Za ovako nešto je najbolje da pitaš knjigovođu ili poreskog savetnika. U principu, prodajom mašine za veću vrednost od one po kojoj si je nabavio stičeš dobit koja se oporezuje po stopi od 20% umanjeno za normirane troškove (koji predstavljaju 20% od cene po kojoj si prodao) ili za stvarne troškove, ako možeš da dokažeš koji su ti stvarni troškovi.

U tvom slučaju, ako prodaš mašinu za 50,000EUR, a nabavio si je za 25,000EUR, ostvaruješ prihod od 25,000EUR i moraš da platiš porez od 5,000EUR. Ako ti poreski organ ne prihvati da je to tržišna cena mašine, poresko oslobođenje ti može biti samo 10,000EUR, pa plaćaš 20% na 40,000EUR, tj. 8,000EUR.

U slučaju da mašinu uneseš kao nematerijalno ulaganje u preduzeće, možda će ti trebati procena veštaka, ili će ti biti dovoljno da imaš račune po kojima si platio opremu, pa će onda na osnovu amortizacije mašine da imaš troškove čime se umanjuje dobit preduzeća, imaćeš poreski kredit, što dodatno umanjuje porez na dobit na kraju godine, a sebi ćeš moći da isplatiš dividendu, na koju je opet poreska stopa manja nego na zaradu.

A zašto ti mašina ne bi bila ulog u doo (nenovčani ulog ili ulog u stvarima)? Mislim da je bolje rešenje, bolje bi izgledao finansijski izveštaj, a koji jest važan ako želiš da uzmeš kredit ili kad predstavljaš firmu potencijalnim partnerima u poslu (mislim na kupce i dobavljače). Negativna stvar bi bila da povećavaš doo limit za procenjenu vrednost mašine, ali ako ti je razvoj biznisa glavni interes, ovo nije važno.

Inače, moguće je da izvršiš takvu transakciju, ali po procenjenoj, fer vrednosti. Dovoljan je ugovor o prodaji, kojim će se precizirati detalji prodaje. Inače, nema potrebe da precenjuješ svoju mašinu (inače i ne bi mogao, jer ti se takav trošak ne bi priznao kao rashod u poreskom bilansu), jer je porez na dobit 10%, a porez na kapitalni prihod se smanjuje sa 20% na 10%, pri čemu bi ti platio 80% od iznosa poreza na dobit, pa kad se to preračuna, od 100 dinara dobiti tebi ostaje 83 dinara. Ovo pod uslovom da zasnuješ radni odnos u svom doo, što toplo preporučujem (zbog obaveza za doprinose), pri čemu sebi možeš da odrediš minimalnu zaradu.

Što se tiče poreza (po osnovu ovakve transakcije iliti prodaje mašine), na prvu loptu, čini mi se da ih nema; po osnovu zakona o porezu na dohodak građana; zakona o PDV i zakona o porezu na imovinu, ali ne garantujem.

I da dodam, za takvu mašinu, proizvedenu kako si naveo, bi trebao (morao) da uradiš atest za nju, sa stanovišta bebednosti. Ja sam imao sličan slučaj (sam napravio mašinu) i dobio sam atest. Čini mi se da je firma bila Jugoinspekt (ovo nije reklama već informacija, por. mod. - molim da se ne briše), a verovatno takvih firmi ima. Ova stvar JESTE VAŽNA.

@djoka_l
Na koju vrstu poreza si mislio?

Deker: @djoka_l
Na koju vrstu poreza si mislio?[/quote]
Mislio sam na Zakon o porezu na dohodak građana, porez na ostale prihode - ono što je regulisano članovima 81 i 82 Zakona (ako si to pitao).
Sve ono što je prihod, a nije ušlo po drugom osnovu u osnovicu za porez se ovde reguliše...

Sa stanovišta poreza na dohodak građana, prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slućaja do slučaja), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana. Isplatilac je dužan da proceni da li se radi o prodaji sopstvene imovine ili o obavljanju neregistrovane delatnosti, zbog toga što je on, po odredbama člana 101. dužan da obračuna, obustavi i uplati porez na dohodak građana. Procena da li se radi o sopstvenoj imovini zasniva se na osnovu ponuđene količine, vrste i prirode dobra.

Evo me opet. Slažem se sa Sajom. Ovakva transakcija bi teoretski mogla da se podvede pod prometom dobara (robe), na koju bi mogao da se plati PDV, ali je potrebno da bude "u okviru obavljanja delatnosti", što ovde nije slučaj (napravljena jedna mašina, lice koje je to napravilo nije mu stalna delatnost), da bi se zadovoljio potreban uslov iz definicije promet robe u zakonu o PDV-u.

Ovaj deo mi nije jasan. Zasto bi ti otvarao preduzece, samo da bi kupcima pisao racun sa PDV-om?! Komplikujes sam sebi zivot jer u slucaju likvidacije preduzeca ces imati mnogo problema ako do tada nije sve teklo glatko, tj. ako preduzece nema neke dugove. Cak i ako nema,opet je dosta komplikovano. Registruj lepo radnju i olaksaj sebi zivot.

Planirani promet bi trebao da bude veći od 500.000 mesečno, pa kad ću već brzo probiti limit, ajde da se odmah regujem kao d.o.o.

To nema veze ni sa cim. Pravis sam sebi problem bez problema. Bilo koja radnja moze da se prijavi za PDV. Preduzece ima i mnogo vece kontrole sto se tice inspekcije. Mnogo ces cesce da ih vidjas nego sa radnjom. Takodje troskovi vodjenja knjiga su ti mnogo veci. Ako ne planiras da izvozis masine, ne vidim jedan jedini razlog zasto bi registrovao doo.

Obe prave forme firme - preduzetnik ili preduzeće, imaju svojih prednosti i mana. Konkretno za gorepomenuti slučaj (promet od 500.000 mesečno, ulog skupe mašine) bolja je varijanta u startu registrovati preduzeđe (d.o.o.). Evo koje su prednosti:

- Imovina preduzeća je odvojena od imovine vlasnika. Za obaveze preduzeća vlasnik ne može da odgovara svojom ličnom imovinom što nije slučaj kod preduzetnika.
- Doprinosi (36%) se ne plaćaju na celu ostvarenu dobit (kao kod preduzetnika).
- Dobit preduzeća ne mora da se podigne, može da ostane u preduzeću i da se troši za nove investicije. Podizanje dobiti ne ulazi u godišnji porez na dohodak građana.
- Preduzeća imaju bolji rejting pred kreditrima (bankama) i dobavljačima od preduzetnika. D.o.o. se u biznis svetu doživljava mnogo ozbiljnije nego preduzetnik, pogotovo sa upisanom vrednom imovinom (mašinom).

Pod mane može da se navede skuplje knjigovodstvo ali to po meni i nije neka mana jer se to svodi na 50-200e razlike u ceni. Za svakog ko otvara preduzeće to je smešan trošak. Ukoliko to nekome nije smešan trošak, taj bi trebalo da batali samostalni posao i zaposli se kao radnik kod nekog drugog poslodavca. Nema ništa gore od vođenja sopstvene firme (rad po 20 sati dnevno, nerviranje, jurnjava, administrativni problemi, inspekcije i kazne, problemi sa radnicima) ako ćeš da radiš za siću. I nemojte štedeti na knjigovođi, to može da vas košta više nego što ste uštedeli, za 50-100e mesečno koliko svi očekuju da plate, ne možete da imate nekoga ko će preterano da se brine o vašem poslovanju, prosto će da proknjiži dokumenta koja dobije i za ostalo ga baš briga. Knjigovođe koje rade i poslovan konsalting i analize poslovanja su svakoj ozbiljnoj firmi zlata vredni, imaju četvorocifrene plate u evrima i svaki evro se višestruko isplati. Koliko para, toliko i muzike.