Ulazak u PDV važi za SVE koji prevale 4 miliona prihoda godišnje (fizička lica, preduzetnike i preduzeća). Nebitno je da li se firma ima više delatnosti ili izdvojenih jedinica.

Možda je korisno spomenuti kako se računa prihod:

U slučaju PDV-a, gleda se prihod od današnjeg dana do istog tog dana prethodne godine. Dakle svaki dan se pomera interval. Ko dođe blizu tog iznosa, mora dan po dan da izračunava kako bi u slučaju probijanja morao da se prijavi. Rok za prijavu je vrlo kratak, mislim da je 5 dana, a za neprijavljivanje može da se dobije "skupa" kazna. Zapravo, sve vezano za PDV se veoma kontroliše i kazne nisu male.

U slučaju limita od 3 miliona za paušalce, tu se gleda kalendarska godina, što je prilično drugačije nego u slučaju PDV-a. To je neusklađenost propisa i dakle, ako preduzetnik posmatra ostvareni promet po kalendarskoj godini, on je uveren da je paušalac. Međutim, ako zaboravi da proveri promet u proteklih 12 meseci, može mu promaći činjenica da je u jednom trenutku prešao limit za prelazak u sistem PDV-a što će ga skupo koštati.

nisi ti mene razumeo
ako imam poslovnujedinicu 1 na kojoj u zadnjih 6 meseci imam 3 000 000 i poslovnu jedinicu B u kojoj imam 3 000 000 isto, da li sam usao u PDV jer se racuna ukpno ili nisam jer se racuna odvojeno.

a pod 2 - cuo sam da PREDUZECE mora biti u PDV-u bez obzira dal ima 2 ili 3 miliona godisnje - moje pitaje je da li je ovo istina , tj da li mogu otvoriti preduzece i izbeci PDV i plus ako iam preduzece i 3 poslovne jedinice koje prave po 3 000 000 ( a pritom totalno razlicite - pekarstvo,ugostiteljstvo,marketing) zasto bih ja bio u PDV-u, onda cu otvoriti 3 preduzetnicke radnje.

Rekoh ti da se poslovne jedinice na računaju. Gleda se ukupan prihod firme, bez obzira na broj jedinica. U tvom primeru je firma napravila 6 miliona i mora u PDV. Zamisli da je tako ko što ti kažeš, pa svi bi otvarali poslovne jedinice i tako izbegavali ulazak u PDV.

Napisao sam ti odgovor i za pod dva, preduzeće, preduzetnik i fizičko lice mora da uđe u PDV ako prevali 4 miliona prihoda. Dakle, da ponovim još jednom, granica za ulazak u PDV za preduzeća je 4 miliona. Ako imaš prihod preko 2 miliona, ti možeš po svojoj želji da se dobrovoljno prijaviš na PDV ali preko 4 miliona MORAŠ!

Pošto PDV radi po firmi a ne poslovnim jedinicama, otvaranjem poslovnih jedinica nećeš izbeći PDV.
Možeš da otvoriš više preduzeća i u tom slučaju svako ima svoj prihod.
Više radnji ne možeš da otvaraš jer radnje glase na ime i prezime. Jedino da se radnja registruje na nekog drugog. Nije retak slučaj da neko otvori radnju na ime svoje žene, oca ili neke bliske osobe i posluje preko njih.

Saja, kako sad 4 miliona, zar nije bilo 3 miliona, čini mi se da se sve vreme pričalo da je granica za PDV 3 miliona?

Saja je u pravu. Verovatno misliš na paušalce i njihov ukupan prihod ako premaši 3 miliona moraju da počnu da vode knjige.

Deker, pogledaj još jednom šta je napisao Saja, šta ja, a šta ti.

I ja mislim da je granica za PDV 3 miliona, kako vidim to kažeš i ti, a Saja kaže 4.

Izvod iz Zakona o PDV:


Znači, za PDV je 4 miliona, kako sam čini mi se i napisao.

Pravo za paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 3 miliona dinara (Na ovo sam mislio kada sam spomenuo paušalce).

Jedno sa drugim nema neke veze, ali sam pomislio da si možda pomešao cifre, verovatno nisam trebao ni da pominjem paušalce, samo sam uvećao zabunu. Izvini.

Nastala je zabuna, dakle, granica za obavezan ulazak u PDV sistem je 4 miliona a granica do koje neko može imati status paušalca je 3 miliona. Jedno sa drugim nema veze pa ne treba mešati.

Konkretno pitanje:

Neki paušalac ima prihod u prethodnih godinu dana 3,2 miliona dinara.

Mora li da uđe i sistem PDV-a ili ne mora?

Ne mora. Samo više neće biti paušalac.

Primetio sam da ima ljudi koji vezuju paušalce sa PDV-om po principu, il sam paušalac il sam u PDV sistemu. To neme veze jedno sa drugim. Možeš da ne budeš paušalac i da ne budeš u PDV-u. Jedino što ne može je da budeš i paušalac i u PDV-u.

Šta će onda biti?

Očigledno da to nije jasno, pojasnite ako znate, znači koji je onda njegov status, kolike su mu obaveze, kako plaća obaveze itd.

Biće da mora da plaća porez i doprinose po ostvarenoj dobiti a ne paušalno. Dakle mora da ima knjigovođu, da knjiži prihode i rashode i na kraju godine preda završni račun kako bi na osnovu njega platio poreze i doprinose.

To praktično znači da mora da pravda račune, računa ulaze-izlaze itd, i sve to što rade firme u sistemu PDV-a.

Koja je onda bitna razlika između njega i onih u PDV-u, kada vidimo da su vrlo velike razlike između njega i običnih paušalaca koji niti pravdaju račune, niti imaju knjigovođu, niti (čini mi se) prave završne račune?

u jos 18%...

Da.



PDV sa ovim o čemu pričamo (paušalac, ne-paušalac) nema nikakve veze.



Kad si u PDV-u, plaćaš 18% na razliku u ceni. Sam si dužan da radiš obračun, predaš prijavu i platiš.

Jasno mi je da naplaćuješ od klijenata 18% veći iznos, ali to nije neki problem pošto se taj iznos njima vraća, zato to i nisam uzeo u obzir pri tom pitanju.

Ono što je bitno je da čim pređeš tri miliona - ti moraš da pravdaš ulaze-izlaze (što je ogromna komplikacija koju ispod tri miliona nemaš), i da osim toga na ostvarenu razliku plaćaš još 10% poreza na dobit, jel tako?

Tih 10% ti se direktno izbija iz džepa i to je onda prava suštinska razlika koja se prilikom prelaska preko 3 miliona dešava, zar ne?

Ima ili još nečega takvog?

Nameti paušalca i ovih koji nisu paušalci su otprilike isti. Imaš porez i doprinose. Samo paušalci to plaćaju paušalno, na iznos koji im odredi poreska uprava a ovi drugi moraju da vode knjige pa plaćaju tačno onoliko koliko su radili. Radiš više - više plaćaš, Radiš manje - manje plaćaš. Kod paušalca plaćaš uvek isto stim što i tu iz godine u godinu poreska uprava prati tvoje prihode i koriguje iznos paušala. Ako na primer završiš godinu sa 2,5 miliona prihoda, za sledeću godinu sigurno nećeš dobiti rešenje da plaćaš 10 hiljada mesečno nego više.

Naravno da su paušalci u prednosti jer ne moraju da se bave vođenjem poslovnih knjiga niti imaju izdatke za knjigovođu. To je pogodnost koju svaku treba da iskoristi ukoliko se bavi uslužnim delatnosima i ima male prihode (do 3 miliona godišnje). Paušalaca ima dosta i država prosto neće da se bakće sa njima u pogledu vođenja poslovnih knjiga. To su male pare da bi se pravila mašinerija za kontrolu tolikog broja malih privrednika. Sa druge strane, ko hoće da se bavi ozbiljnim biznisom koji pravi "dobre" pare, knjige moraju da se vode.

Koliko vise? Da li je to neka znacajna razlika ili ne?

Ne znam nikoga ko je imao tolike prihode pa da ti kažem tačno ali reko bih da će paušal biti prilično veći. Porezi i doprinosi su 46% od prihoda. Kad krećeš da radiš, poreska uprava ti napravi paušal prema prosečnoj zaradi u tvojoj opštini (ima i nekih olakšica). Ako ti napraviš 2.5 miliona, po meni je realno da dobiješ sledeći paušal koji čini 46% od toga.

Kako bre SAJA, pa ne može se ceo promet od 2,5 miliona kod paušalaca nazvati prihodom, i onda sve to oporezovati sa 46% ?!

To bi bilo pljačkanje, nema šanse da je tako...

Kod paušalaca postoji samo prihod, poslovne knjige ne vode pa se troškovi ne mogu "izmeriti". Ako hoćeš da ti se troškovi priznaju onda moraš da vodiš poslovne knjige i na kraju predaš završni račun na kome je iskazana dobit (prihod manje troškovi) pa ćeš platiti poreze i doprinose na taj iznos.

Moram priznati da mi je prilično zanimljivo razmišljanje paušalaca. Prvo im odgovara što ne vode poslovne knjige i mogu bez pravdanja raspolagati svim parama koje zarade a sa druge strane im smeta što ne mogu da priznaju troškove i što su oporezovani samo po prihodu. Pa, mislim stvarno, ne možeš imati i jedno i drugo. Izaberi model koji ti više odgovara. Poreska uprava ne može gledati u pasulj pa da zna kakvi su nečiji troškovi. Ako hoćeš da ti se priznaju troškovi onda *moraš* voditi poslovne knjige i to po propisima o knjigovodstvu. Na osnovu tih knjiga se utvđuju troškovi i prihodi.

A da li je realno da paušalac koji zaradi 2,5 miliona dobije da plaća paušal od 46%, po meni jeste realno ako već hoće da bude paušalac. Samo znam da je sa takvim prihodima ravno ludosti da neko bude paušalac. Sve preko 1,5 miliona treba razmišljati o otvaranju preduzeća (d.o.o.).

Što baš preko 1,5 miliona?

Ako su recimo dažbine na 1,5 milion 150 eur mesečno, neka na 2,5 miliona budu 250 eur mesečno, to je valjda i logično i ne treba više.

A ako baš zacepe, uvek je tu prijatelj/brat/žena/dete/tašta/itd na koga se može otvoriti nova paušalna radnja pa opet jovo-nanovo dok se ne dođe do tih 1,5 ili koliko već je zona u kojoj su nameti podnošljivi.

To bi bila neka strategija za minimizaciju troškova, zar ne?

Nije baš nego otprilike.



Može, ako im ne smeta da državi odgovaraju za obaveze koje ti praviš onda što da ne. Zakon ne zabranjuje nikome da se registrujeo kao preduzetnik.

Nema šta njima da smeta, otvoriš firmu na njihovo ime (naravno, ako se dogovorite), plaćaš sve što treba na njihovo ime i sve je ok.

Iz tvoje priče se naslućuje (meni makar) da troškovi eksponencijalno rastu preko tih oko 1,5 miliona, pa ako je tako, u toj drugoj godini kada dobiješ nove namete za tu godinu i vidiš da su (ako su), preveliki - zatvoriš tu firmu, a otvoriš drugu (recimo na sestru) i jovo-nanovo.

btw, ne znam nikog ko je to uradio, samo glasno razmišljam da je to jedna od opcija ako se ispostavi da je ovo što si rekao
tačno.

Lepo od tebe što ćeš sve plaćati ali ako ne budeš plaćao ili ne budeš znao da nešto treba da se plati pa ti dođe kazna, ne odgovaraš ti nego oni. I celom svojom imovinom.




Ne rastu eksponencijalno već linearno, nije u tome stvar već da ti d.o.o. pruža mnogo bolji poslovni model, tamo možeš da se zaposliš i plaćaš doprinose na platu (a ne na celokupnu dobit), onda dobit možeš da preneseš u sledeću godinu (kod preduzetnika to ne može), priznaju ti se troškovi (plaćaš porez na dobit a ne na prihode), ne odgovaraš celom svojom imovinom itd...

Ako troškovi rastu linearno, zašto bi išta preduzimao ili menjao do granice od tih 3 (a ne 1,5) miliona, nema potrebe zar ne, jer nikakvo smanjenje ne bi dobio otvaranjem nove firme.

Zato i ne treba tih oko 1,5 milion postavljati kao neku granicu, jedino eventualno zbog onog poreza na dohodak građana, ali to je druga stvar i ne znamo koliko se to kontroliše.

Inače, pitanje je da li d.o.o. predstavlja bolji poslovni model, zavisi da li radiš još negde gde imaš već plaćene sve doprinose, a osim toga ako se baviš uslugama rashodi na papiru su ti vrlo mali, pa bi to sve predstavljalo dobit koja se onda oporezuje itd...

Zaparalo mi je oči ovo kada si rekao da su dažbine 46%, to je apsolutno previše, čuo sam da su troškovi za paušalce do nekih 150 eur mesečno (ako ne radiš više nigde), neka to bude na nivou godine recimo 2500 eur zaokruženo.

To je samo oko 10% tih na primer 2.5 miliona (za koje si rekao da se ne isplati biti paušalac) - a tih 10% je dramatično manje od 46% koje si naveo.

Porez je 10%
Doprinos za PIO je 22%
Doprinos za zdravstveno osiguranje je 12.3%
Doprinos za nezaposlenost je 1.5%

Dakle, ukuno dažbine za poreza i doprinosa su 45.8%

Ako si preduzetnik plaćaš 45.8% na celu svoju dobit.

Ako si preduzetnik ne-paušalac, vodiš poslovne knjige, dobit na kraju godine ti je 2,5 miliona, platiš 45.8% na ime poreza i doprinosa.
Ako si preduzetnik paušalac, ne vodiš poslovne knjige, dobit nije moguće utvrditi bez knjiga pa se uzima samo prihod, pretpostavimo da je prihod 2,5 miliona, logično da ti poreska uprava da rešenje da platiš paušalno 45.8% na taj iznos. Već ovde si u lošijoj poziciji od onoga koji vodi knjige, njemu se oporezuje dobit a tebi prihod.

Kod preduzeća stvari stoje drugačije.
D.o.o. plati samo porez na dobit, to je 10%, dakle 10% od 2,5 miliona. Ako hoće da podigne tu dobit onda plati još 16% ali ne mora da je podigne, može da je prebaci u sledeću godinu.
A doprinose koji su 35.8% ne plaća na dobit nego samo na svoju platu. Može da se prijavi na minimalnu plati u da na nju plati doprinose. To je oko 70.000 godišnje.

U celu tu priču se ubacuje i godišnji porez na dohodak koji će opteretiti preduzetnike ali neće d.o.o. a imamo i maksimalnu osnovicu za plaćanje doprinosa. Drugim rečima, matematika se komplikuje.

Ljubiša je na svom sajtu dao uporedni prikaz poreza i doprinosa za različite pravne forme (fizičko lice, paušalca, preduzetnika ne-paušalca i preduzeće) pa pogledaj
http://www.mena.rs/kakopoceti/uporedniprikaz.html

Mislim Sajo da si se opet zbunio. Jeste - pausalcima se oporezuje prihod ali za poresku upravu ne vazi tvoja tvrdnja prihod = dobit. Kako je tebi logicno da ti se prihod oporezuje na isti nacin kao da ti je dobit? Da je tako niko, ali niko, ne bi bio pausalac.

Ne oporezuje se isto. Kod preduzetnika ne-paušalaca, osnovica porez i doprinose je dobit. Porez je 10% a doprinosi 36% ali postoji maksimum za doprinose pa ako je veća dobit od tog maksimuma, doprinosi idu samo do nekle.
Kod preduzetnika paušalca, porez i doprinose plaćaš na osnovu rešenja poreske uprave koja ti onako paušalno zareže obavezu. Prve godine oni uzmu prosečnu zaradu u opštini za tu delatnost kojom se baviš, tu se gledaju i drugi kriterijumi kao što su broj radnika, lokacija radnje, opremljenost itd. Neki kriterijumi smanjuju osnovicu a neki povećavaju, uglavnom smanjuju. Onda na tu osnovicu primene procente za porez i doprinose i ti dobiješ rešenje po kome plaćaš. Druge godine, pored svih gorepomenutih kriterijuma, uzima se i tvoj prihod prethodne godine. Ako si zarađivao tu negde kao i što su ti izračunali (oko prosečne zarade), plaćaćeš paušal isto. Ako si zaradio 2,5 miliona, platićeš paušal mnogo više. Oni će uzeti tvoju osnovicu 2,5 miliona, plus ostale kriterijume koji mogu da je eventualno nešto umanje. Sigurno nećeš sledeće godine plaćati 10 hiljada ako si zaradio 2,5 miliona. Paušalci ne plaćaju manje porez i doprinose, za njih važe isti procenti samo ne vode knjige nego ih plaćaju paušalno, na osnovu rešenja poreske uprave.

Koliko si siguran u to?
Imam par prijatelja koji su paušalci i iz godine u godinu (najmanje 4 godine) plaćaju paušal kao procenat od prosečne brutto zarade. Znači iz godine u godinu sličan iznos doprinosa i poreza.

I ja mislim da niko ne bi bio paušalac da je tako kako kažeš.

Pozdrav.

Koliki procenat od prosečne bruto zarade? Koliki prihod prijavljuju?



Niko normalan ne prijavljuje sav prihod. Nisam čuo da neki paušalac prihod primljen u kešu uplaćuje na svoj račun (to je de facto prijavljivanje prihoda, kao i upisivanje u knjigu prihoda), osim u slučaju da mu treba da plati porez.

Svaka firma pa i preduzetnik paušalac mora da prijavljuje sav prihod a ako dobija keš mora imati fiskalnu kasu i mora uplaćivati pazar na račun.



Prijavljuje se sav promet po računu a doprinosi i porezi su oko 11000 i svake godine su malo veći, sada su im oko 13000 bez obzira na prihod odnosno promet.

To je tako u teoriji, znam da je tako po zakonu, ali nije u praksi. Jer, ne bi imalo smisla biti paušalac. Već sam pisao o tome.

Nisi odgovorio koliki prihod prijavljuju. Naravno, ne moraš da odgovoriš ako nećeš, ali to bi bio argument tvoje tvrdnje, kako ja to vidim, da porez za paušalce nema veze sa prijavljenim prihodom. Mogao bi da napomeneš u kojoj opštini imaju radnje, jer je i to važno prilikom određivanja visine poreza (recimo u Beogradu se uzima prosek zarada opštine, a ne Republike itd.).

Po Zakonu se mora raditi i u praksi, možda sam ja u nekom "lošem" okruženju ali svi paušalci koje poznajem prijavljuju sav promet i to se smatra normalnim.
I da, naravno da ima smisla biti paušalac.



Primer 1. osnovica oko 28k, obaveze oko 13k, prijavljeni prihod oko 130k mesečno (iz KPO i izvoda banke)
Primer 2. osnovica oko 35k, obaveze oko 16k, prijavljeni prihod oko 210k mesečno (isto iz KPO i izvoda banke)

Iznosi su okvirni i neobavezujući. Ni ja ni niko ti ne može garantovati te iznose ali možeš da se nadaš
Na svom primeru ne mogu da potvrdim ove tvrdnje jer sam paušalac relativno kratko vreme. Možda dogodine.

Ono što sigurno znam jeste da mi je više knjigovođa a i moj poreski referent rekao da iznos osnovice ne zavisi od ostvarenog prometa već od proseka za državu, opštinu, lokaciju, broj zaposlenih, delatnost, bla, bla i još neke olakšice.
Drugim rečima: obaveze su slične za slične delatnosti na sličnim lokacijama.

Svako dobro.

Iznos osnovice zavisi od ostvarenog prometa. Svog i ostalih paušalno oporezovanih obveznika iste ili slične delatnosti. Kao i od istalih dokaza i činjenica i podataka do kojih je poreski organ došao putem kontrole i na drugi način. Ova poslednja rečenica je citat iz Zakona o porezu na dohodak građana. Moj zaključak je da se to ostavlja u potpunosti (određivanje visine poreza) "na dobru volju" poreskih organa.
Ovi primeri što si naveo su "idealni". Bolje ne može.
Ne bi bilo loše da još neko podeli svoje iskustvo, tj. koliko plaća paušalni porez. I možda vrstu delatnosti, jer je to, koliko znam polazni kriterijum za određivanje istog.

Evo citata iz Zakona o porezu na dohodak građana:

Evo i uredbe o pausalcima: http://www.mediafire.com/file/1mnitmnmmza/UredbaPausalci.pdf

axx420 - Hvala na odgovoru. Mislim da će mnogima koristiti.

Ja sam bio paušalac pre deset godina (2000/2001) i koliko se secam, ovo sve sto prica Saja uzmite najozbiljnije(mislim da je tacno).

Oni vam prve godine uzimaju kao osnov prosecnu platu u gradu/opstini, ukoliko nabijete malo veci promet, moze da vas saceka iznenadjenje sledece godine.

E sad postoji prostor od strane poreskog u vidu onih procenata +/-..., ne znam dali se sada dobija u resenju poreza detaljna kalkulacija kako se doslo do krajnje sume poreza, tamo se lepo moze videti sve ovo o cemu se prica..

Po nekim pokazateljima koje sam cuo ovih dana, radnje/agencije imaju jak pozitivan amortizacioni faktor na nasu losu ekonomiju,
pa moze biti da su malo blazi za sada...

Ko se seca Slobinih vremena, tako je bilo i onda, jedne godine je szr super sledece godine bolje preduzece i tako u krug...
igra macke i misa...

Prijavljuju ljudi i uplacuju iako ti za to nisi cuo. I nemoj da vredjas one ljude koji rade po zakonu.



Naravno da je to normalno i naravno da ima smisla biti pausalac (MADA se to knjigovodjama ne isplati jer onda ima manje posla za njih).

Ne vređam. Napisah da JA nisam čuo. Ne bih navodio primere, još će neko i da me prijavi zbog toga. Čini mi se da ne živimo u istoj državi. Mada vidim da nije tako. Izgleda da sam od retkih koji smatra da su porezi previsoki, da je ceo poreski sistem nepravedan, i da imamo fantastično visok broj poreza, taksi, doprinosa i čega sve ne.



Ovo mi nije baš jasno. Moja pretpostavka je da misliš da se ovde neko reklamira i da "navodi vodu na vodenicu". Time što neko ukazuje, objašnjava ovu problematiku, i kao posledicu toga, da neobjektivno prikazuje stvari kakve jesu. Što se mene tiče, nisi u pravu. Ako nisam dobro zaključio, moje izvinjenje unapred.

a da li onda sme da koristi lovu od preduzeca za sopstvene potrebe ili sme da koristi samo lovu od plate [preduzece ima prevozno sredstvo,ne koristi sopstveni auto za rad preduzeca,pa ne dize lovu na konto toga i ostalo]?

ako samo platu sme da trosi,kako odna da zivi od minimalca?

@Horvat
Odgovor je sadržan u citatu koji si naveo. Može da sebi isplati dobit, bilo kad u toku godine, prethodno se plati 10% na dobit (obveznik je firma), pa ako isplaćuješ sebi kao vlasniku, plaćaš na ostatak 20% porez na prihod od kapitala (obveznik je vlasnik, ali plaća i obračunava firma). Od ukupne svote, tebi ostaje 72% (28% ide na pomenute poreze). Tu su i dnevnice za službeni put koje se ne oporezuju do nekog iznosa, čini mi se oko 1500 dnevno.

aha,znaci mozes da podizes lovu za sebe [vlasnika],to me zanimalo :)
[da,mislio sam da se eleminise to sto se moze dizi u obliku dnevnica,troskova za gorivo i slicno,zato sam i napomenuo]

a postoji neki limit do koje love se ici?

Od ekonomske snage svoje firme. Naravno, postoje limiti vezano za banku, čini mi se, kad je u pitanju dnevna isplata novca (ako je u pitanju veća isplata treba najaviti), i limiti u smislu zakona o sprečavanju pranja novca koje ja lično ne bih prelazio (nije ograničeno, ali se takve isplate po zakonu prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja novca).

pa mislio sam s racuna od love koja je "slobodna" ,tj od cistog profita - dobiti
aha,znaci ima od banke i od drzave ,hvala ,to me samo zanimalo :)

Boldiran deo je cista uvreda za ljude koji prijavljuju sav prihod i ne krse zakon:



----------------

Koliko ja ovako kao laik znam (a knjigovodje bi trebalo da znaju to i jos vise detalja) na visinu iznosa koje je pausalac duzan da placa drzavi utice vise faktora, npr: sifra delatnosti (tj. u koju grupu od nekoliko postojecih za oporezivanje spada), lokacija firme, opremljenost firme, prosek zarada u opstini, prosek zarada onih koji su pod istom sifrom delatnosti, itd. tako da se nikako promet pausalcu ne moze racunati kao dobit ili zarada i da mu se, kao sto je neko naveo, naplati fiksno tih 45.8% Da to jednostavno nije tacno uverio sam se tako sto imam prijatelje koji su godinama pausalci (bave se usluznim delatnostima) i kojima su mesecne obaveze nesto vise od 100 eura a firme im sasvim solidno zaradjuju. Ja sam takodje ove godine pausalac i iz PU sam dobio informaciju da ce mi obaveze u konacnom resenju biti oko 10.000 din. bez obzira da li cu imati promet 1 dinar, milion dinara ili par miliona godisnje.

----------------

Da li je moguce da u PU prave takve greske pa nas pojedince zele da postede tih nameta? Nesto ne verujem...

Pretvori se ova tema u raspravu a ne vidim razlog da bude tako. Nigde nije jasno napisano šta se kod paušalaca dešava druge godine. Za prvu je jasno, uzima se prosečna zarada i još neki kriterijumi koji mogu da podignu ili spuste taj iznos, primene se procenti za porez i doprinose i paušalac dobije rešenje. Dakle, prva godina je svima manje-više ista. I kako većina paušalaca zarađuje tu negde oko prosečne zarade, ili malo više, verujem da im se paušal ne menja primetno. Ono što je očigledno glavno pitanje, jeste šta se dešava ako paušalac namlati 2,5 ili 2,9 miliona prihoda za godinu dana. Da li će i dalje i dalje ostati da plaća paušal od 10-15 hiljada mesečno iako zarađuje 210, 240 hiljada mesečno? Jedni kažu da je logično da i dalje plaća tih 10-15 hiljada i čak daju primere a drugi tvrde da će se paušalni nameti povećavati proporcijalno (manje-više) njihovom prihodu. U zakonu, delu koji se bavi paušalcima se spominje samo kako se određuje osnovica za prvu godinu (piše polazna osnovica), to je manje-više prosečna zarada, na koju se primeni procenat za porez i doprinose (oko 46%) i dobije se iznos paušala. E sad, tamo dalje piše da se za određivanje osnovice za paušal mogu koristiti ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. Dakle, ostavljena je sloboda poreskoj upravi da na osnovu svoje procene nekome odredi paušal. Pošto nemamo jasne agrumente i dokaze da li se iznos paušala menja sa promenom prihoda, ja bih ovde mogao samo da dam svoje mišljenje: Paušalci su preduzetnici i za njih važe isti porez i doprinosi koji važe i za sve ostale (preduzetnike ne-paušalce i preduzeća). Sam koncept paušalca ne znači da će on da plaća manje (kako se to u narodu misli) već samo da svoje obaveze prema državi neće plaćati na osnovu konkretnog stanja koje se dobija vođenjem poslovnih knjiga nego paušalno na osnovu rešenja poreske uprave. Dakle, oni ti izdaju rešenje i ti uvek plaćaš isto, po tom rešenju. Međutim, to rešenje se pravi za zaradu u okviru nekog proseka u delatnosti kojom se paušalac bavi. Meni je nelogično da neko zarađuje 220 hiljada mesečno a da nastavi da plaća početnih 10 hiljada na ime paušala. Izvinite lepo, ali svi drugi bi tu platili državi prilično više. Počev od fizičkog lica koje nije registrovano nego samo ima prihode od recimo zakupa nekretnine, pa preko preduzetnika ne-paušalca i preduzeća. Nije da navijam za plaćanje poreza ali navijam za jednakost. Dakle, ako jedan preduzetnik ne-paušalac koji ne može biti paušalac jer je otvorio trgovinsku maloprodaju mora da plaća 46% nameta od svoje dobiti onda mi nema logike da paušalac zaradi 2,9 miliona a plati 120.000 državi. Naravno, sad će neko uporediti to što preduzetnik ne-paušalac plaća 46% na dobit a paušalcima se gledaju samo prihodi. Pa to je samo zato što nema šta drugo da se gleda osim prihoda. Model paušalca je namenjen uglavnom uslužnim delatnostima (čak trgovinske i ugostiteljske delatnosti ne mogu biti paušalci sve i da hoće) i tu se smatra da u njihovom poslovanju troškovi nisu neki bitan faktor. Paušalci uglavnom i zarade onoliko koliki im je prihod. Ako se država svesno odriče tolikih prihoda zbog pospešivanja mikro preduzetništva to je već druga stvar. Inače daleko od toga da plaćanjem poreza i doprinosa po procentima koji važi za sve ostale se obesmišljava postojanje paušalaca. Paušalci imaju pogodnosti što ne moraju da vode knjige i da se opterećuju sa administrativnim procedurama a imaju i jednu veliku pogodnost što mogu slobodno i bez pravdanja da raspolažu svim parama koje zarade pa sad treba i da budu oporezovani sa 5% a toliko bi ispalo da neko zradi 2,9 miliona a državi plati 12 hiljada mesečno. Pa to nema ni u jednoj zemlji na svetu da ti zaradiš skoro 3 miliona godišnje a plaćaš poreze i doprinose sve ukupno 5%. Ne kažem da treba da bude baš 46% kao na dobit ali neka bude bar 30%, 5% je baš malo.

Opet ponavljam da ne navijam za što veće plaćanje poreza i doprinosa. Umesto da država motiviše plaćanje poreza tako što će te pare odlaziti na bolju infrastrukturu, školstvo, zdravstvo... i generalno bolje funkcionisanje države, oni motivišu narod upravo da što manje plaća porez tako što taj isti narod vidi gde završavaju te pare, ili u nečijim privatnim džepovima ili raskalašnim trošenjem i rasipanjem. Kako već ne motivišu narod za plaćanjem, moraju da se služe represivnim merama pa tako najviše nadrljaju male i nejake firme dok velike firme i ljudi bliski vlasti obrću milione. Dok god je tako, potpuno je razumljivo što ljudi na sve moguće načine gledaju kako da izbegnu porez.

Takođe je i tačno da dosta privrednika (pogotovo paušalaca) ne prijavljuje cele svoje prihode. Evo upravo je i danas na B92 osvanula vest kako je država za 6 godina izgubila 850 miliona evra zbog poreske utaje. Dakle taj problem evidentno postoji, i prisutan je, ali sva sreća pa imam utisak sve manje i manje iz godine u godinu. Kao društvo se polako disciplinujemo ali pravi pomak će se desiti onda kad narod bude video svrhu plaćanja tog poreza i to u vidu bolje i efikasnije države. Dakle, nema potrebe da se prepucavate da li neko konkretno plaća porez ili ne, ovde se više priča na nekom globalnom nivou.

@websurfer
"Niko normalan" bi trebalo da se shvati kao niko naivan. Ako se i ovde uvrediš, stvarno mi je žao. Vidim da si tek otvorio posao, pa ima vremena da stekneš iskustva. Možemo da popričamo posle par godina kako ide. Ali hajde, udovolji mi pa odgovori na sledeće pitanje. Recimo da ove godine imaš dobre prohode, recimo po 200 do 250 hiljada mesečno, i da posle 11 meseci, dostižeš skoro 3 miliona prihoda. I dobiješ posao ako ga prijaviš, izgubićeš status paušalca. Posao se plaća u kešu. Šta bi ti uradio? Da li bi prijavio prihod? Pitanje je hipotetično, ne očekujem odgovor.

Ili, imam prijatelja taksistu, koji je naravno paušalac. Uglavnom radi noću, jer su veće tarife, a i ne voli gužvu u Beogradu. I zaradi i do 100 EUR za noć. Naravno da mu ne pada na pamet da prijavi sav prihod, jer ima poprilične troškove. Na šta bi ličilo da taksisti zarađuju više od 2000EUR mesečno?! I zašto li se protive uvođenju fiskalnih kasa?!
Ili, frizeri uglavnom ne prijavljuju sav prihod. Ne sećam se kad sam od svog frizera dobio račun (komšije smo, na šta bi ličila moja frizura kad bih mu tražio?).

Suština je da tvoja iskustva nisu i iskustva drugih. Ti si tek počeo da radiš, a ne možeš znati da li su ti prijatelji iskreni, pa su ti zaista rekli da li prijavljuju sav prihod. Počinje i mene da hvata strah da me neko ne prijavi zbog nečega što pišem ovde.

Nema zakonskih prepreka da poreski organ odreže i mnogo veći porez od onoga koji ti misliš da se plaća. Jer za to ima zakonsko uporište. U tom smislu paušalac nije zaštićen, ne može da unapred zna koliki će mu biti porez. I zato zaključujem da zakon NIJE FER (tu pre svega mislim na Zakon o doprinosima jer je osnovica ista kao osnovica poreza na prihod). I onda se gubi smisao doprinosa, oni su postali porez kao i porez na dohodak, tim pre jer se jedan značajan deo, a to je PIO doprinos odmah troši na sadašnje penzionere. A država može da se "hvali" kako ima niske poreze.

Poreska politika je takva da destimuliše legalno poslovanje (skoro pola zarade ide na porez), ali i destimuliše "rast biznisa" (3 miliona je granica paušalno oporezovanih obveznika). Kako vidim, ovde mnogi smatraju da je paušalno oporezivanje "raj za posao", i gledaće da im prihod ne pređe "magičnih" 3 miliona.
Nemam ništa protiv paušalaca, naprotiv, bio sam to i ja nekada , ali bi poreski propisi trebalo da budu određeniji (ukinuti poreskom organu diskreciona prava određivanja osnovice poreza- na pr. kriterijum vrste delatnosti za određivanje je po mom mišljenju prevaziđen - propis je star nekoliko desetina godina i vodi poreklo iz socijalističkih vremena), da se ograniči osnovica doprinosa (ili da sam odrediš visinu - kao da si zaposlen), porez na dohodak od 10% može da ostane, kako bi što više ljudi "ušlo" u legalne tokove, i koristilo benefite koji iz toga proizilaze.

Naravno, a prihodi se nikako ne gledaju kao zarada (proveri, pitaj u PU). Da je tako ne bi ni bilo pausalaca.



I tu gresis. Kod usluznih delatnosti takodje postoje troskovi (zakup lokala, marketing i jos mnogo, mnogo drugih troskova koji nisu zanemarljivi) i jednostavno nije tacno to sto tvrdis da poreska uprava smatra da je sav prihod pausalaca zarada. Zato se taj prihod i ne racuna i ne oporezuje kao cista zarada vec pausalno (poresku upravu jednostavno ne zanima da li kao pausalac imas troskove i koliki su ti troskovi ALI to ne znaci i da se smatra da pausalac nema troskove i da ne treba da ih ima).



Opet greska. Zamisli uplatis mesecnu reklamu od 100.000 din i nakon toga zahvaljujuci toj reklami imas tog meseca prihod 250.000 dinara. plati ostale troskove (npr. lokal, dazbine prema drzavi, potrosni materijal i sve ostalo sto imas kao troskove). Da li ti je zarada bila 250.000 dinara? Navedi mi jednu usluznu delatnost kod koje nemas nikakve troskove?

Pausal nije namenjen ljudima koji nemaju troskove vec onima koji iz nekog razloga ne zele ili ne mogu da vode poslovne knjige (a to mogu biti najrazlicitiji razlozi, u zavisnosti od konkretne situacije).

Ovo sto si naveo ima jos manje smisla ako se uzme u obzir i da su ti obaveze prema drzavi i poreskoj upravi takodje troskovi. Takodje u troskove spada i komunalna taksa za isticanje firme. Po tvojoj tvrdnji pausalci osim sto kao nemaju nikakvih troskova, jedino da jos ne placaju ni porez, ni doprinose, ni taksu za isticanje firme pa bi onda vazilo prihod=zarada.



Da, ljudi su pausalci i zele da budu pausalci upravo zbog tih pogodnosti. A da je sve tako kao sto tvrdis onda bi svi ti pausalci zahtevali da ne budu pausalci i da pocnu da vode poslovne knjige jer u slucaju da vode knjige, cak i kada bi sav prihod prikazivalii kao cistu zaradu, opet bi mnogo bolje prosli od pausalaca jer bi im se bar obaveze prema drzavi racunale kao troskovi.



OK, pausalci mogu slobodno da raspolazu svim parama koje im legnu na racun.

Pa to mozes i u slucaju da vodis knjige i da sav prihod podignes kao zaradu. Da su tvoje tvrdnje ispravne to bi ti se jos i znatno vise isplatilo i niko, ali niko, ne bi bio pausalac. Ali nije tako.

----------

Dakle, biti pausalac jeste pogodnost. Da nije tako i da je gore biti pausalac niko ne bi ni odabrao da bude pausalac tj. pausalci bi bili slicni nekakvim kamikazama. Ja sam ove godine upravo pausalac zbog tih pogodnosti, kad se sve sabere i oduzme vise mi se isplati da sada budem pausalac. A isplati se i mojim prijateljima koji, kao i ja, godinama imaju firme ali su vec godinama pausalci, nisu nikada morali da predju na vodjenje knjiga i nemaju namere da pocnu da vode knjige dok ne budu morali tj. dok ne probiju taj limit od 3 miliona din. Zar su oni ludi? Zar su oni totalno nenormalni? Ili naivni? Ne bih rekao.

Ako u poslu postoje ozbiljniji troskovi tipa prostor, reklama, par zaposlenih, materialni troskovi najbolji model je preduzece, ako radis sam i bavis se uslugama, koje nemaju vecih direktnih troskova, pausalac je OK/extra resenje, sa tim da drzava moze da odrapi po prihodu(40+%), kad god pozeli, mozda sada ne ili ne prve godine poslovanja ali postoji mogucnost sigurno.

Trenutno je PU razumna/racionalna i dozira one +-% ..

za sada...

45.8 je lopovluk strasan... i oni ocekuju posle da preduzetnici rade sve legalno???