Ne prodje dan da o ovoj temi ne slusam gomilu misljenja na radio stanicama.
Nekoliko zakljucaka se izkristalisalo:
1)
Nominalno - da, to je dobra mera.
Medjutim:
2)
Pravi razlog skupog i nedostupnog zdravstvenog osiguranja nije skupa medicinska usluga sama po sebi,
nego cinjenica da je americko drustvo lawyer-izovano do bola. Trend je poceo negde od sedamdesetih,
sloboda da svako svakoga tuzi i vucara po sudovima za sve i svasta, sa vrlo nisko spustenom lestvicom
za nesto sto se zove 'frivolous lawsuit'. U ostalim zemljama sudija daleko cesce otkaci nekoga ko podnosi
tuzbu za neku banalnu glupost.
U prvo vreme je ta sloboda davala iluziju velike i lako dostupne pravde. Posredni rezultati te drustvene
politike su se pokazali kao mnogostruko losi, pocevsi od srednjih skola u kojima profesor fizickog mora da
'gazi po jajima' kad bira klince u skolski tim da ga neki roditelj ne bi tuzio sto mu je detetu uskracen shot
at university scholarship, pa sve do medicinskih institucija koje moraju da imaju disproporcionalno velike
fondove i skupa business osiguranja, skupe pravne timove, pipave i komplikovane svakodnevne procedure,
vezane ruke u mnogo inace prostih slucajeva.
Poznavaoci sistema se zdusno slazu da reforma u sustini nije bila potrebna, tj. da bi se isti efekat postigao
ogranicenjem maksimalne sudske nadoknade za odstete, tj. svi u sistemu bi mogli da popuste cene, pa bi
medicinsko osiguranje bilo daleko dostupnije za sve (negde na nivou prvih 5 drzava u svetu po kvalitetu
zdravstvenog osiguranja).
U ovom trenutku, odnos kuca zdravstvenih osiguranja prema lekarskim i zubarskim ordinacijama je macehinski.
Vrlo cesto odlucuju da ne priznaju nesto sto je ocito da kosta toliko, tako da niko nije zadovoljan njihovim
rezimom podrske zdravstvenih usluga.
3)
Oni koji prate celu problematiku reforme zdravstva u svetlu politickih igara i krugova isticu da je cela prica
samo gigantski napor da ceo biznis sa zdravstvenim osiguranjem zavrsi pod kontrolom nekoliko najvecih
igraca u vrhovima dve partije.
Pomenuti su i planovi da se ogranicenje posedovanja oruzja, posle svih bezuspesnih napora da obezvrede
Drugi amandman ustava koji datira jos od 1791-ve, izveded na taj nacin sto ce da se oruzje deklarise kao stetno
po zdravlje, pa da se nizom prelaznih zakona eliminise ili mnogo oteza posedovanje
Konkretna zasluga Obame se procenjuje uglavnom kao zasluga nekoga ko
nije Clinton, koji su oboje
pokusavali da nesto urade na tom planu, medjutim, procenjeno je da je 'mnogo macki govedja glava', tj.
nisu umeli da dobro odigraju 'raspodelu plena' sa ostatkom politickog copora, tako da ih postuju kao opaki
politicki klan, ali ih isto toliko i nepodeljeno mrze i zaziru od njihove beskrupuloznosti.
Obama je bar u ovih prvih godinu dana izuzetno bled kao predsednik. Masa ljudi ga dozivljava kao prijatnog
pricatora, tipa je ocito obrazovan, nacitan, retoricar, medjutim nema pravu cuku da zaista sprovede stvari
u delo, a ima krajnje sumnjiv predhodni politicki background. Osim ocite cinjenice da je prvi crni predsednik
(sto uopste nije mala stvar), isticu ga vise kao spretno umetnuto mazivo u skripucim politickim odnosima
sa islamskim svetom, nego kao figuru od stvarnog znacaja.
U domenu unutrasnje politke, masa ljudi najvise ne voli sto se njegova inicijativa da se bankama odobre
sredstva da snize ljudima kamatne stope i refinansiraju dugovi na nekretninama odigrava izuzetno sporo,
traljavo, i mahom nikako. Izuzev srecnika koji su uspeli da u samom pocetku nesto urade, ostali cekaju
mesecima bez ikakvog rezultata. Banke u praksi celu pricu vrlo uspesno miniraju, i niko u sustini ne reaguje.
Smatra se slabim da zaista udari na pravi uzrok problema, iako ga je jasno identifikovao (sto je dobro za
intelektualca, ali kilavo za coveka koji bi trebalo da je od moci i uticaja).
Ovde ga svrstavaju medju trojicu od poslednjih 12 predsednika ciji je approval rating spao ispod 50 % vec
u prvih godinu dana:
http://en.wikipedia.org/wiki/U...s_presidential_approval_rating
Ima jos vremena, doduse, za sve pobrojano da se iskaze u punom svetlu, i da se koriguje u nekom trenutku.
[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.12.2009. u 02:37 GMT+1]