ja ne znam programera koji nema posao :)

Znas.

> ja ne znam programera koji nema posao :)

Prosečnog? Dobrog? Odličnog?

Iz prve grupe ne znam nikoga, iz druge možda par njih, a iz treće više njih.
OP je potpuno u pravu.

??

> ??

Prosečan programer će možda hteti da radi i za 200 evra mesečno od 07-19, dok odličan programer neće ni da razgovara bez 1500 i to da radi isključivo od 07-15. Ukoliko ovaj prvi može da odradi posao poslodavcu, njega će i zaposliti.

_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 09:34 GMT+1]}

Generalizacije nisu dobre, jer gotovo uvek stvaraju pogrešnu sliku o čemu god da se priča. Ok, ti znaš za tu jednu frizerku. Ja isto tako znam jednog frizera koji radi u ekskluzivnom salonu u koji mahom dolaze poznate ličnosti i ima prilično lepu fiksnu platu + procenat + bakšiš, tako da izađe na 1000-1500 evra svaki mesec, nekad i više, a usput je proputovao pola Evrope za džabe predstavljajući salon u kome radi na nekim međunarodnim takmičenjima, revijama i šta ti ja znam. I šta sad treba da zaključimo iz toga ? Da je biti frizer najbolji i najplaćeniji posao na svetu ? Pa ne, jer na jednog takvog dođe barem 50 frizera koji ili nemaju posao ili rade za neku siću tipa 200-250 evra. Isto je za bilo koje drugo zanimanje. Recimo, znam programere koji zarađuju na desetine hiljada evra mesečno, ali i one koji u ovom trenutku rade za 200-300 evra, pa i one koji su bez posla. Pa onda, pogledaj, na primer, fudbalere, neki velemajstori poput Zidana, Ronalda (i jednog i drugog :)), Ronaldinja, Bekama... za sat vremena zarade koliko neki fudbaleri ne zarade kroz celu karijeru, a neki se nikada i ne probiju do prvog tima nekog kluba. I tako možemo nabrajati do sutra.

Dakle, nije tu toliko bitno zanimanje koliko trud, sposobnost i veština onoga ko se time bavi. Istina, postoje neka zanimanja gde ne možeš da očekuješ neku platu koja je iznad proseka, ma koliko se trudio... to su zanimanja poput kasirke, čistača ulica, portira i drugih generičkih poslova koje svaki radno sposobni stanovnik može da radi... ali kod svih ostalih varijacije u plati mogu biti ogromne. Sve zavisi od toga koliko je neko spreman da se trudi i usavršava u oblasti u kojoj radi, kao i koliko je sposoban da to svoje znanje/umeće proda.

OP je verovatno imao na umu sledeće:

Ako si u svoje obrazovanje uložio 4 ili više godina i 20.000 ili više evra i to da bi stekao znanje a ne samo diplomu, odnosno još par godina i par hiljada za specijalizaciju itd, i sada kao doktor dobijaš 200-300 evra mesečno, zašto si se uopše i mučio i izgubio toliko vremena i novca, kada toliko možeš da zaradiš radeći i druge poslove za koje takav nivo obrazovanja nije potreban...

Trud, sposobnost, stručnost, znanje i ostalo nije više na ceni danas.

_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 09:36 GMT+1]}

Lekari nemaju toliko nego malkice vise.

A skola ti ne obezbedjuje da vise zaradis nego lakse.
Samo mali % skolovanih moze da napravi pare.
Svi ce da se skoluju i da budu bogati?
Jes' bas tako…

Rec o tome da zele da budu ‘gospoda’ ma sta to znacilo a ne da zarade pare.
Eto od poljoprivrede moze mnogo dobro da se zivi i da se zaradi pa niko nece. Sto?

Zato sto jos nije doprlo do mozga ono amerikansko – what are you do for living?

> A skola ti ne obezbedjuje da vise zaradis nego lakse.

Ne bih ja to tako formulisao, svaki posao je težak na svoj način...

> Eto od poljoprivrede moze mnogo dobro da se zivi

To uopšte nije tačno. Više zarade preprodavci tih njihovih proizvoda nego oni sami. Poljoprivrednici su danas na rubu egzistencije.

To je generalni izgovor ljudi koji nemaju niti jednu od ovih karakteristika. A niti jedna od ovih karakteristika moze da se kupi.
To sto je neko potorosio "kao svetog Petra kajgana" za skolovanje ne znaci da je stekao ijednu od pomenutih osobina.
Skolovanje samo pomaze da se dodje do nekih od pomentih.

A inace pomenute sposobnosti su UVEK i SVUDA na ceni.....

> To je generalni izgovor ljudi koji nemaju niti jednu od ovih karakteristika.

Izvni, ali ovo je obična fraza. To što sam napisao je životno iskustvo većine ljudi...
Do dobro plaćenog i "ne tako teškog posla" dolazi se na sasvim drugačije načine... To je bar javna tajna.

> A inace pomenute sposobnosti su UVEK i SVUDA na ceni.....

Voleo bih da čujem konkretne primere/iskustva nekoga ko je bez veza i poznanstava dobio dobro plaćen posao samo na osnovu CV-a i razgovora, nakon prijave na konkurs koji mu je odgovarao i po kvalifikacijama i po realnom znanju.


_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 11:16 GMT+1]}

Napisao sam na nekoj drugoj temi, ali evo i ovde. Sreo sam pre neki dan školsku drugaricu koja se odmah posle škole udala i živi na selu. Ona i muž su svojim radom od ničega napravili farmu koja odlično posluje. Jedino što rintaju od jutra do mraka od prvog dana.

Da je istina da više zarađuju preprodavci od poljoprivrednika, onda bi se svi bavili preprodajom a niko ne bi proizvodio, pa bi zbog velike konkurencije preprodavci radili sa malom maržom i manje zarađivali a zbog male konkurencije proizvođači prodavali po većim cenama pa bi imali veću zaradu. Tržište je sistem koji se sam reguliše.

Ma da.... Zavera....
Iskreno ne znam nikoga ko je strucan, sposoban, vredan i ima znanje a da nema posao. Stavise velika vecina radi dosta dooobro placene poslove, a ostali dobro placene poslove. Ako te zanima struktura je od srednje skole do doktora nauka. Ali SVIMA je zajednicko da poseduju pomenute kvalitete. Doduse NIKO od njih nije odmah na prvi posao uskocio na high poziciju sa top platom. Svi grade svoje pozicije i status poslednjih 10-15-20 i vise godina.

Isto tako poznajem dosta i onih iz druge kategorije koja ne poseduje pomenute kvalitete tj. lenji su, od zavrsetka skolovanja nisu nista radili (osim par trange-frange "kombinacija") pa i ono sto su ucili nisu potvrdili vec zaboravili, a i nesposobni su toliko da se o svemu sto im treba brinu roditelji. I ominljena im je krilatica, dok gluvare, ispred kladionica, coskova, klupica i sl., da se danas "do dobro plaćenog i 'ne tako teškog posla' dolazi se na sasvim drugačije načine... To je bar javna tajna." I oni su ti koji stalno "cekaju" da im neka "veza" sredi neki "dobro placen, lak posao"!!!



Ime, prezime, broj telefona, JMBG, adresu.... Samo reci sta treba..... :-))))))

Pa sta ti mislis da po uspesnim privatnim firmama placaju ljude da manekenishu i budu samo na platnom spisku????


Naravno u svakoj grupi uvek ces naci ponekog izuzetka ali ne treba na njima bazirati pravilo jer predstavljaju malecki takoreci zanemarljiv procenat....

Vip, Telenor uglavnom manekeni i pozeri sa relativno dobrim platama + bonusi + kola + službeni telefoni moji služe za privatne svrhe itd itd

Ima mnogo firmi u kojima 70% čine ljudi sa srednjim obrazovanjem ili čak osnovnim, koji imaju veće plate nego pedijatri u bolnicama, baš zbog zapošljavanja preko veze. Onih 30% su inžinjeri, sistemski administratori itd itd
Danas svako može da bude neki PR menadzer, ode na Megatrend kod gospodina Miće Jovanovića i plati diplomu 10.000€ to je opšte poznata javna tajna, i tajna uspeha menadzera u Srbiji.

Setimo se samo afere oko pravnog faksa u Kragujevcu.

U svakoj jačoj firmi da bi se zaposlio nije bitno koliko znaš, nego koga znaš. (naravno postoje izuzeci i svui talenti i genije, ali njih 25000 dodje na jednog genija)

Mnogo je ovde ljudi koji su izgubili uvid u to gde se nalaze i rade, ali zaista nemam vremena ni želje da vodim polemiku...

Poslodavaca ima svakakvih i većinom su poslodavci "jer im se može", a plaćaće zaposlene minimalno, jer im se opet može... I velika je verovatnoća da ćeš zapasti kod nekog takvog koji ceni samo svoj "rad" odnosno poziciju poslodavca smatra neprikonsovenom i gladati da što više strpa sebi u džep, bez obzira što mu zapravo ti generišeš taj profit. A tebe će tretirati kao običnog roba, jer si prihvatanjem te pozicije na tom radnom mestu, to prihvatio - nalaziš se u inferiornom položaju jer si kod njega došao da "tražiš/moliš" za posao.

A "uspesnim privatnim firmama" je u interesu da adekvatno plaćaju zaposlene? Iskreno ovo prvi put čujem da postoji kod nas... Ovde je na snazi feudalizam ili robovlasništvo, a ne kapitalizam. Mobing, neizvesnost isplate zarada itd. U društvenim firmama pak, vlada druga krajnost... Da li si ti radan, vredan, sposoban i imaš znanja više nego dovoljno da mu generiše sav profit, potpuno je irelevantno - imaćeš minimalac dok sam ne odeš...

Svakog dana ima štrajkova, ne zato što su ljudi besni, već zato što su gladni!

Ima li još šta nedorečeno?


_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 12:39 GMT+1]}

SVAKO moze da da i za manje od 10.000evra dobije diplomu. Imas na netu i za 50e i za 100e. Kada se zaposljavas ako im je bitna diploma i ova jeftina ce zavrsiti posao isto kao i ona od 10.000. I, tacno je, svako moze seba da zove PR Menadzer pa cak i Sultan od arabije. A da li ce ga neko zapolsiti na to mesto to je drugo pitanje. Kao sto negde neko rece: diploma ti obezbedjuje laksi ulazak u arenu, ali mesta nisu numerisana.

Veza je svuda u svetu jedna od bitnih stvari pa i kod nas. Samo se kod nas to treira po nekoj pogresnoj ikonotaciji iz proslih vremena kada se preko veze zaposlis i nema vise zime... Nema ni sta da se radi, samo se prima plata.
Danas je veza isto bitna ali u smislu preporuke. Stavise oko toga postoji ceo biznis oko zaposljavanja i preprucivanja radnika koji vrede.

Firme koje si pomenuo samo pokazuju povrsnost tvog razmisljanja i poznavanja stvari. Oni koji imaju dobre plate+bonuse+kola+sluzbene telefone itd su uglavnom top management koji toliko para donosi firmi da bi mu dali i duplo vise od toga sto si naveo. Samo mali primer: bonus je deo prihoda koji dobija za dobro obavljen posao i ne dobija gas niko tek tako. I jedna i druga firma imaju stroga pravila rada ali i prilicno ulazu u svoje zaposlene. Imaju dobre plate ali se dosta i radi. Desava se prijatelje i poznanike, KONKRETNO, iz tih firmi cesto ne mogu da nadjem kuci pre 19h, iako su u kancalriji pre 9h, a ponekada nam i zajednicki dogovori oko praznika ili izleta propadnu zbog mojih ili njihovih iznenadnih poslovnih obaveza. Cesto i mi pokupimo njihove klince ili oni nashe kada treba. Ima dosta da se radi ali se i zato dobija zauzvrat.
Kao neko pravilo, retko, retko ko ce dati nekome auto+telefon+ostalo a da mu to ovaj nije bar duplo zaradio, bez obzira da li se zaposlio preko veze ili nije. A to bas i nije lako.
E sada, sto se tice ljudi o kojima ti pricam, svako je od njih utrosio bar 20% svog slobodnog vremena u preteklim godinama da bi se usavrsavao i ucio nesto novo. Firme su ulagale takodje sa svoje strane. Jednom recju konstantan proces obrazovanja i napredovanja cak i nezavistan od radnog mesta i posla.



Ne, ja nisam izgubio uvid ali baziram svoje stavove na stanju koje LICNO vidim i LICNO dozivljavam. A ne tudje zakljucke koje procitam na nekim papirima koji sebe nesmotreno nazivaju novine i sta mi serviraju iz cetvratastih kutija.

Kao prvo svakog dana ima strajkova zato sto su ljudi razmazeni, navikli da neko drugi brine o njima pa su samim tim i gladni. Niko od tih ii takvih nije GLADAN vec besan. Gladan ce raditi bilo sta sto mu donosi da ne bude gladan a besan ce da izvoljeva i bira i da postavlja zahteve. Ocigledno je da nikad nisi bio u situaciji da budes na ivici egzistencije pa bi znao da takvi ne strajkuju vec grabe da rade bilo sta sto im se ponudi u zamenu za prezivljavanje.

Drugo, to sto ti prvi put cujes je tvoja greska.... Kada bi se malo vise informisao i obrazovao, znao bi..... Istina je da smo daleko od "zapadnog" kapitalizma ali u "zapadnom" kapitalizmu osim poslodavaca postoji i druga grupa koja utice na to a to su zaposleni. Zaposleni koji samo traze nacina da rade sto manje, da "radio ne radio, svira mu radio" i garantuju mu minimalac za koji ne mora da se radi jedino proizvode proadanje firmi a to niko ne dozvoljava i ne trpi.

Trece ima poslodavaca koji su to "jer im se moze" ima i toga. Ali svi oni kratko traju u smislu biznisa i profita. A zaposleni koji rade u takvim firmama i cekaju da se nesto desi, da neka magicna palica dodje odnekud i promeni im zivot su prica za sebe. Poznajem i ljude koji rade ili su radili u takvim firmama. Oni koji su ZELELI da odu iz firmi otisli su i nasli nesto bolje. U medjuvremenu su savladali nove vestine, ucili nesto sto im znaci, ulagali u sebe. Uz manji ili veci trud nakon 2,3 godine promenili su posao. Ostali nemaju zelju da prstom mrdnu za sebe cekajuci da im neko ponudi, opet pomenuti, magicni stapic. Bajke ne postoje. Sto se tce posla i zaposlenja samo rad, ucenje, rad i ucenje.....

Poslodavci jesu takvi kakvi jesu ali i zaposleni u dobroj meri doprinose takvom stavu i stanju.

Odavno sam svatio da od " mog obrazovanja " nema nista
.Isao sam na fakultet i gledao u mojoj struci kako zavrsavaju na birou .
Presekao i zavrsio visu umesto fakulteta .
Lepo se vise puta od tada prekfalifikovao i snasao nezalim se ni najmanje .
Nisam ni slucajno bogat ali imam koliko mi treba .
Ipak podrzavam svakog da zavrsi sta je zapoceo i SVI trebaju da se skoluju .
Mora te ljudi svatiti zivot je borba i neprekidno ucenje .
Ako nece jedan posao probaj drugi ono sto si naucio uvek je od koristi .
Retko ko moze u kapitalizmu zavrsiti zivotni vek u profesiji u kojoj je zapoceo i na to treba racunati od starta !!!!

Nažalost, problem sa ljudima danas je što nisu naučili najbitniju stvar, a to je preuzimanje odgovornosti za sopstveni život, a sve je to posledica nekih prošlih vremena kada je zaista bilo dovoljno samo završiti školu, a posao te čeka odmah po završetku iste. Ipak, u modernom svetu nije dovoljno samo uložiti vreme i novac i završiti školu, već mora da postoji nešto što se zove planiranje, a to je pogotovo bitno prilikom odabira buduće karijere. Dakle, pre nego što upišeš neku školu i daš silne pare na to, tvoja dužnost prema samom sebi je da napraviš nekakvo istraživanje i vidiš koliko je to zanimanje perspektivno, kakve su mogućnosti zapošljavanja u tvom gradu, u nekom drugom gradu, u zemlji uopšte, zatim kakva je konkurencija u tom poslu (da li vas ima previše ili se radi o deficitarnom zanimanju) i slično. Ljudi to ne rade, već upisuju ono za šta su čuli ili im je rodbina rekla da donosi pare. Mislim, znaš, lepo je biti genetski inžinjer ili moelkularni biolog, ali neko ko upisuje takve smerove mora da bude svestan da 99% neće moći da radi u zemlji, jer nema gde, već će morati uhlebljenje da potraži preko i toga bi trebalo da bude svestan i pre nego što upiše tu školu, a ako nije, onda nema prava da kuka kad završi školu kako je on potroši godine i hiljade evra na školovanje, a ne može da nađe pos'o.

Što samo potvrđuje moju tezu da većina ljudi jednostavno ne razmišlja svojom glavom i ne živi u skladu sa vremenom u kome živi, nego živi u nekim prošlim vremenima kada je svakoga čekao posao čim se rodi.

Pa, evo ja sam na primer na prva 3-4 radna mesta došao tako što sam naišao na konkurs ili video da se traže radnici, otišao na razgovor i dobio posao. Istina, to nisu bili dobro plaćeni poslovi, ali mi je omogućilo sticanje novih znanja, prakse, kontakata, pa sam se kasnije uglavnom zapošljavao po preporuci.

I ne znam zašto veze i poznanstva pominješ u negativnom kontekstu. I do tih veza i kontakata treba doći. I šta ima loše u tome ako sam ja radio sa nekim na nekom projektu i onda me on kasnije preporuči nekom poslodavcu koga poznaje, jer s obzirom da je radio samnom, zna šta mogu i za šta sam sposoban ?

A kakve to veze ima kakvo je nečije obrazovanje. Firmi je bitno koliko ti možeš da zaradiš toj firmi, a ne koju školu imaš. Ako ja sa srednjom školom imam bolje rezultate nego neki fakultetlija sa diplomom, normalno je da ću biti više plaćen, bez obzira što je on gulio stolicu godinama da završi taj fax. To samo znači da on nije adekvatno iskoristio to vreme da se osposobi da bolje radi posao koji radi.

Pa to tako i treba, šta je tu nenormalno ? naravno da će svaki poslodavac gledati da strpa što više para u džep, jer zbog toga je valjda i započeo da se bavi privatnim biznisom i naravno da će gledati da plati radnika najmanje što može, a da mu to ne ugrozi poslovanje i naravno da će radnik biti u inferiornom položaju, jer tako i jeste prirodno stanje stvari. Mislim, zato se i zove poslodavac jer on je taj koji daje posao i na može radnik nikako da bude iznad njega, niti da bude jednak sa njim. Ta vremena su prošla drugovi. Ako ti se to ne sviđa, pa nije zabranjeno započeti svoj biznis, pa izvoli budi ti poslodavac, pa radi onako kako misliš da treba i daj radnicima da ti vode firmu, plaćaj ih više nego što moraš, čisto kako ne bi bili inferiorni u odnosu na tebe, pa javi kako je prošlo sa poslom :)

Uspešnim privatnim firmama je u interesu profit i tu se priča završava. Sve ostalo je irelevantno. Pa tako ako im adekvatno plaćanje radnika donosi profit, onda će ga adekvatno i platiti. Ako nađu radnika koji je spreman da pruži jednaku produktivnost radeći za minimalac, onda će ga i plaćati minimalcem. Šta je tu problem ?

Onaj ko je gladan ne štrajkuje, nego traži posao i radi da bi se prehranio. Ti što imaju vremena da štrajkuju nisu još osetili šta znači glad.

hexter,

Ma da, ja sam jedan od tih neradnika koji jedva da je ikada išta radio u životu i nije mrdnuo iz zabavišta, niti ima dan radnog iskustva, niti ga je ikada bilo šta zanimalo i priča ovde napamet ili kao što reče nekakve bajke ... :(

Ako se tebi lično ne svidja to što se iznosi realna slika, to je tvoja stvar. Ili si ti jedan od poslodavaca pa gledaš drugačije, to je takodje tvoja stvar.

> Kao prvo svakog dana ima strajkova zato sto su ljudi razmazeni, navikli da neko
> drugi brine o njima pa su samim tim i gladni. Niko od tih ii takvih nije GLADAN vec
> besa

Ako tako kažeš za radnike koji štrajkuju, jer godinu i više dana nisu primili zaradu niti su im uplaćivani doprinosi i ne mogu da prehrane sebe i porodicu niti da imaju zdravstvenu zaštitu, odnosno ne mogu da skrpe skraj s krajem od tog minimalca, onda zaista nema šta više da se doda.

Da poslodavcu radnici generišu enorman profit a da im on zauzvrat plaća minimalac ili uopše ne plaća, a sebi i svojim poltronima obračunava višesturko veće zarade... Pa, ne vidim šta je u tome loše...

_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 15:15 GMT+1]}

Ovako bi to trebalo da izgleda:

- završiš državni fakultet, ili još bolje magistraturu, doktorat
- javiš se na konkurs na kome se gleda samo prosečna ocena
- zaposliš se u struci i bog da te vidi
- posao je siguran i stalan, a plata odlična
- imaš svoju kancelariju i sekretaricu koja ti donosi kafu a povremeno nešto i otkuca
- imaš službeni automobil i šofera
- dobiješ stan od firme
- kupuješ jeftinije polutke preko sindikata
- imaš plaćeno letovanje u firminom hotelu
- imaš plaćeno zimovanje u firminom hotelu
- putuješ na razme seminare po Evropi


Ili varijanta 2:

- završiš osmoletku
- zaposliš se u fabrici
- imaš stalan i siguran posao i dobru platu
- možeš da praviš puš pauzu kad hoćeš
- dobiješ stan od firme
- kupuješ jeftinije polutke preko sindikata
- imaš plaćeno letovanje u firminom odmaralištu


Ako nije tako, onda treba kriviti državu što ti to nije omogućila. I nikako ne treba da se potrudiš da uradiš nešto na svom usavršavanju i/ili da potražiš bolji bosao sa većom i redovnijom platom.

@sasaz2008
Sta traze na poslu na kom nisu placeni god dana sem ako nisu 5 god pred penzijom?
Kako zive ako nisu dobili platu god dana?
Verovatno nesto na crno, a da traze pravi nov posao ili privatni biznis bi odavno pokusali da nema tog 'imaginarnog" posla u kom strajkuju .
>Problem je sistema koji im daje iluziju da imaju posao
> Problem ljudi sto sami nevide da posao nemaju.
Problem i jesu neki poslodavci koji daju "minimalac" .
Normalan covek radi tamo sto krace moze i prvom prilikom bezi .
Ali vredno i dosledno uvek .Nikad se ne zna i uvek treba ostaviti lep utisak .
Ako treba uci i nocu i trazi nov posao paralerno sa radom za minimalac .
Zna more koji su se predali a nisu ni pokusali .
Nas mentalitet koliko i drzava nas sputava .
Pobediti i promeniti samo sebe a drzava je i ovako izvan domasaja bilo kog pojedinca.
Da sam mislo kao ti strajkaci ko zna gde bi bio .

Sa takvim stavom tesko da ista moze i da se zakljuci.
Ja ti prenosim ono sto SVAKI DAN srecem. Bez ikakvih licnih svidja/ne svidja. Bez ikakvih ulepsavanja ili uruznjavanja. Situacija sa terena. Niti sam poslodavac niti imam takve kapacitete. I sve gledam ISKLJUCIVO iz pozicije zaposlenog. Znam sta mi je ciniti. Radim u firmi u privatnom vlasnistvu, i nemam zagarantovan posao. Stalno planiram sta u slucaju da nesto krene kako ne treba pa moram traziti novi posao. U firmi sam se zaposlio preko konkursa, bez da sam poznavao ikoga ko je mogao odlucivati o tome. I nikada u zivotu nisam radio u drzavnoj firmi, jer sam uvek ziveo od svoga rada, svog znanja i svoga umeca.




Nisu primili zaradu vise od godinu dana i ne mogu da skrpe kraj s krajem od minimalca???? minimalac nije zarada??? Nisu zadovoljni??? Poslodavac je LOS!!!! Ali nije li mazohizam da trpe neprimanje zarade??? Zasto nisu promenili posao??? Recimo nakon treceg meseca neprimanja zarade???

Dajte bre ljudi lupetanje gluposti o "gladnim" koje izgledaju bombasticno, samosazaljenje, postavljanje neodgovornosti prema sebi i svojoj porodici kao tudjeg porblema i tudje "opste" brige.

Situacija nije ni izdaleka dobra, to je istina, ali velika vecina ljudi se i ne trudi da je promeni. Zivot, prodica, posao su stvari prema kojima se treba odnositi odogovorno i uvek se treba maximalno licno angazovanje sto je izuzetno tesko ali jedino moguce. Druge, iskreno, bas briga sta ce biti sa mnom i mojom porodicom. Ako ja ne razmisljam i brinem zasto bi i drugi???

Bezuspesno je raspravljati se sa nekim kao sasaz2008 koji zivi u iscekivanju povratka "druga Tite".....

Velika se borba vodi. Nezaposlenih ima puno, tako da ako neko neće da radi za
minimalac, ima ko će. I tako unedogled, dok se ljudi ne potroše. A s obzirom da
ih ima puno, potrajaće.
A pojedince ovde koji mlate sa svojom snalažljivošću i sposobnošću da se lako
prilagođavaju novim potrebama poslodavaca, blablabla, priupitao bih sledeće:
Da li će imati toliko elana sa 50 godina, ženom, decom i kreditom koji još nisu otplatili?

Kod nas je danas sve postavljeno naglavačke, a prava zaposlenih obesmišljna do krajnjih granica. Cilj poslodavca je ostvarivanje što većeg profita uz minimalne troškove i ulaganja i to po svaku cenu. Ko nema šta da jede, radiće i za hranu... To je više nego logično, kao u vreme industrijske revolucije...

Šta uošte raditi (legalno) u doba krize?

1. Ne libiti se nikakvog legalnog posla. Ukoliko si gladan i tvoja deca takodje, moraš da zaradiš za život, pa makar dobijao samo hranu. Kontaktirati prvog poslodavca i ne pitati kakav je posao u pitanju ni da li se i koliko plaća - dobićeš posao sigurno.

2. Raditi sve što poslodavac naredi, bez pogovora i u bilo koje vreme u koje ti on to naloži.

3. Nikada ne protivurečiti poslodavcu

4. Nikada ne čitati zakonske propise (da bi se izbegla kontradikcija shodno tački 3.)

5. I da, stoički podnositi mobing, jer ćeš u suprotnom izgubiti siguran posao.

Ovo je zaista najlogičnije rešenje i za zaposlene i za poslodavce. Poslodavac dobija lojalnog radnika i jeftinu radnu snagu, a radnik siguran posao i svi su srećni i zadovoljni. :)


_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 16:45 GMT+1]}

U očekivanju pomenutog nam druga, može se raditi sledeće:


Plantaža kultivisanih borovnica, koja bi sa jednog hektara dala ni manje ni više nego 80.000 evra.

Ali tek šeste godine.

Dakle, treba čekati.

Ali ne!

Srbi neće da čekaju, hoće pare odmah, pare sada, ko da radi šest godina da čeka?

Ima još dosta poslova koje valja raditi, ali ih malo ko hoće raditi. Zašto?

Ostaci navika iz prošlih vremena... http://poslovneideje.rs/?optio...nt&view=article&id=101

+1
Ponuda je velika, uzima se samo najbolje, jedino što pojedinac može da učini jeste da se što više približi vrhu, tj. usavrši svoje veštine.

Ne nego će crći od gladi? Naravno da će raditi za hranu.


Ovo sve što si napisao je tačno. Je l tu treba nešto da bude smešno? Ako si gladan radićeš na tome da budeš sit. Ako si sit i živiš od plate/penzije matoraca možeš da se prijaviš na biro i čekaš da te neko zaposli, i da zahtevaš sva moguća prava iz zakona o radu.

Najgore sto pojedinac moze da uradi je da se prilagodi trenutnom poslodavcu.
Treba se boriti i truditi da ti bude bolje .
Ne verujem da bilo ko sa 50god zenom ,decom i kreditom ima elana ali dotle se mora imati nesto iza sebe .
Naravno ovde to nije bilo moguce bilo zbog ratova ,sankcija i sasvim razumem takve ljude kojima je sve otislo .Pa gazada Jezda , pa Dafina uz pomoc drzave naravno.
Ti stariji 50+ plus su najvece zrtve i sigurno je tesko u tim god krenuti od nule e oni nisi ni najmanje krivi i sto se mene tice svaki njihov strajk podrzavam .
Imas masu mladih i zdravih i obrazovanih ljudi koji sede kuci ili su na ulici i cekaju "bozansku intervenciju sa neba " da im da sve po mogucnosti bez rada a ti od 50 i plus ih izdrzavaju

Poenta mog posta je da ćemo, sa ovakvim trenutnim dešavanjima, sutradan mi biti u mnogo
goroj situaciji od današnjih 50-godišnjaka koje kritikujemo. Gomila mojih prijatelja je godinama
prijavljeno na minimalac. Uz srozano zdravstvo i osiromašeni (nepostojeći) fond, uskoro ćemo
imati gomilu socijalnih slučajeva.
Zato mi je naročito smešno kada čujem neke ljude ovde koji se ponašaju kao da živimo u liberalnom
i tržišnom kapitalizmu.

Jedan od mojih partnera ima 56 godina i ima više energije od većine dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka koje znam. Čovek ima kredite, školuje decu, voli da ode negde na odmor 2 puta godišnje i onda radi i grize, čita, uči, usavršava se... to možda nije zbog elana, već zato što zna da mora, ali nebitno... ono što je bitno je da postoje primeri da se sve to može i sa 50, pa i više godina. Takođe, jedan moj drugar koji je radio u jednoj školi računara u USA, pričao mi je pre nekog vremena kako među polaznicima ima i dosta starijih ljudi, a nasjatriji polaznik je imao 84 godine. Znači, čovek od 84 godine koji je ono, maltene, jednom nogom u grobu, cima se da ide u školu i nauči da koristi word, excel, da čita mejlove i slično. A naš čovek sa 50 godina ne može ništa da uradi sa svojim životom jer je mator. Ma nije nego.

Kakav ću ja biti sa 50, nemam pojma. Ono što sigurno znam je da ako budem morao da se borim da preživim, boriću se, imao elana ili ne. Mislim, neće sigurno niko drugi to uraditi za mene, niti mi pada napamet da sedim i kukam ili blokiram ulice i čekam nešto od države ili deda mraza na poklon ili se oslonim na penzioni fond koji će dotle ionako propasti. A do tada, trudiću se da ne dođe do toga da u 50 i kusur godina moram da crnčim da bih preživeo, recimo time što ću plaćati životno osiguranje, ulagati u privatne penzione fondove, ostavljati sa strane kad god se može, ulagati u nešto profitabilno... itd.

Niko ti ne spori da ćeš se boriti, ali to ti SADA tako misliš. Rekao si da ne znaš kakav ćeš
biti sa 50 godina, onda ne možeš ni znati da li ćeš se boriti.
Ali moraš da priznaš da je malo simptomatično da pored tolikog razvoja nauke i tehnologije
danas u svetu imaš ljude koji se ubijaju od posla radi gole egzistencije. Meni to ne štima,
tj. nije mi jasno gde ide višak društvenog proizvoda koji je ostvaren razvojem tehnologije
i nauke. Mislio sam da je sasvim normalno da se živi u društvu blagostanja koje će pojedincu
omogućiti minimalnu egzistenciju. Stalno se vraćamo na vreme pod Titom, kada je tako nešto
bilo moguće. Lično ne volim taj period iz drugih razloga, ali sasvim mi je neverovatno da neki
na forumu kritikuju taj period, a ONI SAMI bi imali bolji i kvalitetniji život u tom vremenu. A pritom
nemaju ideju i rešenje šta treba da se radi da nam bude bar upola kao što je bilo tada, ali znaju
da kritikuju.


Siguracija boli glava. Kao da nema dovoljno unesrećenih ljudi koji su svoju ušteđevinu ulagali u te fondove.
Pritom za državni fond garantuje država, kakva god da je. Ko ti garantuje za privatni fond? Niko.

_{[Ovu poruku je menjao mokelet dana 18.05.2010. u 17:45 GMT+1]}

^ Vrh piramide. Iluminati. Inace, ovaj nas globalni demoNkratski sistem stvarno podsjeca na jedan prerasli MLM sistem.
Kakve ce biti posljedice takvog odnosa, neizvjesno je...

>Ne nego će crći od gladi? Naravno da će raditi za hranu.

Ubedjen sam u to...

> Ovo sve što si napisao je tačno.

Ti to ozbiljno? Za sve što uradiš protivzakonito ti ćeš biti krivično odgovoran, a ne poslodavac - nema nikakvih pisanih tragova da je nalog zapravo i dat.

> Je l tu treba nešto da bude smešno?

Sve je ovo krajnje žalosno...

Upravo materijalna i finansijska nemaština za posledicu ima konstantan pad nataliteta. O tome se niko ne brine mnogo. O bilo kakvom kvalitetu života se i ne može razgovarati osim o pukom preživljavanju za većinu gradjana.

Teško da će onaj jadnik koji radi za minimalac moći da izdržava jedno ili više deteta (ili neće ni pomišljati da ima dete), a potom još i da ih školuje. A planiranje više godina unapred je misaona imenica za njega.

Evo, upravo informacija iz prve ruke (BG hronika) : za sve one koji nemaju posao ovo je idealna prilika (da nisam već zaposlen...). Plata je 19.000 dinara sa svim doprinosima, kao i obezbedjen smeštaj radnika i hrana, potrebno poznavanje rada na računaru/internet (e, to je za nas) i da zna borilačke veštine (eh, tu ja otpadam, na žalost), minimum srednja škola, prosečna ocena 3-4 (takodje otpadam pošto od škole nisam prešao ni zabavište) i kao specijalne veštine poseduje sposobnosti za aktivno slušanje i razumevanje (to je valjda OK) - stan i hrana obezbedjeni. Opis posla: Potrebna 4 radnika koja bi obezbedjivala stado koza i imanje u selu pored Kragujevca. Oglas važi od 15.04.2010 do popune (malo bajato ali je oglas još aktivan).

http://www.nsz.gov.rs/page/ser...ova.html?view=jobAd&id=860

Malo detaljnije:
http://pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/117389/��uvar+koza+mora+da+zna+borilačke+veštine+i+informatiku.html

Ako neko dobije posao na osnovu ove informacije, jedino molim da mi zahvali, ne tražim procenat od plate za posredovanje... ;)


_{[Ovu poruku je menjao sasaz2008 dana 18.05.2010. u 19:08 GMT+1]}

Tačno, ne znam kakav ću biti sa 50 godina, ni kakvog finansijskog stanja, ni kakvog psihičkog i fizičkog zdravlja, ali upravo zato gledam da SADA kada znam da mogu, izgradim nešto što će meni i mojoj porodici obezbediti opstanak, a ako je moguće i koliko toliko udoban život (sve preko toga je samo bonus) onda kada više ne budem to mogao, bilo to sa 40, 50, 60 ili više godina. To radim tako što ne gledam da se uvalim u jednu firmu i u njoj čekam penziju, bez obzira kolika je plata i da li je primam uopšte, već gledam da zaradim što više, razvijem privatni biznis, uplaćujem sebi osiguranje, ulažem, ostavljam sa strane koliko se može... Ako ne budem u tome uspeo, onda ću morati da se borim, jer koje su alternative ? Da legnem i crknem ? Da blokiram ulice i time ometam ljude koji mi ni za šta nisu krivi, čekajući neke pare koje ne postoje ili koje moraju da se otmu od nekog drugog ? Da sečem sebi prste i glumim patetiku tražeći nešto što mi ne pripada ? Sorry, it's not my style.

A šta ti tačno ne štima tu ? Možda je nauka i tehnika uznapredovala, ali je porastao i egzistencijalni minimum. Da si pitao čoveka pre 50 godina šta je minimum za prežvljavanje i da pitaš čoveka danas, dobio bi posve drugačije odgovore. Evo, uzmi samo za primer mobilni telefon. Znaš li ikoga u Srbiji, uključujući i one iz najsiromašnijeg sloja društva, ko nema makar jedan ili dva mobilna telefona ? Pa televizor, znaš li kuću koja ga nema ? Mislim ima sigurno i takvih, ali onošto je sigurno, većina ima jedan ili više TV prijemnika u kući. Jel to spada u MINIMUM egzistencije ? Pa, očigledno da spada, čim ih koristi i najveća sirotinja. Prema tome, eto ti gde se dede višak. No, ako gledamo globalnu sliku, ipak mnogo više ljudi danas može da živi pristojno nego što je to bio slučaj pre 50 godina. I svako ko makar nešto radi, sigurno može sebi da obezbedi preživljavanje, što znači da je minimum egzistencije ipak obezbeđen za svakog pojedinca. Da nije tako, ljudi bi masovno umirali od gladi, a kao što vidimo to nije slučaj, osim možda u delovima Afrike, ali mislim da zaista nema potrebe objašnjavati zašto to nije relevantno za tekuću diskusiju.

Kvalitetniji život u tom periodu bi imali oni koji ne umeju da misle svojom glavom i koji očekuju od drugih (države) da misle za njih i da im određuje koliko im čega treba. Sorry, not my cup of tea, kao ni većine normlanih ljudi na svetu. Meni ne treba ništa od države, osim onoga za šta država i služi, a to je da sprovodi zakone, da gradi infrastrukturu, da se brine za socijalne slučajeve i slično, a ne da odlučuje šta je najbolje za mene i raspoređuje moj kapital onako kako misli da treba, a sve pod maskom solidarnosti, patriotizma, komune i sličnih gluposti. ja ako imam energije da zapnem kao konj i sposoban sam da zaradim, onda je red i da samo ja, moja porodica i ljudi koje ja izaberem imaju koristi od toga, a ne neki neradnik u nekoj fabrici koji dođe na posao svaki drugi dan i pije kaficu i čita novine dok mu ne prođe radno vreme. Kao što vidimo, nismo se mi još odmakli dovoljno od tog perioda.

Evo dokaza da se recimo stan moze zaraditi i na posten nacin samo je pitanje cega smo sve spremni u zivotu da se odreknemo.Prica koja nekima bez nade moze povratiti istu:
http://www.mondo.rs/s169605/In...daje_cestitki_kupila_stan.html

Samo da odgovorim na jednu prozivku koja je bila upućena meni i mom površnom sagledavanju ljudi koji su zaposleni u Telenoru.

Nemam mogućnost da citiram (jer ste napisali kilometarske postove) pa ću napisati ovako a neka se pronađe onaj kome je upućeno:

Isti ti koji imaju službeni auto + mobilni telefon + platu veću od 500€ nisu TOP menadzeri već najobičniji prodavci koji rade u Express telenor timu (valjda se tako zove) dakle to su ti oni štandovi koje vidjaš u Delta City i sličnim molovima.

A to znam jer moj drugar iz razreda iz srednje koji ne zna da sabere 2 i 2 radi tamo, i on uopšte ne krije da se zaposlio preko veze, jer kako on kaže osim ako nećeš da radiš u Call Center, moraš da ideš preko veze.

@ hexter


Ne slazem se stobom prijatelju. Ljudi koji strajkuju su prevareni jer im je drzava prodala firmu u kojoj su radili 20 -30 godina nekom tajkunu koji je dovede
do ruba propasti ne bi li uvecao svoj kapital sto vise i sto brze.
Ljudi strajkuju jer nema pravde u ovoj zemlji jer vecina nas gladuje na ustrb ovih nekoliko stotina tajkuna i mocnika
koji se bogate i na televiziji nas bombarduju da su patriote ili sta vec.
Pogledajte samo koliko poslodavaca drzi radnike na crno i daje im minimalce o cemu mi pricamo ovde?
Zar mislite da oni imaju izbora da biraju posao i da posla ima svuda oko nas samo treba da uperimo prstom?
Pa de zivimo mi vratimo se stvarnosti.
Ono sto sam hteo da kazem je sledece ne mozete da prevaljujete krivicu na radnike koji strajkuju
za svoja prava ili mozete jer ovo je takva drzava koja stiti tajkune a gazi radnicku klasu.
Nikad ne osudjuj druge dok ne obujes njihove cipele i vidis kako je.

Tacno, ali se ta PREPORUKA PLACA....

Nije ovde zavist, moze covek i da zavidi svom drugaru, ali nije li sam njegov drugar
rekao da ne krije da se zaposlio preko veze, tj. placenu preporuku ako ti je tako lakse....


Doduse, mi to ovde saznajemo iz druge, trece ruke...




Slazem se, moraju da se vecito usavrsavaju i uce nova pravila, medjutim ovde je rec o onim ljudima koji nemaju
novca da PLATE PREPORUKU.

nije ni cudo sto u Srbiji svi drzavne jasle vide kao ideal s obzirom da je u drzavi skoro sve ostalo puklo. Medjutim i puno bogatije zemlje kakva je recimo Italija gde ja zivim i radim pokazuju slicnu tendenciju. Sada je u Italiji medju mladima bum za studiranjem drzavnih stvari: pravo, uprava, medicina itd...

Ipak posao u drzavnoj sluzbi po meni ima i dosta negativnih posledica.

Kada radite za drzavu imate problem ako je drzava u problemu. A koliko ce potrajati problem, e to sam Bog zna. Vidite da je Srbija vec 20 godina u krizi. Drugo, radeci u drzavnoj struci nije stresno pa se ljudi po pravilu opuste. Opuste ali i zapuste i to u strucnom smislu, a desava se da i drzava otpusti coveka. Kud ce on u 50-toj bez posla, a citav zivot mada ima i faks npr pravni, radio je neki sasvim obican posao ?

Obrisao sam post nedugo posto sam ga obrisao shvativsi da ljudi veruju u ono sto veruju jer tako, pre svega sebi, opravdaju svoju nesposobnost, lenjost i indifernetnost. I to nista nece promeniti. Slepilo koje sami sebi nametnu i ne zele da progledaju od mrznje i zavsisti prema svima koji su bolji od njih je jace od svega. I pre ce to podgrevati nego uloziti trud i vreme i sebe usavrsavati i napredovati.
Privatna firma, Telenor, placena preporuka... Svasta covek moze da procita ovde, ali ovo potpada pod viceve.....

Nego da se vratim na temu i o ovde samo o tome pisem: Sta uopste raditi u (legalno) doba krize? Shvatam da se radi o pitanju kojim se poslom baviti? Generalno odgovor je da treba raditi ono sto covek najbolje zna i gde daje nabolje rezultate. Uostalom to je preporuka uopste za posao. Ukoliko se desi da se polako potreba za njegovim profilom smanjuje knjigu u ruke na vreme, izbor nekog drugog, mozda srodnog, zanimanja pa uz prethodno iskustvo na novi posao....

Sretno svima i pocnite vise da vi brinete o sebi a ne da ocekujete od drugih.......

@hexter
Plaćene preporuke postoje - pogledaj stvari logično: postoji ekonomska logika njihovog postojanja. To što je plaćena ne znači da je budući zaposleni nestručan...


Jel zna neko koliko košta preporuka za Telenor. Može odgovor na pp jer možda nije po pravilima foruma.

Pa to je njihov problem što su radili u istoj firmi 20-30 godina, a nisu razmišljali da ta firma može da pukne jednog dana. Mislim, na stranu sad tajkuni i sve ostalo... moglo je hiljadu drugih stvari da zadesi jednu firmu... mogla je recimo da bankrotira jer ne posluje pozitivno. I šta onda, opet bi izašli na ulice da kukaju, jer firme u kojoj su radili 30 godina više nema. Pa to se tako ne radi i ne postoji takva stvar kao što je "siguran posao" ili "stalan posao" i u današanjem stanju stvari ne postoji radno mesto koje je večno i koje će sigurno postojati od kada se zaposliš pa dok ne odeš u penziju. Jednostavno ne postoji, osim ako nećeš ti kao radnik da vodiš računa o tome da firma ne ode u minus, recimo tako što ćeš isti da pokrivaš iz svog džepa. Dakle, svaki radnik, čim se zaposli, treba da ima na umu da je to privremeno radno mesto, zbog čega se uostalom i zove rad na neodređeno vreme. To znači da može da potraje 10-15 ili više godina, ali može da bude i nekoliko meseci i samim tim, treba biti spreman na to, tako što ćeš se svaki dan usavršavati i raditi na sebi, kako bi sutra u slučaju potrebe mogao brzo da se prilagodiš i nađeš drugi posao. Pa tako lepo, ako firma ne isplaćuje platu 2 meseca, a ti lepo odmah kreneš da tražiš drugi posao, a ne da čekaš godinu dana bez plate, za to vreme zavrćeš državu radeći na crno da bi preživeo, a onda štrajkuješ i od iste te države koju si zavrtao, tražiš da ti isplati 12 zaostalih plata koje ti ona i ne duguje. To ne biva.

Pa onda plati preporuku. Mislim, ja još nisam naleteo na plaćene preporuke, jer su me uvek ljudi preporučivali nekome na osnovu mog znanja i sposobnosti i niko mi nikada nije tražio pare za to. Jeste, uvek sam častio nekoga ko me preporuči, tako što ga odvedem na večeru i piće (nikada nisam plaćao u kešu), pa se to možda može podvesti pod "plaćenu preporuku", ali da mi je neko tražio pare da me zaposli negde, to još nisam doživeo, niti mi to deluje logično. No, i ako ima toga, šta u tome ima loše ? To ti je još jedna opcija više da se zaposliš tamo gde želiš. Mislim, što je više puteva da dođeš do nekog radnog mesta, to bolje za tebe. Pa sad, da li ćeš se ti truditi, raditi na sebi, dokazivati se i biti preporučen na taj način ili ćeš platiti nekome da te preporuči ili ćeš pak otići na konkurs bez preporuke i boriti se za posao svojom diplomom, znanjem i iskustvom, to je na tebi. Ako nemaš para za tu preporuku, a ti radi neki drugi posao koji možeš, štekaj pare, pa onda plati preporuku. Opcije uvek postoje.

Kao što već rekoh, sve i da postoje, tu nema ništa loše. Iako ja nisam naletao na takve ponude, niti mi one deluju logično, ne isključujem mogućnost da ih ima, ali to sigurno nije nešto što rade ugledni ljudi i ljudi od poverenja, već možda neki rođo što se zaposlio u nekoj firmi, pa sad traži od svog rođe 500 evrića da ga pomene direktoru. Mislim, zašto bih ja dođavola nekome naplaćivao da ga preporučim. Ako je on nestručan, ne pada mi napamet da ga preporučim bilo kome, jer time urušavam svoj ugled i gubim kredite kod te osobe kod kojoj sam preporučio nekoga ko nije stručan i nema tih para koje bi mi to nadoknadile. Sa druge strane, ako neko jeste stručan, pa zašto bih uzimao pare da ga preporučim. Ja ću ga preporučiti upravo zbog njegove stručnosti i sposobnosti, jer ako nekome pošaljem dobrog radnika, ja kod te osobe dobijam kredite i poverenje za ubuduće, a to je opet samo po sebi vrednije od bilo kojih para koje neko ko je nezaposlen može da mi da. Jedna osoba na položaju vredi suvog zlata. To su te veze i kontakti, koje vi gledate u negativnom kontekstu, a realno su vrlo bitna i poželjna stvar u poslovnom svetu. Ne zato da bi pravio nekakve mahinacije, nego zato što sutra kada ti ta osoba bude ustrebala za neki posao ili saradnju, imaš mnogo bolju poziciju kada trebaš da joj se obratiš.

Ma da, krivi su samo poslodavci. A taj radnik što je dobrovoljno pristao da radi na crno da bi imao više para time što će zakinuti državu, to nema veze jel da ? on je nevinašce ? Vidiš, svaki poslodavac ima neku računicu koliko može da odvoji za određeno radno mesto i njemu je apsolutno svejedno da li će on taj novac dati tebi na ruke ili će prvo odvojiti deo državi, a tebi dati ostatak. Uostalom, i nije na poslodavcu da uplaćuje poreze i doprinose, već na radniku, ali pošto nijedan radnik to sebi ne bi uplaćivao dobrovoljno, država je to prebacila na poslodavce. Dakle, radnik je taj koji radije bira više para u kešu na uštrb svega ostalog. Mislim, ok je to... čakštaviše, ja da se nešto pitam, tako bi i trebalo da bude, tj. da niko ne bude u obavezi da uplaćuje bilo šta osim svojih računa, pa nek svako sam odabere kako će i koliko brinuti o sebi. Ista stvar važi i za minimalac. Ako je radnik doborovljno prisato da radi za minimalac, to je njegova stvar. Ja bih čak i taj minimalac ukinuo, pa nek svako radi za onoliko koliko vredi, tj. za koliko pristane da radi, a ne da država veštački određuje koliko neko minimalno vredi. Pa onda kome se ne sviđa da radi za te pare, uvek može da se obuči da radi bolje plaćen posao ili na kraju krajeva da se odseli negde gde će biti više plaćen, a to može biti drugi grad ili čak druga država. Mislim, na svetu ima 200 država, sa milionima gradova... ima sigurno posla za svakoga ko želi da radi. Jedino je problem što većina ljudi ne želi da pomeri zadnjicu, nego bi iz škole odmah na radno mesto, a sa tog radnog mesta u penziju. E pa, nema toga više. Danas se radno mesto ne dobija na osnovu partijske dužnosti, nego je na tebi da se izboriš za njega, time što ćeš dokazati da si baš ti pravi čovek za to mesto i naravno, uvek biti spreman na to da ćeš već sutra možda morati da tražiš neko drugo radno mesto, jer na ovom prvom više nisi potreban ili firme više nema.

Sad dolazimo do pitanja šta je starije: kokoška ili jaje, tj. od koje tačke taj "radnik" više zavrće državu nego što ona zavrće njega.
Namerno anulirate ulogu države u procesu privatizacije. Nije isto kada se na protivzakonit način firma privatizuje, pa je novi gazda dokusuri i kada firma loše posluje, pa propadne. U prvom slučaju prekršen je zakon, a ko sprovodi zakon? Trebalo bi država. Mislim, možemo da kažemo i da niko ne treba da očekuje bilo šta od države, već da se sam bori za sebe. Evo, imamo i to: rad na crno, štrajkovi itd. Opet ne valja??

Nije baš jedini, ali je veliki problem!

Si siguran u ovo? Ima toga ITEKAKO! Gvirni bar u bilo koju državnu firmu.

Evo šta mislim da je sumarum:
Od države ne treba očekivati da bude tutor pojedinaca, ali ne sme se ni ignorisati njena uloga u onom minimumu koji jedna država treba da ispuni.
Celoživotno obrazovanje je NEMINOVNO. Što pre osoba to shvati, imaće više vremena da se usavršava. Ovde nije samo pitanje godina: poznajem više osoba sa 50+ koje se stalno usavršavaju, a na drugom kraju puno <30 kojima to ne pada na pamet.

ma ok, super je taj robinhudovski metod, samo onda ne može i jare i pare. Ako si već rešio da zavrćeš državu time što ćeš da radiš godinu dana bez plate, a za to vreme naravno radiš nešto na crno da bi preživeo, onda nemoj posle tih godinu dana tražiti od države da ti nadoknađuje te plate, jer si ti tu platu već sam uzeo robinhudovskom metodom.

A gde si ti tačno video kršenje zakona ? Jel su te državne firme vlasništvo države ? Jesu. Prema tome država ima pravo da ih proda kome hoće i po kojoj ceni hoće. Ko ima nešto protiv toga, nega se žali onome ko je dao tu imovinu državi.

Ne, naravno da treba nešto očekivati od države, inače država ne bi imala nikakvu svrhu. Ali, ono što očekivati od države nije da rešava svačije lične probleme, isplaćuje plate koje neka firma nije isplatila, posreduje u dogovoru između poslodavca i radnika, određuje za koliko će neko da radi i tome slično. Od države treba očekivati da sprovodi zakone, da organizuje efikasno sudstvo, gradi infrastrukturu, vodi računa o socijalnim slučajevima... tako da ti možeš, u slučaju da ti firma nešto duguje, da svoja potraživanja naplatiš na sudu roku od 2 dana, a ne da očekuješ od države da ti to plati, pa posle da se aka sa tom firmom. Upravo to je i problem sa svim tim štrajkovima... nijedan nije usmeren ka rešavanju problema, nego isključivo na trenutno i kratkotrajno zadovoljenje sopstvene zadnjice. Zato ih i ne podržavam. Podržao bih kada bi neko izašao na ulicu i tražio efikasno sudstvo, ali ne mogu da podržim nekoga ko je radio godinu dana bez plate i nije se bunio, a sad odjednom traži da mu ja to platim, tj. država, ali pošto država nema svoje pare, nego ih ubira od poreza, znači indirektno to plaćamo svi mi koji nešto radimo. Izvini, ali zašto bih to podržao ? Da neko iz vlade dođe i podeli im po 1000 evra, u momentu bi prekinuli štrajk i otišli da troše, pa bi ponovo štrajkovali kad im ponestane para. Toliko o borbi za pravdu.

Možda je preterano reći jedini, ali je preblago reći veliki. To je najveći problem. Mislim, ako ti radiš godinu dana bez plate, a za to vreme ne radiš ama baš ništa povodom toga, a posle očekuješ od države da ti to nadoknadi, šta je to onda ? A šta ako firma bankrotira i ostane bez imovine, pa nema čime da isplati ta dugovanja ? Jel i tada država treba to da pokrije ? Naravno da ne, jer para nema, pa nema, a kriv si ti koji nije reagovao na vreme, nego si razmišljao u fazonu "Ma boli me uvo, ja ću lepo da blokiram ulicu, pa će država da isplati plate". A to tako ne ide. Ti kad stupaš u radni odnos, potpisuješ ugovor sa firmom, a ne sa državom. Prema tome, sve finansijske transakcije trebaš da vršiš sa tom firmom. Ako firma ne isplaćuje plate, ti si taj koji treba da reaguje, bilo tako što ćeš tužiti firmu radi naplate dugovanja, bilo tako što ćeš oprostiti firmi taj dug i naći drugi posao. Znači, tvoje kao radnika je da reaguješ. Ako vidiš da firma ne isplaćuje platu jedan mesec, ok, možda je kriza pa će sledeći mesec dati 2 plate. No, ako vidiš da firma drugi mesec ne isplaćuje platu, pa treći... sva je prilika da neće isplatiti ni četvrti, ni peti, ni šesti... i šta ti onda više tražiš u toj firmi. Lepo uhvatiš, pa pomeriš zadnjicu da nađeš drugi posao, a tu firmu utužiš za dugovanja i to je to. A ne da ćutiš i ke*aš i onda hoćeš moje pare, jer ja nisam bio lenj da se pomerim i nađem posao na kome se plate zaista i isplaćuju. Dakle, nepomeranje zadnjice jeste najveći problem, i mislim da država nikako ne bi smela da popusti štrajkačima, jer time šalje signal firmama ne moraju da plaćaju radnike, jer će država to obaviti umesto njih. Pa tako lepo onda ja mogu da otvorim firmu, zaposlim 100 ljudi da rade godinu dana za džabe, onda lepo pokupim dobit, strpam u džep i onda firmu dovedem do prosjačkog štapa i proglasim bankrot i pustim državu da se aka sa nezadovoljnim radnicima.

Državna firma je zastareo koncept i uskoro više neće biti državnih firmi, tako da mislim da to nije relevantno za ovu diskusiju.

Apsolutno se slažemo. Samo što u taj minimuim ne spada rešavanje problema radnika koje oni imaju sa nekom firmom, niti briga o nekome ko nije socijalni slučaj, već država treba da obezbedi instrument, u ovom slučaju, nezavisno i efikasno sudstvo, preko kojeg će radnici moći da ostvare svoja prava i reše problem koji imaju sa firmom, a neće ga ni biti dok se ne izvrši pritisak na vladu da to i uradi. Tako da, sve dok ljudi izlaze na ulice da bi dobili svoju polutku, a ne da bi tražili rešenje problema, biće ovako.

Ova sintagma "vlasništvo države" je upravo sporna.
Ako "država" napravi propuste (hajde da ih tako nazovemo ) i kalira npr. pet miliona eura, neće izgraditi objekat X, koji treba i tebi i meni. Možda ga eventualno i izgradi, ali će zato podići dažbinu Y - opet obojici.

Po medijima (nisam video presude doduše): mnoge privatizacije se preispituju, a ugovori poništavaju. Nije da imam nešto mnogo poverenja kako će to da ispadne...
//edit: Evo, pišu informisaniji neke konkretne stvari na EM-u: http://www.elitemadzone.org/t400177-7#2604046

Ima tih partijskih kadrova kojekuda, u institucijama koje će još dugo biti "državne". Od Ministarstva Z do obdaništa.


_{[Ovu poruku je menjao maksvel dana 19.05.2010. u 13:48 GMT+1]}

ovo sto pise Marko_L nije ipak resenje.

Najpre, ogromna vecina ljudi u Srbiji u Japanu ili Angoli to jednostavno ne moze. Ljudi zavrse skolu i krenu da rade. Sticu iskustvo u struci, a u medjuvremenu se bore da zadrze posao, stizu zatim deca, pa kupovina stana, krediti i dr. Rodbinski odnosi se zapetljavaju jer vam recimo umre deda pa ne mozete da se dogovrite oko nasledstva, brat ozeni rospiju koja vam poremeti odnose... sve su to stvari koje coveka malo po malo iscrpljuju i dovode do tacke zasicenja. Uredu je pratiti nove trendove, ali prekvalifikacija ?

Hm, sta mislite vi koliko bi ministara finansija danas u svetu moglo da sedne i polozi licencu za racunovodju ? Da li bi teh. direktor telekoma uspeo da polozi DSP na ETF ? Hm, rekao bih da bi to mogli u +40 eventualno ljudi koji su i ostali u nauci i kojima je ucenje u opisu posla. I opet samo u struci. A ovde se trazi da neko ko je bio tekstilni tehnicar usred propasti sektora preorjentise sebe na uzgajanje borovnice jer to ide, a zna se da je covek iz PKB vec 20 godina pokusavao da pokrene posao i tek sad uspeo ! Prema tome, to nije realno ocekivati od mase.

Ni Nemacka se od 1945. nije razvila tako sto je svaki radnik kao muva bez glave leteo s posla na posao i gubio vreme stalno pocinjuci iznova vec je radio u struci i usavsavao se. Samo tamo su i gazde i menadzeri odradili svoj deo posla za sta su bili odlicno nagradjeni i postovani. Dokaz za to su nasi gastarbajteri koji su otisli sedamdesetih a sad se vracaju kao penzioneri. Jednog pitaju sta ste radili: Bio sam alatnicar na Schwechatu. Koliko dugo ? Pa ceo vek !

Kod nas toga nema. U Srbiji niko nije uspesan i zato sve ide tako. Ima doduse i kod nas dosta znalaca ali oni se uzdaju u sebe i onda najebu. Ubrzo ih stizu razne mutikase i vezeri, koji znaju ljude i znaju sta ide. Namestaju im razne igre i salju milion inspekcija. I kad takvi uzmu skoro celu privredu onda sve ide u tri majcine. I treba.

Pa upravo si potvrdio da ono što pričam jeste rešenje. Sve ovo što si pomenuo su svesno odabrane situacije, jer deca ne iskaču iz neke kutije, već se svesno prave, onom alatkom što imaš među nogama, krediti takođe ne padaju sa neba na tvoja leđa, nego ti svesno odeš u banku i zatražiš ga. Dakle, ako si napravio dete koje nemaš čime da izdržavaš ili uzeo kredit za koji nisi siguran da možeš da vraćaš, ko ti je tu kriv ? Država možda ? A to za zapetljane rodbinske odnose se vrlo lako razrešava efikasnim sudstvom, pa ako ljudi ne mogu da se dogovore, sud lepo razdeli imovinu svim naslednicima na jednake delove, pa ti sa svojim delom radi šta hoćeš, prodaj, zagradi, zapali... Tako da, ako ti dozvoliš da te takve stvari iscrpljuju, sam si kriv. Dakle, ljudi koji raznišljaju svojom glavom i država koja ima efikasno sudstvo JESU rešenje i to je ono što ja sve vreme pričam.

Ko kome šta traži ? Ja ne tražim nikome ništa. Samo kažem da onaj ko ne prima platu, treba da uradi nešto povodom toga. Ne mora to da bude prekvalifikacija, neka barem pokuša da promeni firmu i radi isti posao koji je radio. Ako nema posla za njega sa tim zanimanjem, e onda zašto da ne i prekvalifikacija. Sve je bolje nego ne raditi apsolutno ništa i tražiti tuđe pare.

Opet, ko je rekao da treba da lete sa posla na posao. Ako su zadovoljni svojim poslom i primaju platu za to što rade, neka rade tu ceo život što se mene tiče, ali ako se desi da firma propadne ili da jednostavno prestane potreba za tvojim uslugama, ili firma ne isplaćuje plate... onda treba pomeriti zadnjicu i potražiti drugi posao, a ne tražiti od države da ti nekim čudom oživi propalu firmu i isplati plate koje ti ne duguje.

To je jedna od suštinskih stvari. Usavršavanje. A koliko ovde ljudi znaš koji se sami usavršavaju ako ih niko na to ne tera?

zasto bi se neko usavrsao ako se tehnologija ne zanavlja kao sto je kod nas bio slucaj a to je podbacaj rukovodstva a ne radnika !

@ marko_l

Nista te ja ne razumem druze. Nije radnik duzan sebi da uplacuje doprinose vec poslodavac to mu je zakonska obaveza ne pricamo tu o ocemo necemo da se igramo. Ko koliko vredi ?
Hvala bogu pa imamo bar neku normalnu glavu u vladi da propise bar neki minimalac kakav takav, jer da je do poslodavca on ne bi ni isplacivao zaradu vec bi davao pastete kao
i sto je bilo pre neki dan u Hrvatsko cini mi se.
Oko toga da glorifikujes ili generalizujes ljude da nece da mrdnu zadnjicom si debelo pogresio znam mnogo ljudi koji rade sve i svasta i ne biraju posao, pa tako i rade kog nekih poslodavaca tkz gastrabajtera koji
su naucili tamo negde na trulom zapadu da se pare ne zaradjuju preko noci ali su valjda ukontali negde u glavi da u Srbiji je to jos teze pa sto bi placali sve kako treba vec im je lakse da zakidaju
gde stignu.
Mozda ima na svetu i vise drzava sto to mene interesuje ?
Ja hocu da ostanem i da radim i zaradim u mojoj zemljii da u njoj i ostanem. I uspeo sam i ostao sam i ne zalim ni trenutka jer svoju zemlju volim. Naravno ovih 200 drzava cu posecivati kao turista a ne kao perac sudova.
Ne vidim uopste razloga da vredjate ovaj jadan narod koji je svasta pretrpeo ovih 20 godina i preziveo i koji istinski gladuje i samo hoce da ovi ispune ono sto su obecali.

Za kraj naravno da je Radnik nevinasce ako mi ne verujes prati vesti ovih dana i vidi kako su velike HUMANE mega svetske kompanije izgubile gomilu radnih sporova
protiv svojih radnika i to u drzavama za koje mislis da su im vaznije poslodavci nego narod i radnicka klasa.

cisti darwinism, najprilagodljiviji opstaju. promene se desavaju u celom svetu, samo sto smo mi 20 godina u kolektivnom ludilu te smo van svih tokova.

naravno da krivim ljude koji se ne bore da si poboljsaju uslove vec odgovornost prebacuju na drustvo, vlast, poslodavca, boga ili koga vec. ako se sam ne izboris, niko nece. dobro nam dosli u realnost. ok... i know... awakening hurts.

ako nema nista od mesta na kom si i posla koji radis, svakako da ces se preseliti i/ili promeniti posao. pri tom racunajuci transferrable skills. tesko ce textilac uzgajati borovnice sem ako vec nema tih sklonosti, interesovanja i znanja. ali, verujem da ako se potrudi i primeni dosadasnje iskustvo postoji velik spektar poslova koji bi mogao raditi.

ljudi kod nas, posebno mladi, nemaju inicijativu i sve cekaju gotovo. nothing comes served on the plate and nowhere it does.

italija i nije bas neki primer uspesne zemlje niti su italijani primer nekog bistrog naroda. ziveh u italiji a sad sam u zemlji gde su italijani 60% populacije.

a sta ima lose u vezama? truth be told, nikad nisam radio posao nadjen preko oglasa. uvek sam koristio kontakte i preporuke. veze i nasa burazerska ekonomija su 2 razlicita pojma. ti kao kontakt odgovaras za obe strane u dealu i nije bas tako jednostavno niti biti kontakt niti doci do istog. u sredjenom svetu su fakulteti upravo to mesto gde skupljas kontakte koje ces koristiti u buducnosti.

sta je cudno u selidbi i promeni posla?

coveku od 50+ jedino kod nas kopaju raku i smatraju ga starcem. imam vise saradnika i partnera koji su cak 70+ i puni su elana, volje, energije, ... s druge strane u 30 si dete. sistem koji gaji i razvija imbecile.

Pa vidim da ne razumeš. To jeste zakonska obaveza poslodavca, ali on to ne uplaćuje sebi, nego radniku. A zašto je zakonska obaveza poslodavca ? Pa zato što nijedan radnik to ne bi plaćao dobrovoljno i onda je državi lakše da jednostavno obaveže poslodavca da to plati umesto radnika, a radniku da ostatak plate, nego da juri svakog radnika ponaosob. No, kao što već rekoh, meni se ne sviđa ni jedno, ni drugo, nego bi lepo trebalo da svako plaća te doprinose samo ukoliko to želi. Znači, ako hoće da se leči kod državnog lekara, da ima državnu penziju i slično, onda neka uplaćuje doprinose... a ako neće, nego recimo hoće da se leči privatno i da plaća svaki pregled, zašto bi onda plaćao doprinose državi.

Pa ako ti pristaneš da radiš za paštete, onda znači da smatraš da ne vrediš više od tih pašteta. Neki ljudi zaista to smatraju, pa zašto ih sprečavati da rade za onoliko koliko zaista vrede. Ovako ti ljudi nemaju posao uopšte.

Bilo koji poslodavac na svetu će zakidati tamo gde stigne, odnosno neće dati ništa više od onoga što mora da da. Razlog zašto ljudi na zapadu imaju veće plate nije taj što poslodavac ne želi da plati manje ili zato što je toliko širok, pa mu se plaća, već zato što kada bi davao manje, niko ne bi hteo da mu radi. Znači, nisu poslodavci ti koji određuju cenu rada, već radnici. Svaki poslodavac na zapadu bi rado plaćao radnika 100$ mesečno, kada bi neko hteo da radi za te pare.

Pa ti onda ostani, zar ti neko brani ? Ali nemoj da kukaš kako tvoj kolega na zapadu ima više od tebe kao što mnogi ovde rade. Jednostavno, stanje u zemlji je takvo kakvo je, plate su takve kakve su, a sve je to u srazmeri sa GDP-om. Ja samo kažem da ako ti se ne sviđa kakva je plata za određeni posao, a nećeš da radiš drugi, nema ti druge nego da se preseliš tamo gde je taj posao koji hoćeš da radiš plaćeniji. Ne možeš tražiti od države da natera firme da te plaćaju više za nešto što realno vredi manje.

Odaću ti jednu tajnu. To što su obećavali, obećavali su zato da bi došli na vlast, a ne zato što su to zaista hteli da ispune. Većina tih obećanja je svakako bila nerealna i svako ko je poverovao u njih, bolje bi mu bilo da je uzeo da čita Snežanu, pepeljugu, Crvenkapu i druge bajke. U njima svakako ima više istine. Tako da, ako mislite da čekate ispunjenje tih obećanja, a za to vreme ne radite ništa, srećno vam bilo. Načekaćete se.

To je upravo ono što ja sve vreme pričam. Ne trebaju radnici da napadaju državu da im isplate nekakve plate koje im država i ne duguje, nego da nateraju državu da učini sudstvo efikasnijim. Pa ako ti kao radnik misliš da te je neka firma oštetila, a ti pravac na sud i ostvaruj svoja prava, a ne da se blokiraju ulice, pruge, mostovi... i time sprečavaju drugi ljudi da funkcionišu koji ni za šta nisu krivi tim štrajkačima.

Neznam koliko dugo se prepisijete na ovu tamu, ali ja evo pola sata citam i na kraju sam zaboravi o cemu je rijec ))

moje misljenje je, ako neko hoce da zna, da je ogroman rad i trud isplativ, bilo fizicki, bilo umni...
A sto se tice skolovanja za holjade i desetine hiljada eura, to je malo smijesno. Ljudi, pa najveci genijalci svih vremena
su zivjeli u doba bez stuje, a kamo li takvih "fakulteta" da se obrazuju i da zarade pare...

Uvijek je pitanje sta covjek hoce da dobije sa ulozenim trudom i radom!

neko dobije pare, kuce, automobile
neko dobije obrazovanje ( al nece da radi i da koristi to steceno znanje i da zaradjuje )
neko dobije diplomu ( al je to daloko i od znanja i obrazovanja )
a neko dobije pozicije ( na primjer u drzavnim i dr. mjestima ) pa onda svu zivu rodbinu i prijatelje pozaposljava
da niko nemora nista da radi, al da prima platu....

e ovaj posljednji mi se najvise svidja, i ja bih volio da mi je neko rodjak
HAHAHAHAHHA!!!!!


Shalu na stranu, ulozeni rad ( ili trud ) mora da je izazvao potrosnju neke energije, koja se pretvorila u neki novi oblik ili vid energije...
S' obzirom da je energija neunistiva, to znaci da treba da se RADI!!! )


Pozdrav!!

Nema skidanja krivice vlasti. Vlast je PLACENA da svakome obezbedi maksimalno dobar zivot. Oni su se sami opredelili za takav posao. Ja cu da se trudim ali mi je potrebna povoljna sredina. Tacno je, moramo se boriti u ovom trenutku, al imamo pravo da upiremo prstom u vlast i da trazimo od njih da nam povecaju kvalitet zivota. To im je POSAO. I netacno je da ce bas svi koji se bore i trude da uspeju. Po toj logici, srbiju mogu jos puno da unistavaju, nema veze ako se trudis imaces platu. Kako da ne

Hexter & Diplodok, imate problem sa percepcijom.
Prvo, ne vadite stvari iz konteksta i ne tumacite ih pogresno.
Izraz je upotrebljen sarkasticno.

Dakle, kao sto u postu kaze:



Odgovor za sve one koji nisu imali iskustva sa time da im neko trazi novac za zaposlenje, je da ipak ima onih koji su imali i takva iskustva.
Dalje, odgovor za one koji veruju da partijski kljuc vise ne vredi u ovoj drzavi.
Vredi, jos kako.

Primera radi, primera radi, vlast u Kraljevu se lomila oko kadrova u predskolskoj ustanovi.
Tako da, slobodno zaobidjite argumentaciju da toga nema.
Ima, jos uvek.
Inace, ja se generalno slazem da je potrebno raditi na sebi da bi zasluzili da vas neko preporuci negde nekome,
ali mnogo ljudi danas (mislim prvenstveno na strajkace) nije sposobno za to.
Sto se tice samog naslova teme, dao sam vam odgovor sta LEGALNO RADITI i zaraditi 80.000 evra godisnje.
Naravno, treba raditi....

Dakle nemojte bit bukvalisti, ne shvatajte sve bukvalno.
I na tarabi je pisalo.....



_{[Ovu poruku je menjao Marenović Slaviša dana 23.05.2010. u 02:35 GMT+1]}

Delimično se slažem sa tobom. Deo koji je sporan je taj što ti kažeš da je posao vlasti da obezbedi svakome dobar i kvalitetan život, a ja kažem da je posao vlasti da svakome obezbedi ŠANSU za dobar i kvalitetan život, a da bi neko imao dobar i kvalitetan život, on svakako mora sam da se potrudi za to. Sada je samo pitanje šta to vlast konkretno treba da radi da bi obezbedila svakome šansu za dobar i kvalitetan život. Pošto vlast nema nekakvo bure bez dna u koje može da zavuče ruku i iskopa kome koliko para treba, bez obzira na to koliko taj neko radi i privređuje, to znači da nije posao vlasti da određuje koliko će ko minimalno da zaradi, bez obzira što rad tog radnika možda ne vredi toliko, niti je posao vlasti da ispunjava muzičke želje svakom stanovniku zemlje ponaosob, niti je posao vlasti da posreduje u dogovorima između poslodavca i radnika. Posao države je da donosi i sprovodi zakone i da ti zakoni važe za sve, što podrazumeva da obezbedi efikasnu policiju i sudstvo, da gradi infrastrukturu koju svi koristimo, da brine o socijalnim slučajevima (a u socijalne slučajeve ne spada radno sposobno stanovništvo koje nema posao, jer ti ljudi treba da se potrude i nađu posao, već isključivo invalidi, bolesni koji ne mogu da rade, deca bez roditelja i slično), da izdaje lična dokumenta i slične stvari. Dakle, kada neko traži efikasnije sudstvo, to podržavam, ali ne podržavam blokiranje saobraćaja zato što neko nije primio platu u privatnoj firmi ili nije zadovoljan svojom platom. Takve stvari jednostavno nisu nešto što država kao država treba da rešava.

Naravno da je netačno. Možeš ti da se trudiš do sutra, ali ako nemaš rezultate, naravno da nećeš uspeti. Ali, ako se boriš i trudiš, barem imaš neku šansu da napraviš rezultat i uspeš, a ako sediš i ikukaš čekajući da ti nešto padne sa neba, onda nemaš nikakvu šansu, osim ako ne očekuješ neko poveće nasledstvo. Tako da, biraj šta ti više odgovara.

Pa šta je tu problem ? Ako je za neko radno mesto potrebno dati novac, onda skupi novac pa daj. Ako je potrebna partijska knjižica, onda se učlani u tu partiju. Ako ti ne odgovara ništa od toga, onda nemoj pokušavati da se zaposliš baš na tom radnom mestu u baš toj firmi, nego idi dalje i traži neku drugu. Poenta je da se u većini firmi ne traži ništa od toga. U to sam siguran, jer poznajem gomilu ljudi i ni od koga još nisam čuo da su mu tražili pare da ga prime u radni odnos, niti su kome tražili partijsku knjižicu na uvid. Tako da, ako toga ima (a verovatno ima), to važi po državnim firmama ili firmama koje su na neki način vezane za državni sektor. No, kako je sve manje državnih firmi, a sve više privatnih, to o čemu pričaš i nije preterano relevantno.

Je li to cilj kome tezis, takvo drustvo? Drustvo u kome ce te pojave biti normalne? Cemu onda sva ova diskusija, cemu svo ovo pisanije?




Ne ocekujes valjda da kazu?
To nije nesto sto se govori tek onako.
Da je neko to rekao, verovatno bi i ostao bez posla. I bez posla i bez novca.
Te se stvari ne govore tek tako.

I da, u pravu si za drzavni sektor. Upravo je tu nepotizam najzastupljeniji, najvise je muvanja u tom sektoru.
Pomenuo sam malopre konkretan primer da se vlast u jednom gradu lomila oko kadrova u nekim javnim preduzecima.

Nego, jel ti mislis da je normalno da nepotizam i mito bude normalna stvar u drzavnim firmama?

Da, ja sam apsolutno za takvo društvo u kome poslodavac ima puno pravo da odlučuje koga će da primi u svoju firmu i da pri toj odluci koristi koje god kriterijume želi, pa bila to pripadnost partiji ili finansijsko stanje tog radnika, jer poslodavac najbolje zna kakav mu radnik treba i na kraju krajeva, ta odluka će se direktno odraziti na poslovanje NJEGOVE firme. A radnik može da se prilagodi tome i ispuni te uslove ili da traži drugu firmu. Mislim, zamisli da ti sad imaš automobil sa kojim si krenuo negde, a neko drugi odlučuje koga ćeš da primiš u svoj automobil i vodiš sa sobom, kao i gde ćeš da skreneš i na koju stranu. Nije baš zgodno, ne ?

Pa znaš kako, nije baš da sa tim ljudima nisam pričao o nekim stvarima u vezi njihovog posla koje su mnogo osetljivije i pipavije nego što je plaćanje za prijem u radni odnos, pa ako su mi pričali takve stvari, čisto sumnjam da su izmišljali priče o tome kako su primljeni na posao. Uostalom, u više firmi sam direktno ili indirektno bio uključen u odabir novih kadrova i kao što rekoh, nigde još nisam video, ni čuo da firma naplaćuje nekome da ga primi na posao. Dakle, možda je to česta pojava u državnim firmama, ne znam, nemam mnogo veze sa istima i možda se dešava da neko ko je na nekom položaju u nekoj firmi naplati nekome da ga predstavi šefu u dobrom svetlu ili malo pogura na konkursu, ali to je nešto drugo i predstavlja čisto pilićarenje, jer nema mnogo ljudi koji su spremni da rizikuju svoj položaj za šačicu evrića. No, to je interna stvar firme i firme imaju načina da se izbore sa takvim stvarima. Ne vidim kakve veze društvo ili država ima sa tim.

Ja mislim da nije normalno da uopšte postoji tako nešto kao što je državna firma. Mislim, šta će državi firma ? Država treba da radi one stvari koje sam nabrojao, a ne da se bavi biznisom. Firme treba da budu u privatnom vlasništvu.

I da se malo dopunim, čisto ako neko nije shvatio o čemu pričam. Ja nisam za to da ne postoji nikakva regulacija od strane države, ali jesam za to da ta regulacija bude minimalna. Dakle, država treba da gradi puteve, ali ne i da određuje kojim će putem neko da ide iz tačke A u tačku B, koji će automobil da vozi i koje će gorivo da sipa. Država treba da organizuje efikasno sudstvo, ali ne i da umesto mene određuje koga ću ja da tužim i zbog čega. Pa tako ako poslodavac meni ne isplati platu, nema tu šta država da se meša i pritiska poslodavca da isplati platu, nego da je na meni da se dogovorim sa tim poslodavcem ili da ga tužim ako ne možemo da se dogovorimo. Uostalom, možda ja baš hoću da radim besplatno za nekoga da bih imao što više posla i zahvaljujući tome stekao znanje i iskustvo koje ću kasnije naplatiti. Takođe, ako ja hoću i mogu da radim 12 ili 14 sati dnevno, ne želim da se država meša u to time što će mi reći da ne mogu da radim više od 8 sati dnevno, jer možda meni baš trebaju pare, a poslodavac mi debelo plaća za duplo radno vreme. Dalje, jesam za to da država brine o socijalnim slučajevima, ali ne i za to da se u socijalne slučajeve svrstava i neko ko je zdrav i prav, a neće da radi ili porodica sa desetoro dece koja jedva sastavlja kraj sa krajem, a u istoj toj porodici je barem polovina članova radno sposobna. I tako dalje.

Jednom rečju, ja sam za što manji upliv države u život ljudi, pogotovo kada se radi o odnosima između poslodavaca i radnika. Pa tako ako poslodavac ima projekat koji je vezan za telekomunikacije i naiđe mu radnik koji hoće da radi za šolju kafe dnevno, jer mu u tom trenutku ne trebaju pare, već želi da stekne iskustvo u radu sa telekomunikacijama, zašto ne bi obojici bilo omogućeno da ostvare svoje ciljeve, poslodavcu da smanji troškove, a radniku da stekne iskustvo koje mu je potrebno, umesto što će da dođe država i da kaže da to ne može i da poslodavac mora da isplati radniku najmanje 15.000 dinara mesečno. I onda ako poslodavac odluči da ne primi tog radnika, već da umesto toga raspodeli malo više posla na postojeće radnike, taj jedan radnik ostaje uskraćen za radno iskustvo koje je želeo.

Jednostavno, poslodavci i radnici treba da budu izjednačeni po pravima i obavezama, a ovako je radnik u mnogo boljem položaju. Samo primera radi, radnik može u bilo kom trenutku da da otkaz bez ikakvog objašnjenja, dok poslodavac to mora da pravda. Takođe, poslodavac je obavezan da plaća radnika minimum 15.000 dinara mesečno, dok radnik nije obavezan da odradi, odnosno zaradi tih 15.000 poslodavcu. Dalje, poslodavac je obavezan da obezbedi svu moguću zaštitu radnika na radu, dok radnik nije ni u kakvoj obavezi da zaštiti firmu. Prosto nije fer.

Nema 'leba od privatnih firmi. Drzava ima slabu vajdu od njih. I da, ja jesam za to da drzava mora da reaguje kada dodje do ugrozavanja njenih gradjana u bilo kom smislu. Pravila igre moraju da postoje

_{[Ovu poruku je menjao llux dana 23.05.2010. u 12:59 GMT+1]}

Izvinjavam se sto prekidam ali vi gospodo ne dajete odgovor na pitanje koje se postavlja u naslovu teme, STA RADITI? Vi ste gomila politicara, filozofa, istoricara, sanjara, komedijasa...

Kupis hektar dva zemlje i sa zenom obradjujes.

Malo pilici, jedna koza i necete biti gladni a ako budete vredno i pametno radili moci cete da zivite od toga.

Tema je kako zaraditi bez rada, samo što nije baš tako formulisana. :) Da neko hoće da obrađuje zemlju već bi to radio, ne bi gubio vreme sa nama filozofima i licimurima na forumu.

A da te pitam zasto bi ista radio?
Da zaradis? Koliko? Koliko bi radio? Da li imas pocetni novcani kapital? Da li imas neko znanje?
Zasto postavljas sebi pitanje koje je postavilo sebi jos barem 3 miliona ljudi u Srbiji? Postavi sebi pitanje po cemu se razlikujes od 3 miliona ljudi!


Pitanje ti je takvo da mogu da ti kazem da ti je najbolje da kupis pola hektara u centru Beograda i napravis lokale i stanove i onda ih prodajes ili izdajes.

Upravo pogledah film "Do gole koze". :)) Eto sta bi ljudi sve uradili samo da zarade.:)