) su potvrdili njegov identitet(!?), niko nije obavestio njegovu porodicu i sl. Mnogo je tu cudnih stvari koje ukazuju na moguce organizovano prikrivanje identiteta nepoznatog pokojnika a mozda i uzroka njegove smrti.

Postoji procedura za ovakve slučajeve, i uz najbolju volju ne mogu da poverujem da je moguće da neko 8 godina ne može da pokrene i da završi tu proceduru. U tu proceduru je uključen sud i ona može potrajati, ali slučaj se na kraju reši. I naravno da mora sud da kaže poslednju reč, jer je teško i zamisliti haos i korupciju koji bi nastali kada bi opštinskim činovnicima bilo dozvoljeno da samostalno menjaju zapise u matičnim knjigama. Uz simbolične nadoknade od 100 do 1000 evra, biste mogli uzeti nekome identitet, sahranjivali bi i podizali iz mrtvih ljude svaki dan, prepisivali imovinu, menjali imena i slično.
Poenta - bolje je da ne mlati praznu slamu, već da pokrene proceduru.

Kao što rekoh na nekoj drugoj temi, nakon što su nas evropljani naučili kako se prave i uručuju pasoši i lične karte, iskreno se nadam da će da nas nauče i
- kako se radi sa vozačkim i saobraćajnim dozvolama i registracijama
- kako se vode matične knjige rođenih, venčanih, umrlih, državljana
- kako se vodi katastar.

Ono što je meni u celoj ovoj priči tragično, što sad pojednic mora da obija desetine šaltera i kancelarija da bi ispravio nečiju grešku.

I što je još gore nikada neće saznati ko ga je i zašto zahebo.