Pocetni podaci su tacni, ali su zakljuci prilicno ishitreni.
Da malo raspredemo pricu na zanimljivu temu.
Citat:
Uvek se vodila neka debata o tome kako je americki eksperiment sa mesanjem kultura i rasa propao i da je cela
"melting pot" ideja u stvari nerealizovana u praksi. E pa sad postoji i vizuelno upecatljiv dokaz toga, na osvnou podataka
sa popisa iz 2000 napravljene su mape rasne nastanjenosti u americkim gradovima.
Ova teza ima nekoliko problema.
Prvo: sta je tacno definisano pod 'melting pot' tj. mesanjem kultura i rasa ?
Ako se pod tim misli da je pokusan sistem koji ce od individue da napravi idealnu standalone komponentu, sustinski
nezavisnom od bilo cega predjasnjeg, bez ikakvog znacaja porekla i (kolektivne) memorije, sa eksportovanim interfejsom
ekonomske zivotinje,.....
...onda se mogu potpuno sloziti sa tim zakljuckom - ne da je promaseno, nego je imalo sanse da uspe koliko i da prdne
mrtav. Zapravo, u onoj meri u kojoj je uspevalo, pre bi se moglo reci da eksperiment potpada pod ono otuzno 'operacija uspela,
pacijent umro'.
Ako se pod time podrazumevalo zajednicko egzistiranje razlicitih etnickih i rasnih entiteta u civilizovanim okvirima koji svima
omogucavaju nesmetani licni i grupni razvoj, onda je krajnji vrednosni sud - uspelo je blizu teorijskog maksimuma, bolje
verovatno ne moze.
Drugo: sta tacno pokazuju te izuzetno precizne i tacne demografske mape ?
Pokazuju gde ljudi
stanuju, sto dinamicnoj svakodnevici USA to tacno znaci - mesto gde spavas i gde se budis, gde
ispijas pivo petkom uvece, gde rostiljas preko vikenda, gde ides u bakalnicu, na shishanje, gde decu vodis u obliznji park.
Ti podaci nisu precizan pokazatelj nekoliko sledecih stvari:
a) gde ti deca idu u osnovnu i srednju skolu.
USA jeste zemlja mnostva razlicitih realizacija skupa mogucih parametara, pa tako nije nemoguce naci kompletno belu, ili
kompletno kinesku, ili kompletno crnacku skolu. Medjutim, eksperimenat mesanja rasa i nacija pocinje vec u osnovnoj
skoli, i daleko najveci broj skola su mesovite u principu.
b) gde se ide na daljnje skolovanje.
Postoji nepisani kult da se na studije ide sto dalje od kuce, u samostalnost, u avanturu opstanka daleko od caleta i keve.
Univerziteti su izuzetno veliki pool susreta i mesanja ne samo lokalnih varijanti homo sapiensa, nego i dodjosa sa apsolutno
svih strana sveta.
c) gde se ide na posao.
Bele suburb-ije iscrtane crvenim tackama tacno pokazuju da su belci uglavnom nastanjeni van gradskih jezgara koja su
ostavljena siromasnijima (crncima, hispanosima, prvog generaciji dodjosa) koji ne mogu da priuste automobil, i kojima je
sve bitno blizu (posao, socijalne ustanove, itd). Posao, medjutim, po pravilu nije ovde ili onde, nego gde se zadesi, i gde
je biznisu najoptimalnije (blizina resursa, dobrih saobracajnica, jeftina cena rentanja poslovnog prostora...)
d) ko ti je bracni drug
Postoji pristojan procenat mesovitih inter-rasnih, inter-nacionalnih, inter-religijskih brakova, mnogo izrazitiji u drzavama
koje su u vreme gradjanskog rata bile na strani Unije, kao i u Kaliforniji koja je mahom potpuno kosmopolitska po svojoj
izvornoj orijentaciji. Takodje, postoji i podela istocna-zapadna obala. Jos u vreme susreta sa domacim civilizacijama, na
istoku su se doseljenici retko mesali sa domorocima, dok su na zapadnoj obali ti susreti i mesanja cesto znacili veci broj
mesovitih brakova sa dosta dece.
Trece: koji aspekt ljudske psihologije ove mape ilustruju ?
Rasnu segregaciju ?
Hmmm...ne.
Ilustruju jedno krajnje prirodno pravilo u svom najbenignijem ispoljavanju, koje se moze kratko opisati onom izrekom da
'svaka ptica svome jatu leti'. Psihologija to naziva gregarnim motivom (motiv okupljanja) koji spada u najelementarnije
ljudske motive, u cijem samom centru je motiv za stvaranjem i odrzavanjem porodice, pa ide sve sire i sire u razne druge
manifestacije pripadnosti.
Ovo pravilo je odprilike isto benigno kao i cinjenica da nema kajgane bez jaja. Istina je da se od jaja moze napraviti sto raznih
jela, kao i da se prejakom vatrom moze sve to ugljenisati...tako da je rasna segregacija na samom kraju spektra medju ekstremnim
mogucnostima.
Interesantan aspekt ovog pravila je onaj geografski - pravilo se manifestuje da se grupe ljudi trajnije zaprimaju u USA tacno tamo gde
im tlo i klima najpribliznije odgovara zemlji porekla. Tako su u Cikagu nastanjeni Poljaci, Madjari, Cesi, Slovaci, Ukrajinci, gde tipicni
ekstremi kontinentalne klime (duge hladne zime i vrela i vlazna leta) odprilike najpribliznije match-uju originalnu kontinentalnu klimu
maticnih zemalja.
Posebno su interesantni Srbi emigranti. Cetnici izbegli posle WW2 su se podelili na dve grupe - Drazini su oko Cikaga, dok su Djujicevi
iz Krajine i Dalmacije naselili San Dijego, Arizonu, i jugoistocni Teksas oko Houston-a.
Cak i u malom rasponu rastojanja u San Francisko Bay Area - sam grad SF uz okean su naselili mahom Pastrovici i Bokelji, dok je kotlinu
San Jose-a samo 50 milja na jug, odvojenu od okeana Santa Cruz planinama uglavnom naselili Hercegovci (Trebinje, Bileca, Gacko, Mostar...), i
gde prizori sa pojedinih imanja (cempresi, beli kamen koji bljesti na podnevnom suncu, brda) neodoljivo podsecaju na Hercegovinu.
[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.09.2010. u 22:28 GMT+1]