Zar stvarno veruješ tim navodno zvaničnim podacima s obzirom na naslov gore pomenute teme?

A kojim podacima se veruje?

na koji naslov mislis?

Nemoj da mi guras reci koje nisam izgovorio.
Ne volim kukavicja jaja, pa ih nemoj izlegati.

Ako nisi procitao pdf koji sam linkovao, tvoj problem.




Hvala ti za link, kada sam prvi put pogledao, bili su mi zanimljivi rezultati za BG. Nie bilo rezultata. ????

Inace, trazeci tekst na engleskom, naisao sam na par stvari.

http://www.wandsworth-stopwar.org.uk/du/yugo.htm

http://www.llrc.org/du/subtopic/uneprept.htm (neka neko kaze da je ovo kafanska prica ili novinarska)

@Slavisa
Ne, ne radim to.
Dokument sam procitao letimicno i video da se najvise odnosi na stetu koja je nastala udarima na industriju, nevezano za municiju sa osiromasenim uranijumom. Znaci izlivanje kojecega u vodu, produkte sagorevanja i tako to...
Oko OU ima vrlo malo podataka, a pitanje je i da li su ti podaci istiniti, sto lepo pise...

@Marenovic Slavisa, hvala za linkove, to se trazi jer nema dovoljno zvanicnih informacija. Na drugom linku pise

To sam i ja rekao da sam zakljucio, pre par strana.

Da li neko zna moze li da se kupi u Srbiji Gajger Milerov brojac, neka portabl varijanta?

A da li Vas interesuje samostalna izrada GM brojača?

Tog ima u jednom od broja SAM SVOJ MAJSTOR nakon Černobilja negde oko 86, 87 godine ili u novijem hrvatskom MAJSTORU (negde u nekom od brojeva posle 2000 godine).

@zasun
jes`, i kad ga napravim onda ces da pricas kako rezultati mjerenja nisu mjerodavni zato sto je instrument napravljen po nacrtu iz hrvatskih novina koje su, po defaultu, protiv "nas"

Ipak meni su zaista mjerodavni podatci sa one stranice sto je dala @ceca4fun - nikakvog razloga nemam da sumnjam u rezultate mjerenja.

...Jednom davno Geda išo u bijoskop...
Tužni ruski ratni film ga dirno, svojski...
Sav uplakan reče ženi: E, to vidiš, da je meni...
Ratova i vojski!...

Nesto ga olabiste u poslednje vreme, daj jos o vojskama...

Text u Vecernjim novostima o posledicama bombardovanja
http://www.novosti.rs/code/nav...dd=bombardovanje%2C%20uranijum

Cim je u vecernjim novostima... Oni bre sve znaju. Tamo je vrhunska istina, nema labavo.

Posle bombardovanja 1999. pa sve do danas je povećana konzumacija alkohola i prasetine među srpskom populacijom... mora da je ono uranijumsko zračenje imalo neki uticaj.
Šta da kaže jedna moja poznanica koja je nedavno morala na abortus zbog toga što je plod bio oštećen (a živi u Subotici, gde nijedna bomba "koja zrači" nije bačena)?

Bitno je da ti znas, svi ostali ne znaju nista.
Ko sisa Vecernje, ko sisa sve....

Lesli ce nama da kaze istinu.

O Lesli, ukazi nam se i kazi nam Istinu.....

između Leslija i Manje Vukotića biram Leslija. uvek.

Ahm... pirossi,

onda si kontradiktoran svome potpisu ili sebe svrstavas u ovu prvu grupu.

Ljudi se dele na dve grupe: Na one koji dele ljude na grupe i one koji to ne čine.

ma to je stvar principa.
evo i između tebe i Manje Vukotića biram tebe

Nastavak teksta o temi, koga zanima.
http://www.novosti.rs/code/nav...%20bombardovanje%2C%20uranijum
http://www.novosti.rs/code/nav...%20bombardovanje%2C%20uranijum

yeah, vecernje novosti rulez :)

evo quick check podataka iz clanka:

Prvo, operacija bombardovanja NATO se naziva "Milosrdni anđeo", što je, naravno, Miloševićeva propaganda. Operacija se zvala "Noble Anvil" iliti "Plemeniti nakovanj".

dalje,



Top koji je montiran na A10 Thunderbolt II je http://en.wikipedia.org/wiki/GAU-8_Avenger koji ima kadencu od 4200 rpm, prema tome ukupno vreme paljbe za ispaljivanje 31.000 projektila je 7,3 minuta, odnosno 21,4 minuta paljbe za 90.000 projektila. Nekako mi je to malo. Ali neću sada da ulazim u to.

dalje,



Jedan projektil ispaljen gore pomenutim topom (a projektili su http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/pgu-14.htm) težak je 0,299kg, dakle 3500 projektila je teško oko 1050kg. Takođe, za ispaljivanje 3500 projektila potrebno je 50 sekundi paljbe.

^^
Ta zena je jedna od par likova koji se medjusobno po dijaspori lome i kidaju sa svojim udruzenjima dokazujuci da su svi ostali lopovi.

Zato imamo nekoliko centralnih i krovnih udruzenja Srba koji se na svojim sajtovima bave ostalim centralnim i krovnim udruzenjima, umesto svojim radom, koji btw skoro ni da postoje.
Kako u matici, tako i u dijaspori.




Banda.

Znaci, nema 'leba od njih. Bas je to neka dijaspora...

Pih, majku mu!

Što mi na pamet o'ma pade Katarina Rebrača, pojma nemam!?!

Kako je NATO planirao i sproveo atomski genocid i ekocid nad nasim narodom mozete procitati u sledecim clancima:

Tihi atomski rat protiv Srbije
Broj 119 | Piše: draganmraovic • 17. jun 2010

Snage KFOR-a koje su delovale u bivšoj Jugoslaviji, dobile su 22. novembra 1999 bezbednosna uputstva u kojima, između ostalog, stoji: „…izbegavajte svako sredstvo za koje sumnjate da je pogođeno projektilima OU (osiromašeni uranijum) ili krstarećim raketama „tomahavk“… Ne hvatati niti sakupljati municiju OU na terenu… Kontaminacija prašinom OU zagađuje hranu i vodu. Nikako ne jedite nekontrolisanu hranu. Udahnute čestice mogu prouzrokovati dugoročna oštećenja unutrašnjih tkiva….

I posle zločina nad civilnim stanovništvom Hirošime i Nagasakija u svetu je korišćeno nuklearno oružje. Reč je o projektilima s osiromašenim uranijumom, koji su upotrebljeni u Iraku, Republici Srpskoj i na Kosmetu. Ovi projektili su inače pravo atomsko oružje, već i zato što pored neposrednog uništavanja (što čine i klasična oružja), njihovim delovanjem započinje bespovratni proces mutacija i promena u genetskom kodu. Mutacije se prenose na potomstvo i nanose dugoročnu, nepopravljivu štetu i životnoj okolini, čime se nastavlja tihi atomski rat protiv napadnute zemlje i njenog stanovništva. Rat se dakle nastavlja i posle zvanične obustave ratnih dejstava, u životnoj sredini devastiranoj za sve generacije u narednih „više milijardi godina“, kako kažu stručnjaci . Upravo zato je bombardovanje Republike Srpske i Srbije atomski genocid i ekocid koji je izveo „Milosrdni anđeo“ .U osnovi ove operacije je nesporno i nacistička ideja da bi se dokazalo kako je „NATO spreman da vrati Srbe u kameno doba“, što je inače obelodanio u svojoj izjavi general Majkl Rouz. Suluda ideja o korišćenju uranijuma u oružju potekla je naime od nacističkog generala Alberta Špera, Hitlerovog ministra odbrane. Amerikanci su je sproveli u pomenutim japanskim gradovima, a nastavili u Iraku, Somaliji i bivšoj Jugoslaviji.

TEHNIKA VELIKE LAŽI Posle prvobitnog negiranja da su srpske teritorije bombardovane atomskim projektilima, odnosno municijom s osiromašenim uranijumom (OU), NATO je ipak priznao da je to činio, ali su njegovi komandanti, kao i politički lideri SAD i EU negirali opasnost po civilno stanovništvo i same vojnike na terenu. Setimo li se istupanja nama dobro poznatog portparola NATO-a Džejmija Šeja, tokom NATO agresije 1999. godine, primetićemo da bi mu i sam Hitlerov ministar propagande, Paul Jozef Gebels pozavideo na maštovitosti. On je, naime, veoma unapredio njegovu tehniku „Velike laži“ u masovnoj propagandi. Pridružio mu se i portparol Pentagona koji je bestidno izjavio da projektili OU „nisu opasni po okolinu, niti imaju značajan uticaj na zdravlje“ („Reuters“, 23. mart 2000.).

Dakle, lideri zemalja agresora na Saveznu Republiku Jugoslaviju sramno su tvrdili da nije istina ono što su za istinu utvrdile upravo njihove zvanične institucije. Primera radi, ugledna američka institucija Armi Environmental Policy Institute (AEPI) objavila je, 2005. godine, u svom dokumentu Health and Environmental Consequences of Depleted Uranium Use in the U.S. Army, u kome se bavi štetnim dejstvom osiromašenog uranijuma: „Efekti zbog apsorpcije visokih doza mogu kratkoročno dovesti do smrti, dok manje doze dugoročno mogu dovesti do tumora“.

„Izlaganje vojnika uranijumu na bojnom polju može biti značajno s potencijalnim radiološkim i toksikološkim efektima“, kaže se u izveštaju Science Applications International Corporation (SAIC), apendiks (D) u Kinetic Energy Penetrator Long Term Strategy Study, izdanje AMMCOM, juli 1990.

„Udahnuti nerastvorljivi oksidi mogu dugo opstati u plućima uz rizik izazivanja tumora zbog radijacija. Progutana uranijumska prašina predstavlja radioaktivni i toksikološki rizik”, tvrdi se u dokumentu Operation Desert Storm: Army Not Adequately Prepared to Deal With Depleted Uranium Contamination, United States General Accounting Office

(GAO/NSIAD-93-90), januar 1993, str. 17.18.

Sličnih primera, i to iz zapadnih izvora, je bezbroj. Ipak, dok i na paklicama cigareta, iz predostrožnosti, odnosno uvažavanja činjenica, piše „duvan ubija“, nigde još ne piše i da „osiromašeni uranijum ubija“, a njime jesu bombardovane Republika Srpska i Srbija, i posebno njen Kosmet. To, razume se, ne piše, jer zapadni lideri i dalje negiraju ili umanjuju zločin koji su počinili. Neki naši politički i vojni lideri međutim guraju Srbiju, na mala vrata, ka NATO alijansi. Uprkos odluci našeg Parlamenta.

Tihi atomski rat protiv Srbije (drugi deo)
Broj 120 | Piše: draganmraovic • 24. jun 2010

Italijanske vlasti, čiji vojnici borave u najzagađenijim zonama Kosmeta, negirale su, početkom milenijuma, da italijanski vojnici obolevaju zbog posledica boravka u BiH i na Kosmetu. Ali, već u 2007. godini je registrovano preko 270 italijanskih vojnika obolelih od Hočkinovog sindroma i leukemije, a umrlo ih je 35. Danas se govori o brojkama od oko 2.500 obolelih i čak 300 mrtvih

U prvom Zalivskom ratu protiv Iraka, 1991. godine, Amerikanci su angažovali 580.400 vojnika, a već 2000. godine, čak 325.000 tih vojnika imalo je invalidne bolesti, dok ih je 11.000 umrlo. Od 2000. godine do danas umrlo oko 320.000, dok preživeli imaju teške zdravstvene probleme, a mnogi imaju decu s tragičnim genetskim promenama.

Italijanske vlasti, čiji vojnici borave u najzagađenijim zonama Kosmeta, negirale su, početkom milenijuma, da italijanski vojnici obolevaju zbog posledica boravka u BiH i na Kosmetu. Ali, već u 2007. godini je registrovano preko 270 italijanskih vojnika obolelih od Hočkinovog sindroma i leukemije, a umrlo ih je 35. Danas se govori o brojkama od oko 2.500 obolelih i čak 300 mrtvih.

NATO LAŽOVI I OSTALI Zato United Nations Environment Programme, u svom izveštaju iz oktobra 1999, ukazuje na „potrebu da se pronađu i ograde, na Kosovu, područja bombardovana osiromašenim uranijumom“. Razlog je, kaže se u dokumentu, što ta supstanca utiče na zdravlje, „ako se udahne prašina ili se ona unese putem zaražene hrane i vode ili zarazom kroz rane“. A šta je sa celom Srbijom? Gde je tu naš ekoministar Dulić? I šta na to kažu NATO lažovi, njihovi i naši?

Ekološku katastrofu je NATO u Srbiji stvorio ciljno i planski, što se vidi po izboru agresivnih sredstava, njihovom načinu korišćenja i ciljevima i objektima koji su gađani. Svojevremeno je Institut G17 dao procenu da je ekološka šteta naneta NATO bombardovanjem procenjena na oko 10 milijardi dolara. Na Kosmet su bačene i specijalno oklopljene bombe s OU isključivo zato što takve bombe dospevaju duboko u zemlju, pa se aktiviraju tek na određenoj dubini, gde trajno zagađuju podzemne vodotokove. Tako je Kosmet lišen budućeg moćnog ekonomskog i političkog oružja – čiste vode.

Još jedan tragičan podatak za Srbiju: u 2000. godini Hočkinov limfom, vrlo česta posledica korišćenja OU, evidentiran je, u EU, sa vrednošću od 0,4 na deset hiljada, kod muškog i sa 0.32 kod ženskog evropskog stanovništva, dok su u Srbiji brojke bile 1,61 i 1,23 – tri i po puta veće. Za tumor mozga evropski podaci su bili 0,59 i 0,55, a srpski 2,02 i 1,99.

„Broj obolelih od zloćudnih tumora u Srbiji je porastao oko četiri i po puta u odnosu na početak 21. veka, a samo u 2005. zbog toga je umrlo 18.000 Srba, dok je istovremeno registrovano oko 31.500 novih slučajeva oboljenja i taj broj svakodnevno raste”, izjavio je, pre pet godina, dr Slobodan Čikarić, tadašnji predsednik Udruženja Srbije za borbu protiv raka. On je precizirao da je uzrok tog rasta 15 tona OU bačenih na Srbiju 1999. godine.

Posle bombardovanja rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, grčki Univerzitet u Solunu je registrovao, u svojoj atmosferi, dve poznate kancerogene materije: dioksin i furan.

NATO zločin s uranijumom ušao je i u univerzitetske disertacije, pa je tako na Fakultetu političkih nauka „Čezare Alfijeri“ Univerziteta u Firenci, na smeru strateških studija 2002. godine, Mikele Riči, u svojoj vrlo temeljitoj i dokumentovanim podacima krcatoj tezi „Ratna upotreba osiromašenog uranijuma: od Zalivskog rata do Balkana“, dokazujući štetnost OU, izneo da je na SRJ ispaljeno i oko 1.500 krstarećih raketa Tomahavk koje su imale bojeve glave sa po tri kilograma osiromašenog uranijuma. To znači još 4,5 tone uranijuma na srpskom tlu, u vodi, vazduhu, u tkivima ljudi osuđenih na lagano, ali sigurno umiranje, o čemu kod nas niko ne govori.

Ne samo da se nijedna naša institucija vlasti ne bavi transparento ovim problemom građana, radi njihove zaštite, već pronatovski lobi u Srbiji deluje protiv interesa naših građana, jer sprečava bilo kakvu raspravu na temu materijalne, moralne i krivične odgovornosti NATO-a za vekovne posledice koje je proizveo na srpskoj zemlji. Još gore, vojni ministar Šutanovac uvlači našu vojsku, a time i celu zemlju, u NATO pećinu, bez izlaza, uprkos suprotnoj odluci srpskog Parlamenta. Da ima demokratije kod nas, odluke Parlamenta bi se poštovale, pa Šutanovac ne samo da ne bi više bio ministar, već bi politički i krivično odgovarao.

http://www.pecatmagazin.com/20...i-rat-protiv-srbije-drugi-deo/

E sad su mi konacno oci otvorene... :D
Necemo NATO, necemo EU, `ocemo Kinu, bre!
Sad cemo NATO da natjeramo da plate odstetu - evo, sad ce oni to...

Sva sreca pa sam prvo pogledao izvor, da ne citam budalastine.

Sta su tacno budalastine?Reci onim italijanskim vojnicima da su preminuli od posledica budalastina
Da li je slucajno sto su maligna oboljenja u velikom porastu nakon zlocinacke NATO agresije?
Ili mozda verujes da su nasi "zapadni prijatelji" bacali bombone umesto projektila sa osiromasenim uranijumom



_{[Ovu poruku je menjao Legionar_ dana 05.07.2010. u 19:36 GMT+1]}

Uranijum ubija polako
Spasoje Smiljanić | 20. mart 2009. 00:00 | Komentara: 0

Obolevanja od karcinoma u Srbiji dramatično rastu: kod muškaraca za 21,8 odsto. Koliko je palo projektila sa osiromašenim uranijumom


MILOSRDNI anđeo ubio je za 78 dana, koliko je trajala NATO agresija na našu zemlju, oko 3.500 ljudi. Ali, teško da će iko ikada prebrojati sve žrtve, jer osiromašeni uranijum, koji su “posejali” avioni Alijanse - ubija sa zadrškom. Deset godina posle bombardovanja još nije utvrđeno ni koliko je projektila ispaljeno na našu zemlju, a kamoli kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva. NATO je priznao da je izručio 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Koliko god da ih je bilo, naša zemlja je zatrovana zauvek, jer zvanično vreme poluraspada U238 je 4,5 milijardi godina!
Dokazano je da je osiromašeni uranijum kancerogen. Ali iako se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO. Jer, nema studija koje bi povezale porast obolelih od raka sa bombardovanjem osiromašenim uranijumom. Onkološka statistika, međutim, neosporno pokazuje da su u Srbiji u porastu i učestalost obolevanja, i smrtnost od svih malignih tumora, osim raka želuca.

Apel onkologa

Podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuju da je samo šest godina posle bombardovanja učestalost obolevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla kod muškaraca za 21,8, a kod žena za 16 odsto. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. A, od 1999. godine do 2005.(poslednji obrađeni podaci) uočen je porast obolevanja od svih vodećih lokalizacija tumora, izuzev raka želuca.
Učestalost obolevanja od raka prostate porasla je za čak 60,3 odsto, raka mokraćne bešike za 36,6, raka debelog creva za 28,6, a karcinoma pluća za 15,5. Porast obolevanja registrovan je i u ženskoj populaciji - tumora debelog creva za 24,6 odsto, pluća za 23,7, materice za 17,1, i tumora dojke za 6,8 odsto. Smrtnost od malignih tumora od 1997. do 2007. godine porasla je kod muškaraca za 11,7, a kod žena za sedam odsto. Ali, porast obolevanja od karcinoma se objašnjava starenjem populacije, boljom dijagnostikom, a niko, bar zasad, “ne upire prstom” u NATO.
Čim su na našu zemlju pale prve bombe sa osiromašenim uranijumom 238 onkolozi su upozorili da ćemo prve posledice po zdravlje ljudi da osetimo za pet godina, najbrže kroz porast malignih limfoma i leukemija. Deset godina posle bombardovanja u Sbiji još nema organizovane zdravstvene kontrole stanovništva na osnovu koje bi pouzdano mogla da se ustanovi veza između bombardovanja i pojave bolesti.

Nalazi komisije

U kliniČkoj praksi, za sada, ne registrujemo porast leukemija - kaže prof. dr Darinka Bošković, hematolog.- Moguće je da su druge maligne bolesti u porastu, ali za to niko u ovom trenutku ne može da okrivi bombardovanje, jer nema istraživanja koja bi eventualno dokazala tu vezu.
Da bi se dokazale direktne posledice po zdravlje ljudi trebalo bi prvo da se dokaže prisustvo uranijuma u zemlji, pa u hrani i vodi, i na kraju u ljudskom organizmu. Prema merenjima stručnih službi Vojske Jugoslavije tokom bombardovanja na Kosovu i Metohiji na mestima gde je ispaljena municija sa uranijumom registrovana je radioaktivna kontaminacija zemljišta i od 236.000 bekerela, a dozvoljena kontaminacija je samo 200 bekerela. Posebna istražna komisija UN koja je radila na ispitivanju radioaktivnog zračenja na 11 (od ukupno 91. kontaminirane lokacije) zaključila je da je na osam mesta bila povećana radioaktivnost. Osiromašeni uranijum nađen je i u hrani i vodi, a prilikom zdravstvene kontrole kod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronađena je nekoliko stotina puta veća koncentracija uranijuma u organizmu od normalne.
- Niko u ovom trenutku ne može da odgovori ni sa “da”, ni sa “ne” na pitanje da li se osećaju posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom po zdravlje ljudi - kaže profesor dr Slobodan Čikarić, onkolog i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.- Za takav zaključak potrebne su studije i istraživanja, a toga zasad nema. Trebalo bi utvrditi incidencu obolevanja i mortalitet od 2000. godine do sada. Koliko je osiromašeni uranijum uticao na taj porast niko ne može decidno da kaže. Čestice osiromašenog uranijuma kojim su bombardovani ciljevi na Kosovu i Metohiji i u okolini Vranja su raznete stotinama kilometara unaokolo i večita su opasnost za nas, i za sve buduće generacije. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je više od četiri milijarde godina.
Možda krivica onih koji su nas bombardovali još ne može ni da se izmeri. Jer, za prelazak normalne u kancerogenu ćeliju treba vremena. Prof. Čikarić kaže da će se efekat bombardovanja osiromašenim uranijumom osetiti za 10-15 godina i više.

Ciljan Kosmet

Zatrovano zemljište još nije dekontaminirano, a osiromašeni uranijum kroz podzemne vode stiže u reke, u bunare, a onda i u biljke i ulazi u lanac čovekove ishrane - objašnjava prof. Čikarić.- On je trajno tu ako ga ne uklonite, a to nismo učinili. Trebalo bi skinuti sloj od metar-dva zemlje gde god je pao. Potrebna su groblja radioaktivnog otpada. Mi ih nemamo. Amerikanci imaju, ali neće da prime taj radioaktivni otpad.
Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma, koji spada među teške metale, na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istraživane. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “užoj” Srbiji), svi smo ugroženi dejstvom osiromašenog uranijuma. Jer, kada metak sa osiromašenim uranijumom eksplodira on probija i najjači oklop, pri čemu se razvija temperatura veća od 2000 stepeni.
Uranijum prelazi iz čvrstog u gasno stanje, odlazi u visinu, a zatim se vraća na zemlju. Mikročestice uranijuma mogu da pređu put do 48 kilometara od mesta eksplozije, a vetar i vazdušne struje mogu da ih raznesu stotinama kilometara dalje. Oni koji se nađu u blizini udisanjem unose opasne čestice u organizam i one tu ostaju zauvek.
Iako su stručnjaci jednoglasni da je osiromašeni uranijum definitivno kancerogen i da izaziva razna oboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istraživala vezu između upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili u mirovnim misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiromašeni uranijum je “oslobodila krivice”.
Predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histološkim uzorcima uzetim od obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu pronađeni tragovi uranijuma, ali jesu pronađene nanočestice koje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom.

EPIDEMIJE STRESA
Bombardovanje je sigurno ostavilo posledice i na mentalno zdravlje ljudi, iako se ni za porast mentalnih poremećaja u Srbiji direktno ne okrivljuje Alijansa koja nas je za 78 dana bombardovala 112 puta. Ali, istraživanja zdravlja nacije pokazuju da je godinu dana pošto su utihnule sirene koje najavljuju vazdušni napad, nesanica bila među najzastupljenijim zdravstvenim problemima. Od nje je patilo 31 odsto žena i devet odsto muškaraca. Šest godina kasnije procenat žena sa nesanicom smanjen je na 27, ali se u muškoj populaciji ovaj poremećaj sna udvostručio (17 odsto).
Pod stresom je 2000. godine, prema podacima Nacionalnog instituta “Dr Milan Jovanović Batut” bilo čak 59 odsto stanovništva Srbije, a 2006. godine - 44 odsto.
- Krizne godine u našoj sredini, sa brojnim i hroničnim stresovima, nepovoljno su uticale na mentalno zdravlje stanovništva - zaključili su istraživači iz “Batuta”.
U porastu je apsolutni broj ljudi sa depresivnim, stresnim i psihosomatskim poremećajima, a evidentan je i porast broja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Depresija je 2000. godine “izbila” među vodeće poremećaje zdravlja i zauzela četvrto mesto, iza ishemijskih bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.
http://www.novosti.rs/dodatni_...l:279561-Uranijum-ubija-polako

Češki filozof Karel Košik je usred bombarderske kampanje NATO protiv SR Jugoslavije napisao: "Istorija ne teži konačnom idealnom stanju ili vrhuncu. Ljudi se u svakoj etapi bore sa ovom ili onom opasnošću, važno je da li će pretnju na vreme prepoznati i hoće li imati hrabrosti i snage da izađu s njom na kraj." Ovim rečenicama Košik je pokrenuo dve ključne teme koje su danas postale aktuelnije nego u vreme samog bombardovanja. Prva je tema vezana za aluziju na Fukujamin "kraj istorije", a druga tema vezana je za opasnost koja je šest godina posle bombardovanja postala realnija nego tada, kada su njeni uzroci bacani po Srbiji i Crnoj Gori.

Na Fridmanovo i Hantingtonovo priznanje, da nisu bili u pravu kada su insistirali na privatizaciji po svaku cenu, jer se pokazalo da je vladavina zakona elementarnija i važnija od privatizacije, nadovezao se 2004. Fukujama, govoreći da je napredak danas moguć samo uz jak državni aparat. Jačanje države rešenje je za sve savreme probleme pojedinih država i globalnog sveta - poručuje Fukujama, priznajući da istorija i dalje traje. Slabe države u zemljama u tranziciji dovele su do korupcije, siromaštva, organizovanog kriminala, terorizma i do katastrofalne zagađenosti životne sredine.

Druga Košikova tema o velikoj opasnosti koja nam preti od posledica uranijumskog i dioksinog rata koji je 1999. vođen protiv SR Jugoslavije, danas postaje problem vezan za opstanak i prosperitet srpskog i drugih naroda koji žive na teritoriji SCG.

Ko nas je bombardovao

Belgija, Kanada, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Španija, Turska, V. Britanija i SAD


Očigledne posledice

U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30 000 novih bolesnika.

Međutim, treba poći od prve istine koju je prezentirao Košik u vreme bombardovanja: "U ratu protiv Srba ne samo da se testiralo oružje na živim ciljevima i proveravala sposobnost komandnih štabova, već se takođe ispitivala, i to prevashodno, psiha ljudi." Zato se slobodno može reći da je ovo analiza o efektima bombardovanja koji i danas deluju na zdravlje i psihu žitelja SCG.

Te tragične 1999, za 78 dana bombardovanja stradalo je 2.000 civila i 1.002 vojnika. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona. NATO avioni leteli su na visinama između 10 do 15 kilometara gde se nalazi ozonski omotač. Rezultati njihovog dejstva jeste sigurno i oštećenje ozonskog omotača iznad Balkana. Međutim, treba reći da oštećenje ozonskog omotača ima sezonski karakter vezan za određene geografske širine i određeno doba godine. Tako da se mora konstatovati da oštećenje ozonskog omotača nije moglo opstati na našim geografskim širinama u dužem vremenskom periodu ali je sasvim sigurno doprinelo globalnom proširenju ozonske rupe.

Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 113 lokacija na području tadašnje SR Jugoslavije, većina na teritoriji Kosova i Metohije. Prema proračunima doktora Vladimira Ajdačića, na SR Jugoslaviju bačeno je 13.000 tona osiromašenog uranijuma. Amerikanci su priznali "sejanje" "samo" 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.

Prema podacima NATO, od 5. do 11. septembra 1995. njihovi avioni su ispalili 5.800 projektila sa osiromašenim uranijumom u blizini Han Pijeska i Hadžića u Bosni i Hercegovini.

U posledice bombardovanja srpskih zemalja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih zbog posledica bombardovanja. Opasni piralen iz trafo-stanica, živa, raznovrsni dioksini, sagoreli kerozin, haloni - sve su to posredne posledice bombardovanja koje nanose mnogo ozbiljniju štetu po čoveka i njegovu okolinu, nego što se do sada priznavalo.

NATO skriva istinu

Jugoslavija je te fatalne 1999. godine bila poligon za isprobavanje municije sa osiromašenim uranijumom što je, pored dioksinog rata, bio jedan od ciljeva bombarderske akcije protiv Vojske Jugoslavije zacrtanih još avgusta 1998. godine. Trebalo je utvrditi kakvu prodornu moć osiromašeni uranijum ima pri praktičnim ratnim operacijama, kakav mu je efekat na živu silu i prirodnu okolinu i da li se na taj način SAD mogu osloboditi hiljada tona osiromašenog uranijuma kao otpada koji nemaju gde da bezbedno lageruju.

Šta posledice bombardovanja 1999. mogu da prouzrokuju:

- Poremećaj centralnog nervnog sistema;
- Porast malignih oboljenja (rak pluća, štitne žlezde, jajnika i organa za varenje) i leukemije;
- Psihološke tegobe;
- Probavne smetnje;
- Poremećaji prirodne ravnoteže životne sredine;
- Poremećaj klime na ograničenim prostorima i u ograničenom obimu;
- Uništavanje flore i faune;
- Uništavanje ozonskog omotača;
- Zagađenje vazduha, zemlje, vode i podzemnih tokova;
- Genetske poremećaje;
- Povećanje steriliteta kod oba pola.

http://www.aleksinac.net/nauka/295.html

U Vranju i okolnim naseljima za deset godina 12 puta se uvećao broj obolelih od kancera
Uranijumski danak na jugu Srbije
| 04. 11. 2007. - 00:07h | Komentara: 22

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Vranju, broj novoobolelih od raka veći je dvanaest puta u 2005. godini u odnosu na deceniju ranije. Lekari kažu da ovaj podatak ne čudi, jer je tokom NATO bombardovanja na jugu Srbije korišćena municija s osiromašenim uranijumom.

U Italiji je zbog osiromašenog uranijuma pokrenuta parlamentarna istraga, jer je 225 vojnika koji su boravili na Kosmetu u okviru mirovne misije obolelo, a čak 37 umrlo od malignih bolesti. Municija s osiromašenim uranijumom najviše je korišćena u okolini Prizrena i Peći, gde su stacionirane nemačke i italijanske snage Kfora. Italijanski veterani neće biti prepušteni sami sebi, jer je država predvidela da u naredne tri godine izdvoji pet miliona evra godišnje za vojnike žrtve osiromašenog uranijuma.
O italijanskim vojnicima ima ko da brine, ali šta je s civilima iz Srbije, sa Kosova i Republike Srpske, gde je korišćena ova municija. Zna se da su maligne bolesti u stalnom porastu u Srbiji, ali koliko je na tu ekspanziju uticao osiromašeni uranijum - ozbiljnih analiza nema.
Dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" kaže da će se u narednih deset godina posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom mnogo više odraziti na vrste oboljenja i uzroke umiranja, jer će doći do raspadanja košuljica neeksplodirane municije u kojima se nalazi osiromašeni uranijum.
- Najviše će biti kancera kod odraslih i genetskih deformacija kod novorođenčadi.
Zabrinjavajuće slike deformiteta kod dece stižu iz Iraka, gde je prvi put korišćena municija s osiromašenim uranijumom - upozorava dr Kovačević.
On kaže da su osobe koje borave u kontaminiranim područjima u velikom riziku da obole od kancera limfnih žlezda, krvi, pluća, raka dojke. Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" uradio je tokom 2002. interno istraživanje u rejonu Vranja. Tom prilikom došli su do poražavajućih rezultata o internoj kontaminaciji stanovništva uranijumom. Pokazalo se da je u grupi od 29 ispitanika bilo nekoliko onih koji su kontaminirani uranijumom. U jednom slučaju je utvrđena ogromna kontaminiranost (3.759 nanograma po litru), a reč je o čoveku koji je radio na dekontaminaciji oko jednog bunara.
Naš sagovornik kaže da su lažne dileme da li osiromašeni uranijum ima negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi, jer su potvrđene štetne posledice na biljni i životinjski svet, pa samim tim i na čoveka.
Vek raspada uranijuma je oko 4,5 milijardi godina, koliki je i vek planete, s tim što je planeta već preživela dve milijarde godina. Radijus kontaminacije zemljišta je 500 metara od mete.
- Zabrinjavajući je podatak da nema potrebnih sredstava za praćenje i ispitivanje ugroženosti zdravlja rizičnih grupa stanovništva, kao ni za praćenje podzemnih voda, ugroženog biljnog i životinjskog sveta. Unošenje osiromašenog uranijuma u lanac ishrane jeste realna opasnost. Takođe, nema sredstava ni za adekvatno rešavanje problema kontaminiranog zemljišta, kao ni za prikupljenu neeksplodiranu municiju - dodaje dr Kovačević.
Inače prema zvaničnim podacima Međunarodne agencije za istraživanje karcinoma, godišnje od karcinoma u BiH oboli 11.000 ljudi, što je za oko 30 odsto više nego pre rata.
- U Sarajevu su u stalnom porastu broj obolelih od leukemije i genetskih poremećaja. Osim Sarajeva, posebno ugrožene zone su Hadžići i Han Pijesak. U Bosni je konstatovano da više nema površinske radijacije, ali opasnost predstavlja neeksplodirana municija u zemlji koja korodira i ispušta otrove. Zna se da je period raspada takve municije 40 godina - objašnjava Jelena Đerković, koja je pre dve godine bila član parlamentarne komisije BiH za prikupljanje podataka o posledicama bombardovanja municijom s osiromašenim uranijumom. Ona kaže da bi država morala da izdvoji dodatna sredstva da se 15 lokacija u BiH očisti od zaostale municije, koja bi se skladištila kao sav drugi radioaktivni otpad.

Desetine hiljada projektila
Iako je NATO potvrdio upotrebu municije s osiromašenim uranijumom na 112 lokaliteta, tačan broj lokacija još uvek nije utvrđen. Razlikuju se podaci koliko je municije s osiromašenim uranijumom ispaljeno na području Srbije. NATO kaže da je ispaljeno 31.000 projektila, Vojska Jugoslavije oko 50.000, dok Rusi tvrde da je ispaljeno mnogo više, čak 90.000 projektila. U Crnoj Gori ispaljeno je 400 projektila, dok je u Bosni ispaljeno oko 10.500 projektila s osiromašenim uranijumom.
Četiri lokaliteta na jugu Srbije su ograđena, tako da je sprečen pristup stanovništva kontaminiranom zemljištu.

Smrt engleskih novinara
Iv En Prentis, engleska novinarka, bila je dugogodišnji izveštač sa prostora bivše Jugoslavije. Tokom NATO bombardovanja putovala je s grupom stranih novinara planinskim putem na Kosmetu, nedaleko od Prizrena. Na deonicu puta kojom su oni prolazili palo je nekoliko projektila s osiromašenim uranijumom. Kasnije je je na tom području i zvanično registrovana pojačana radioaktivnost. Na ispitivanjima u Londonu utvrđeno je da se u organizmu Iv En nalaze teški metali koji ne mogu da dospeju u organizam slučajno ili prirodnim putem. Samo nekoliko dana posle incidenta ona je izgubila glas. Moć govora se vraćala povremeno, ali je stalno bila prehlađena, imuni sistem joj je totalno narušen. Tri i po godine kasnije dijagnostikovan joj je sekundarni rak kostiju. Kao jedinog mogućeg krivca za bolest, ona, mesec dana pre smrti u intervjuu za beogradski nedeljnik NIN, navodi osiromašeni uranijum. Iv En Prentis umrla je 20. septembra ove godine. Ona nije jedini balkanski ratni izveštač koji je oboleo od kancera. Slična sudbina zadesila je i Toma Vokera, koji je umro u 44. godini od raka.
http://www.blic.rs/Vesti/Drust...anijumski-danak-na-jugu-Srbije

@burex,

what http://www.google.com/images?u...&aql=&oq=&gs_rfai= ?!?