I sam novinar koji je napisao taj tekst je ekonomski nepismen i u jurnjavi za bombastičnim naslovom napisao besmislicu.

Podatak da dnevno 550 ljudi dobije otkaz ne znači ništa zato što se ljudi svakodnevno zapošljavaju i gube posao. Ukoliko više ljudi izgubi posao, nego što dobije, nezaposlenost raste, u suprotnom opada. Broj od 550 otkaza dnevno ima smisla samo ako se navede i koliko ljudi se zapošljava svakog dana.

Ljudima nije jasno, da: Što je teže otpustiti radnika - to će ga poslodavac teže zaposliti. Svakakvo protekcinističko čuvanje radnih mesta vodi samo u jedno: nestanak tih istih radnih mesta.

Na našu nesreću svedoci smo gomile grluposti serviranih od strane notornih neradnika i zabušanata zvanih sindikalni rukovodioci, na čelu sa likom čija se funkcija zove predsednik sindikata

1. Sindikalac, zakon: Ne sme otpustiti radnik Poslodavac: Ako je tako neću ga ni zaposliti
2. Sindikalac, zakon: Obavezna je isplata tolog obroka Poslodavac: Cool, isplatiću i za toliko ću da mu umanjim platu
3. Sindikalac, zakon: Obavezna je isplata naknade za prevoz Poslodavac: Cool, isplatiću i za toliko ću da mu umanjim platu
4. Sindikalac, zakon: Obavezna je isplata regresa za godišnji Poslodavac: Cool, isplatiću i za toliko ću da mu umanjim platu

I tako redom. I na kraju samozadovoljni zakonodavac i sindikalac kažu kako su zaštitili radnike u Srbiji !

Što se tiče komentara "ekonomskog analitičara": Mišljenje je kao dupe-svako ga ima

meni nije jasno neko kolektivno misljenje da poslodavci u stvari postoje samo zbog radnikia i da treba na svaki nacin da se njima prilagodjavaju inace ne treba da postoje.

To stoji, ali ne smemo da zbog toga smetnemo sa uma i tipičan profil poslodavca u Srbiji. Tipičan poslodavac u Srbiji je neko ko hoće da maksimizira profit bez ikakvog ulaganja intelektualnog ili fizičkog napora, što obično znači: 1) plati radnika što je moguće manje da bi ti radio što više, 2) ni slučajno nemoj da ulažeš u inovacije i nove tehnologije, 3) ni slučajno nemoj da pokušavaš da motivišeš radnike mogućnošću napredovanja i boljom platom.

I tako na kraju imamo vrzino kolo nesposobnih poslodavaca, radnika i sindikata.

Neka ravnoteža se mora naći. Ukoliko poslodavci akumuliraju ogromne profite, a radnici primaju smešne plate, pa nemaju šta da troše, ni cela ekonomija nema nikakvu osnovu za funkcionisanje. Veliki disparitet profita i plata koji je krenuo da nastaje 70-ih godina XX veka, paralelno sa neoliberalnom revolucijom, je koren finansijske krize koju imamo danas i uvek treba biti obrezan sa preterano neoliberalnim idejama.

A kako si ti dosao do takvog "mudrog" zakljucka?

To nije tacno, ali i da jeste to je njegova firma i na njemu je da bira nacin poslovanja. Nema tu ko da se mesa u njegovo privatno vlasnistvo. On i ako pravi proffit bez ulaganja intelktualnog i fizickog napora - opet njegova stvar, ne vidim sta je tu sporno.

Mene to i ne čudi toliko. Više me čudi to što se ti još uvek čudiš takvim razmišljanjima posle svih onih tema na kojima smo imali prilike da vidimo kako ljudi uglavnom razmišljaju. Ljudi jednostavno smatraju da je firma ili preduzetnik nekakva tvorevina koja ima hektare i hektare pod drvećem na kojima raste novac i onda kad im isti ustreba za nešto, samo naberu koliko im treba. Evo, u poslednjih nekoliko dana sam barem od 10 ljudi čuo komentare kako se problem sa državnim budžetom i lošim standardom može rešiti tako što će se poslanicima smanjiti plate i to iskoristiti za povećanje plata običnog naroda, kao i time što bi se firme i preduzetnici još više oporezivali, a radnici maksimalno zaštitili dodatnim povećanjem minimalca i otežanim otpuštanjem. Ajde da vidimo kako to izgleda u praksi. Ako uzmeš 250 poslanika i svima smanjiš platu za 50.000, što je ogromna cifra, dobijaš 250 * 50.000 = 12.500.000 dinara mesečno. Na oko lepa cifra, ali podeli to po glavi stanovnika (nek bude da je 5.000.000 zaposlenih) i dobijaš 2.5 dinara po stanovniku. Super, svako će imati za po zrno pasulja više mesečno, a za to zrno pasulja dobijaš poslanika koji će još više da mulja i krade, jer mora da nadoknadi manjak. Odlična trgovina rekao bih. A ovo za oporezivanje firmi, to bi bilo super da te firme zaista predstavljaju nekakve fantomske tvorevine koje beru pare na drveću, ali nažalost nije tako. Tu firmu takođe čine ljudi, a u nejvećem procentu upravo ti radnici koji se bune. I onda kada se firma nađe u situaciji da su troškovi povećani, ko će da oseti najveći udarac nego baš ti radnici. Firma će jednostavno određeni broj radnika da proglasi za tehnološki višak, drugom delu će da smanji plate i nastaviti da radi kao i do sada, a na nivou države dobijaš više nezaposlenih i manju kupovnu moć građana. Dakle, država kao država će ostati na istom, jer će možda od firmi dobiti više, ali će sa druge strane ostati bez poreza koji bi inače plaćali radnici koji bi bili otpušteni i još će morati plaćati socijalu tim radnicima koji bi se onda okačili na biro. Firma kao firma bi ostala na istom jer bi novonastale troškove amortizovala smanjenjem nekih drugih troškova (kao što su plate), dok bi jedini u celoj situaciji nahebo radnik kao radnik koji bi ili bio otpušten ili radio za manje para nego što je radio do sada.

Dakle, po meni bi rešenje bilo potpuno suprotno. Poslanicima povećati plate 3 puta i eventualno smanjiti broj poslanika, ali da svaki od njih ima potpisanu blanko ostavku koja bi se aktivirala čim isti napravi neko njesra. Firmama bi trebalo maksimalno olakšati poslovanje, umanjiti ili čak ukinuti oporezivanje (barem do određenog iznosa), pa bi onda firme imale računa da zaposle više radnika i daju veće plate. Ali ne, naš čovek ne razmišlja tako dugoročno... za njega je poslodavac zlikovac i izrabljivač koga treba maksimalno drndati i drati mu kožu sa leđa, iako isti taj poslodavac zapravo daje plate kojih bez tog poslodavca ne bi ni bilo. Kod našeg naroda je još uvek u glavi država = firma = poslodavac i misle da je država ta koja određuje koliku će neko imati platu, koji radnik može biti otpušten, a koji ne, da je sasvim ok da radnik bude zaposlen i prima platu bez obzira da li dolazi na posao ili ne i da li uopšte ima posla za njega i slično. Samim tim, upadamo u jedno vrzino kolo gde radnici i dalje očekuju nešto od države, tj. vlasti, a vlasti nije cilj nekakav boljitak, nego kupovina političkih poena, a kako ćeš lakše kupiti poene nego da ideš uz dlaku biračima. Pa tako povećaš malo minimalac i odmah si kupio glasove radničke klase, iako će upravo tim potezom dobar deo te radničke klase ostati bez posla ili neće moći da nađe posao. Lepo si rekao, sve leming do leminga.

To je samo pokazatelj da se u ovoj državi u osnovne i srednje škole treba uvesti predmeti gde će se učiti osnovne ekonomije i funkcionisanja uređenog društva, pa da kroz nekoliko generacija ovakve likove svedemo na marginalu, a ne da budu u većini... Ljudi treba da nauče da pare ne padaju sa neba, niti da se beru sa drveća, već da se novac proizvodi i privređuje...


To nije tipičan poslodavac u Srbiji, već tipičan poslodavac svugde. Maksimiziranje profita je primarni cilj svakog poslodavca, i u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Etijopiji, i bilo gde drugo na svetu.

Ajde da uzmemo primer pekaru, stavi se u ulogu poslodavca.
Zadužio si se na sve strane, i uspeo si nekako da skrpiš pare za mašine, opremio lokal i sve to što ide uz osnovne investicije. Imaš dve vrste radnika - prodavce, za koje ne treba nikakva veština, i pekare za koje treba veština i koje moraš poprilično dobro da platiš. Ove prve ćeš platiti minimum minimuma, jer ih ima ko pleve, i u roku od nekoliko minuta možeš da nađeš zamenu. Pekara, koji zna zanat, recepture i sve to ćeš već morati da platiš 800-1000 evra, jer njega ne možeš da nađeš tek tako.
E sada predpostavimo da ti posao krene, lepo zarađuješ, otplatiš nakon par godina to što si pozajmio, uštedeo si još nešto para, i moglo bi se reći da si stao na noge... Razmišljaš, što da ne kupiš bolje mašine, veći kapacitet, pa uložiš i napraviš još profita... I to je ulaganje u nove tehnologije i inovacije...
Međutim, zamisli da posao otaljava... Uopšte ne ide kako si zamislio, jedva krpiš kraj sa krajem, pitanje je da li ćeš uopšte moći vratiti dugove... Da li takav preduzetnik može da razmišlja o novim tehnologijama? Naravno da ne može, već gleda kako da izvuče bilo šta iz toga, pa da probava neki drugi posao...

Dakle, iz ove jednostavne priče se daju odgovori na sva tvoja tri zaključka:
1. Radnike plaćaš minimalno, i ta suma zavisi od količine tih radnika na tržištu (a na količinu utiče i to koliko radnika poseduje veštine koje tebi trebaju)
2. U inovacije i nove tehnologije možeš da ulažeš samo ako imaš odakle... Ako ti posao loše ide, obično gledaš da izvučeš živu glavu, a ne da se još više ukopavaš...
3. Što se tiče plata, pogledaj stavku br. 1, a što se tiče napredovanja, kako da napreduje prodavačica u pekari? Na koju poziciju?

Znam ja resenje!!!
..a da melo prekinemo da mudroseramo o ovome?

@anakin
glupost nije kaznjiva zakonom... sto stalno trazis neciju brigu?

To nije slika tipičnog poslodavca u Srbiji, već je slika tipičnog poslodavca bilo gde u svetu. Nijedan poslodavac na svetu neće ulagati u posao više nego što mora, osim ukoliko to ne vodi povećanju profita. Razlog zašto je u neklim razvijenim državama proizvodnja prilično automatizovana je ta što je u tim državama radnik poprilično skup i onda se poslodavcu više isplati da kupi mašinu koja menja 10 radnika, nego da plaća te radnike. U Srbiji je radna snaga još uvek prilično jeftina, pa se ne isplati kupovati mašine ako imaš radnike koji će da rade to isto i da koštaju manje. Prosta računica.

Što se tiče motivisanja radnika, važi slična stvar. U razvijenim zemljama je radnik navikao da traži bolje i menja poslove kada mu naiđe prilika, tako da i kada ostane bez posla, nije smak sveta, nego će jednostavno krenuti da traži novi, pa je normalno da moraš da ga motivišeš da bi ostao da radi kod tebe. Kod nas je čovek navikao da se zaposli i smatra da je time završio priču za ceo život. Uostalom, jedino kod nas i postoje izrazi "stalan posao", "siguran posao" i slično. I onda kad naš čovek ostane bez posla, ne ide da traži novi, nego kuka na državu, kuka na nepravdu, kuka kako će da crkne od gladi, priča tužne priče o ženi i deci koje mora da izdržava... dakle radi sve osim onoga što treba da radi, a to je da traži bilo kakav posao. I šta onda ima da motivišeš takvog radnika da ostane kod tebe, kad ionako ne možeš ni bazukom da ga isteraš iz firme sve i da hoćeš, jer on to smatra za "stalan posao".

Aman vise, dobri ljudi...
Nije mi samo jasno zasto se ovdje komentarise komentar nekog anonimusa sa nekod lijevog sajta... (onog statisticara?)

Nikad ali nikad radnici nece biti zadovoljni poslodavcima niti ce ikad poslodavci biti zadovoljni radnicima.
Uvijek je radnik preskup poslodavcu i/ili je po misljenju radnika - plata premala. Sve ostalo proizilazi iz te price.

Kad citam "(ne)radnicke price" i price ovih "privatnika / biznismena" dolazim do zakljucka da ni jedni nemaju pojma ni o cemu.

Ni jedni ni drugi ne kapiraju da nema firme bez radnika a ni plate bez rada (u nekoj firmi). Znaci - simbioza.
A cim se ta simbioza pretvori u parazitski odnos jednog od simbionta, onda dolazi do sukoba sto je prirodno.
Gospodo radnici - plata mora da se zaradi - gospodo privatnici - vas privatni kapital se uvecava vasim radom i radom tih vasih radnika. Obratite paznju, postovani biznismeni, da je najbolji radnik - zadovoljni radnik. A ako ga svojim robovlasnickim stavom stavljate u neogdovarajuci polozaj onda nastaju problemi.

@anakin

Sporno je to sto taj profit (vrlo cesto) stice izrabljivanjem radnika i nepostovanjem zakona o radu.
A to je najcesce nepostovanja radnog vremena do smanjenja (ukidanja) prava na godisnji odmor i bolovanje pa do mobinga - koji sam i sam dozivio.

I sad ti meni pricas da je sve to nesporno sto neko ubira profit a dio tog profita bazira na izrabljivanju. A sve to pravdate pricom "ne moras da radis, ima ko ce?" - Tacno, nezaposlenost je ogromna - ali i taj ko hoce da trpi, opet ce biti neko ko je izrabljivan i koji ce omoguciti da i dalje biznismen krsi zakon o radu. Samo se mjenja objekt trpni a zarada ista. E to je sporno - profit ostvaren krsenjem zakona.

I odmah da se razumijemo - postoje dobre privatne firme. Zamisli - postoje i dobri radnici. Ali to se ne vidi, vec se samo gledaju negativni extremi.

Razumevanje u ekonomiju...

Ima u ovonedeljnom "The Economist-u" jako dobar clanak o istrazivanju u USA koje je radjeno nad sub-prime kreditnom grupacijom.

Ispotavilo se da ljudi sa dobrim znanjem kamatne matematike imaju mnogo manje slucajeva bankrotiranja - pricamo o istoj grupi (sub-prime!) da ne bude zabune.

DAKLE, ono sto Ventura kaze - treba pojacati prakticnu matematiku i uvesti OSNOVE EKONOMIJE u OSNOVNE skole, i ovakva bulaznjenja ce biti deo proslosti onda. A i to ce jako dobro uticati na poboljsanje predstava o svetu mnogih.

a jooooj
novo nanovo...
aj ukratko samo...
Ne postoji izrabljivanje sve dok radnik dobrovoljno stupa u radni odnos, a koliko sam upucen nigde na svetu ne sile nikog da radi. Tako da i ako ga placa 1-$ mesecno radnik nije izrabljivan jer je sam pristao na to. Nadam se da sam ovo zadnji put rekao na forumu (posle jedno 100tinak puta).

ziveli lemminzi. ura

To beše ona sloboda izbora tipa: Slobodan si da izabereš da radiš onako kako ti mi kažemo ili da umreš od gladi.

Mislim, to što si rekao stoji za neku razvijenu ekonomiju gde radnici imaju mogućnost izbora između više povoljnih mogućnosti, ali to ne stoji za zemlju gde radnici imaju izbor između više nepovoljnih mogućnosti i mogućnosti da nemaju šta da jedu.

ma ne, poslodavac treba da se brine da TI ne crknes gladan... jeste da...

Možda zato što je to slika i prilika razmišljanja prosečnog čoveka sa ovih prostora. Eto, pogledaj malo teme po ovom forumu pa ćeš videti da postoji gomila takvih.

Ovo nije tačno. Ima jako puno radnka koji su zadovoljni svojim poslodavcem, a i poslodavac sa njima. Evo i ja sam primer toga. Kada sam vodio razgovor sa trenutnim poslodavcem, lepo sam pitao koliko oni bruto mogu da odvoje za to radno mesto, oni rekli toliko i toliko, ja to preračunao u neto, prihvatio tu cifru i šta tu ima neko da bude nezadovoljan ? Da mi je bilo premalo, ne bih prihvatio posao... da je njima bilo previše, ne bi ponudili toliko i to je to. Nezadovoljni su oni koji precene sebe, pa uvek misle da zaslužuju više, a to ne pokazuju svojim rezultatima.

Hmm, trenutno se vodi odlucna borba za opstanak nase i drugih "drzavnik sisa", pa otuda mambo jambo tekstovi, kao gore navedeni...

primer: plate kod Drakulica u Sevojnu, koji ima rasprodatu proizvodnju za inostranstvo i gde se radi i za drzavne praznike, SU MANJE nego od drzave prigrljenog Bora, gde se skoro nista ne radi...

@marko_l
Priznajem da sam pogrijesio - ima slucajeva gdje su radnik i poslodavac zadovoljni. A tu gresku sam napravio zato sto su me zarazili generalizovanjem stvari i trpanjem svega u isti kos. Ali ima i negativnih primjera - a o razlozima za iste bi morali da raspravljamo...

@anakin

Ne trebas ti da brines o tome - vec o postovanju zakona koji je trenutno na snazi! Znaci isplacivanje dogovorene zarade, uplata doprinosa, postovanje radnog vremena, postovanje praznika, ukratko - postovanje zakona.
A dogovor radnik - poslodavac ne moze da bude ispod standarda zagarantovanih zakonom. Znaci 8 satno radno vrijeme, petodnevna radna nedelja, radne subote - jedna u mjesecu, godisnji odmor i zarada koja ne moze biti ispod garantovane zarade propisane zakonom.
Ako ti se ne isplati da imas radnika, stavi kecelju ti pa radi mjesto njega.
Ti ko da se reinkarnacija nekog juznjackog robovlasnika, pa sve nas vidis kako ti beremo pamuk za 2 kuvana krompira.
Izrabljivacu! (malo sale)

Mislim da se kod tebe (a i jos jednog broja privatnika) nalazi jedan problem - ti radnicku platu smatras kao da "dajes svoje" a ne "dajes njemu zaradjeno - njegovo".

Pa dobro, ako je ovako - onda super, znači da je srpski poslodavac glup i da ima sjajne uslove da investira u R&D, plati radnike dovoljno i opet obezbedi profit, a on to ipak ne radi, srećom po tebe i ostale, svet vrvi od greedy kapitalista koji imaju neki višak love i samo jure zemlje kakva je srbija gde su radnici vredni, marljivi, sposobni i jeftini i samo je pitanje trenutka kad će shvatiti da je srpski narod u stvari zarobljen od strane nekolicine eksploatatora i onda će takvi oslobodioci pohrliti da ovde investiraju...sad, malo me čudi što ih još uvek nema...

ma ja ne mislim bre tako ali dzaba vama pricati. Ok posto pominjes zakon, ako imam 100 radnika i sve ih placam minimalac,sve po zakonu a imam prihode milijardu $ godisnje, jel sve ok? Jel krsim neka "moralna" pravila mozda?
Ono sto ja sve vreme pricam je da ne treba da postoji zakon o minimalcu, i pazi cuda trziste ce sve to da sredi i em ce da bude manje nezaposlenosti em vece plate, ali mora ds postoji licna odgovornost pojedinca - znaci niko nikog ne tera da radi i svako prihvata sam uslove rada, znaci ako neko hipoteticki placa 100 radnika 1$ mesecno i radnici se zale to je iskljucivo njihov problem, a glavna poenta je da ce taj poslodavac ubrzo da nestane jer nece imati radnike,...

a inace SVAKI poslodavac o radniku razmislja iskljucivo kao o trosku a ne kao o investiciji kako ti mislis da treba, i to je pravilno. radnik je resurs kao i svaki drugi,

@anakin
nema ljutis anakin, ti imas svoje misljenje - ja svoje. Nema potrebe da se ljutis

Elem,

Na zalost - nije tako. Zakon ponude i potraznje na trzistu rada je isto aktuelan kao i kod ponude roba i usluga. Da se uzdam u "Svijest Poslodavaca" svi bi mi radili za jedan krompir i to izmrzao.


Eto - znao sam da ti je to problem!
Radnik je poslodavcu potreban - i obrnuto - to sam vec rekao. Jer da nema ko da radi, sta bi ti taj poslodavac onda bio?

Pa u tome i jeste problem što mnogi ljudi ne shvataju da većina poslodavaca i radi u skladu sa zakonom, jer taj zakon ne ide na njihovu štetu, već upravo na štetu radnika. Ako poslodavac za određeno radno mesto može da odvoji 30.000 dinara, a da mu to bude isplativo, onda on može da odvoji toliko i ne postoji zakon koji može njemu učiniti veću cifru prihvatljivom. Samim tim, poslodavcu je svejedno da li će dati radniku 30.000 ili od toga dati 10.000 državi, a 20.000 radniku. Isto tako, ako je za obavljanje određenog posla potrebno više od 8 sati rada jednog čoveka, a država ne dozvoljava čoveku da radi više od toga, poslodavac će jednostavno zaposliti 2 radnika i prepoloviti im platu. Dalje, ako je minimalac 15.000, a neko radno mesto ne vredi toliko, poslodavac tu neće ni zaposliti novog radnika, nego će taj posao prerasporediti na već postojeće radnike. Dakle, poslodavac će uvek da u skladu sa zakonom moći da namesti tako da i dalje ima isti ili veći profit, a ako to ne bude mogao, zatvoriće firmu i preći na nešto drugo. U bilo kom od tih slučajeva, ne nahebava poslodavac već radnik. Ako je minimalac 15.000, onda oni radnici koji vrede manje od toga ne mogu da nađu posao. Ako država uvede visoke poreze na zarade, radnik je taj kome se izbija iz džepa. Ako država određuje koliko vremena dnevno neko može da radi, opet nahebava radnik, jer možda njemu treba više para nego ono što može da zaradi za 8 sati. Recimo, možda bi mu 10 sati bila prava mera, a ovako on to ne može, već ako mu treba više para, mora da nađe još jedan posao koji se radi 8 sati (što je po zakonu recimo dozvoljeno), pa ti onda vidi kako je tu radnik zaštićen. Ne sme da radi 10 sati, ali zato bez problema može da radi 16, sve dok je to u dve različite firme. Zaštita do mojega. I nijedan od tih zakona tipa garantovana minimalna zarada, nije tu da bi zaštitila radnika, nego isključivo da bi država osigurala neki minimalni prihod u budžet. Što pre ljudi shvate da su oni ti koji treba da upravljaju svojim životima i razmišljaju svojom glavom, a ne da država to čini umesto njih, to bolje za sve.

Pa kako sta bi bio? bio bi covek bez firme sa neinvestiranom kintom, za razliku od radnika koji bi i dalje bio nezaposlen ali bez kinte. Tako da je realnost zapravo da poslodavac vise treba radniku (al proklet bio radnik ako to prizna).

marko_l, nije bas ni tako hardcore sa druge strane, funkcija minimalne zarade i jeste zastitna u situacijama disbalansa na trzistu radne snage, drzava se ne opari mnogo od minilaca. On jeste destimulisuci za high-volume poslodavce koji zaposljavaju puno jeftine radne snage i koji ce odustati zbog toga, ali predstavlja donju granicu za sve ostale, pocev od pekara, ugostitelja, itd. Taj minimalac predstavlja jedan od konstitutivnih faktora potrosacke korpe (indikretno kroz rad upotrebljen za stvaranje potrosnih dobara u korpi) i samim tim diktira i plate u balansiranim segmentima. Problem je medjutim sto je minimalna zarada upravo to, minimum minimuma neophodan za prezivljavanje, a ne minimum neophodan da se uzme kreda za more ili stan u centru. Pa kod naroda postaje vise politicko nego ekonomsko pitanje.

...najbolje bi bilo da svi postanemo privatnici biznismeni i boli nas uvo... a radnici - ma kome to treba, postoje roboti

Problem sa minimalnom platom je u tome što sprečava određeni broj ljudi da rade. Ipak nisu ni svi sposobni da zarade ni tih 15.000 mesečno. Minimalcem se tim ljudima praktično oduzima pravo na preživljavanje, jer ih niko neće zaposliti, a fala bogu, zbog velike nezaposlenosti, poslodavci uvek imaju izbor. Sa druge strane, oni koji su sposobniji i generalno vrede više, sasvim sigurno će biti plaćeni u skladu sa tim koliko vrede. Evo ja ne znam nijednog pekara majstora koji radi ispod 500 evra. Zašto njemu ne daju minimalac ? Jeste, taj minimalac će omogućiti nekoj kasirki da ima minimum 15.000 platu, ali će istovremeno učiniti da dosta kasirki nema posao, pa mu dođe na isto.

ma ljudi ne shvataju da je trziste rada trziste kao i svake druge robe. Iz ekonomske perspektive, radnik = roba, sto i jeste tako svidelo se to nekome ili ne.

@anakin

Mislim da se milioni ne bi slozili sa tobom. Merkantilnu psenicu i barel nafte niko ne pita za vrijednost vec postavljaju je odredjeni ekonomski zakoni. A radnik je svjesno zivo bice - i ima egzistencijalnu potrebu. U tome je razlika... svidjelo se to nekom ili ne

jos jedna tema?

samo jednu stvar cu napisati

u drugoj temi si skakao kako se toliko ljudi brinu oko one kuje,a kad su ljudi u pitanju nikom nista,a sad kada se ljudi brinu o LJUDIMA - ljudi su roba...

samo je retoricki napisano,ne moras odgovarati,necu svakako ucestvovati u temi

U ala ste izmiksali babe i devojke Treba se snaci

Prvo, cinjenica je da je neophodno raditi na obrazovanju gradjana, matematika je jedna od obaveznih vestina.

Dalje ne treba puno pameti, sami ce se snaci

Elem, mesati uloge poslodavca i drzave je nebulozno. Drzava je tu da uzgaja i privrednika i radnika, i da dere obojicu.

Ne moze se porediti ovakav drzavni aparat(u Srbiji) sa funkcionalnim aparatom..nije dobro za mentalno zdravlje.

Sta treba uraditi, okvirno i uopsteno, nije neka mudrost... ostvariti uslove za poslovanje(drzavni posao), edukovati radnicku raju(takodje drzavna uloga), postaviti socijalne osnove, i lagano se pridrzavati postojecih normi.

Kako se u sve to uklapa birokratija..nikako, to je problem..


Inace, ekonomija postade vise umetnost nego nauka. O toj problemetici smo davno sve rekli(kada toliku nauku upropasti kriza), samo da ponovim, da i nije neka nauka, u praksi je podlozna velikim zloupotrebama, konacni smisao je izvitoperen, mehanizmi se unistavaju upadom regulative...jednostavno, bolje je pitanje da li je ekonomija nesto u sta se IKO razume

Poz

a cenu radnika ne odredjuju ekonomski zakoni i trziste? to sto on ima egzistencijalnu potrebu nema veze sa ekonomijom nego sa njegovom odgovornoscu za sopstveni zivot.



ja sam govorio o solidarnoscu i brigi prema bolesnima. u Ekonomiji ne postoji briga o ljudima jer ne postoje ljudi. U ukonomiji postoji samo briga o profitu i da radnik jeste roba i pazi sad: To je najbolje resenje i za pojedinca i drustvo u celini, tako se obezbedjuje najveci stepen razvoja drustva, a cilj drustva je razvoj a ne maksimalno zadovoljenje potreba njegovih clanova u jedinici vremena.

@anakin


A sta ce se desiti kad taj NN radnik ostane bez ikakvih sredstava za zivot? Umrece od gladi? Tesko! Pogledace prvo gdje ima viska...
-EDIT-
Ne radi se o maksimalnom zadovoljenju potreba vec o osnovnom. Eto, zivi ti od 15000 dinara - pa mi pricaj o maksimalnom zadovoljenju potreba! Jos probaj da hranis porodicu i platis stan...
Niko ti ne trazi da ti izdrzavas bilo koga - vec da shvatis da svi zasluzuju da zive a ne samo biznismeni

anakin14, napravio si temu "koliko se ljudi razumeju u ekonomiju" i opet se svodi na to da propagiras feudalne teorije.

Do sad nisam primetio da bas potkovan znanjem iz ekonomije, sem sto si uspesan u drzanju kafica, kako sam kazes.

ne razumem sta hoces ovimee da kazes?

koje bre feudalne teorije? ja propagiram teorije slobodnog trzista a to je daleko od feudalizma.

Zanimljivo razmisljanje, znaci poslanicima se ne smeju smanjiti plate da ne bi poceli da kradu. Ja sam mislio da oni ne smeju da kradu jer je to protivno zakonu, al' dobro nema veze.

http://www.elitemadzone.org/t4...isti-ga-prijavljuju-inspekciji

@anakin
ti ocigledno mjesas slobodno trziste sa feudalizmom... zaboravljas da slobodno trziste nije trziste anarhije vec odredjenih standarda ponasanja na trzistu

SLOBODNO trziste je trziste bez regulacije. Standarde tu generise ponuda/potraznja.

A zašto ne probaš da budeš privatni preduzetnik ili da otvoriš neku svoju firmu, pa da vidiš koliko će da te boli uvo. U stvari i hoće, jer će svi da te udaraju po ušima. Upravo o tom načinu razmišljanja sam i pričao. Svi misle da privatniku padaju pare sa neba, bez da mrdne prstom, dok siroti radnik sve nosi na svojim leđima. a A to što prosečan privatnik ima radno vreme od 24h dnevno, što mora da isplati plate bez obzira da li je firma nešto zaradila ili ne, i što je na kraju krajeva on taj ko mora da pronađe i organizuje posao i uloži sopstveni kapital, pa samim tim i rizikuje isti, to nema veze, jel da ?

A radnik kao radnik, pa hebi ga, onaj ko je ulagao u sebe, edukovao se, usavršavao, uvek će moći da nađe posao i bude adekvatno plaćen, jer takav i može da donese korist firmi, a istovremeno nije lako zamenjiv. Onaj ko nije ulagao u sebe, nego se ušuškao u jednu firmu i otaljavao radno vreme, ništa novo nije naučio... pa sasvim je logično da taj ne vredi ni koliki je taj minimalac. Znači radnici jesu potrebni, ali RADNICI, što podrazumeva nekoga ko ne radi SAMO na radnom mestu, već koristi svaki trenutak slobodnog vremena da se usavrši u oblasti u kojoj radi i samim tim stekne uslove da napreduje ili promeni posao, pa samim tim i puca na veću platu i težu zamenjivost. Pa sad, što postoje radnici koje može robot da zameni, to su oni sami krivi kada su dozvolili da im intelekt bude na nivou jednog robota. Naravno da takav nikome ne treba, pogotovo ako traži platu koja je nekoliko puta veća od onoga koliko taj radnik vredi.

Hocu da kazem mislim da nemas pojama o ekonomiji i da ekonomiju posmatras kroz prizmu ->
moj kafic & Kragujevac neradnici & cale i stric koji nece da rade & Zastava & radnici su bagra

U vezi slobodnog trzista, deluje da ti "slobodno trziste" shvatas kao trziste gde bi ti radnika mogao da placas koliko ti pozelis, i da im radis sta ti hoces.
A gde to funkcionise? U EU, USA? Pre ce biti u Africi.

By the way, zanima me da li ti kao vlasnik kafica uredno placas doprinose radnicima? Ili je i to u domenu tvog shvatanja slobodnog trzista.

Slobodno trziste je komplexniji pojam od "ocu da ja placam ranike koliko ja ocu i da ima radim sta ja ocu za moje pare", pre ce biti da je slobodno u smislu da nema bas direktnog mesanja drzave na trzistu. Evo opet moram da te ucim za dzabe.

Potrebe se zadovoljavaju tako što ćeš prvo nešto da daš, a ne samo da tražiš. Postojanje minimalca je ništa drugo do dobijanje leba preko pogače, jer omogućuje i onima koji ne vrede toliko da dobiju toliko na nečiji račun, jer neko to svakako mora da plati. Oni koji vrede toliko bi svakako dobili toliko bez obzira na postojanje minimalca. Da nije tako, danas bi svi imali minimalac i niko ne bi radio za veće pare, a kao što svi znamo, nije tako. Ja sam znam gomilu ljudi koji imaju plate 500+ evra, a imaju ih zato što su pokazali da vrede toliko, bez obzira što poslodavac po zakonu može da ih plaća manje. Dakle, nije zakon taj koji određuje ko koliko vredi, već mi sami o tome odlučujemo time koliko ćemo uložiti u sebe i koliko ćemo dati da bismo nešto dobili. Danas barem nije problem edukovati se. Svako može da ode u neki internet kafe ako već nema internet kući i da potraži tekstove o onome što ga zanima. Mnogo poslova se može naučiti iz fotelje. Samo je potreban trud. Ko neće da uloži ni toliko truda, realno, ne treba ni da jede. Međutim, postojanjem minimalca, doazi do toga da deo tih ljudi ipak može da jede, na račun onih koji se jesu trudili, a opet dovodi do toga da neki ljudi koji vrede manje od toga, nemaju posao uopšte. Prema tome, niko nikoga ne tera da zadovolji osnovne potrebe, niti da ima više od većine... sve su to naši lični afiniteti i to je ok. Ja samo smatram da ako neko neće da se potrudi i da nešto uradi za sebe, već samo čeka kao parazit, onda ne zaslužuje da zadovolji ni te osnovne potrebe.

upravo zbog toga sto nemozes da radnika placas po zakonima ponude i potraznje je i velika nezaposlenost i male plate.

To ne funkcionise nigde,to je teorija.

A ja ne razumem sta ima u glavama vas kojih brane radnike koji su neskolovani i zamenjljivi i samim tim sami sebe su izlozili riziku da budu gladni? Gledaj svoje pedu,obrazuj se i usavrsavaj se i imaces ekstra platu, sta se sad ljudi bune sto vecina bezvrednih ljudi koji vrede kolko i limenka coca cola umire gladno? Sami su krivi za to.


I najgore od svega je sto vi ne razumete da slobodno trziste vise idgivara radnicima nego poslodavcima...

I mislis da bi u situaciji da je mesecna plata recimo 50 EUR bilo mnogo manje nezaposlenih? Zanimljiva teorija, smo sto bi zaposleni umirali od gladi.
A sa druge stane, takve plate bi odmah znacile i manju potrosnju i onda bi radnici kupovali samo leba i mleka, cene svih usluga i nekretnina bi potpuno pale, pa bi i ti mogao da zatvoris kafic jer niko ne bi imao para da popije kafu.

U ekonomiji ne mozes da utices na samo jedan parametar na trzistu, a da time ne utices na druge.

delimicno si u pravu.

Sindikalna borba svakako povecava blagostanje radnika, medjutim cenu toga svakako placaju nezaposleni. Prosto, otvaranje radnog mesta je skuplje i poslodavci oklevaju da prime radnike. Na dugi rok to moze biti fatalno po ekonomiju sveukupno. Nezaposlenima naravno ovo neodgovara.

Kada je broj radnih mesta velik, zarade su odlicne kao sto je slucaj bio pre u SAD nikoga zivog ne interesuje sindikalno organizovanje. Nekada ljudi u SAD nisu ni uzimali godisnji vec kad se zamore jednostavno su davali otkaz, znajuci da kad napne baterije nece imati nikakav problem da nadju posao cak i u staroj firmi.

EU pak primenila je drugi model. Oni su za vreme takodje velikog buma posumnjali da to ne moze da traje vecno pa su pripremili socijalne programe za crna vremena. Medjutim, ti glomazni programi su danas kamen oko vrata posustajucoj zap. ekonomiji. Iz tog razloga sindikati pritiskaju sindikate poslodavaca, a rezultat je seoba industrije u jeftinije krajeve sveta. To dalje dovodi do zacaranog kruga.

Anakin, mislim da bi ti trebao ipak malo da se edukujes. Ekonomija jeste drustvena nauka i svao ima pravo da ima svoj model, ali isto tako treba videti kako se i doslo do ovih modela i malo dublje analizirati sve.

Pa 50 evra bi imao onaj ko ne vredi više od toga, a ako hoće više... onda se edukuje i usavršava, pa traži bolje plaćen posao. Ne bi to ništa promenilo što se tiče kafića, jer u kafić i sada idu oni koji to mogu da priušte, a onaj ko ima minimalac ni sad to ne može, osim ako nema neke dodatne prihode, u kom slučaju mu taj minimalac nije ni bitan toliko. A oni koji mogu da priušte ne bi imali manju platu, nego veću, jer više ne bi moralo da se uzima od njih da bi se isplaćivao minimalac onima koji ne vrede ni taj minimalac, tako da će oni možda i više kafi popiti u kafiću.

Možda sve ovo deluju kao surove metode i nebriga za čoveka, ali nije tako. Baš naprotiv, ovom metodom se ljudi navode da rade na sebi, usavršavaju se, napreduju, pa samim tim postaju mnogo korisniji članovi društva. Ko to ne radi, znači da je zadovoljan sa 50 evra i super svima.

Znaci da bespomocni i invalidi treba da uginu.
Postoje ljudi koji ne mogu da se usavrsavaju, takav im je mentalni sklop ili su rasli u takvoj porodici da su ostali glupi ili su strasno siromasni da ne mogu nista da urade sa svojim zivotom.
Ne bi se mnogo ljudi zaposlilo da je niza plata jer trziste je zasiceno radnicima. Znaci postojeci radnici bi imali manju platu

I ja verujem da bi strucnjaci za ekonomiju morali da se mesaju u trziste, pa ne moze se dozvoliti svakome da radi sta hoce, urusice ceo sistem zbog neznanja. I sami sebe bi pokopali i povukli i druge za sobom

Ma jok, treba da se drzava organizuje kao ankinov kafic: radnici da rade neprijavljeni za 500 din dnevno, ako se razbole - metak u celo.
Sve sami strucnjaci sibicari.

Ovde niko nije pominjao bespomoćne i invalide. To su socijalni slučajevi, a mi ovde pričamo o radnicima. Čim je neko radnik, znači da je sposoban da radi.

Ne postoje ljudi koji ne mogu da se usavršavaju. Postoje oni koji to hoće i oni koji to neće. Odrastao u siromašnoj porodici, prirodno glup, takav mentalni sklop... su samo izgovori onih koji neće da rade na sebi, pa im je lakše da jednostavno nađu neko opravdanje. Uostalom, imaš brojne primere ljudi koji su odrasli u siromašnim porodicama, pa čak i onih koji su odrasli bez porodice, pa su uspeli da naprave nešto od života. Dakle, svako može, samo je pitanje da li hoće. Ako neće, onda nema prava da kuka i traži od onih kojima nije bilo teško da se trude i da naprave nešto od svog života, već neka živi u skladu sa onime što je uložio u sebe. Nemoj samo sad da mi pominješ kako ima ljudi koji imaju poremećaj u razvoju i IQ ispod 50, jer i oni spadaju u invalide i socijalne slučajeve, a kao što rekoh o njima se ovde ne priča. Za njih treba da postoji socijalna pomoć. Problem sa Srbijom (mada ovo nije karakteristično samo za Srbiju, već i za druge preteralno socijalno angažovane zemlje) je taj što ima zdravih i pravih ljudi koji na ovaj ili onaj način žive od socijalne pomoći.

Problem u Srbji nije tržište koje je prezasićeno radnicima, već tržište koje je prezasićeno NEKVALIFIKOVANIM radnicima, dok KFALIFIKOVANIH nema ni za lek. Evo ja kad god sam tražio nekoga da mi odradi bilo šta za šta je potrebna iole veća stručnost, trebalo mi je mesec dana i gomila kontakata da bih našao jednog takvog koji bi me onda pošteno odrao za to, jer je svestan da nema mnogo njih koji to mogu da rade. E, upravo u tome je stvar... postoji previše ljudi koji bi hteli da završe nekakvu trogodišnju školu ili pak samo osnovnu, dakle nešto što neće da im oduzme mnogo vremena, i da onda tako dobiju neko radno mesto gde takođe ne mora da se provede mnogo vremena, a uz to i da ne mora mnogo da se radi, a da država odredi minimalac koliko da mogu da prežive i njima super. Niko ne želi da se usavršava, uči, napreduje, trudi, daje... e, ali problem je u tome što svet više ne funkcioniše tako. Obična radna snaga koja zavrće šrafove je sve manje potrebna, jer sve to danas može da se automatizuje za male pare i nikome se ne isplati da zapošljava previše tih zavrtača šrafova, niti da im daje nekakvu veliku platu, jer mu se onda više isplati da ga zameni robotom. I šta je onda rešenje ? Da svi kao društvo krenemo u rikverc, pa da pouništavamo sve te mašine koje zamenjuju radnike, čisto kako bi više ljudi bilo zaposleno uz manju produktivnost ili da ljudi shvate da je stigao 21. vek i da je danas za posao i dobru platu potrebno mnogo više znanja i veštine, nego pre 50 godina ?

Gde god su tzv. stručnjaci za ekonomiju umešali prste, ostavili su ruševine i pepeo. Ako malo bolje pogledaš slike i prilike u svetu, videćeš da najbolje funkcionišu liberalnija tržišta, gde se država što manje upliće u to, nego ona gde se država upliće u sve i svašta, i gde treba i gde ne treba.

recimo, tržište nekretnina u USA.

Ma da, sta ti tzv. strucnjaci znaju :)
Ti i ankin14 verovatno znate bolje :)

Tržište nekretnina u USA, dot-com bubble... Jako dobri primeri kako tržište samo sebe reguliše...

A sta li je tebi u glavi, kad pises ovakve nebuloze, nije ni cudo sto se sprdaju sa tobom po forumu.
Do juce si kukao i trazio da glasamo za tebe da bi usao u kucu velikog brata da bi zaradio kintu za put oko sveta, pa si u medjuvremenu uzeo kredit za kafanu,
osetio neku kintu u dzepu i postao veliki ekonomista, cuti ne brukaj se vise.

ja sa kafanom radim vec 7 godina tako da ti ta teorija pada u vodu.

Za mene nisu nebuloze, za mene su nebuloze ono sto vi socijalisti pisete.

I za 7 godina nisu skupio kintu, nego se prijavljues za ucesce u VB, da bi skupio pare za taj put oko sveta ?
Nesto ti ne ide ekonomija, ili te potkradaju lenji i bezvredni radnici, a ti ne umes da se izboris sa time, ili te mrzi ?

nisam se ja prijavio za vb da bi skupio kintu za put oko sveta. Procitaj malo bolje te dve teme.

opet ad hominem.

postalo je standardno napadati anakina i njegovu kafanu.
Dajte malo argumente protiv moje teorije, nemojte mene napadati.

Ostao si mi u secanju tada zbog VB, uvek sam se pitao kakvi se to mozgovi prijavljuju tamo i koja ih muka pritisla, mrzi me sada da pretrazujem, znam da su te prozivali sto ostavljas malu bebu kod kuce ili tako nesto.
Sa 19 godina si otvorio kafanu ? Nisi se pomakao sa te pozicije do sada ? Kakav si ti to ekonomista ? Sta te to sprecava ? Lenji bezvredni radnici ili te mrzelo da nesto vise uradis ?

Prijavljivao si se za VB?!

Pa sta ce ti to u zivotu?

nije me muka naterala, prijavicu se opet. Zelim da ucestvujem u reality show-u tog tipa. Volim skandale i showbiz.Moja beba moja stvar. Znas ono sto sve vreme pricam, svako je za svoje odgovoran i sa svojim treba da moze da radi sta oce.

u 19godina nocni klub, posle jednu kafanu, pa drugu.
A gde molim te treba konkretno da se pomaknem? ljudi drze kafanu i po 30 godina i zive ekstra, gde to oni grese?

vi u isto vreme pricate da je preduzetnik nuzno da napreduje i da bude najbolji a ako slucajno ne napreduje ne zasluzuje poziciju na trzistu, a isto tako stitie jadne male lemminge koji nisu dalje od osnovne zavrsili a sada oce neka kvazi prava? nije mi jasno?

Nigde ne grese, poznati su kao vrli ekonomisti, jer se kod nas sve vodi u kafani, i politika, i ekonomija itd.....tako kada pogledas iz te perspektive, ispade da si vrli ekonomista.

sta je vrli ekonomista?

Nem potrebe da mi persiras. Koju si ti skolu zavrsio pa trazis neka prava ?

ja ne trazim nikakva prava...

Nemam cak ni zdravstveno osiguranje.

Ti si u stvari reinkarnacija Cak Norisa koja je dosla iz buducnosti, tako da ti ne trebaju prava i osiguranje

ne, ja sam anakin

http://www.elitesecurity.org/p1156559


Pa ipak si napredovao za sve ove godine

to je gradio svoju I Zvezdu Smrti