Bez uvrede,ali nije mi poznato da su bas ubijali magyare u novosadskoj raciji....
u svakom slucaju se potpuno slazem da je nedopustivo da se o jednom takvom zlocinu gotovo nista ne zna i da nije na odgovarajuci nacin odano postovanje njegovim zrtvama.

Boki, bilo je nekoliko prezimena koja su madjarska, mada je moguce da je rec o askenaskim Jevrejima. U svakom slucaju, bilo je vrlo malo Madjara koji su stradali.

Cinjenica da nismo na dostojan nacin obelezili svoje patnje samo se pokazala u reakcijama koje sam dobio od onih koji su to procitali. Jedan prijatelj me je cak upitao da li se to stvarno desilo!? Prosto nije mogao da veruje da za takav zlocin nije nista znao.

Možda nije baš primereno, ali je prilika da se kaže: To je opomena i za nas, kao i za sve ljude i sve narode. Kada si pobednik, seti se da bi moglo biti i obrnuto i da će verovatno nekad i biti obrnuto. Kad imaš moć, ne misli da ti je sve dozvoljeno, ponašaj se onako kako bi poželeo od pobednika da si poraženi.

Vojvodina je Mađarima kao nama Kosovo. Bila je istorijski njihova, pod njihovom vlašću, uz prekide, hiljadu godina. Na kraju su postali manjina, a mi većina i uzeli smo im je kad se njihova naddržava, Austrougarska monarhija, raspala posle izgubljenog (prvog svetskog) rata. Osećaj ozlojeđenosti i nepravde (u svesti lojalnih građana Carevine, Srbi su krivi za izbijanje tog rata) je uzrok, mada ne i opravdanje, za njihove postupke prema nama tokom prve sledeće prilike koju su dobili da povrate vlast na bar jednom delu svoje stare teritorije. Donedavno je bilo nepoznato da su na kraju rata i Mađari popili svoju gorku pilulu (a ne bi me čudilo da su žrtve bili ljudi koji nisu imali ikakve veze sa ovim zločinima njihovih sunarodnika).

Ono što hoću da kažem je da se obraz lako gubi i da se uvek treba zapitati o motivima i razmišljanjima drugih i da ne smemo nikad dozvoliti da nevini ljudi stradaju ili pate. Život nije ili-ili i onaj ko je većina i/ili ko je na vlasti, a i onaj ko je manjina, moraju misliti o tome kako se oseća onaj drugi i učiniti sve da nema zle krvi među njima i da se živi dobro bez obzira na to da li si u svojoj matici ili ne. Mi smo u takvoj situaciji sada da to možemo bez mnogo napora razumeti, ali bih voleo kad bi to razumeli recimo i ljudi na Kosovu, Albanci, ali i Srbi (kamo sreće da smo to razumeli ranije). Nadam se da Mađari razumeju nas i sebe u vezi događaja iz naše nesavršene zajedničke istorije i da postoji dobra volja da se prihvati i poboljša sadašnjost i da nam opraštaju ono za šta nas krive, zbog čega su nastradali Novosađani 1942. , kao i da mi njima opraštamo za sve. Voleo bih da možemo postići dovoljno razumevanja, opraštanja i dobre volje sa svima sa kojima smo bili (ili jesmo) u sukobu ili sporu.

Suština je da se ono što drugi veruju mora uzeti sa pažnjom i računati sa tim kao motivacionom snagom, bez obzira što sopstveni istoričari tvrde da je to netačno. Ako neko veruje da smo zli i za sve krivi, nema pomoći od dokazivanja da nismo. I netačne i tačne i pravedne i nepravedne optužbe moraju biti oproštene (ili odužene na nedvosmislen način) ili ostaju stalni izvor sukoba. Ako si sa nekim u svađi, izmiri se što pre, ne čekaj da ti se on prvi izvini.

Kad crkveni velikodostojnici kažu "Opraštamo, ali ne zaboravljamo.", to ne treba da znači "Opraštamo vam za sada, ali sledeći put ćete dobiti i za ovo.", nego znači "Ne krivimo nikoga više, ali poštujemo i žalimo pale žrtve zbog njihovog nepotrebnog i nepravednog stradanja." Voleo bih da to i objasne kad to kažu... da se izbegne zlokobni prizvuk.

Potpuno se slazem da treba nazvati ulicu po zrtvama novosadske racije. Uvek sam bio misljenja da treba prvo postovati svoje zrtve da bi mogao i tudje. Elem, takodje sam zapanjen da nisam znao skoro nista o tome i sigurno je da cu malo vise da proucim ceo taj zlocin. Stvarno mi je neverovatno da sam o Novom Sadu, koji je moj drugi grad, znao tako malo. Ja evo prvi kazem da se stidim samog sebe u ovom slucaju i najdublje se zahvaljujem Aleksandru sto me je nagnao da naucim vise o ovom dogadjaju. A nepravedne zrtve se moraju ceniti, bilo cije da su, i potpuno se slazem sa:



Neka im je vecna slava!

@salec

To sto si ti pisao je istina takodje i to je drugi deo price koji sam nameravao da kad tad opisem negde. A u tom drugom delu price doslo je do vendete, iliti do osvete, kada je stradalo 40.000 neduznih Madjara u naletu "oslobodilacke" vojske.

Inace, ja prastam i zelim mir, ali medju Srbima i Madjarima ima dovoljno nepoverenja i zle krvi. Inicirao sam Drustvo madjarsko-srpskog prijateljstva ne bih li pomogao nasim narodima da premoste svoje nesuglasice i bojazni jedan od drugih.

@R-Byter
Nema zasto da te bude sramota, druze. Ni mene o tome niko nije ucio, a Novi Sad sam video prvi put 1998. godine i da nisam video ime tog keja ne bih ni ja imao pojma o cemu je rec. Ako nadjes ista novo ili vise o tom zlocinu, molim te da podelis sa mnom, a ja sam ovih dana ucinio sve sto sam mogao da se domognem novih dragocenih informacija buduci da ni sam nisam nisam jos dosao do kraja istrazivanja tog dogadjaja.

Samo kratko - jedna od ulica u centru Budimpeste zove se Bajcsi Zsilinszki.

A on je?

Nidzo, hvala ti na toj informaciji, stvarno nisam znao. Inace, Bajci Zilinski se spominje u tekstu o raciji koji sam napisao.

Sledece godine, posto cu verovatno morati godinama o tome da pisem, gledacu da spomenem i taj podatak. Eto, dodatnog razloga da motivisemo sami sebe da nesto uradimo povodom nasih zrtava.

Da, procitao sam ceo tvoj post cbbj, ali mi je promaklo ime poslanika o kome si govorio.

Pozitivac.

Shvatio sam to cim sam ponovo procitao Aleksandrov post.

I to pozitivac kome je Budimpesta dala ulicu u centru grada, a nasa prestonica nasim zrtvama nije dala nista!

Mada je ova tema postavljena odavno, smatram da, posto sam je vec postavio i obavestio one koji su je citali o takvom dogadjaju, da imam jednaku radost da sa vama podelim i cinjenicu da je doslo do znacajnog napretka u ovom clanku koji sada prerasta u potpuni rad na temu racije.

Sto sam vise zadirao u taj dogadjaj, to sam vise shvatao neke nove aspekte racije, kao sto su socioloski i psiholoski, o cemu ce biti reci u samom radu. Druga stvar koja me je u tom uzasu odusevila, to su mali ljudi, obicni ljudi, koji su stavili zivot na kocku da bi spasili svoje sugradjane. Ta prica je jednako neverovatna koliko i taj sramni zlocin, pa makar samo zbog tih ljudi bi vredelo napisati jedan rad o raciji. O tim ljudima nema ni spomena u nasoj istoriji.

Sa radoscu vas takodje mogu obavestiti da sam prosao ulicom Bajcija Zilinskog i u Novom Sadu. Konacno je jedna ulica ponela ime tog plemenitog coveka, osvedocenog prijatelja naseg naroda, velikog Evropljanina i jednog od najvecih i najcasnijih rodoljuba koje je Madjarska ikada imala. Sa jednakom radoscu vas moram izvestiti da sam se dokopao i Memoranduma koji je on pisao tadasnjim vlastima. Sam sadrzaj i obim Memoranduma govore sami za sebe, o tome cete moci da procitate u radu, a on mi je jos vise priblizio psihologiju i stavove tog coveka koji ce na kraju platiti glavom zbog svoje ljubavi prema istini, pravdi i nasem narodu.

Ujedno zelim da se zahvalim nekome ko mi je znacajno pomogao posle citanja ovog teksta da dodjem do nekih izuzetno dragocenih podataka. Zahvalan sam i svima drugima koji su na bilo koji nacin doprineli nastanku onoga sto ce nositi naslov "Racija - jedan zaboravljeni genocid".

kad ce rad da se pojavi i u kom obliku?
bas me zanima...
nemam sta da dodam...
osim da sam ja cuo za to i ranije ali neshto kratko.. od svog profe istorije RADUSINOVICA... imao sam tu srecu da mi predaje doktor istorije u srednjoj skoli pa sam uvek imao vise inside informacija i nepoznatih cinjenica...

U procesu sam mukotrpnog posla pokušaja da identifikujem što je moguće više žrtava. Ovo je tim pre zahtevno zato što su svi podaci raštrkani i, evo već druga ili treća nedelja kako upoređujem spiskove, pokušavam da rekonstruišem događaje i porodice... pravo je uopšte čudo da sam i do ovih spiskova došao, a znam za još poneke do kojih ću doći čim pre budem mogao. O samom otkrivanju građe i podataka za ovaj rad mogao bih da napišem zasebnu knjigu. Da ne pričam da su podaci, koliko god bili šturi, raštrkani, neretko se ne podudaraju u nekim segmentima, a postoji i nekoliko teorija o razmerama te tragedije. Ja sam se opredelio za jednu, meni najverovatniju teoriju i pokušavam u tom pravcu da učinim da je potkrepim što verodostojnije.

Kada će se rad pojaviti? Kada sam zamislio da ga zapišem (doslovno zapišem, jer počeo je kao mali članak), ni sanjao nisam da će se pretvoriti u ovako kompleksan zadatak. Očekujem da do januara bude gotov makar u nekom preliminarnom obliku. Nisam siguran da li ću moći da ga štampam, niti je to sada toliki prioritet. U svakom slučaju, biće postavljem u elektronskom formatu, ako nista drugo, i moći će da se preuzme sa Interneta.

Naravno, svaka pomoć u vidu izvora za rad je dobro došla. A kako je krenulo, biće tu još radova na neke teme o kojima bar ja nisam imao prilike ništa da čujem u školi a ni van nje.

Aleksandre, malo je nezgodno da tako važna ISTORIJSKA tema, a i taj tvoj rad budu baš ovde izloženi, na ICT-forumu, pogotovo na MADZONE!

Pomalo nije fer prema tvom trudu, a poviše prema tim žrtvama, a donekle i zbog toga što je sve to solidno neuklopljeno u Pravilnik ES-a. Nemoj da citiramo. A i nije bitno.

Za forum Techzone nije, za Nauka verovatno jeste jer je istorija NAUKA, ali... ... ES je ICT-forum!

Kapiram da si član baš OVE, naše zajednice, ali razmisli gde taj tvoj rad može ZAISTA da se plasira pravilno!!! Pritom te ne odbijam i vređam... samo razmisli o adekvatnom MESTU.

Pozdrav!

Pa i u Novom Sadu ima ulica Bajči Žilinskog, u carinskoj zoni...

Ok, samo radi ravnopravnosti svih raspitaj se o stradanju i nesrpskog stanovnistva od strane partizana,
koji nisu imali nikakve veze sa okupatorima, a stradali su samo zato na isti nacin sto nisu bili Srbi.

Darko, ne doživljavam tvoje komentare kao uvredu. Što se mene tiče, znam da tema se slabo može bilo gde uklopiti (eventualno je prebaciti u "Nauku" možda). Ako toliko odudara od svrhe i duha foruma, nemam ništa protiv da je obrišeš. Ona je možda već sada ispunila svrhu, jer da nje nije bilo danas ne bih imao neke izuzetno retke i vredne podatke koji su mi poslužili kao glavna okosnica i ideja vodilja u radu. Drugim rečima, kao član ove uvažene zajednice koji je prilično nepismen za IT oblasti, sa vama sam mogao da podelim jedino ono što ja znam. A glavna poenta teme bila je da zamolim za pomoć ko god može da je pruži u mom radu. Ta pomoć je već stigla i zahvalan sam što postoji jedna zajednica gde se čovek i po ovim temama može obratiti nekome. U tom smislu svima hvala, a nimalo se ne ljutim da tema bude obrisana budući da sam svestan da se ne uklapa nigde.

Siniša, pogađaš mi misli. Ovaj rad sadrži naznake rada koji tek sledi, a biće na temu svih onih koji su kasnije stradali ni krivi ni dužni, 1944. godine, nakon famoznog oslobođenja. Taj mnogo manje poznat događaj u našoj istoriji nazvan je još jednim tužnim imenom - "vendetta". I u tom radu neću moći daleko da odmaknem bez pomoći drugih.


Srdačan pozdrav svima uz veliku zahvalnost za sve dobro što ste učinili i za teme koje nisu u domenu IT-a. Srećan sam što je tako.

Ne pada mi na pamet da brišem! Šta je bilo, bilo je. Iako nisi IT stručnjak, član si ove zajednice i poštujemo te. Kao i tvoj rad.

A o reciprocitetu ubijanja nemojte na ovoj temi, a ni na ES. Molim vas.

Pozdrav!

Ok, ako ti tako kažeš, poštujem, ne mora da bude obrisana, mada razumem da joj nigde u suštini nije mesto. Kada celokupan rad bude gotov, ja ću samo da o tome napišem kratko obaveštenje eventualno na ovoj temi, pa ko bude zainteresovan moći će da se javi meni lično tim povodom.

Hvala mnogo na podršci koja svakako je meni veliko moralno ohrabrenje, naročito nakon nekoliko niskih udaraca koje je život doneo u proteklih nekoliko meseci.

Obavezno nam javi kad završiš! Srećno!

Pozdrav!

Mada sam rad jos nije gotov, postoji nekoliko tema na jednom forumu o ovom radu, kao i drugi podaci koji mogu pojedincima da budu od znacaja ili koristi. U tom smislu zamolicu sve zainteresovane da mi se jave na email [email protected] ili privatnom porukom da bi dobili vise zeljenih informacija.

Ujedno hvala ES forumu za razumevanje i toleranciju.

Postovanje svima.

Cudno mi je da se prica kako niko ne zna o Novosadskoj raciji, pa imas spomenik na keju i svake godine se odrzava skup secanja na zrtve. Verujem da slicnih skupova ima i kod kraguljevacke gimnazije ili u niskom Crvenom Krstu. Tj. kazem da ne verujem da je dogadjaj zaboravljen, vec verovatno imamo neka novija istorijska "desavanja" koji vise zakupljaju paznju, jer su porodice zrtava jos zivi.

Sto se tice Bajcsi-Zsilinszkoga, mislim da treba (ako jos ne postoji) da se imenuje neka ulica po Palu Telekiju ( http://en.wikipedia.org/wiki/Pál_Teleki ), koji je bio premijer Madjarske 1941. godine i kada nije uspeo da spreci napad na Jugoslaviju izvrsio je samoubistvo kao protest protiv tog akta.

Mala ispravka: Pál Teleki

Ima dosta ili dovoljno detalja koji jos nisu poznati. Sto se tice Pala Telekija, potpuno sam saglasan sa recenim. Istina je.

Neki zanimljivi detalji po ovoj temi mogu se naci na linkovima:

http://www.dnevnik.co.yu/modul...amp;file=article&sid=21661
http://www.bajka.org/forum/viewtopic.php?t=1722
http://www.bajka.org/forum/viewtopic.php?t=1725

Poštovani prijatelji, zadovoljstvo mi je da vas obavestim da je članak koji je bio tema ovog unosa prerastao u knjigu koja je ovih dana završena. Knjiga sadrži 230 stranica teksta o toku događaja i žrtvama, iza čega slede memorijalni spiskovi.

U toku je sređivanje materijala. Ne znam da li će se i kada pojaviti u štampi, ali čak da se to i ne dogodi u dogledno vreme biće okačena na Internetu.

Nekada za vreme SFRJ o raciji se ovako izvestavalo:

"Fasisticki zlocinci ubijali su neduzne gradjane Novog Sada"

posle su i zrtve i dzelati dobili i ime pa se tako 90tih stiglo do :

"Madjarski zlikovci ubijali su neduzne Srbe (i Jevreje)".

Ko je ikada bio na Keju i video tuzni spisak primetice da su najbrojniji Jevreji, potom Srbi, a tacno je da ima i Madjara ! Ignjatije Pavlas je odbio da se spase i otisao je u smrt sa suprugom i on ima jednu sporednu ulicu. Ovom racijom Jevreji su gotovo istrebljeni u NS.

Zavisi ko izvestava. Recimo, kad se klikne na jednu od slicica koja pokazuje spomenik:
http://www.usabasketball.com/m...19_serbia_off_court/index.html

pise doslovce:


Posto je lokacija u Srbiji, ostavlja se (mahom neupucenom)citaocu (mahom zainteresovanom za kosarku) da prirodno
zakljuci ko je to mogao da ucini.

Tačno je, neupućeni čitalac se nalazi u čudu netačnih informacija. Mada na spomeniku ima možda oko 1.000 jevrejskih imena, u "raciji" je stradalo dva puta više ljudi. No, sve ove magle u tim netačnim i drugim podacima razresešene su barem donekle u knjizi "Racija - jednom zaboravljen genocid", koja će se pojaviti na Sajmu knjiga (koji počinje 21. oktobra i traje sedam dana) u hali 1, na štandu Metafizike.

Veoma mi je žao što sam danas prvi put video ovu temu. Moj deda sa majčine strane je osoba koja je svojom prisebnošću uspeo da spase svoju porodicu od Racije, i time je obezbedio moje postojanje.

U noći kada su mađarski vojnici upali u dvorište kuće mog dede na Podbari, on je izleteo napolje iz kuće i na čistom mađarskom jeziku (iako nije mađar) se izderao na njih i oterao ih napolje. Oni su zbunjeni izašli...

Inače, bilo je još neimenovanih heroja koji su spasli određeni broj ljudi od racije. Sećam se da mi je baba pričala o jednoj kafani na Podbari gde se nekoliko dana pre Racije opilo nekoliko mađarskih oficira. Jednom od njih je ispao neki papir iz džepa, i konobarica to primeti, uze papir, ali ga ne vrati oficiru. Ispostavilo se da je to bio jedan od spiskova za privođenje, i sve te osobe koje su bile na spisku su preživele Raciju. Moja baba je bila prijateljica sa tom ženom, pa je tako saznala za taj događaj.

Na žalost, mnogi nisu imali tu sreću.

U svakom slučaju mi je drago da se neko dovoljno zainteresovao da napravi knjigu o ovom događaju.

Meni je isto žao što ranije nisi video temu, zato što sam ove priče mogao da unesem u knjigu. Sada je kasno za ovu knjigu, ali svakako ću sačuvati ove priče za neki budući rad. Ako se setiš još neke takve priče, ili ima onih koji ih znaju, bio bih veoma zahvalan da se to sakupi. Želim da to zabeležim da ostane upamćeno.

Inače, prva promocija knjige u Novom Sadu biće 29. oktobra u 18h u Jevrejskoj 11.

Obavestenje: knjiga "Racija - zaboravljen genocid" naci ce se na ovogodisnjem sajmu od 22. do 28. oktobra. Bicu u hali 14. Nadam se da cemo se tamo videti.

Novosadski sajam knjiga odrzace se od 9. do 17. novembra.

Obavestenje da ce se knjiga prodavati na novogodisnjem sajmu na Spensu (od 15. decembra), pa su svi prijatelji dobro dosli da se sretnu sa autorom i vide samu knjigu.

Ispravka: Novogodišnji sajam knjiga na SPENS-u održava se od 20. do 30. decembra. Vidimo se!