[ banevuk @ 21.06.2010. 19:45 ] @
Uradio sam neke krupnije zahvate na automobilu pri čemu je zamenjen magistralni set kablova koji vodi od osiguraca, preko kutije sa relejima do priključaka na prednjoj strani vozila /žmigavci, farovi sirene, ventilator i alternator/. U delu instalacije između osigurača i brave nije ništa rađeno. Nakon zamene instalacije sve funkcioniše kako treba osim dugog i kratkog svetla gde ne dolazi nikakav signal, niti struja niti masa.

Bio sam kod više auto-električara koji izbegavaju da se upuštaju u ovaj "pipav posao" pa sam prinuđen da problem rešavam sam, na svoju odgovornost. Prema tome postavljam pitanje: Ima li ovde auto-električara, ili elektroničara, koji može ukratko da mi objasni opštu šemu funkcionisanja farova /dugo i kratko svetlo/ na automobilu? Znači hoću da znam šta se dešava kada dam kontakt na bravi, gde i koja struja /plus ili masa/ ide sa brave? Pretpostavljam da su tačke kroz koje mora da prođe: prekidač /kod mene je na satelitu-ablenderu/, relej, osigurač, sijalica u faru i kontrolna sijalica na tabli? Unapred hvala.
[ vladd @ 21.06.2010. 22:58 ] @
A koji auto je u pitanju?
[ banevuk @ 22.06.2010. 06:42 ] @
Namerno nisam pominjao marku i model jer hocu da naucim opsti princip funkcionisanja farova na automobilu, ali kada vec insistiras radi se o Hyundai Excel-u, a set kablova je prebacen sa Hyundai Pony-a. Upuceni znaju da se radi o istom modelu, s tim sto je Excel radjen za Americko trziste. U konkretnom slucaju razlika je i u tipu motora, moj auto je indzeksen, a auto sa koga je prebacena instalacija je bio sa klasicnim motorom. Kao sto vidis samo smo zakomplikovali stvar zato molim odgovor na pitanje sa pocetka teme. Znaci zanima me opsta sema funkcionisanja svetala, da zanemarimo postojecu instalaciju.
[ vladd @ 22.06.2010. 09:33 ] @
JA sam otprilike namerno pitao za model, ako ti zaista treba pomoc. Objektivno, jedino "univerzalno" je da se ukljuci neki prekidac i svetlo se pali...dalje su varijacije od modela do modela, od opreme dokompleksnosti kojekakvih upravljackih modula(ne mislim samo na kutije ili ploce sa relejima).

Princip je da napajanje ide preko osiguraca, snaznih do relea. Slabija struja(upravljacka), moze da bude preko posebnog osiguraca dovedena do prekidaca za svetlo i da sluzi za upravljanje relejima farova.

Relea moze da bude tri ili cetiri, ili jedan veci, kompleksniji monostabil. Tako da od "univerzalnosti" slaba vajda.

Moras locirati vezu izmedju farova i ploce sa relejima. Zatim konstatovati, koliko je releja ukluceno u upravljanje farovima, da li su dva preklopna za kratka-duga, i jedan sto ih ukljucuje, ili nekako drugacije. Zato je bitan tip bozila.
I da li napajanje stize na rele, a prekidac ukljucuje masu, sto je redje, ili napajanje relea dolazi od prekidaca, a jedan pin spulne relea je na masi.
I da li je u opciji "dnevno svetlo" kod nekog modela vozila...

Zatim, veza od spulni relea(upravljacka veza), treba da ide do prekidaca, na kontakte za ukljucenje. Napajanje samog prekidaca je takodje specificna stvar, moze se napajati sa istog osiguraca za "farove", ili sa posebnog osiguraca za "komandnu tablu).

I jeste i nije pipav posao.

Najbolje je da ga zapocnes sa strane farova, i da definises koje tacke povezuje kabal od sijalice do ploce sa relejima
[ endre85 @ 22.06.2010. 13:13 ] @
Mozda ovo jos dodatno pomogne:

http://www.ebooksquad.com/2007...ai-excel-1991-shop-manual.html

pass : pdftown.com
[ Java Beograd @ 22.06.2010. 14:08 ] @
Citat:
vladd: ... jedino "univerzalno" je da se ukljuci neki prekidac i svetlo se pali...dalje su varijacije od modela do modela, od opreme do kompleksnosti kojekakvih upravljackih modula (ne mislim samo na kutije ili ploce sa relejima).

Princip je da napajanje ide preko osiguraca, snaznih do relea. Slabija struja(upravljacka), moze da bude preko posebnog osiguraca dovedena do prekidaca za svetlo i da sluzi za upravljanje relejima farova.

Relea moze da bude tri ili cetiri, ili jedan veci, kompleksniji monostabil. Tako da od "univerzalnosti" slaba vajda.

Sasvim tako. Nema univerzalnosti. U auto elektrici je posebno zeznuto što su neretko potrošači pod naponom, a strujno kolo se zatvara kad se "dovede" masa.
Takođe, (ukoliko potrošač nije pod naponom) masa se često ne ostvaruje tu negde u blizini potrošača, već se nekim zajdeničkim vodovima ostvaruje "bog zna gde".
[ vladd @ 22.06.2010. 15:34 ] @
Nece puno pomoci pdftown. Bolje bi legla neka knjiga, tipa Chilton ili Haynes.

Nisam primetio, po raznim, svetskim forumima, gde pojedinci rade ozbiljne i velike zahvate, da se neko upustio u takav poduhvat bez nekakve dokumentacije, seme...i sl..

Pogotovo se moraju prouciti oba modela, sa pripadajucim godistima, zbog izmena, razlicitosti opreme, a kao za inat, najvise se menja i koriguje elektricna instalacija, posto sa jeftinom promenom dobijaju povecu kolicinu konfornih detalja..

[ endre85 @ 22.06.2010. 16:09 ] @
Nisam nasao Haynesov, ali nisam previse ni trazio.

Mozda ima potrebne informacije ovde: http://www.hmaservice.com/, ali necu da se registrujem samo da bih proverio.
[ banevuk @ 23.06.2010. 07:39 ] @
Hvala za link za servisno upustvo, nadam se da ce mi pomoci da resim problem.

[Ovu poruku je menjao banevuk dana 24.06.2010. u 00:07 GMT+1]