[ arandjele @ 27.09.2010. 14:33 ] @
Tek sam nedavno saznao za akumulatore toplote i video na sajtu Centrometala modele od 500-2000 l. Interesuje me, ako neko zna, koje su prednosti akumulatora toplote kod grejanja na čvrsto gorivo i kotao , konkretno Sime solida 35 KW , naročito vezano za uštedu goriva(drva) , u kom procentu . Unapred hvala !
[ Horvat I @ 27.09.2010. 19:11 ] @
Ti si drva već kupio i imaju istu cenu bez obzira kada ih ložiš, ulaganje u akumulacuju bi bio bezpotrebni trošak
[ arandjele @ 27.09.2010. 19:47 ] @
Mislio sam da se loženjem u visokom režimu,punim kapacitetom kotla (izbegava se stvaranje smola i ostale gareži) ostvaruje veći stepen iskorišćena kotla i da to može da nadomesti kroz određenji period, ulaganje u akumulator toplote .
[ tihi2 @ 27.09.2010. 23:03 ] @
To je tačno. Iskorišćenost goriva je veća, ali je pitanje koliko ćeš to primetiti i kako izmeriti.
Prava dobit je što će vek kotla biti mnogo duži i što ćeš u prelaznom periodu manje potrošiti, jer nećeš gušiti peć.
Drugo, ložiš kad si kući 2-3 vatre na dan u prelaznom periodu i ugasiš vatru, a iz akomulatora se greješ ceo dan.
Treće, ventilom za mešanje se lako odredi temperatura vode za radijatore pa ti nikada neće biti pretoplo ili prehladno.

Pitanje je sad koliko se to isplati, jer je ulaganje u akomulator od bar 1000l oko toliko evra, a to da bi uštedeo treba dooosta vremena. Ako je ušteda 10-15% treba sračunati kada se to isplati (zavisi koliko goriva trošiš).

Sve sam ti napisao iz ličnog iskustva jer sam prošle godine napravio akomulator od 2500l i uštedeo oko 600evra za prošlu zimu ako se poredi sa gasom. Sistem je mnogo komplikovaniji od onog što ti hoćeš, ali vredi.
[ SpinneR.sr @ 24.04.2011. 13:35 ] @
^^ Gde god da okrenem stranu o grejanju tihi2 je dao koristan savet!

E sad na konto ovog pitanja od pre neki dan (hvala još 1x http://www.samsvojmajstor.com/...-dimnjak?page=3#comment-356569 ) hteo sam da pitam u vezi akumulatora toplote, kotao je WV Term HS 32 (26-32kW drva-ugalj) kvadratura kuće 2x75m2 korisne površine, znači 2 odvojena sprata sa spoljnim stepenicama, po mojoj računici kotao bi imao viška energije koje treba iskoristiti a ne bacati. Ono što bih hteo da postignem je:

- Rad kotla na normalnom režimu i na -15 i na +5 što bi mu nadam se produžilo radni vek
- Što veće pauze u loženju noću
- Bolje iskorišćenje energenta obzirom da je kotao deklarisan kao jako efikasan (do 88%)

Hteo sam da pitam koju zapremnu akumulatora toplote bi ste mi preporučili, viđao sam na sajtu domaćeg uvoznika Centrometala 2000L košta oko 1K eura bez pdv-a. Da li je to ta merka koja meni odgovara ili je 2000L previše?

Možda imate neko alternativno rešenje, načuo sam da ljudi oblažu cisterne od nafte izolacijom i tako postižu sličan efekat?
[ tihi2 @ 25.04.2011. 12:19 ] @
Citat:
SpinneR.sr: Hteo sam da pitam koju zapremnu akumulatora toplote bi ste mi preporučili, viđao sam na sajtu domaćeg uvoznika Centrometala 2000L košta oko 1K eura bez pdv-a. Da li je to ta merka koja meni odgovara ili je 2000L previše?
Veličina zavisi od potreba kuće i dužine grejanja iz rezervoara. Potrebno je da znaš koliko kuća ima gubitaka na (npr.) -20*C, da izmeriš temperaturu polazne i dolazne vode iz kotla na nekoj temperaturi i tada znaš koja ti je projektovana temperatura sistema. Npr, na 0*C napolju greješ polaznu vodu na 60*C i u kući je toplo. Pošto 1m3 vode akomulira 70kw energije temperature od 60*C, znači da 1m3 vode akomulira 35kw vode od 30*C. Zaključak je da ako greješ 1m3 vode u rezervoaru na 90*C, imaš 35kw energije (jer ti je, u ovom slučaju, korisna energija samo ona preko 60*C tj od 60-90*C). Sa 2m3 imaš 70kw i ako su gubici kuće mali onda je to dosta za ceo dan što znači jedno loženje od 2-3 sata na dan.
U prelaznom periodu je još bolje jer ti ne treba ulazna temperatura vode u kuću od 60*C već je dosta i, recimo, 50*C kada imaš više akomulirane korisne energije (u tom slučaju 46kw/m3 vode).
Citat:
SpinneR.sr: Možda imate neko alternativno rešenje, načuo sam da ljudi oblažu cisterne od nafte izolacijom i tako postižu sličan efekat?
Cisterne od nafte nisu predviđene za pritisak koji je u sistemu grejanja (do 2.5bara) i treba da se priključuju preko izmenjivača (košta oko 200evra). Izolacija svakako mora, što deblja to bolja, a preporuka je 10-15cm.
Kad sve to već radiš, dodaš i električni grejač od npr 12kw, pališ ga kada je niža noćna tarifa (i potrošiš 500-1000kw tj toliko da ukupna potrošnja ne pređe u crvenu zonu tj 1600kw/mesečno), i 10-12 dana u prelaznom periodu i 5-7 dana usred zime uopšte ne ložiš.
[ SpinneR.sr @ 27.05.2011. 13:13 ] @
^^ Hvala na veoma korisnim informacijama, nadam se da će se sve pokazati kao ispravna investicija, doduše hteo sam da pitam koliku zapreminu ekspanzione posude treba postaviti u sistem koji ima ukupno 2200 L tečnosti (2000L Akumulator topolote + 200 L su radijatori i kotao zajedno)

Koga god pitam od majstora oni odokatinom metodom znaju da za kotao od 35Kw postave posudu od 35L i tu se priča završava :S
[ tihi2 @ 27.05.2011. 17:15 ] @
Ako kupiš gotov rezervoar i staviš ga pod pritisak u sistemu (do 2 bara) onda ti ekspanziona posuda treba od 5-10% ukupne vode (voda se širi od 0-100*C oko 4%, a moraš imati nešto i rezerve).
Ako sistem spojiš preko izmenjivača onda ti ostaje ista ekspanziona posuda koju već imaš (tj za 200l oko 20l mada svi preteruju pa sigurno imaš od 35l).
[ zvezda moto @ 13.07.2011. 10:26 ] @
POZDRAV!
Posto mi je "stari" kotao ABC Uzice -Supereco istrulio nakon cak 7 godina Kupujem novi a razmisljam o Ww therm model HS ili liveni Biasi 3Wood a uz novi kotao nameravam ugraditi i akumulator od (za sada) 1000 litara.
Molio bih vas za savete jer mi neke stvari oko akukulatora nisu najasnije.
U kuci na svakom radiatoru imam termostatski ventil sa kojim regulisem temperaturu u prostoriji jedino mi je bojler spojen direktno dakle bez termo ventila, tako da kotao drzim uvek na 80-90 stepeni jer mi termo ventili regulisu temperaturu u svakoj prostoriji. dakle bez obzira na vanjsku temperaturu kotao drzim na 80-90 stepeni a u kuci je ista temperatura.
Moje pitanje i nedoumica je kako se onda "puni ili prazni" akumulator odnosno uz pomoc cega? Recimo zagrejem "napunim" akumulator i recimo u prelaznom periodu nakon "jedne vatre" prestanem loziti i hocu da se grejem iz akumulatora kako se to postize odnosno sa cim pustam toplinu iz ili u akumulator dali neki cetverokraki? ventil elektro ventil ili dodatna pumpa za vodu? Kako se to moze izvesti ?
[ tihi2 @ 13.07.2011. 17:41 ] @
Za tvoj sistem je najjednostavnije da ubaciš još jednu pumpu i da kotlom greješ vodu u akomulatoru (to je jedan cirkulacioni krug kotao-pumpa-akomulator-kotao), a da kuću uvek greješ vodom iz akomulatora (drugi cirkulacioni krug akomulator-druga pumpa-radijatori-akomulator).
Ne bi bilo loše da se od kotla račva i topla i povratna voda i da se stave ventili kako bi se (ako se pokvari akomulator) mogla voda preusmeriti direktno u kuću (kao i sada).
[ zvezda moto @ 13.07.2011. 21:04 ] @
Pozdrav!
Pre svega da se zahvalim na brzom odgovoru coveku koji zaista poznaje "materiju"
Mislim da sam delimicno shvatio! E sad posto imam naviku da pred spavanje zimi ugasim pumpu i u pec ubacim malo krupniji komad uglja da me ujutro doceka topal kotao sa nesto zari u njemu, na tu zar onda ujutro nabacam 2 kante (kako li se vec ne zove) otpadaka od okrunjenih kukuruza koji mi za 15 minuta zagreju i vodu u sistemu i kucu moze li to i onda tako? ili druga situacija, Vikendom odemo negde na par dana, naravno sve se ohladi sa starom metodom opet je za 15 minuta sve toplo, dakle nemam predstavu kako se to veze odnosno koliko cu dugo morati cekati da se zagreje akumulator pa tek onda voda iz njega pocne grejati kucu?
Nadam se da si shvatio sta sam htio reci. Ako ti nije problem neka prosta sema tog spajanja na PP jer mislim da bih tako shvatio a jako me buni sto ti akumulatori imaju stotinu kojekakvih prikljucaka pa jel se to sve spaja????!?
[ tihi2 @ 14.07.2011. 09:53 ] @
Napisao ja to...
Od kotla topla voda se račva na 2 strane (jedna kroz pumpu pa u akomulator), a druga u kuću. Koji je ventil otvoren, na tu stranu ide topla voda (da li u kuću ili u akomulator). Isto važi i za hladnu vodu. Pa ako hoćeš brzo da ugreješ kuću, otvoriš ventile prema kući, zagreješ je, a onda ih zatvoriš pa otvoriš prema akomulatoru i greješ akomulator.
Najjednostavnije je da tu drugu pumpu (prema akomulatoru) pališ preko nalegajućeg termostata. Lepo se podesi na npr 60-70*C i aktivira pumpu kada je voda iz kotla toplija od te temperature... loše je što će ti pumpa raditi i u slučaju da si ugasio peć i "trošiti energiju" iz akomulatora dok ne padne ispod podešene vrednosti. Eksperimentom to podesiš. Nije to prevelik gubitak energije ako se poredi sa komforom koji se dobija. Ako podesiš na recimo 70*C, treba podosta da ložiš da bi prebacio tu temperaturu u akomulatoru od 1000l.
Pravo rešenje je automatika sa diferencijalnim meračima temperature gde se pumpa uključuje samo kada je temperatura vode iz kotla veća od one u rezervoaru, ali to gotovo nisam video (ja sam sebi to napravio i samo materijal je preko 130evra - ima mikroprocesor, 11 senzora temperature, LAN pristup računarom, pamti temperature svakih 20 minuta 2 nedelje i svašta još).
Da bi uopšte ušao u priču o akomulatoru, potrebno je da znaš koja ti je potrebna temperatura polazne vode u kuću na npr 0*C ili na -20*C i koliki su ti gubici kuće. Tek tada izračunavaš veličinu akomulatora i da li ti to uopšte koristi. Na primer, ako ti je grejanje projektovano na -20*C 90/70 (kao što se obično radi) onda ti je na 0*C voda iz akomulatora temperature ispod 60*C neupotrebljiva i biće hladno. Pazi, na 0*C što je realna temperatura i ne tako retka.
Spojiš samo priključke koji ti trebaju, ostale začepiš. Treba ti najmanje 5 (topla i hladna voda prema kući i prema kotlu i termomanometar).
[ zvezda moto @ 14.07.2011. 10:43 ] @
Pozdrav!
Sada sam u potpunosti shvatio! jedino si bas ne mogu u glavi nacrtati tacno taj razvod!
Dali bi se taj razvod vode prema stanu/akumulatoru mogao izvesti preko rucnog cetverokrakog ventila ili moze jednostavnije?
Kada je napolju oko nule temperatura u sistemu od 50 stupnjeva mi je sasvim dovoljna jer smo pri izracunu na svako grejno telo dodali jos 10-15% tako da kada je zestoko hladno sa temperaturom u vodu od 70 stepeni bez problema grejem kucu. zbog toga mislim da bi mi akumulator i te kako dobro dosao jer u dosadasnjem slucaju da mi kotao ne bi radio u niskotemperaturnom rezimu stalno sam ga drzao na maksimumu i tada bi jako dugo gorio sa prigusenom promajom i to je jedan od razloga kratkog veka dosadasnjeg kotla!

Nalegajuci termostat sam svakako mislio ugraditi a nesto kasnije i neku elektroniku samo mi jos fale neke informacije da bih to znao kako podesiti eto sada znam " se pumpa uključuje samo kada je temperatura vode iz kotla veća od one u rezervoaru" i to je nesto za pocetak a za ostalo otom potom! samo ne bih to radio bas toliko komplikovano kao sto si ti sebi-dakle nesto jednostavno nekoliko uslova i to je to (za sada znam jedan koji si mi rekao!!!!)
Pored nalegajuceg termostata da li treba i sta bi bilo bolje staviti da bih zastitio hladni kraj bilo gusanog ili celicnog kotla da li trokraki termostatki ventil ili rucni cetverokraki ili nesto trece?
I jos nesto, voda u sistemu,akumulatoru i kotlu je ista? (istog pritiska) ili su u akumulatoru prema kotlu neke spirale pa prema tome imam dva odvojena kruga razlicitog pritiska? Pitam zbog jos jedne ekspanzione posude posto svakako na postojecu od 50 litara moram dodati jos jednu zbog akumulatora.

[ tihi2 @ 14.07.2011. 13:27 ] @
Citat:
zvezda moto: Pozdrav!
Sada sam u potpunosti shvatio! jedino si bas ne mogu u glavi nacrtati tacno taj razvod!
Dali bi se taj razvod vode prema stanu/akumulatoru mogao izvesti preko rucnog cetverokrakog ventila ili moze jednostavnije?
Kada je napolju oko nule temperatura u sistemu od 50 stupnjeva mi je sasvim dovoljna jer smo pri izracunu na svako grejno telo dodali jos 10-15% tako da kada je zestoko hladno sa temperaturom u vodu od 70 stepeni bez problema grejem kucu. zbog toga mislim da bi mi akumulator i te kako dobro dosao jer u dosadasnjem slucaju da mi kotao ne bi radio u niskotemperaturnom rezimu stalno sam ga drzao na maksimumu i tada bi jako dugo gorio sa prigusenom promajom i to je jedan od razloga kratkog veka dosadasnjeg kotla!

Nalegajuci termostat sam svakako mislio ugraditi a nesto kasnije i neku elektroniku samo mi jos fale neke informacije da bih to znao kako podesiti eto sada znam " se pumpa uključuje samo kada je temperatura vode iz kotla veća od one u rezervoaru" i to je nesto za pocetak a za ostalo otom potom! samo ne bih to radio bas toliko komplikovano kao sto si ti sebi-dakle nesto jednostavno nekoliko uslova i to je to (za sada znam jedan koji si mi rekao!!!!)
Pored nalegajuceg termostata da li treba i sta bi bilo bolje staviti da bih zastitio hladni kraj bilo gusanog ili celicnog kotla da li trokraki termostatki ventil ili rucni cetverokraki ili nesto trece?
I jos nesto, voda u sistemu,akumulatoru i kotlu je ista? (istog pritiska) ili su u akumulatoru prema kotlu neke spirale pa prema tome imam dva odvojena kruga razlicitog pritiska? Pitam zbog jos jedne ekspanzione posude posto svakako na postojecu od 50 litara moram dodati jos jednu zbog akumulatora.
Razvod je obična T račva. Imaš sliku u nekoj radnoj fazi ispod. Lepo se vidi račva za povratnu vodu, takva je i za toplu. Celo povezivanje je tu. Kad otvorim 1. i 3. ventil (iza peći od gore pa na dole) kuću mi greje akomulator, a kad su otvoreni 2. i 4. ventil kuću greje kotao. Krajnje jednostavno.
http://i634.photobucket.com/albums/uu70/ztihomir1/DSCN2025.jpg
Ako izabereš akomulator sa pritiskom, onda je to jedan sistem tj jedan pritisak i treba ti ekspanziona posuda od bar 120 litara.
[ zvezda moto @ 15.07.2011. 10:20 ] @
POZDRAV!
Sta reci?
Slika govori vise od hiljadu reci!!! Bas kao sto si rekao - krajnje jednostavno!!!!!

Nisam bas potpuno shvatio jos ovo za ekspanzione posude, dakle voda u kotlu,radijatorima i akumulatorima je istog pritiska? znaci da bih trebao uz postojecu ekspanzivnu posudu dodati jos jednu?
I jos bih te molio za jedan savet iz prethodnog posta: " Pored nalegajuceg termostata da li treba i sta bi bilo bolje staviti da bih zastitio hladni kraj bilo gusanog ili celicnog kotla da li trokraki termostatki ventil ili rucni cetverokraki ili nesto trece?"
Ovo na slici je elektromotor za brisace od auta? I ja sam zamisljao nesto slicno!
[ tihi2 @ 15.07.2011. 12:12 ] @
Citat:
zvezda moto: POZDRAV!Nisam bas potpuno shvatio jos ovo za ekspanzione posude, dakle voda u kotlu,radijatorima i akumulatorima je istog pritiska? znaci da bih trebao uz postojecu ekspanzivnu posudu dodati jos jednu?
I jos bih te molio za jedan savet iz prethodnog posta: " Pored nalegajuceg termostata da li treba i sta bi bilo bolje staviti da bih zastitio hladni kraj bilo gusanog ili celicnog kotla da li trokraki termostatki ventil ili rucni cetverokraki ili nesto trece?"
Ovo na slici je elektromotor za brisace od auta? I ja sam zamisljao nesto slicno!
Ekspanzionaposuda treba da je velika oko 10% količine vode u sistemu. Ako uzimaš Centrometalov koji je namenjen pritisku do 6 bara (ako se ne varam) onda ga direktno spajaš u sistem i radi na istom pritisku kao radijatori i kotao (tada ti treba veća ekspanziona posuda).
Koliko znam, nalegajući termostat je dovoljna zaštita. Obrati pažnju, neki proizvođači traže četvorokraki mešajući ventil ili ne priznaju garanciju. Može da ti pomognu slikice i tekst na
http://www.samsvojmajstor.com/...%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB
Mešajući ventil koji vidiš ima zadatak da mi u kuću uvek daje istu temperaturu vode (npr 45*C) i kontrolisan elektronikom, meša povratnu vodu sa vodom iz akomulatora u odnosu koji treba. Koliko će biti otvoren računa elektronika, a pomera ga motor od brisača stojadina preko lanca od bicikla. Rešenje košta 500din umesto 100 evra koliko košta profi rešenje (step motor).
[ zvezda moto @ 15.07.2011. 14:37 ] @
Pozdrav!
Sta reci?
Ekspresan odgovor i sto je naj vaznije sada mi je SVE jasno!!!!!

E sada jos preostaje da ovih dana pazarim kotao a u opciji je Wv term HS 26 ili liveni Biasi 3 Wood, cena je gotovo ista ali se plasim iskustva sa proslim celicnim kotlom da se nakon isteka garancije pocne raspadati i zavrsi kao 400 kg starog gvozdja!
Gledam kod rodbine TAM stadler iz 1983 godine!!!!! kakav mesajuci ventil nalegajuci termostat ili ostala Space Shutle tehnologija! samo PRAVI kotlovski lim i eto recepta za dugovecnost! E sad jeli Wv term isto to kao i nekad ili su i oni kao i nasi poceli da prave kotlove od obicnog lima?
[ tihi2 @ 16.07.2011. 08:43 ] @
Ništa nije kao pre...
Ako budeš grejao akomulator, ulazna voda u kotao nikada neće imati nižu temperaturu od 45*C i ti ćeš zapravo samo dogrevati vodu. Moj akomulator, i kada se ne koristi voda iz njega, gubi 1-2*C na 24h. Ti ćeš, možda, imati nešto više gubitaka (moja izolacija je 10-15cm poliuretanske pene, a u fabričkim je 5cm tvde presovane mineralne vune) ali i pose 10 dana nekorišćenja temperatura vode neće pasti ispod 35*C.
Hoću reći, da pothlađivanje kotla u takvom sistemu ne postoji. Ali pročitaj uslove garancije i, ako traže (a svi koje sam gledao traže), ugradi četvorokraki mešajući ventil. Makar ga ne koristio tj makar uvek bio skroz otvoren.
[ zvezda moto @ 16.07.2011. 10:32 ] @
Pozdarv!
E bas si dobro rekao! "NISTA NIJE KAO PRE!"

Do septembra svakako mislim kupiti akumulator najverovatnije Centrometal od 1000 litara (za sada) mada se nisam jos raspitao za termomontove i Kraljevacke akumulatore ali verujem da je cena tu negde jedino bar na slici vidim da Hrvati daju nekoliko termometara a to nije lose ako sam dobro zakljucio ti termometri sluze da bi se videla "napunjenost" akumulatora od vrha pa do dna dok ovi drugi imaju samo jedan i to gore.
Skinuo sam garanciju za Biasi i nigde ne pise o cetverokrakom ventilu nego samo o temperaturama i sl, Bla, bla, bla,... Medjutim zvao sam ih telefonom i kazu da je OBAVEZNA ugradnja CETVEROKRAKOG mesajuceg ventila! Dakle kao i kod svih ostalih! Prema tome moram ga ugraditi iako ce da mi stoji samo za ukras, dakle kao sto si rekao stalno otvoren!
[ zvezda moto @ 11.10.2011. 11:17 ] @
Pozzz!
Zahladilo je, ja nalozio i javljam rezultate!

BIASI 3 wood 26KW sam preko pumpe i 4 krakog ventila spojio sa centrometalovim akumulatorom od 1000 litara a akumulator sa radijatorima opet preko 4 krakoim ventilom mada mi to nije neophodno jer na svim radijatorima imam termostatkke ventile. Medjutim ispostavilo se da uz pomoc tog ventila mogu znatno da smanjim temperaturu vode koja dolazi u radijatore, tako da ukoliko mi je akumulator zagrejan na 90 stepeni u sistem ide voda od 60 ili koliko hocu stepeni jer se mesa sa hladnom iz povrata! Pre sam stari kotao stalno gurao na 90 stepeni ne bi lih izbegao kondenzaciju (ali mu ocito to nije pomoglo!) i radijatori a pogotovo voda u bojleru (u njemu je samo bakarni izmenjivac (spirala)) koja je gotovo uvek bila na ivici kljucanja! Dakle uz pomoc 4 krakog mesnog ventila sam resio neke stvari!

Mada je (jucer) napolju bilo relativno toplo i malo suncano, vatru sam veoma lako potpalio sto me je pozitivno iznenadilo!!! Dimnjak je solidan, Sidel 200 i oko 6,5 m visine.
Posto otpada od kukuruza (cokovi,okominje,kovaljice ,sepurike... kako se vec ne zovu) dobijem od prijatelja koliko mi god treba lozio sam sa njima!
U tu svrhu sam napravio levak na sarkama koji kada otvorim vrata od kotla samo gurnem u loziste i u taj levak sipam iz kante sta lozim-sitan ugalj , komadici od drveta, piljevina.. sve sto je nezgodno za lozenje.
U loziste 26 ice na taj nacin stane odjednom 1,5 kanta (od jupola 25 kg) takvog rastresitog ogreva. Stalo bi i vise ali smeta pomicna zastita od plamena koju cu skinuti pa da probam ima li ona zaista svoju svrhu ili je tu samo da smeta! Posto okominje (otpad od kukuruza) veoma brzo i "eksplozivno" gore temperatura u kotlu i akumulatoru se je brzo dizala, u pocetku sam kotlu pomagao sa 4 krakim ventilom da podigne temperaturu hladnog akumulatora koju sam nakon nekih sat vremena uspeo da podignem na 50-60 stepeni poceo sam polako da ga otvaram i sada je otvoren do kraja (polozaj 10) i tako ce i ostati do sledece zime!
Ukupno sam lozio oko 2 sata i za to vreme potrosio 15-20 kanti okominja i zagrejao sam akumulator od 1000 l na 90 stepeni. Sa tom akumulacijom sam grejao kucu od 140 kvadrata ceo dan! Nakon 24 sata temperatura u akumulatoru je pala sa 90 na 60 stepeni i tada sam opet nalozio-( na kraju sam ubacio jedan drveni panj tako da sam imao zari ) Za sat vremena sam opet podigao temperaturu u akumulatoru i sada sam miran sa ovom vanjskom temperaturom od 10 stepeni najmanje narednih 24 sata.

Uz pomoc naprave- levka- lozenje je lako i sa rastresitim gorivom, lozenje sa drvima ne bi trebalo biti tesko zbog ogromnih vrata i lozista jedino ukoliko u kotlu gori jaka vatra kada se otvore vrata loziona se malo zadimi ali to se je desavalo i sa starim kotlom sa kosim lozistem pri ovakvim vanjskim temperaturama. Kada u kotlu gorivo izgori i ostane samo zar sa malo plamena NEMA dimljenja kada se otvore vrata! Na vratima postoji mali otvor za kontrolu plamena. Dakle ako se netko plasi dima zbog velikih vrata neka ih ne otvara ako vatra jako gori i nece imati problema sa zadimljenjem prostorije gde lozi!

Na kraju sta reci?
Akumulator je prava stvar ali kosta sa svim pripadajucim ventilima i jos jednom pumpom vise nego kotao ali pruza zaista velik komfor pri grejanju! U 24 sata u toku jednog sata sam 3 puta nalozio i grejem celu kucu, sa drvima ili ugljem bi trebao samo jedno lozenje da se ponovo zagreje akumulator.
A kotao? rano je bilo sta reci o potrosnji ili ciscenju ali jako lepo gori! dimna cev nije jako ugrijana znaci toplina iz lozista ne bezi previse kroz dimnjak Znaci moglo bi se reci da sam zadovoljan!
E da! Ono sra... od pepeljare od pocinkovanog lima sam ojacao i zavario i napravio da zaista lici i sluzi za pepeljaru tako da i ovo nazovi ciscenje resetke do sada nije problem a nece ni biti!
[ tihi2 @ 11.10.2011. 12:20 ] @
Da si kupio akomulator od 2000l imao bi jedno loženje dnevno na 0*C.
Obrati pažnju da li imaš cirkulaciju vode kotao-akomulator i kad ne ložiš. Ja sam morao poseban električni ventil da stavim da mi se zatvori protok kotao-akomulator kad se ugasi pumpa. U suprotnom je kotao stalno topao, ložio ne ložio tj gravitaciona sila je tolika da kroz pumpu ide topla voda iz akomulatora ka kotlu bez problema. Kad ne ložiš, temperatura kotla mora biti 20*C tj kao u kotlarnici.
[ zvezda moto @ 16.10.2011. 11:50 ] @
Pozzz!
Mislo sam kupiti od 1500 ili 2000 l ali mi je problem sto ga ne mogu uneti kroz vrata, tako da je taj od 1000 l bio jedina opcija!
Vidim i sam da je akumulacija prava stvar pa sad merkam jednu hidroforsku posudu od 3500 litara ali mi je problem gde da je stavim! Na tavan iznad kotlovnice mi ne stane a i ona sama je od 5 mm lima pa je teska ko ...... gvozdje! i jos 3,5 tone vode u njoj znaci jedino negde na noseci zid na tavanu. Ali da bih je podigao na tavan to moram preko krova pa onda moram skinuti sigurno jedan rog.... dakle pola krova treba razmontirati!
Jedina opcija mi je onda negde napolju ali to povlaci veliku duzinu ceni i savrsenu izolaciju samog akumulatora! Taj bi mogao dobiti za sitnu lovu a ovaj sam platio 75 hiljada!!!

primetio sam problem i zatvorio ventil da to sprecim medjutim kada sam ponovo lozio naravno da sam zaboravio da ga otvorim, pa kada sam video temperaturu na kotlu 150 stepeni i pritisak od skoro 3 bara setio sam se!!! Dakle ili budziti postojeci ventil sa elektro motorom ili kupiti orginalni! kako si ti to resio?
[ tihi2 @ 16.10.2011. 12:46 ] @
Ugradio sam na topli vod radijatorski termostatski ventil i na njega stavio Hercov on-off motor (ukupno 3000din, izgleda isto kao standardni radijatorski termostatski ventil sa kapom).
Na Najlonu u NS (buvljaku) sam kupio za 200din neku Iskrinu delay spravu. Ima potenciometar za odložen start do 180sekundi. Vezao sam je redno sa pumpom a paralelno sa Hercovim motorom pa sad kad uključim utikač, upali se odmah Hercov motor od termostatskog ventila i polako otvara ventil, a posle 100sekundi (tako sam namestio) ona sprava za odložen start uključuje pumpu.
Kad se isključi iz struje, pumpa odmah prestane sa radom, a motor (koji sada nema napon) ne može da drži otvoren termostatski ventil i on se za oko minut skroz zatvori i prekine protok.
Sve je radilo vrlo pouzdano prošle zime. Problem je bio što se termostatski ventil ne može otvoriti trenutno, već mu treba neko vreme za to, a ako se uključi istovremeno motor i cirklulaciona pumpa onda se čuje da pumpa radi u mestu tj bez protoka jedno vreme, što joj sigurno ne koristi. Možda to možeš i ignorisati ako se dešava 2-3 puta na dan, šta znam.
Ovaj problem imaš na dva mesta: kotao-akomulator i akomulator-kuća. Cirkulaciju akomulator-kuća zatvaram trokrakim mešačkim ventilom koga kontrolišem elektronikom i zatvoren je uvek kada ne treba grejanje.
[ zvezda moto @ 16.10.2011. 21:58 ] @
Pozdrav!
Ako sam dobro razumeo Ta iskrina delay sprava je obican vremenski rele, Dakle to mi je najmanji problem(imam par komada)

Kazes utikac? ja sam pumpu spojio preko nalegajuceg termostata koji je pali na 70-90 stepeni, medjutim i kada se ugasi pumpa kotla (kada ne lozim), pumpa grejanja izaziva neku malu cirkulaciju kroz kotao i tako hladi vodu u akumulatoru.

Ovo sa ventilom i motorom mi nije najasnije! Ako imas neki link za taj ventil i motoric.
Kod mene na radijatorskim ventilima kada skinem glavu ima jedna "igla" koja ima hod od oko 5 milimetara, kada je skroz stisnuta onda je ventil zatvoren. U njemu verovatno ima opruga koja vraca nazad tu iglicu odnosno ako nema pritiska na nju ventil je otvoren. Kod tebe je to obrnuto?
Po tvom opisu vise mi se cini da je to elektromagnetni ventil koji ako nema napona onda je zatvoren a kada dobije napon onda se otvori?
Radio sam sa tim ali nisam video da ima veci od 3/4 cola! Ako ima onda bi to bilo pravo resenje! Mada mi se sigurniji cini sistem koji zatvara ventil kada je pod naponom! Dakle ventil koji kada se stisne prekine protok a kada nema napona onda je otvoren ali nisam siguran da sam to igde video.
[ tihi2 @ 16.10.2011. 23:06 ] @
Citat:
zvezda moto: Ako sam dobro razumeo Ta iskrina delay sprava je obican vremenski rele, Dakle to mi je najmanji problem(imam par komada)
Može se zvati i vremenski rele. To je to.
Citat:
zvezda moto: Kazes utikac? ja sam pumpu spojio preko nalegajuceg termostata koji je pali na 70-90 stepeni, medjutim i kada se ugasi pumpa kotla (kada ne lozim), pumpa grejanja izaziva neku malu cirkulaciju kroz kotao i tako hladi vodu u akumulatoru.
Ja tu imam termostatski ventil od 1" (cevi su 22mm) i vremenski rele. Kroz pumpu uvek ide cirkulacija ako ne zatvoriš ventil. Pošto ložim jednom na dan i to u januaru onda sam to ostavio na ručnoj varijanti tj naložim i kad temperatura u kotlu dostigne 50*C uključujem utikač. Za ona 2 minuta temperatura kotla pređe 60*C i tada se uključuje pumpa. Tek tada izlazim iz kotlarnice (što je sigurno-sigurno). Doložim još jednom i gotov sam. Standardni rad je da je ulaz vode iz rezervoara u kotao oko 55*C a izlaz iz kotla oko 80*C. Kad vatra izgori vadim utikač, staje pumpa i ventil se zatvori pa nemam gubitaka energije iz rezervoara u kotlu.
Citat:
zvezda moto: Ovo sa ventilom i motorom mi nije najasnije! Ako imas neki link za taj ventil i motoric.
Kod mene na radijatorskim ventilima kada skinem glavu ima jedna "igla" koja ima hod od oko 5 milimetara, kada je skroz stisnuta onda je ventil zatvoren. U njemu verovatno ima opruga koja vraca nazad tu iglicu odnosno ako nema pritiska na nju ventil je otvoren. Kod tebe je to obrnuto?
Po tvom opisu vise mi se cini da je to elektromagnetni ventil koji ako nema napona onda je zatvoren a kada dobije napon onda se otvori?
Radio sam sa tim ali nisam video da ima veci od 3/4 cola! Ako ima onda bi to bilo pravo resenje! Mada mi se sigurniji cini sistem koji zatvara ventil kada je pod naponom! Dakle ventil koji kada se stisne prekine protok a kada nema napona onda je otvoren ali nisam siguran da sam to igde video.
Tu iglu gura taj motor (tako ga zovu i prodaju i ima samo 2 pozicije, on i off). Zapravo izgleda kao i kapa na termostatskom ventilu i preklopnikom biraš da li će, ako nema struje, biti otvoren ili zatvoren. Sličan je ovaj na http://www.etazgrejanje.com/katalog.php?prodID=905
Način na koji razmišljaš je sigurniji, ali se tada ne može redno vezati pumpa (treba ti napon za pumpu a istovremeno da motor nema napon da bi bio otvoren). Ispada da bi morao ručno uključivati motor (ili elektomagnetni ventil), a pumpa bi se uključivala preko nalegajućeg termostata. Nestanak struje? Sve radi preko invertora.
Ima tu i problema ako je temperatura kotla preko 70*C. Nalegajući termostat ti neće nikada gasiti pumpu jer će cirkulacija uvek postojati. Nisam uspeo da elektronikom iskontrolišem sve situacije pa sam ostao na ručnoj varijanti (imam 11 senzora temperature u kotlarnici, skoro na svakoj cevi, ali problem u redu iznad ne mogu da rešim automatikom). Ipak je to vatra, nije joj verovati. Ionako treba ložiti, a sići u kotlarnicu 2-3 puta na dan nije (za sada) problem.
[ zvezda moto @ 18.10.2011. 21:58 ] @
Pozzz!
http://www.etazgrejanje.com/katalog.php?prodID=905
Pa ovo je zaista velicine termo glave!!! Nikada nisam video nesto slicno!!! Ma to je to!!! Cena je OK! Moram to da vidim i kupim! Ostatak price ce biti lako sloziti!
Ovo kada napravim to ce biti trajno i sigurno resenje!
HVALA!!!
[ bigs @ 11.03.2012. 19:43 ] @
Moze li malo vise o BIASI 3 wood 26KW? Za i protiv? :) Da li dimi kod otvaranja vrata? Kako trosi? Kako greje? U planu je , samo mi treba vise informacija! da li vredi?

Hvala

Pozdrav
[ tihi2 @ 30.09.2012. 22:28 ] @
Tema postoji, preko 200 dana nije pisano, jedva sam je našao.

Lavbanjalucki:
Pozdrav Tihi
drago mi je da hoćeš da mi pomogneš,tvoje znanje i iskustvo u ovoj oblasti su neprocenjivi.
Za početak,dvoumim se dali da mi akumulator bude sa ili bez izmenjivača.Ako je bez izmenjivača onda mi problem stvara dodatna kompenzaciona posuda,koja je u mom slučaju cca 300 litara.Zato te molim da mi malo objasniš prednosti i mane jedne i druge varijante.Šta misliš o ideji "bojler u bojleru",rešio bi problem tople vode.Usput,da ti kažem da sam solarno završio i da sam zadovoljan njegovim učinkom.
Mislim da nebi bilo loše da otvorimo novu temu o ovoj materiji,ako se slažeš?


Prednost sistema sa izmenjivačem je što je sud bez pritiska (obična kanta sa poklopcem što znači da je lakša, može biti od plastike) i manje mesta zauzima (dovoljno je 10 cm pri vrhu ostaviti vazduha i to je "ekspanziona posuda"). Mane su što, ako je metalni, brže rđa i što se gubi oko 4-5*C toplote na izmenjivač.
Prednost sistema pod pritiskom je bolja iskorišćenost temperature akomulatora (onih 4-5*C), ima gotovih različitih veličina, a mane su dodatna (dosta velika) ekspanziona posuda, mora biti metalni da izdrži pritisak bar od 3bara.
Moj izmenjivač je okrugao i ja sam ostavio prečnik od 100cm za prohromski bojler, ali to još nije stiglo na red da se uradi.
[ sale_ch @ 01.10.2012. 09:50 ] @
cao tihi

Jako mi je drago da si sa akumulatorom toplote sinizio troskove grejanja a jos draze da si mi bio u komsiluku u Novim Banovcima.
Posto si izneo troskove oko 50 000 din za citavu grejnu sezonu zanima me sta planiras sa TP i kolike bi tu bile ustede?

Da li imas iskustva sa rednim ili paralelnim povezivanjem aqt?


[ tihi2 @ 01.10.2012. 15:43 ] @
Snizio da, ali to je za većinu nedostižno.
Preduslovi su da je objekat dobro izolovan i da ima posebno brojilo samo za grejanje. E tada može računica i to sve dok ne promene tarifni sistem. Za sada se spominje samo dodatna 2h niže tarife popodne (što bi meni značilo da ne treba uopšte da ložim), ali i da "oni što više troše treba više i da plate" - šta god to značilo.
Zato se puno ljudi zaleti na akomulator a u većini slučajeva stvarne računice nema.
I celo rešenje je takvo da mi se TP oupšte ne isplati, čak bi plaćao više (i to značajno više) jer bi trošio višu tarifu.
Ja sam spojio sva tri izvora paralelno: grejem se uvek iz akomulatora a kad se potroši onda ložim i grejem vodu u akomulatoru. Gas je skroz nezavisan i 3 zime ga nisam palio (sem 7 dana pre 3 godine). Služi za rezervu.
Ceo sistem traži jako dobru računicu i jasno postavljene ciljeve i namenu. Velika je to investicija, komplikovano upravljanje a greške se teško ispravljaju.
[ sale_ch @ 02.10.2012. 07:31 ] @
Citat:
tihi2: Snizio da, ali to je za većinu nedostižno.
Preduslovi su da je objekat dobro izolovan i da ima posebno brojilo samo za grejanje. E tada može računica i to sve dok ne promene tarifni sistem. Za sada se spominje samo dodatna 2h niže tarife popodne (što bi meni značilo da ne treba uopšte da ložim), ali i da "oni što više troše treba više i da plate" - šta god to značilo.
Zato se puno ljudi zaleti na akomulator a u većini slučajeva stvarne računice nema.
I celo rešenje je takvo da mi se TP oupšte ne isplati, čak bi plaćao više (i to značajno više) jer bi trošio višu tarifu.
Ja sam spojio sva tri izvora paralelno: grejem se uvek iz akomulatora a kad se potroši onda ložim i grejem vodu u akomulatoru. Gas je skroz nezavisan i 3 zime ga nisam palio (sem 7 dana pre 3 godine). Služi za rezervu.
Ceo sistem traži jako dobru računicu i jasno postavljene ciljeve i namenu. Velika je to investicija, komplikovano upravljanje a greške se teško ispravljaju.





tihi2:

Zasto mislis da bih placao vise sa TP?
Valjda i ona moze da puni AQT nocu po jeftinoj tarifi od tvojih 40°C do 60°c a onda to 75°C grejacima.
Sta kaze racunica?

Da li imas informacije kako se ponasaju AQT pod pritiskom? Vremenski bih trebalo da brze zagreju vodu u AQT od 40°C do 75°C?

Izvini ako te malo davim ali vidim da si ti jedini isao u detalje i da ti se teoretski racun poklopio sa prakticnim.


[ tihi2 @ 02.10.2012. 08:08 ] @
Opet je pitanje cilja.
Jedini razlog za TP bi bilo da se oslobodim loženja, a onda bi TP morala raditi popodne. U mom slučaju je to oko 10 000kw energije za zimu a to bi bilo3-5000kw skupe struje (zavisno da je TP voda-voda ili vazduh-voda) tj 54-90000 din struje. Ja to menjam sa 5 m3 drva koja ove godine koštaju 22500din.
Ako bi TP koristio da punim akomulator kao i do sada, uštedeo bi, recimo, 5000kw niže tarife a to je oko 20000din. TP vazduh-voda nisam video ispod 3000evra pa ispada da mi treba 15 godina da se isplati. Voda-voda još više.
TP teško ide (sem dvostepenih) preko 55*C a realnih 50*C. Meni treba sa 40*C da se podigne do 80*C što znači da bi TP koristio za oko 1/3 grejanja.
A sada najavljuju i još 2 sata niže tarife popodne. Ta 2 sata znače da neću uopšte ložiti.
AQT pod pritiskom treba dobro da radi. Da li brže greje i koliko ne znam. Ja imam otvor od 22mm na akomulatoru i tu se vidi para samo na 80*C. Sigurno ima gubitaka, ali to je daleko od poklopljenog i nepoklopljenog lonca.
Baš sam gledao, zatvoreni od 2000l je 1500evra, a 3000l je 2500evra. Lepa investicija.
[ sale_ch @ 02.10.2012. 11:17 ] @
Citat:
tihi2: Opet je pitanje cilja.
Jedini razlog za TP bi bilo da se oslobodim loženja, a onda bi TP morala raditi popodne. U mom slučaju je to oko 10 000kw energije za zimu a to bi bilo3-5000kw skupe struje (zavisno da je TP voda-voda ili vazduh-voda) tj 54-90000 din struje. Ja to menjam sa 5 m3 drva koja ove godine koštaju 22500din.
Ako bi TP koristio da punim akomulator kao i do sada, uštedeo bi, recimo, 5000kw niže tarife a to je oko 20000din. TP vazduh-voda nisam video ispod 3000evra pa ispada da mi treba 15 godina da se isplati. Voda-voda još više.
TP teško ide (sem dvostepenih) preko 55*C a realnih 50*C. Meni treba sa 40*C da se podigne do 80*C što znači da bi TP koristio za oko 1/3 grejanja.
A sada najavljuju i još 2 sata niže tarife popodne. Ta 2 sata znače da neću uopšte ložiti.
AQT pod pritiskom treba dobro da radi. Da li brže greje i koliko ne znam. Ja imam otvor od 22mm na akomulatoru i tu se vidi para samo na 80*C. Sigurno ima gubitaka, ali to je daleko od poklopljenog i nepoklopljenog lonca.
Baš sam gledao, zatvoreni od 2000l je 1500evra, a 3000l je 2500evra. Lepa investicija.




Ti onda mozes da koristis 2200 kw mesecno po jeftinoj tarifi posto imas dva sata/prikljucka za struju.
Koji tip prikljucka si uzeo i koja je cena bila?


[ tihi2 @ 02.10.2012. 17:11 ] @
Nije to isto svaki mesec. Za januar je potrošeno 2771kw, ali cela računica leži da imam 6kw više (svetlo u kotlarnici) i 2665kw niže tarife a to je 6127,27dinara.
Imam obično još jedno brojilo uvedeno kad sam pravio sprat 1990. Kad nije sezona, prizemlje prebacujem na njega (matori troše oko 400kw mesečno).
[ sale_ch @ 03.10.2012. 14:04 ] @
http://www.ebay.de/itm/Puffers...p;var=&hash=item5f7e223a10

Sta mislis o ovome?
[ tihi2 @ 03.10.2012. 17:20 ] @
Prava stvar. Ali to je 1000evra na EBayu a 3000evra u prodavnici. Tako sam video i toplotne pumpe, 1000evra na sajtu a u prodavnici istog tog prodavca 3000evra. Sve novo, neotpakovano, bez oštećenja.
[ sale_ch @ 04.10.2012. 18:04 ] @
Citat:
tihi2: Prava stvar. Ali to je 1000evra na EBayu a 3000evra u prodavnici. Tako sam video i toplotne pumpe, 1000evra na sajtu a u prodavnici istog tog prodavca 3000evra. Sve novo, neotpakovano, bez oštećenja.



Tihi moram da te pitam vezano za tvoje prakticno iskustvo.

Za koje vreme zagreje 4kw grejac bojler od 80l?

Za koje vreme zagrejes tvoj AQT od 2.5m3 sa ako se nevaram grejacima 2x6kw ?(od 40-75°C ili koji podatak vec imas)


[ tihi2 @ 04.10.2012. 18:56 ] @
Oko 4kw energije treba za bojler od 80l (dakle 1 sat).
Da bi se 1m3 vode zagrejao za 1*C potrebno je 1.16kw energije, kaže teorija.
Ja imam 3x6kw grejače a sada sam ugradio i četvrti od 6kw, više kao rezervu ako neki crkne. Ali može da crkne samo od 2kw jer je grejač od 6kw kako ga ja zovem u stvari 3x2kw. Zapravo su svi od 2kw ali su u grupi po 3 da bih mogao da lako spojim na 3 faze Dakle, sad ima 4 grejača na priključku od 5/4", na svakom su 3 grejača od po 2kw.
Za vreme niže tarife (8h) se zagreje bez problema i sa 18kw. Teorija kaže 5 sati, ali kada je zima nešto se i potroši noću.
[ sale_ch @ 05.10.2012. 07:59 ] @
Citat:
tihi2: Oko 4kw energije treba za bojler od 80l (dakle 1 sat).
Da bi se 1m3 vode zagrejao za 1*C potrebno je 1.16kw energije, kaže teorija.
Ja imam 3x6kw grejače a sada sam ugradio i četvrti od 6kw, više kao rezervu ako neki crkne. Ali može da crkne samo od 2kw jer je grejač od 6kw kako ga ja zovem u stvari 3x2kw. Zapravo su svi od 2kw ali su u grupi po 3 da bih mogao da lako spojim na 3 faze Dakle, sad ima 4 grejača na priključku od 5/4", na svakom su 3 grejača od po 2kw.
Za vreme niže tarife (8h) se zagreje bez problema i sa 18kw. Teorija kaže 5 sati, ali kada je zima nešto se i potroši noću.



Hvala ti tihi.

Vazno je da teorija neodstupa mnogo sa praksom tako da je formula 1m3 /1°C/1.16kw sasvim dovoljna za dalje racunanje.

Reko da pitam koje grejace si ugradio? Koji proizvodjac? Verovatno znas i sta je dobro i kvalitetno.
Kako ih palis u 23h kada je jeftina struja?(ima li grajac elektrosnko vodjenje ili si sam nesto sa relejima radio)


[ tihi2 @ 05.10.2012. 12:33 ] @
Grejače namotavao komšija koji ima elektrofirmu (pravi grejače za sve i svašta u industriji) po narudžbini jer, kaže, retko ima takav zahtev.
Pravljeni su za 380V (to se namotava drugačije, kaže) i koštao ovaj zadnji 2000din. Ona 3 rade 3 zime.
Digitalni timer (750 din u Metrou, ali digitalni jer onaj jeftiniji analogni stane da meri vreme kad nema struje pa se vreme poremeti) mi daje kontakt na trofaznu sklopku koja privuče kontakte u 23:05 a ukida kontakt u 6:55.
Redno vezano sa termostatom i sigurnosnim termostatom (oba od bojlera) i bilo šta da nije ispunjeno ukida se kontakt i sklopka iskače.
Naravno da povremeno pogledam vreme na tajmerima, ali sve radi samo automatski.
[ lavbanjalucki @ 17.10.2012. 19:00 ] @
Slučajno sam pronašao cisternu za plin,zapremine 2700l po nekoj uslovno rečeno povoljnoj ceni.Bavim se mišlju da od nje napravim akumulator toplote.Dali neko ima iskustva po ovom pitanju?Po mom logičkom zaključivanju,ove cisterne su ispitane na veći pritisak nego što bi bio u akumulatoru toplote.Ako neko želi da podeli svoje znanje i iskustvo sa mnom,bio bi jako zahvalan.
[ pegavi18 @ 03.11.2012. 23:18 ] @
Nismo se culi od prosle godine . Pre pet dana sam pustio moj akumulator u rad . Cisterna je od tri kubika zapremine , sa izmenjivacev u vidu spirala od bakarnih cevi , 110met duzine . Akumulaciju greju tri grejaca od po 3 kw, koje kontrolisu tri sklopke i tajmer za ukljucenej . Takodje imamai kontrolu ukljucenja grejaca , tako da mi ne startuju sva tri od jedanput , vec sa vremenskom razlikom od 3 min. izmedju svakog . To sam napravio , da ne bi bio veliki udar na mrezu . Normalno da je tu i termometar koji ih iskljucuje na zadatu temperaturu.U akumulatoru sam napravio otvoren sistem , tako da je malte ne tu atmosverski pritisak . Nisam hteo da taj sud stavljam pod pritisak , jer je konstrukciski uradjen da se ne stavlja pod pritisak . Znam da mu je to mana , ali to je sto je . Takav sam uspeo da nadjem . Za sad radi lepo , ne dizem na visoke temperature, jer i napolju je toplo , ali cu poceti od sledece nedelje . Dobro sam ga i ususkao i zatvorio u drveni sanduk , tako da sam mu gubitke smanjio na minimum . Cekam prvi racun za struju , pa cu se javiti.
Poz.
[ pirtz @ 21.12.2012. 13:30 ] @
Zdravo svima,

Prethodnih nedelja sam malo poučavao teme koje se bave ugradnjom akumulacionog rezervoara za grejanje. Koliko vidim njaboja je primena kod akumulacije toplotne energije koja se proizvodi strujom. Ja na umu imam jedan drugačiji sistem.

Moja instalacija grejanja kao pogonsko gorivo koristi balirane žetvene ostatke. Gorivo je kalorično, ali brzo sagoreva. To povlači za sobom da mora često da se loži i da imam neregulisan rad kotla. Sve ovo hoću da izbegnem ugradnjom akumulatora toplote. Topla voda iz kotla bi preko izmenjivača zagrevala vodu u akumulacionom rezervoaru i to bi bio primarni krug grejanja. Sekundarni krug grejanja bi bio akumulator toplote-kuća.

Rezultat bi trebao da bude da intenzivnim loženjem kotla, gde bi on radio u projektovanom 90/70 režimu, zagrejem vodu u akumulatoru toplote koju kasnije po potrebi koristim u kući.

Da li je neko imao iskustva sa ovakvom instalacjom?

[ lavbanjalucki @ 21.12.2012. 20:02 ] @
Ideja kao ideja je dobra.Međutim,treba tu malo matematike,malo više fizike i još malo više termodinamike.Ne znamo kvadraturu objekta,toplotne gubitke,toplotni režim objekta i mnoooogo mnogo podataka nedostaje.Ja radim nešto slično,tu sam,ako pomoći mogu,biće mi drago.
Sretno.
[ zdravko vas 5051 @ 21.12.2012. 22:17 ] @
Citat:
lavbanjalucki:
Slučajno sam pronašao cisternu za plin,zapremine 2700l po nekoj uslovno rečeno povoljnoj ceni.



Plin ... ??? .. po struci sam Automehanicar .. prinudjen sam da radim gasne uredjaje na automobilima iako to nevolim .
Imao sam vise slucajeva da se gasni rezervoar u autu koji se danas najcesce ugradjuje u nove automobile napuni sa manjom kolicinom neke da je nazovem crne prasine koja se nakupi u filterima i gasnom reduktoru a dolazi iz rezervoara, sto takav uredjaj iskljucije iz upotrebe zbog zagusenja filtera i samog reduktora.
Nisam bas ljubitelj gasa u automobilima iz vise razloga ali to nije tema ... medjutim takav rezervoar se mora isprati ..
Radio sam to sa vodom .. nekoliko puta pod pritiskom pustam vodu u rezervoar i uvek se posle toga jos uvek oseca miris gasa ... da napomenem vise puta rezervoar je pran sa punjenjem vode pod pritiskom ... praznjenjem pa opet punjenje i tako par puta , sto traje poprilicno kako bi se izbacila sva necistoca.
Boca koja je u obliku rezervnog tocka , posle vise pranja je ociscena i isusena komprinovanim vazduhom ...ali miris gasa se jos uvek oseca.
Verujem da znate za slucajeve varenja benzinskih rezervoara koji i posle vise godina stajanja prazni, iako napunjeni vodom prilikom varenja je dolazilo do Eksplozije ...

Zato ako bude potrebe Lave da se nesto vari na tom rezervoaru ..a mislim da ce morati ukoliko bude zatvoren sistem ... pazi veoma oprezno ... nemojte se izlagati opasnosti od eksplozije.
Da jos jednom napomenem ... nisam veliki strucnjak za gas ( plin ) , jednostavno nevolim ga bas zbog opasnosti koju nosi tj. lake zapaljivosti cak i kada se misli da je rezervoar prazan .. oprezno.

Jeste ta cisterna Extra ( 2700l ) ima odlicne karakteristike jer je testirana sigurno na velike pritiske tu nema sigurno problema .. ali oprezno gas,plin ... zajebana stvar . Nadam se da ce jos neko nesto napisati .
Ovo je moje iskustvo sa plinskim bocama na automobilima ... mozda nije isto sa tim rezervoarom aliii ..???
[ lavbanjalucki @ 22.12.2012. 01:06 ] @
Mi njega već varili,zavarili mu noge,evo pogledaj na slici,ništa se nije desilo.Danas ćemo mu još dodati mufne za priključke i gotovo što se varenja tiče.Ispirao sam ga par puta,a mislim,ako je dobro podneo varenje nogara,podneće i varenje mufova.Inače,ne slažem se s tobom po pitanju plina u automobilima ali ti i ne osporavam pravo na mišljenje.Imama 4 automobila,tri su na plin (četvrti je dizel)u proseku,svaki pređe godišnje 50-ak hiljada.Malo uključi kalkulator pa vidi šta se događa sa budžetom!!!Dolazi vreme krize za hranu i energiju,trebamo je čuvati i pokušati dobiti što jeftinije,no to nije tema ovog razgovora,ujutro nastavljam sa radom na mojoj akumulaciji pa ti javim kako ide.
http://img254.imageshack.us/img254/2...tortoplote.jpg
[ zvezda moto @ 22.12.2012. 14:10 ] @
Citat:
pirtz:
Zdravo svima,

Prethodnih nedelja sam malo poučavao teme koje se bave ugradnjom akumulacionog rezervoara za grejanje. Koliko vidim njaboja je primena kod akumulacije toplotne energije koja se proizvodi strujom. Ja na umu imam jedan drugačiji sistem.

Moja instalacija grejanja kao pogonsko gorivo koristi balirane žetvene ostatke. Gorivo je kalorično, ali brzo sagoreva. To povlači za sobom da mora često da se loži i da imam neregulisan rad kotla. Sve ovo hoću da izbegnem ugradnjom akumulatora toplote. Topla voda iz kotla bi preko izmenjivača zagrevala vodu u akumulacionom rezervoaru i to bi bio primarni krug grejanja. Sekundarni krug grejanja bi bio akumulator toplote-kuća.

Rezultat bi trebao da bude da intenzivnim loženjem kotla, gde bi on radio u projektovanom 90/70 režimu, zagrejem vodu u akumulatoru toplote koju kasnije po potrebi koristim u kući.

Da li je neko imao iskustva sa ovakvom instalacjom?


Ako ugradis akumulator dobit ces to sto zelis.
Kod mene je kotao sa ravnim lozistem i ako lozim drva izgore nakon 2 sata, ugalj malo duze... sa akumulatorom sav visak se akumulira u njemu i kada ga napunim mogu3-12 sati da se grejem samo na njega.
Dakle dobit ces neuporedivo veci komfor lozenja. Lozis jedan dan i grejes se a drugi dan uopste ne lozis i grejes se iz akumulatora ali za to naravno treba imati velik akumulator!
[ MBranimir @ 25.12.2012. 23:23 ] @
Posle dve nedelje upotrebe akumulacije mogu da iznesem utiske stecene do sada. Vodu grejem iskljucivo nocu tokom 8 sati jeftine struje. 2 grejaca ukupne snage 9kwh na jedno i iste snage je povezano na drugo brojilo. Nakon punjenja temperatura u donjem delu cisterne je 40C, u srednjem delu 82C i u gornjem oko 78C. Polazni vod je oko 10-15 cm udaljenosti od vrha cisterne i temperatura vode je oko 80C. Nemam mesni ventil. U 10 uvece nakon celodnevnog rada temperatura u donjem delu je 30C, srednjem 40C i gornjem delu 75C. Temperatura polaznog voda je oko 50C. To je bila situacija pre otoplljenja. Sad kad je otoplilo u polaznom vodu u 10 uvece je bilo 65C. Kuca ima oko 120kvm, prizemna je debelih zidova i bez fasade. Tokom dana temperatura je oko 21C a tokom noci oko 18C. Potrosnja u punom rezimu rada 72kwh jeftine struje po brojilu tokom noci. Ukupno 144kwh. Plasio sam se slabe cirkulacije posto je prelivna posuda samo 50cm iznad pumpe ali sam neocekivano dobio gravitacionu cirkulaciju do pola kuce bez pumpe. Pumpa je 6/4 sever i srecom ima na sebi ventil za podesavanje protoka tako da je sad na minimumu i super radi. Kad je bila na maksimumu suvise brzo je vukla vodu i mesala je. Takodje sam se plasio da ce biti problema sa vazduhom u sistemu ali ga na moju radost uopste nema iako je u pitanju 3000 litara vode. Radijatori su ozraceni samo prilikom pustanja u rad celog sistema i vise ih nisam odzracivao. Za sada sam zadovoljan i razmisljam da polazni vod podignem na sam vrh cisterne posto se na kraju dana voda rasloji u razmaku od par cm i razlika temperature vode bude i 40C. Mesni ventil nisam postavio iz straha da ne umanji cirkulaciju vode sto je bio neopravdan strah. Na svim radijatorima imam termo glave i bezicnim termostatom ukljucujem pumpu. Ujutru je malo neprijatan miris vazduha zbog pretople vode u radijatorima ali cim se spusti ispod 80C sve je ok pa se razmisljam da li uopste da stavim mesni ventil. Sledeca stavka je kupovina kotla na drva povezivanje na postojeci sistem ako struja puno poskupi. Za sada sam racunao da me kilovat izadje oko 4-5 dinara sto je veoma povoljno i radi na dugme bez ikakvih obaveza.
[ tihi2 @ 26.12.2012. 08:18 ] @
Bravo Branimire, vrlo je lepo što si izgurao investiciju do kraja.
Nekoliko ideja i saveta, pošto sam ja tvoje nedoumice prošao i rešio ih, mislim, na dobar način. Možda neko ima i bolje rešenje?
1. mešni ventil ti rešava dva problema: problem suviše tople vode u polazu pa radijatori ne budu jako vreli i problem gravitacione cirkulacije jer se zatvara kada ne radi cirkulaciona pumpa.
Ja sam to rešio posebnom elektronikom koja mi kontroliše temperaturu posle mešnog ventila tako da sam eksperimentalno utvrdio koja mi temperatura vode treba na nekoj spoljnjoj temperaturi, radijatori su mi uvek mlaki a u sobama je uvek toplo. Ne znam koliko bi to koštalo, ali da mi nije sinovac (koji je završio automatiku) to napravio uzeo bih trokraki termostatski ventil (7-8 000din).
2. razmisli dobro o taktici rasporeda struje po brojilima. Prve zime sam se i ja tako grejao, pazio da ne odem u crvenu zonu ni na jednom brojilu, a onda sam shvatio da crvena zona i nije tako skupa ako se nema više tarife. 1kw niže tarife u crvenoj zoni je duplo jeftiniji nego 1kw više tarife u plavoj zoni. Cela je računica da se ne sme imati više tarife.
Zadnje 3 godine sam odvojio jedno brojilo za kuću a drugo samo za grejanje. Idi na sajt EPSa i na kalkulatoru uporedi koliko košta 2500kw niže tarife i 2kw više (račun 8000din) a koliko 600kw više i 1900 niže tarife - 13 300din (ili pročitaj tvoju stvarnu potrošnju). Kažeš da trošiš 72kwh po danu (plus redovna potrošnja) što znači da ćeš za mesec dana upasti u crvenu zonu. To ne smeš da dozvoliš jer je 1kwh više taife u crvenoj zoni kao suvo zlato - skoro 18din.
Da bi ovako uradio, a trebao bi da uradiš odmah do 1. kada se vrši očitavanje brojila, treba ti samo 1 ili 2 prekidača 1-0-2 koja koštaju zajedno oko 1500din i nešto žice pa da prespojiš tako da sva potrošnja za grejanje ide na jedno brojilo, a sva ostala potrošnja na drugo.
Kad prođe grejna sezona, onaj prekidač vratiš na položaj 1 i imaš dva nezavisna potrošača (kao kod mene pa onda roditelji imaju svoje a ja svoje brojilo i svako plaća svoju struju).
Drugi prekidač je za grejače (dovoljno je za jedan od 9kw, jer jedan možeš vezati fiksno a drugi od 9kw neka ima mogućnost da se prebacuje) i u položaju 1 se napaja sa jednog a u položaju 2 sa drugog brojila. Ovo je korisno jer ja imam nepotrošenih 400kwh do kraja plave zone (1600kwh) na brojilu za kuću, što je čista grehota, pa onda nekoliko dana grejači rade i na ovo brojilo dok se ne približi potrošnji od 1600kwh. Tako, brojilo za kuću izmeri nešto manje od 1600kwh, a brojilo za grejanje onoliko koliko treba (najviše je bilo oko 2700kwh, ali sa odnosom 2kwh više tarife i 2700kwh niže tarife).
Dobro razmislio ovome, može ti uštedeti puno para, čak smanjiti troškove grejanja na pola.
[ lajos80 @ 29.12.2012. 01:25 ] @
Isplati li se sada ulagati u akumulator ? U evropskim zemljama je struja dosta skuplja nego u srbiji a ocekiva se poskupljenje kod nas cak i do 60%. http://www.naslovi.net/2012-12...-da-poskupi-u-februaru/4248423 Dali u evropskoj uniji postoji jeftina struja ili niza tarifa?
U madarskoj je jedan AT od 1000l 75000ft odnosno 29200din bez poreza ,a kod nas oko tri puta vise kako citam na forumu.

[Ovu poruku je menjao lajos80 dana 30.12.2012. u 00:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao lajos80 dana 30.12.2012. u 01:32 GMT+1]
[ MBranimir @ 29.12.2012. 19:14 ] @
Struja je jos uvek socijalna kategorija i nece biti drasticnih poskupljenja dok smo u kanalu kao sada sto smo. Takodje veliki su viskovi struje tokom noci i to je razlog zasto je toliko jeftinija u nocnoj tarifi. Bitno je samo imati 2 brojila na raspolaganju u slucaju grejanja na struju a sa jednim brojilom samo magnet ima smisla:)
[ Staznaja @ 25.03.2013. 21:41 ] @
Hmm, nadam se da posle gotovo 90 dana jos uvek neko ko moze dati savet prati ovu temu
Koristim kotao CK-p 35 sa pelet setom CPPL 35 koji rade veoma dobro na Zmajdinovim podesavanjima. Sistem je predvidjen da greje do 250 m2 a trenutno greje svega 150 m2. Takodje sitem je podeljen na dva radijatorska kruga sa jednom pumpom i jednim digitalnim sobnim termostatom.
Eee sad. Plan je da do sledece zime uradim izolaciju, stiropor 8cm spolja i mineralna vuna po tavanu i sto se toga tice nema nepoznanica. Druga stvar koju planiram je spremnik tople vode i posle dosta citanja i dalje nemam pojma sta bi bilo pametno ili potrebno da uradim, tako da ako neko ima savet rad sam da ga saslusam.
Neka moja logika je bila da svaki radijatorski krug dobije svoju pumpu i termostat da bi se dobilo na udobnosti grejanja. Takodje logike radi povezao bi preko ventila napojne vodove za oba radijatorska kruga, cisto zlu ne trebalo ako neka pumpa resi da se ukvari u sred zime. Ono sto nema veze sa logikom vec treba pomalo znanja je odluka o velicini STV-a i o nacinu povezivanja, zbog cega sam i napisao ovoliki post.
Posto sam vec sve uzeo iz centrometal proizvodnog programa, i obzirom da nemam potrebu za bilo kakvim izmenjivacima u spremniku izbor bi mi bio neki od spremnika CAS. Ali koji, CAS 501, CAS 801 ili CAS 1001?
Druga stvar je povezivanje spremnika o kom niko nigde nije ozbiljnije pisao. To me je dovelo do zakljucka da samo povezivanje nije preterana mudrost, ali ipak bi se konsultovao sa iskusnijima da li je moje razmisljanje ispravno i izvodljivo ili ne?



Spremnik nije i ne moze biti u istom nivou sa kotlom vec se nalazi u nivou radijatora u najnizoj od cetri etaze, sto ne znam ima li ikakvog efekta. Skica je uradjena grubo samo da bi docarala princip po kom sam mislio da povezem spremnik.
[ tihi2 @ 26.03.2013. 16:28 ] @
Citat:
Staznaja: Eee sad. Plan je da do sledece zime uradim izolaciju, stiropor 8cm spolja i mineralna vuna po tavanu i sto se toga tice nema nepoznanica. Druga stvar koju planiram je spremnik tople vode i posle dosta citanja i dalje nemam pojma sta bi bilo pametno ili potrebno da uradim, tako da ako neko ima savet rad sam da ga saslusam.
Proveri kolika razlika u ceni za 10cm stiropor. Sigurno nije 25% skuplja. Do pre 2 godine standard je bio 5cm, 8cm je SADA standard, a za 1-2 godine će biti 10 ili 12cm. Ti novu izolaciju nećeš više stavljati. Ja sam stavio pre 5 godina 10cm i nisam pogrešio.
Citat:
Staznaja: Posto sam vec sve uzeo iz centrometal proizvodnog programa, i obzirom da nemam potrebu za bilo kakvim izmenjivacima u spremniku izbor bi mi bio neki od spremnika CAS. Ali koji, CAS 501, CAS 801 ili CAS 1001?
Zavisi šta hoćeš da postigneš. Ako ti je cilj bolja iskorišćenost goriva onda je rešenje što duži rad na maksimumu i što duži period kada je ugašen a to znači što veći. Računicu kvari pitanje koliko bi povećao iskorišćenost goriva sa takvim rezervoarom. To se teško računa. Ako je to za 10-20% onda množenjem sa cenom peleta može se izračunati kada bi se cela investicija isplatila... odoka, ne tako brzo.
Citat:
Staznaja: Druga stvar je povezivanje spremnika o kom niko nigde nije ozbiljnije pisao. To me je dovelo do zakljucka da samo povezivanje nije preterana mudrost, ali ipak bi se konsultovao sa iskusnijima da li je moje razmisljanje ispravno i izvodljivo ili ne?
Bilo pisanja. Tu imaš više problema:
1. pumpa: ja bih je stavio u krug kotao-trokraki_venti-pumpa i to na poziciju hladnog voda odmah do kotla da se pali nalegajućim termostatom na izlazu tople vode iz kotla.
2. priključak tople vode iz kotla u rezervoar mora biti što niže jer je kapacitet rezervoara od te tačke pa do vrha. Dovoljno je da su priključci na istoj visini a u razmaku od 90* kao što je na CASu.
3. problem upravljanja četvorokrakim ventilom: treba neka elektronika i motor koji će slati vodu određene temperature. Može da bude i termostatski ventil.
4. gravitaciona cirkulacija će se pojaviti i kad pumpe ne rade, pa se četvorokraki ventil mora zatvarati kad ne treba grejanje.
5. rešiti kada kotao treba da se pali: nije dovoljno da se pali mereći izlaznu temperaturu vode već se mora meriti i temperatura vode u rezervoaru (recimo da senzor treba da bude na ulazu tople vode u rezervoar)
Ima tu još problema, ali ovo su prvi koji su mi pali na pamet.

[ Staznaja @ 27.03.2013. 14:17 ] @
Tihi, hvala na savetima i informacijama. Izgleda da sam nepravedno pomislio da vise niko ne prati ovu temu posle gotovo tri meseca pauze od poslednjeg posta.

Eee, pa da krenem redom.
Slazem se da izolacija ne bi bila predebela niti bi bila bacena para da bude i 20cm, ali kod mene je situacija takva da je 8cm neki maksimum koji mogu sebi dozvoliti. Poenta je da je kuca delom ukopana i da postoji staza oko nje jednim delom ogranicena kucom a drugim delom potpornim zidom. Posto mi staza i dalje treba, izmedju ostalog da bi dosao do garaze u kojoj je smesten pelet moram je ostaviti u nekoj prihvatljivoj sirini. Mozda 2cm i nije neka razlika ali... To je u svakom slucaju jos podlozno promenama.

Sto se tice spremnika, tu zelim da postignem sve blagodeti koje pruza akumulacija tople vode. To znaci da bi voleo malo da ustedim na ogrevu a malo i da dobijem na udobnosti. Ustvari udobnost mi je na prvom mestu. Trenutna temperatura polaznog voda ka radijatorima varira od 40*C cak do 70*C, sto je previse. Pritom to su jos i snizene temperature koje sam postigao posle stelovanja gorionika i snizavanja njegove snage od strane Zmajdina, na cemu sam mu veoma zahvalan. Svaki pokusaj dodatnog snizavanja temperature polaznog voda dovodio bi do vise paljenja i gasenja gorionika u nizu.
Hmm, da moj kotao i gorionik su predimenzionisani i ja sam najveci krivac za to. Preporuka majstora je bila snaga od 30kW, ali zbog skoro nikakve razlike u ceni a zbog lose informisanosti pazario sam kotao od 35kW. Sad spremnikom pokusavam da ublazim tu razliku u potrebnoj i instalisanoj snazi.
CAS 801 je spremnik koji uz mala rusenja mogu bez vecih problema spakovati u ostavu, dok bi za CAS 1001 zahvat bio nesto veci zbog razlike u visini koja je bezmalo 40cm ako se ne varam. Naravno, ako je preporuka CAS 1001 i ako ekonomski momenat ne bude problematican svim silama cu se truditi da ga ugradim. Sa druge starne, ako ne budem mogao da ugradim CAS 1001 voleo bi da znam da li da ugradjujem CAS 801 ili da jednostavno sve to ostavim za neka srecnija vremena.

Regulacija centrometalovog gorionika CPPL35 ima vec predvidjen softver za upravljanje pumpom u kotlovskom krugu a na osnovu temperatura dobijenih iz spremnika tople vode, tako da bi to ostavio da radi kako su predvideli. Ako smatras da je bolji ucinak pumpe ako je na hladnom vodu onda cu to tako i predociti majstoru koji treba sve to da mi rasturi i ponovo poveze, a trokraki ventil je tu valjda vec neki standard.

Samo prikljucenje cevi na spremnike, tacnije njihove visine, niko nije nesto detaljnije obradjivao tako da ti zahvaljujem na objasnjenju ali obzirom da nailazim na razlicita misljenja izgleda da cu jos morati da ucim o toj tematici.

Za cetvorokraki ventil bi uzeo neki elektro pogon tipa Seltron ACC10, bar ako nisam pogresno razumeo da Seltron ACC10 moze da pokrece i cetvorokrake mesne ventile kao sto moze da pokrece trokrake.

Gravitacionu cirkulaciju ove sezone nisam primetio ni u jednom trenutku, tako da ne znam da li to treba da me zabrinjava uopste. Odma posle kotla kod mene je postavljen neki ventil za koji po forumima citam da ne moze da zaustavi gravitacionu cirkulaciju. Medjutim posle ventila je uradjena takozvana "lira" od cevi koja izgleda radi posao jer do sada kad ne radi pumpa ja nisam imao bezanje toplote iz kotla ka radijatorima, iako je kotao najniza tacka u sistemu.

Upravo tako, regulacija bi palila gorionik u zavisnosti od temperature vode u spremniku, posto je za to i predvidjena. Morao bi samo da vidim da li uz CAS dobijam i senzore ili treba posebno da ih kupim, ali ono sto znam je da postoje predvidjena mesta za postavljanje senzora u spremniku i da je regulacija predvidjena da pali i gasi gorionik u zavisnosti od temperature u spremniku.

Jos jednom hvala, i ako imas da mi ukazes na jos neki problem ili das jos neki savet bio bi ti zahvalan da to i uradis. Nadam se da cu do sledece sezone uspeti dovoljno da naucim da bi se odlucio za pravu stvar, a ne da se posle kajem kao za kotao
[ tihi2 @ 27.03.2013. 14:35 ] @
Mišljenja su različita i ja imam realizovan sistem onako kako sam ti rekao. Radi 4 zime i vrlo sam zadovoljan. Dopuštam da može i onako, ali mislim da je ovako bolje. pročitaćeš detaljnije u temi o peletu.
Gravitaciona cirkulacija će ti se pojaviti čim budeš imao rezervoar. Sada je nema jer se kotao gasi, a onda hladi i nema razlike u temperaturi. Rezervoar će imati stalno 60-70*C i imaće cirkulaciju (ja sam to prošao jer imam prizemlje+sprat+potkrovlje).
Koliki god staviš biće bolje nego da ga nemaš. Što veći - to bolji. 800 ili 1000 i nije neka razlika. Ja imam od 2500l.
Svakako računaj na elektropogon četvorokrakog ventila jer je to jedini način da imaš komforno grejanje.
Svakako radi, nećeš pogrešiti.
[ Gogi666 @ 13.04.2013. 14:50 ] @
Ko moze da mi preporuci automatiku koja bi na osnovu gornje i donje temperature akumulacije palila i gasila kotao?
[ lavbanjalucki @ 13.04.2013. 15:30 ] @
Mislim da ti je najjednostavnija varijanta diferencijalni termostat za solarne sisteme,imaš ih raznih vrsta,raznih cena,ja sam moj platio oko 70 Evra,radi dobro,nemam zamerki.Mislim da može i jeftinije da se prođe u samogradnji.
[ Gogi666 @ 13.04.2013. 16:22 ] @
Lave jel moze neki link?
Koji si ti uzeo?


[ Gogi666 @ 17.04.2013. 09:53 ] @


To bi bio termostat sa dva senzora, jedan pali rele a drugi ga gasi!
U samogradnji kosta oko 50 eura ( mislim da je skupo u odnosu na nekih 70-80 za kupovni na kojem imam malo vise mogucnosti)

Što se tiče punjenja akumalacionog spremnika i rasprave izmedju zmajdina i tihog moram zmajdinu dati pravo!
Kada se spremnik puni od gore dobijaju se slojevi razlicitih temperatura gde je topla gore!
A kada se spremnik puni nize ( recimo na sredini ) dolazi do mesanje tople i hlade tako da punjenje traje dosta duze!

Znaci princip je isti kao i kada su izmenjivaci toplote nisko u spremniku!
Evo čiko lepo objasnio! Dovoljno je pogledati slike!
http://youtu.be/zLQdnLhBcYM

E sad postoje tu stvari kao bypassventil koji kada se spremnik napuni gornju zonu prebaci ventil i onda puni na sredini ali to tek kada je gore toplo! Sa tim principom punjenje traje dosta krace!


Znaci punjenje i praznjenje sto vislje to bolje!
[ skroller @ 29.11.2017. 06:55 ] @
Odavno se nije pisalo u ovoj temi, a jako je korisna i poučna. Planiram da ubacim akumulator toplote od 800l, izracunao sam da mi je toliko dovoljno. Imam kotao na cvrsto gorivo koji cu povezati na AT, a planiram i da ubacim grejace direktno u AT. Koji od fabrickih akumulatora ima predvidjeno mesto za grejace ? Vidim da bugarski Burnit ima, cak imaju u ponudi i set grejaca razlicite snage. Da li kod Centrometala postoji mogucnost ugradnje grejaca ili nekog drugog proizvodjaca ?
[ njerkan @ 28.03.2018. 18:30 ] @
Kako izračunati koliki je AT potreban?
Ok znam reci cete mi pozovi nekog inzenjera, ali nisam vec sam pitanje postavio ovde.
Da li je moguće uz pomoc AT grejati stan preko celog dana?
[ vladd @ 01.04.2018. 12:16 ] @
Moguce je ali je neekonomicno. Velika je kolicina potrebne energije za celodnevno zagrevanje celog stana.

Rec je o znacajnoj potrebnoj kolicini akumulirane energije, koja se mora prvo uloziti da se napuni AT, u razumno kratkom vremenu, uz gubitke energije koji su proporcionalno veci za veci promet energije.

AT se koristi najekonomicnije kada ima dvostruku ulogu, da kompenzuje rad kotla(visak energije, neekonomicne prelazne pojave, kotao ne zagreva preterano hladnu vodu), i da premosti potreban rad kotla u nekom kratkom a kriticnom periodu, par sati. recimo ujutru, kada ukucani krecu na posao i u skolu, i popodne, kada se neko vrati, aktivira grejanje, i ne mora da ceka da kotao postigne radnu temperaturu...
[ njerkan @ 04.04.2018. 10:34 ] @
Ok a za dogrevanje stana od 70kvm sa nekim AT od 500l? Koliko bih mogao sati grejanja da očekujem?
[ tihi2 @ 06.04.2018. 22:21 ] @
Vladd
stvar je super ekonomična. Nema jeftinijeg grejanja od tog.
Ja sam se 3 zime grejao na akomulator toplote od 2500l koji sam grejao samo noćnom tarifom. Kuća je 270m2, 12kW gubitaka na spoljnjih -20*C.
Trošio sam najviše 2800kWh niže tarife i 3kWh više tarife na posebnom brojilu i to kad je napolju bilo jednog januara pre 4-5 godina celih 20 dana minus i bez sunca.
To se može pronaći i na ovom forumu.
Sada imam toplotnu pumpu i tvrdim (jer znam) da je prethodni sistem bio jeftiniji. I sada imam akomulator toplote od 1000l ali ukupan račun za struju je veći nego kad sam koristio samo nižu tarifu.
[ njerkan @ 06.04.2018. 22:35 ] @
@tihi - koja bi bila tvoja preporuka u mom slučaju. Dakle stan 70kvm sa razvijenom radijatorskom mrezom i 3 inverter klime. Klime bih koristio na nekih 20 stepeni 24h, a toplotu iz AT preko dana...
[ tihi2 @ 07.04.2018. 08:20 ] @
To ne ide po kvadratima već po gubicima stana. Treba izračunati gubitke, može čak i grubo. Od čega su spoljnji zidovi, greju li se stanovi ispod i iznad? Ako to znaš onda možeš grubo sračunati pa ćeš okvir znati.
Za grejače možeš računati COP=4 ako koristiš toplu vodu iz akomulatora danju. To inverter klime imaju na spoljnih +10*C.
Ja bih svakako probao sa drugom taktikom. Noću bi koristio klime (i iskoristio što su 2-3 puta manji ptrošači od grejača za istu energiju) a danju akomulator toplote (i iskoristio COP=4 koji klime nemaju po danau).
Kad budeš znao gubitke stana onda ćemo sračunati cenu investicije i da li se to isplati. Da nemaš već kupljene klime dileme ne bi bilo.
[ njerkan @ 07.04.2018. 09:43 ] @
Ok moze i tako klime samo nocu, a AT preko dana.
Stan je 70kvm 2 zida su izolovana spolja stiroporom od 10cm, a ostala 2 na kojima su velike terase unutrasnjom izolacijom od 5 cm ( mineralna vuna). Razmišljam da tu pojacam izolaciju ako ima potrebe. PVC stolarija svuda. Stanje na prvom spratu i ispod su lokali koji ss za sad ne greju. Imam oko 95 rebra alu radijatora.
[ tihi2 @ 07.04.2018. 15:57 ] @
Grubo računajući, potrebno je oko 40kWh/dan što je oko 1200kWh struje. Za domaćinstvo ostaje još 400kWh do crvene zone. Ovo ako se greje samo na akomulator.
Količina struje se može uštedeti klimama.
500l je dosta ako je temperatura vode u radijatorima oko 40*C (akomulator se zagreje na 80*C i troši ceo dan) a da je toplo u stanu.
Jedino je pitanje da li se investicija isplati? Sa akomulatorom će račun biti nešto manji nego sa klimama ali Vi klime već imate i pitanje je kada će se investicija isplatiti jer ste mali potrošač a time možete i malo uštedeti.
Jedino ako Vam duvanje klima smeta. Onda ovo jeste rešenje.
[ njerkan @ 07.04.2018. 16:06 ] @
Duvanje klime nije toliki problem, ali opet je komfor koji pruzaju radijatori nemerljiv. To je sasvim ok racunica s obzirom da bi se trosila samo jeftina struja a ne bih morao da ugrađujem dodatno brojilo. Ipak AT nije toliko velika investicija s obzirom na komfor.
Da li je samo temperatura vode od 40 stepeni u radijatorima dovoljna za zagrevanje prostorija?

[Ovu poruku je menjao njerkan dana 07.04.2018. u 17:31 GMT+1]
[ tihi2 @ 07.04.2018. 16:40 ] @
Da li je 40*C dosta zavisi od stana. Meni jeste dosta sve do -5*C, do -10 mi je dosta 45*C.
To bi trebalo probati, možda već danas, jer od toga zavisi veličina akomulatora: ako je 40*C dovoljno da bude toplo onda je 500l dovoljan kapacitet, a ako je potrebno 60*C onda treba duplo veći akomulator.
[ njerkan @ 07.04.2018. 16:59 ] @
Ne znam koliko je sad to merodavno uopste s obzirom na spoljasnu temperaturu?
[ tihi2 @ 07.04.2018. 18:37 ] @
Kod mene je 10*C pa se grejem.
[ component @ 10.04.2018. 21:00 ] @
Dvoumim se između akumulatora toplote i toplotne pume i što više razmišljam manje sam pametan. Trenutno zidam kuću što znači da se još nismo uselili, ali po proračunima trebalo bi da gubitci budu 6KW.
Imam ponudu za TP Fujitsu split desetku za 4200€. Polako sada izučavam akumulatore toplote i mislim se da li bi to bila bolja varijanta? Onda mi na pamet padne i kombinacija: neka jeftina TP sa dodatnim akumulatorom od ispod 1000 litara. Koristićemo niskotemperaturno grejanje tako da bi voda u akumulatoru bila oko 50°C. Ako sam dobro izračunao ova energija bi bila dovoljna na dnevnom nivou a TP bi mogla da je postigne.
Ono zbog čega ne bih odustao od TP je što bi ga koristili za plafonsko hlađenje tako da bi izbegli klima uređaje. Ne znam ni jedan način osim TP da ohladim vodu u sistemu kako bi ga koristili za ovu namenu.
Ima li neko iskustva hlađenjem koristeći akumulator toplote?
[ skroller @ 26.04.2018. 11:14 ] @
Ja sam u decembru postavio akumulator toplote od 1000 lit i evo utisaka. Grejna povrsina mi ima toplotne gubitke od 3 kw (suturen ne grejem). Potrosnja struje mi je oko 1500kw, racuni oko 7000 din. Bez grejanja racuni za struju su oko 3000 din, tako da ispada da se grejem ceo mesec na dugme za 4000 din. U stvari ni dugmice ne pritiskam, sve potpuno automatski radi, kao da sam prikljucen na toplanu. U izboru nacina grejanja su mi mnogo pomogli tihijevi postovi, pisao je on dosta toga, ali je glavno da se prvo izracunaju toplotni gubitci kuce.
Na osnovu toga moze da se izracuna potrosnja i koliki ce biti mesecni racuni i da li se AT uopste isplati. Meni je racun bio tacan,kako sam racunao tako se u praksi i pokazalo.
Da napomenem da svuda imam podno grejanje, tako da mogu da iskoristim svu toplu vodu iz AT, temperatura vode u podnom od 30c mi je dovoljna za veci deo zime, kad budu veci minusi, povecam na 35c, nikad preko toga.
[ @ 26.04.2018. 11:26 ] @
@skroller koliku povrsinu grejes?
[ skroller @ 26.04.2018. 19:53 ] @
70 mkv odlicno izolovanih (12 cm stiropora zidovi, 20 cm staklene vune na tavanu, pvc stolarija sa troslojnim climaguard staklima). AT mi stoji u negrejanom suturenu, gde je cele zime izmedju 12C i 15C u zavisnosti od spoljne temperature.
[ @ 27.04.2018. 06:26 ] @
Uh odlicna racunica... Ja sam slična kvadratura samo imam radijatore a ne podno grejanje.
Potrošnja struje je bila oko 1500kW je samo za AT ili za celo domacinstvo...
Moze neka slika celog sistem?
[ skroller @ 27.04.2018. 20:03 ] @
Oko 1500 kw je ukupna potrosnja sa grejanjem.




[ Goranto @ 18.05.2018. 15:25 ] @
Citat:
tihi2: Sada imam toplotnu pumpu i tvrdim (jer znam) da je prethodni sistem bio jeftiniji. I sada imam akomulator toplote od 1000l ali ukupan račun za struju je veći nego kad sam koristio samo nižu tarifu.



Kako je moguće a onaj famozni COP.Kwh valjda potrošiš manje.
[ tihi2 @ 18.05.2018. 21:41 ] @
Zato što sam sa akomulatorom imao najviše 2500kWh jeftine i 2kWh skupe struje a sa TP imam 500kWh skupe i 500kWh jeftine struje.
Noćna tarifa ima COP=4 a to TP nema (možda nečija ima al ja to nisam video a video sam ih puno).
[ popusicko @ 19.05.2018. 06:18 ] @
Nije mi jasno kako 1500Kw/h moze biti 7000 din.U najboljoj varijanti 1000 jeftine i 500 skupe izadje po edb kalkulatoru 9171 dinar.
[ tihi2 @ 19.05.2018. 07:34 ] @
To je za najskuplji mesec i pisao sam proporciju potrošnje, ne konkretno.
Struja za celu zimu košta oko 45000din, 270m2, posebno brojilo, kineska TP. Na temi toplotna pumpa sam stavljao grafikone po mesecima (potrošnja više i niže tarife, spoljnja temperatura, COP) pod istim ovim imenom.
[ popusicko @ 19.05.2018. 08:20 ] @
Mislio sam na clana skroller!
[ Goranto @ 19.05.2018. 23:18 ] @
Citat:
tihi2: Zato što sam sa akomulatorom imao najviše 2500kWh jeftine i 2kWh skupe struje a sa TP imam 500kWh skupe i 500kWh jeftine struje.
Noćna tarifa ima COP=4 a to TP nema (možda nečija ima al ja to nisam video a video sam ih puno).



Da,manje ali skuplje energije.Hvala!
[ skroller @ 30.05.2018. 03:43 ] @
Citat:
popusicko:
Nije mi jasno kako 1500Kw/h moze biti 7000 din.U najboljoj varijanti 1000 jeftine i 500 skupe izadje po edb kalkulatoru 9171 dinar.

1200 kw jeftine i 300 kw skupe prosecno, provuci kroz kalkulator pa vidi. Masine za pranje rade nocu, cela kuca ima led osvetljenje, zato je i tako mala potrosnja. Trenutno nisam u zemlji da pogledam racune, ali to je to otprilike.
[ @ 30.05.2018. 07:29 ] @
Koliko je opterecenje ploče AT od 1000l? Da li je moguće isti staviti u stan ili mora u nekom podrumu i slicno?
[ tihi2 @ 30.05.2018. 16:31 ] @
1litra =1kg
Treba dodati još težinu akomulatora (oko 150kg). Obično su 3 noge ili jedan krug što bi stvaralo dosta velik pritisak po 1cm2 pa bi trebalo staviti neku ploču da tu bude veća površina.
Za standardan stan i ako se AT stavi u ćošak ne bi nikako smelo da bude problem.
[ grejanjenadrva @ 09.10.2018. 18:43 ] @
Pozdrav forumasi, treba mi pomoc. Planiram da ugradim dva akumulatora toplote od po 800l (u pitanju su cas-centrometal) jer nemam dovoljnu visinu prostorije za jedan akumulator od 1500l. Da li neko strucan moze da mi da semu povezivanja ta dva akumulatora u seriju.U pitanju je kotao na drva 38kw


[ Srkson @ 22.10.2018. 22:43 ] @
Tek sam sad video Vaš zahtev.
U prilogu možete videti hidrauličnu šemu veze kotla na čvrsto gorivo u sprezi sa dva akumulatora toplote vezanih u seriju, kao i sve ventile kojima kombinovanim otvaranjem i zatvaranjem možete koristiti oba (1 i 2) ili samo jedan (1) akumulator toplote.
Data šema je tzv. protočni AT.

Više o svemu tome možete da pročitate na mom blogu.

[ Srkson @ 04.11.2018. 11:31 ] @
Ispravak šeme iz prethodnog posta.

[ pzec @ 20.12.2018. 14:26 ] @
To povezivanje nije dobro.
Drugi spremnik ulaz tople vode kroz kapu je neispravno, stratifikacija vode ili raslojavanje na taj način nije dobro, dolazi do miješanja unutar posude, cilj je održati toplu vodu na vrhu i hladnu na dnu. Samo ako spremnik na vrhu ima unutar spremnika široku ploču pa topla voda prolazi oko ploče u posudu. U ostalim slučajevima spremnika topla voda se uvodu bočno u gornju zonu. Ta pravila tako važe i za dno spremnika.
Povrat iz kruga grijanja u prikazanom spoju, treba biti na drugom spremniku sa lijeve strane prema prvom spremniku.
[ Srkson @ 25.12.2018. 11:30 ] @
To povezivanje je itekako dobro.
U jednoj kotlarnici perfektno funkcioniše istovetna šema, a u drugoj slična. Za obe kotlarnice sam odradio full automatiku i sve radi kao sat.
Iskorišćenje tople vode za grejanje oba buffera je maksimalno u smislu da ni kod jednog, ni kod drugog, ne ostaje topla voda ispod "kape", baš zato što je izlaz na vrhu i jednog i drugog buffera u spoju redne veze.
Ovakav spoj se gleda kao da su bufferi jedan iznad drugog, a kombinovanim otvaranjem i zatvaranjem ventila u funkciju se mogu staviti oba (1 i 2) ili samo jedan (1) buffer.
Moja preporuka je da se kupi buffer sa unutrašnjim separatorom (Coating sheet) kako bi se izbeglo remećenje raslojavanja vode unutar buffera.

http://www.austria-email.com/f...r/237734-3_PZR_PZ_PZRR_-GB.pdf

http://www.termoventiler.com/en/how-it-works/chapter-1
[ pzec @ 26.12.2018. 14:17 ] @
O spremnicima možeš pročitati sve što je po pravilima, moderno i što ima iskorištenje istog.
Povezati da se poveže je isto u redu, sve će raditi ali kako i kolika je stvarna korist od spremnika, ili isti pravi štetu.
https://www.caleffi.com/sites/...attach_file/idronics_17_na.pdf

Tvoju shemu spajanja sam pregledao i napravio neke ispravke, o svemu možemo komentirati i napraviti najbolje za korist svih nas.
https://i.postimg.cc/Mp1jRdrw/Kotao-i-dva-redno-vezana-AT-1.jpg
[ Mikri @ 01.01.2019. 12:26 ] @
Pozdrav Forumaši i srećna nova godina, svima želim puno zdravlja a za ostalo verujem da i sami možemo da se izborimo ;)

Imam pitanje u vezi ovih šema koje su postavili Sarkson i Pzec, pre svega me interesuje funkcija ovog prvog trokrakog koji se nalazi na hladnom vodu.

Da li je to greška ili ne ? Koliko sam ja razumeo trokraki treba da zatvori i ne pusti vodu u "sistem" u ovom slučaju AT dok ne dođe do oređene temperature vode, a onda jedan deo ide u sistem a drugi se meša sa hladnom i tako ulazi nazad u kotao. A po ovom sa slike voda u trokraki ulazi iz AT-a i onda ? Koliko ja vidim kotao će da greje i gura u AT, voda iz AT-a ide ka kotlu, mešni nije otvoren do neke temperature i vraća ga ponovo u AT. Takvim principom rada u kotao ne dolazi voda, da nije to "opasno" po kotao ? A ako je ono isprekidano isto vod sa nepovratnim koji dozvoljava da voda ide u kotao , koja je onda svrha trokrakog ako u pocetku imamo hladnu vodu koja ide stalno u kotao ?

Hvala unapred svima, i još jednom sve najbolje.
[ pzec @ 01.01.2019. 15:17 ] @
Tebi i ostalima ljudima sve najbolje u godini novoj.
Trokraki ventil u krugu kotla štiti kotao miješanjem tople vode iz gornje zone kotla i povrata iz spremnika, donja zona.
Za drva od 20% vlage stavlja se ventil od 60°C, za manje vlage manja vrijednost.
Izvedbi ima više vrsta, najjednostavnije je sa termostatskim ventilom tipa VTC kojem ne treba dodatno upravljanje zavisno od napona i elektronike.
Kako se zatvara ventil ulaz tople vode iz kotla, višak proizveden u kotlu se šalje u grijanje ili spremnik.
Ako je kao na shemi koju sam priložio onda najprije ide u grijanje i samo višak ide u spremnik.
Taj krak koji spominješ hladna voda iz spremnika ne ide direktno u kotao nego miješanjem kroz ventil. Samo u slučaju da ne radi pumpa kotla onda bi išlo kroz taj donji nepovratni ventil i tako hladila kotao. To je samo osiguranje kotla koje je poželjno. Druga varijanta je napajanje pumpe UPS-om u slučaju nestanka struje.
[ ZoranObradovic @ 25.03.2019. 13:24 ] @
Da li se "obožavalac AT-a" misli na moju malenkost?
[ Grada22 @ 25.03.2019. 13:30 ] @
Da, da..
Ja sam iz ranijih diskusija primetio da ti istices prednosti AT-a a Zeljo ih negira.
[ ZoranObradovic @ 25.03.2019. 13:49 ] @
@Grada 22,

kada se sve lepo smisli i kada se AT poveže kako treba, samo može da bude bolje, nikako lošije.
Taj komšija koji ti je rekao za mene, bio je za sve u pravu osim za litražu.
Ukupno ću imati oko 1600 litara pošto sam pre par dana kupio još jedan AT od 800 litara.
Uzeo sam "Austria email" PZ 800 sa onim pregradama za bolje raslojavanje vode.
Kada budem imao vremena, baš ću da postavim slike da se vidi kako izgleda a i šemu kako j e zamišljeno povezivanja pa neka prokomentariše ko hoće. Da vidimo da le je zamisao dobra ili grešim.


[ ZoranObradovic @ 25.03.2019. 14:06 ] @
A evo i šeme kako je zamišljeno povezivanje.



[ Marko Cukalac @ 25.03.2019. 14:25 ] @
Niko ne kaze da je AT lose resenje. Dobro je, ali treba ispitati sta/gde/kako da bi se isplatilo.

Elem, oko 200kvm.. do sad oko 3.5 tone 24C grejanje. Ja prezadovoljan :)
[ ZoranObradovic @ 27.03.2019. 17:28 ] @
Baš zbog tih 100 % iskorišćenja struje, ja sam i ubacio još jedan AT.
A kW jeftine struje je malo jače od 3 DINARA.
[ evropea @ 27.03.2019. 17:39 ] @
a jesil racunao koliko treba kw za 1600 litara da bi mogao pregurat dan da ti nebude kao i ono sa prvim AT gdje si bio siguran da ti gorionik treba da radi na punoj snazi pa zavrsi na najmanjoj od 6 kw.

zelim ti da se jos jednom ne prevaris a mislim da jesi.
[ ZoranObradovic @ 27.03.2019. 17:51 ] @
Nešto baš i ne verujem da sam se prevario.
Bar po ovim sadašnjim rezultatima.
Ovih dana (poslednjih 10), grejem se sa potrošenih 40-45 kW.
[ ZoranObradovic @ 27.03.2019. 18:09 ] @
Kažeš
" da ti nebude kao i ono sa prvim AT gdje si bio siguran da ti gorionik treba da radi na punoj snazi pa zavrsi na najmanjoj od 6 kw."


Očigledno da od onako jednostavnog stila izražavanja nisi ukapirao zašto sam stavio gorionik na 6 kW.
[ evropea @ 27.03.2019. 18:45 ] @
Zivi bili pa vidjeli i to cudo od gomilanja AT .Kad dunav zaledi sve je to nista .A jasno je meni sto je na 6 kw samo nije jasno za tako malu kucicu toliko vidova grejanja.A sve traje jednu sezonu.Nadam se da ni nocna tarifa nece trajati samo jednu sezonu.
[ ZoranObradovic @ 27.03.2019. 18:58 ] @
Ma kakvi, noćnu tarifu će baš zbog mene da ukinu zato što imam malu kućicu.
Dok ne ukinu ja ću da uživam.
[ evropea @ 27.03.2019. 20:06 ] @
Zelim ti bar 10 godina da traje to uzivanje .
[ ZoranObradovic @ 27.03.2019. 20:15 ] @
Hvala ti, nadam se da će biti i duže.
[ ZoranObradovic @ 28.03.2019. 18:26 ] @
Nije toliko ni loša autonomija sa jednim baferom???
Sledeća sezona je "ispit" sa još jednim od 800 litara.
[ Grada22 @ 28.03.2019. 19:10 ] @
Nama sto nemamo Ekopel nije bas jasno sta to znaci "pripravnost 283 i po minuta"?
Pojasni to malo..
[ ZoranObradovic @ 28.03.2019. 19:31 ] @
@Grada 22,

283 sata, 30 minuta i 49 sekundi (skoro 12 dana), gorionik se nije uključivao nego je grejanje kuće bilo samo iz AT-a koji je za tih 12 dana potrošio 565 kW ili u proseku 47 kW/dan ili prevedeno u pare, oko 1850 dinara (oko 16 €) .
[ Grada22 @ 28.03.2019. 20:03 ] @
Grejanje za 150 din dnevno? Pola pakle Marlbora?
Ma, daj..
[ ZoranObradovic @ 28.03.2019. 20:11 ] @
Ko ne veruje, slobodno može da dođe i uz kaficu proveri sve što napišem.
[ Grada22 @ 28.03.2019. 21:08 ] @
Da znas da hocu, kad vec zoves..
Posalji mi adresu na pp
Ako me uveris, prodajem kotao i gorionik i kupujem dva AT-a!
[ Taradrina @ 28.03.2019. 23:25 ] @
Citat:
Grada22:
Da znas da hocu, kad vec zoves..
Posalji mi adresu na pp
Ako me uveris, prodajem kotao i gorionik i kupujem dva AT-a!

Nije ni Z. O. prodao, već mu služi kao rezerva.
Ecopel ima u programu dnevnik rada koji se izlista unazad.,i nema lažiranja.
Koga zanima AT(za mene je mali) oko 800-1000L pocinkovan bez izolacije, polovan u B Bašti, 20000din(tako mi reče trgovac). Mogu i detaljnije da ga pogledam ako nekog zanima. Pozdrav
[ evropea @ 29.03.2019. 13:42 ] @
Sta bi dodjel do kafice i uverenja da se moze grejati 100 kvadrata sa 50kw celi dan,..??
[ Grada22 @ 29.03.2019. 13:57 ] @
Danas je u Pancevu 19c u plusu..
Ljudi iskljucuju grejanje.. Tako da danas ne bi bilo merodavno.
Sacekacu da zahladni..
[ evropea 2 @ 14.05.2019. 17:22 ] @
Citat:
ZoranObradovic:
Citat:
evropea 2:
Citat:
ZoranObradovic:
Svaka prepravka (ako je pametna) se isplati. Samo je pitanje ko je za koliko spreman da čeka da mu se uloženo "vrati".


Ja da imam tu jeftinu struju i da mogu to akumulirat vise od tri sata .Sigurno bi isao u tom smjeru.
.


Ja sa ovijek ostao isti i nezalim sto sam se okrsio sa pojedincima a i sa tobom.
Da neshfatis da te provociram kao sto si ti meni radio .Prvo me isprovociras pa prijavis da me banuju. eto TO VREME JE ZANAMA I NEPONOVILO SE.sad malo da ti objasnim

doksi lozio pellet moglo je tako dobro regulisati bez bafera to je bio moj cilj ima post gdje sam provocirao taneba za modulaciju i ti i odma dogradio RECEL TI MENI HFALA
tvoj sistem je isti kao i moj samo umene termicki u zastiti hladnog povrata a u tebe mesni i motorni pogon.Znam ja to sve napamet.ja i dalje tvrdim da se moze sa peletom lepo kontrolisat 10 radijatora i kotao da se nikad neugasi bez komedije o resetci to sam isprobao

nakrivljen viadrus je samo za one sto nista neznaju.viadrus nikad nije bio nakrivljen nego posle poplave ona staklena vuna jednostavno nestala pa sam natrpao ispod onih limova koliko je moguce malo se napeli limovi ali gusani dio nije ni maknut ispod vage.e sad prica o heatronu.ja sam imao to prije tebe i danas kazem da nije neophodan kao ni bafer.ja prateci zimu polaz mi ide 42-50 c kad zazimi.nedam da nocu padne ispod 20 c danju je 24.prelazn iperiod 42-43 a kad zahladni oko50 c i sobni gasi kad je vise od 24 c.svaki dan se puni rezervar. i recimo te dvije temperature su u igri a sobni to pegla.tak da heatron i nije bas nesto .Moze a i nemora.

Odpad od uglja sam lozio onda kad je tona bila 30 evra a sad je 100 e plus drva 10 kubika i lozac dva puta ponekad tri puta da nalozi postade skupo.ja jesam imao dva bafera i jedan poklonio jer nekom je sanitarna voda za dzaba preko grijanja a mene kosta.imam tri viadrusa jer se sklapaju clanci i ako se secas trazio sam caure da zamijenim jedan clanak.Sto sam i uradio za nekih dva sata testirao na hladno toplo pod pritiskom .NI KAPI.tvoji serviseri nisu potrebni kod mene poznanici sami rade po selima okolo

Druga je prica sitan ugalj 50 evra tona kvalitetan u rangu osrednjeg peleta.nem tu prasine prepran dodje mokar .i kad lozis osim pepela nema prasine .jednostavno usisas a nesmrde svi ugljeni na sumpor

ja jednostavno objasnjavam da struja kod mene ne moze jer trebam previse i toliko nemogu akumulirati.meni se neisplati.kod mene kad je toplo otvore prozor pa puse .vjerovatno to sam neradis
[ ZoranObradovic @ 14.05.2019. 17:40 ] @
Onda kaži da sam ja napravio dobru kombinaciju sa jeftinom strujom i baferima(kad već imam tu mogućnost) a ne da pišeš kako sam pogrešio.
"nakrivljen" Viadrus je šala, koju ti očigledno ne shvataš.
[ evropea 2 @ 14.05.2019. 18:16 ] @
Dobro imas najbolju ideju.Sto nepokazes i meni da i ja uradim nesto da valja.

Ali volio bi da saznam kolko zderu ta dva bafera .Nebi reko da negube nista.A gledao sam svoj bafer za kolko izgubi i koliko izgubi .
[ ZoranObradovic @ 14.05.2019. 18:40 ] @
Evo, sad ću da ti kažem najsvežiji primer. . Noćas je potrošio (ili "požderao") celih 25 kW. To je u parama 80 dinara a pretvoreno u pelet, 4 kg peleta.
Da li je to mnogo za održavanje sobne temperature od 3 do 23 h?
[ evropea 2 @ 14.05.2019. 20:26 ] @
Ja sam mislio da upratis za noc bez grejanja kolko izgubi .Mislim da imas termometar na vrhu i na dnu ali digitalni oni mehanicki lazu.Moj bafer je duplo veci 1500 l gubi podosta energije za noc.A to cetiri kg nije dobar proracun ako neznas kolko je bio pun pa samo dodao 4 kg.
[ pzec @ 14.05.2019. 21:03 ] @
Izračun možeš raditi za jedan trenutak sa parametrima koji su poznati. 2 spremnika gube duplo više od 1 većeg.
Spremnik od 1500 litara gubi za 24 sata oko 3 kWh + gubitak na priključnim cijevima.
[ ZoranObradovic @ 14.05.2019. 21:25 ] @
Imam ja digitalno merenje i gornje i donje zone bafera.
Mene apsolutno ne interesuje koliko se gubi dole ili gore. Bitna mi je krajnja potrošnja struje a da imam tople vode za ceo dan grejanja tj. da se ne uključuje pelet.
Kada vidim koliko struje je potrošeno, znam koliko bi to bilo u peletu.
Ne znam šta tu nije jasno?
[ Goranto @ 14.05.2019. 22:03 ] @
Gubitci na AT su mali ali ih ima.Ako se primeti veće hlađenje AT treba sumnjati na termosifoniku.Iako mala,tokom noći se nabere sati.Pražnjenje preko Kotla je takođe moguće i to kroz hladni kraj.Probama se to ustanovi.Normalno je da veća spoljna površina AT nosi i veće gubitke ali je to pitanje i procenta.U svakom slučaju AT više donese nego što odnese i tu ne bi trebalo biti dileme.Na drva da ne pričamo jer nije tema ali je ušteda mnogo veća,većina ne može da predpostavi procenat komocije i uštede.
[ evropea 2 @ 15.05.2019. 09:46 ] @
[quote]ZoranObradovic:
Imam ja digitalno merenje i gornje i donje zone bafera.
Mene apsolutno ne interesuje koliko se gubi dole ili gore. Bitna mi je krajnja potrošnja struje a da imam tople vode za ceo dan grejanja tj. da se ne uključuje pelet.
Kada vidim koliko struje je potrošeno, znam koliko bi to bilo u peletu.
Ne znam šta tu nije jasno

Sve je jasno .Meni ostaje da iskljucim bar jedno 400 kvadrata ili da me posavetujes sta da radim .Imas li neko idejno resenje da dodjem na tvoju potrosnju .Bio i ti zahfalan .
[ ZoranObradovic @ 15.05.2019. 10:29 ] @
Veruj mi, nisam JA stručan da te savetujem i da ti pomognem.
[ evropea 2 @ 15.05.2019. 12:03 ] @
Ostalo mi samo da se bogu molim i da gledam u nebo ako ti nemozes pomoc.

Sve imam akumulator toplote
Regulaciju polaza
mesni wentil
sobni termostat
termicki ventil
gorionik bolje konstrukcije izvirijuci
modulaarni rad gorionika po temp kotla odnosno akumulatora toplote
Ali trosi neumoljivo a pelet nikako da pojeftini
[ ZoranObradovic @ 15.05.2019. 14:01 ] @
Izgleda da ti je jedino ta opcija ostala slobodna.
Evo, noćas je potrošio 37 kW što je vrednost manje od 6 kg peleta.
Šta ti misliš, da li je to dobro?
[ evropea 2 @ 16.05.2019. 15:00 ] @
Sto ti pricas nocas .Jel samo nocu dogrejavas .Ja negrejem vise.Nije potrebno.Proce ovaj talas za koji dan .Liepo sagoreva pelet samo mirise ali proizvodjaci trpaju svasta .Bio sam u fabrici i Zürichu sto rade pelete sve cisto nema kore ko kod nas i istrunule piljevine drveta.Kore drveta .Naravno utice sve to na potrosnju .Za dzaba je natpis na vrecici 5.5 kw.

Ostalo mi je da se besim .Meni nema pomoci.

Koliko potrosi na - 10 za 24 sata da je 23 u kuci

[Ovu poruku je menjao evropea 2 dana 16.05.2019. u 16:20 GMT+1]
[ ZoranObradovic @ 16.05.2019. 15:24 ] @
Hajde opet malo da obnovimo gradivo pošto je očigledno da još nisi shvatio kako kod mene sistem funkcioniše.
Pišem NOĆAS, zato što mi se bafer noću puni tj. dogreva jeftinom strujom.
Kada se zagreje, onda preko celog dana koristim tu toplu vodu za grejanje kuće do 23 h.
To što neko priča da je sada isključio grejanje, ro je samo da bi uštedeo. Ja tvrdim da na ovu spoljnu TEMPERATURU u kući MORA da se greje. Stan je već druga priča.
Evo, NOĆAS je potrošio 40 kW jeftine struje što je u parama u vrednosti od 6,5 kg peleta.
[ ZoranObradovic @ 16.05.2019. 15:39 ] @
Ako sam dobro izvadio podatke, kada je napolju bilo - 10 °C potrošeno je 65 kW struje i oko 20 kg peleta za konstantno grejanje od 3 do 23 h.
Šta ti misliš, da li je to mnogo ili može bolje?
[ pzec @ 16.05.2019. 16:55 ] @
Što se tiče kWh za jedan dan na -10°C potrošnja je umjerena.
U večernjim satima kada je jeftina tarifa griješ kuću elektro kotlom 2 sata prije punjenja spremnika i 2 sata nakon punjenja.
Za to vrijeme potrošiš 4 X 7,5 kWh energije.
Nakon toga ujutro griješ sa 35 kWh energije u spremniku ( od 80°C do 45°C ) vremenski oko 5 sati.
Nakon toga 20 kg peleta ili 85 kWh energije do kraja dana ili 11 sati. Ukupno sati 4 + 5 + 11 = 20 to je taj period od 3 do 23 sata.
Prosjek 7,5 kWh po satu ili 150 kWh za 20 sati.
Ako dnevno trošiš 65 kWh električne energije onda mjesečno trebaš oko 2000 kWh samo za grijanje, ostala potrošnja bojler, pegla, rerna i slično mjesečno oko 500 kWh. Ukupna potrošnja za mjesec dana 2500 kWh.
Koliko je cijena tih 2000 kWh koje potrošiš za grijanje kuće i spremnika tih 9 sati.
[ ZoranObradovic @ 16.05.2019. 17:16 ] @
2000 kW je oko 6500 dinara ili 55 €.
[ evropea 2 @ 16.05.2019. 17:21 ] @
Dva grejaca po 6kw ako rade 8 sati ili da bi ugrejali 1600l na 80c.Sto zafali dodajes pelet.Koliko ce brzo zagrejati 800 ili 1600 litara zavisi koliko je bilo u njima energije. Brine se termostat i tajmer.Ili to moze jedan grejac od 6 kw.Onda kad je minus 10.Pa ostalo pelet dzak ipo.Sve mi je jasno i to da treba apsiherung za grejace termostat za ogranicavanje temperature .Mada ja licno nisam za diferenc jer sto vise spustis vise ces morat da podizes ali i ta ideja kad radi jeftina struja pa teras dok mozes na jeftinu onda prebacis na pelet .I to mi je jasno.Ako je 25 kg peleta nekih 100 kw i jos 60 struje pa pomnozis sa 30 dana Pretvoris pelet u struju.Podijelis na dva brojila da neodes u crveno.Regulacija odredjuje polaz prema krivulji i sobni pegla .Kad postigne u sobi 24 c spusti polaz za nekoliko stepeni ali nezatvara ventil skroz.Nego smanjuje polaz .Sa 40 na 37 dok neopadne u sobi za jedan i tak celi dan se korigira.Kako zadas parametre.

Znaci sve isto ko kod mene samo ja energiju od struje nemam gdje da akumuliram .A imam brojila dovoljnopa na svakom 500 kw mogu skinuti da neudjem u crveno.Ali 350kw sto trebam .Kako.??

Jel to to.Ili da ponovim gradivo.

Kad si racuno .Koliko mislis da imas energije u ta dva spremnika 1600 l da su puna do wrha 80 c i dole i gore.?
[ ZoranObradovic @ 16.05.2019. 17:27 ] @
Sa 1600 litara ću znati sledeće sezone.
Po nekoj mojoj računici pelet bi trebao da se uključuje kada napolju bude hladnije.
Kad će se uključivati, koliko će raditi gorionik, kolika će biti potrošnja, to ću znati tek sledeće godine. Nadam se da je kombinacija dobro osmišljenaa.
Automatika je tu, regulatori su tu, ostaje samo da se spoje baferi.
[ pzec @ 16.05.2019. 17:36 ] @
Citat:
ZoranObradovic:
2000 kW je oko 6500 dinara ili 55 €.

To je cijena odlična ako nema ograničenja, http://www.elektrovojvodina.rs...is/cena-struje-za-domacinstva1
Da li se ovo odnosi i na tvoje mjesto ili imate drugog dobavljača.


Sa 1600 litara produžiš vrijeme grijanja iz spremnika za 5 sati, ukupno 4 iz kotla + 10 iz spremnika je 14 sati mogućnosti grijanja strujom.

[ evropea 2 @ 16.05.2019. 17:48 ] @
Mislio sam da si prvo izracunao pa onda radio .A ti si to obrnutim redoslijedom .Sto moze da prevari.Ja bi praznio prvo jeda akumulator do kraja zatvorio presao na drugi jedino tako bi potrajalo .Ako se prazne obadvojica jeda drugog ohladi pa nista.
[ ZoranObradovic @ 16.05.2019. 17:51 ] @
Da, da, preko njih koristim struju.
[ ZoranObradovic @ 16.05.2019. 17:52 ] @
@evropea2
može samo bolje da bude.
Pa čak i ako poskupi struja.
[ pzec @ 16.05.2019. 18:30 ] @
Citat:
evropea 2:
Mislio sam da si prvo izracunao pa onda radio .A ti si to obrnutim redoslijedom .Sto moze da prevari.Ja bi praznio prvo jeda akumulator do kraja zatvorio presao na drugi jedino tako bi potrajalo .Ako se prazne obadvojica jeda drugog ohladi pa nista.


Dva spremnika se spajaju što bliže jedan drugom paralelno, to je isto kao da imaš jedan. Gubitak samog spremnika je zanemariv u odnosu na pogrešan spoj spremnika, kotla i potrošača.
U slučaju punjenja spremnika strujom treba za 3 sata povući 70 kWh iz instalacije, 3 faze po 8 kWh svaka ili 24 ukupno.

[Ovu poruku je menjao pzec dana 16.05.2019. u 19:41 GMT+1]
[ evropea 2 @ 16.05.2019. 18:57 ] @
Kolko je kw energije u 1600 l na 80 c.
[ pzec @ 16.05.2019. 19:04 ] @
Ako je zatečeno stanje 45°C prosjek sve zone i puni do 80°C i tako prazni do 45°C oko 70 kWh, to je 10 sati grijanja na -10°C.
[ ZoranObradovic @ 17.05.2019. 09:57 ] @
razlika temperature X 1.16 X litraža = kW
[ ZoranObradovic @ 20.05.2019. 18:34 ] @
Završena sezona sa potrošenih 10436,5 kW JEFTINE struje i TONA peleta.
Sve ukupno 450 €, i nije tako loše?!
[ evropea 2 @ 20.05.2019. 18:45 ] @
mene isto kvadrata kostalo 800 evra ali mirise pelet lepo samo je skup.
[ mcmc3001 @ 13.08.2019. 14:37 ] @
Od kako sam decembra 2018 pročitao blog

http://stsrdjan.blogspot.com/2...lator-toplote-at-buffer-u-sist...

imam želju da ugradim AT. Sa druge strane, u Nišu nisam uspeo da nađem nekog ko je AT već ugradio , pa da mi preporuči projektanta ili bar instalatera...

Zato Vas molim da mi kažete šta mislite o ovoj ideji:
Stan je 85 kvm (sprat u kući), gubici na -15 izračinati na 12kw. Računam da u proseku, po uobičajenoj zimi iznose oko 8 kw.
Predloženi AT od 2000l može da akumulira 105 KWh (Q= (delta 45C * 4,2 * 2000)/3600). Računam da je 105KWh dovoljno za 13h grejanja (105=13*8).
AT bi grejao kotlom koji već imam od 40 kw. Sa tri loženja računam da može da da proizvede 105 KWh.Za automatiku bih uzeo HeatOn.

Prednosti: ložim kada meni odgovara (od 21 do 24), tršim toplotu sutra tokom dana, kotao radi maksimalnom snagom 3h dnevno.
Mogu i na jeftinu struju da dogrevam, do crvene tarife (oko 1200 KWh mesečno).

Da li je ovo što sam napisao tačno, ili sam nešto pogrešio? Ovde nismo čitali ništa o protoku, a izgleda da i to treba uzeti u obzir.

[Ovu poruku je menjao mcmc3001 dana 13.08.2019. u 15:52 GMT+1]
[ pzec @ 14.08.2019. 18:49 ] @
Ako je 8 kWh potrebna energija u prosjeku po satu onda je 24 * 8 = 192 kWh, to je za 85 m2 prostora puno. Trebaš grijati 24 sata sa 5 kWh tako da pumpa grijanja radi stalno i smanjivati temperature vode prema radijatorima toliko koliko je potrebno da nadoknadiš izgubljenu energiju, to je oko 120 kWh dnevno što je dovoljno za prostor koji nije izoliran i koji ima dobru stolariju.
Pošto gorivo ( drva ) u kotlu izgara 2-3 sata možeš proizvesti oko 80 kWh toplinske energije koju pohraniš u AT i griješ za to vrijeme kuću. Nakon izgaranja drva dodaš oko 1/3 goriva i napuniš AT do kraja. Za regulaciju prema kući pošto je velika količina vode treba koristiti napredniji sistem od jedne pumpe i nekog ventila prema potrošaču. Predložio bi spoj sa pumpom distribucije i pumpom potrošača, to će povećati iskoristivost AT za najmanje 10% prema spoju sa 1 pumpom.
To da griješ strujom u vrijeme povoljnije cijene je u redu i to treba koristiti, do isplativosti da ne budeš u crvenoj tarifi.
Možeš malo opisati postojeće stanje, kotao, gorivo, radijatore vrstu i snagu, pumpe, izolaciju prostora, stolariju, najveći minus u tvom kraju.
Što si mislio o protoku, pojasni.



[ mcmc3001 @ 15.08.2019. 14:12 ] @
Hvala za odgovor! Svakako dve pumpe kao što ste napisali.

"Ako je 8 kWh potrebna energija u prosjeku po satu onda je 24 * 8 = 192 kWh"
Zašto množite sa 24, pa grejaću 13 ili 14h dnevno , zato računam da mi treba 13*8=105 KWh dnevno. Da li grešim?

Kotao od 40KW je za celu kuću prizemlje+3 sprata, a ja imam samo jedan sprat (85kvm) tako da izolaciju spoljnu ne mogu da stavim (imam unutrašnju). Cela kuća već 30 god ima jedan sistem grejanja sa tim kotlom, a ja i želim da uvedem AT i odvojim moj stan. Ostali spratovi da se greju kao i do sada, a ja da koristim AT za grejanje na jeftinu struju i dopunu kotlom kad ga ostali spratovi ne koriste (posle 22h).

U kuci je dovoljno toplo kada je polazna voda od kotla ka radijatorima oko 50 C. Pročitao sam negde da i protok treba uzeti u obzir (jačina pumpe, prečnik cevi).

Kako rešiti automatiku koja 1. kontroliše punjenje AT, 2. toplotu regulisano iz AT šalje u radijatore?
Ne mogu da nađem ko u Nišu da mi uradi projekat?
[ pzec @ 15.08.2019. 18:16 ] @
Za 10 sati dok ne radi grijanje prostor se hladi, nakon početka grijanja treba više energije da se postigne zadana temperatura. Ako želiš tako onda moraš imati regulaciju u svom prostoru koja isključi tvoje grijanje iz AT.
Automatika koja kontrolira punjenje AT sastoji se od termostatskog ventila i pumpe kotla koja puni AT dok ne izgori gorivo u kotlu.

Da bi bilo moguće odgovoriti na sva pitanja i preraditi spajanje oko kotla, AT i grijanje po željama trebaš postaviti ovdje svoju sadašnju shemu grijanja i odgovoriti na sva pitanja iz prethodnog upisa.
[ mcmc3001 @ 18.08.2019. 10:31 ] @
Hvala za odgovor. Pošto se sprat iznad mene greje, a ispod takođe imam sprat (doduše bez grejanja), nadam se da mi je oko 100 Kwh dovoljno za hladniji zimski dan za mojih 85 kvm stana.

Upravo sam saznao šta je cross-post , i izvinjavam se. Da bi iznegli cross-post, da nastavimo na :

Nastavite diskusiju na jednoj od dve teme, kao što tihi reče.
Nije baš primereno usmeravati na drugi forum diskusiju.
Nesmetano možeš na oba aktivno učestvovati.


[Ovu poruku je menjao SG kamikaza dana 18.08.2019. u 12:46 GMT+1]
[ Nipel @ 29.09.2019. 07:09 ] @
Šta mislite da se akumulator toplote umesto vodom napuni peskom? U gornjem delu se stavi izmenjivač povezan sa instalacijom grejanja a u donjem delu elektro grejač. Sličan princip kao kod termo peći.
[ tihi2 @ 29.09.2019. 09:37 ] @
Termo peć nema pesak već šamotne cigle. Greju se cirkulaciojom vazduha. Kad bi bio pesak ne bi bilo cirulacije a pesak ne prenosi dovoljno dobro toplotu u dubinu.
Ako si bio na plaži, mogao si da vidiš da je pesak na površini vreo da ne možeš stati ali kad skineš 2-3 cm pesak je hladan.
[ Nipel @ 29.09.2019. 09:56 ] @
A ako se stavi krupan šoder (kamenje odredjene granulacije) i napuni se uljem?
[ pzec @ 29.09.2019. 11:16 ] @
Kaljeva peć napunjena vulkanskim kamenjem, grijanje elektro grijačem, akumulirana toplina ispuhuje se ventilatorom u prostor.
[ component @ 30.09.2019. 07:48 ] @
Možeš da napuniš čime hoćeš. Pitanje je da li bi bilo efikasno.
Pogledaj tablicu https://www.engineeringtoolbox...cific-heat-capacity-d_391.html pa se odluči za materijal. Što veći broj više energije možeš da uskladištiš sa tim materijalom. Voda se se koristi zato što ima odlična svojstva po tom pitanju a i prilično je jeftina. Jedino ako želiš da zagreješ više od 100°C onda moraš preći na drugi materijal.
[ evropea 2 @ 18.04.2020. 19:47 ] @
Citat:
ZoranObradovic:
Završena sezona sa potrošenih 10436,5 kW JEFTINE struje i TONA peleta.
Sve ukupno 450 €, i nije tako loše?!


Gje je ovaj Zoran sa potrosnjom mi cekamo jeftinu struju.
[ dexaomo @ 09.04.2022. 18:59 ] @
Pozdrav , trebao bi da pazarim AT za sistem koji pripremam. Gledam AT od 1000litara . Pa ako moze neka preporuka sta uzeti i na šta obratiti pažnju . Pokušao sam da nadjem kod nad Austria email pz 1000 ali nisam primetio da ga neko ima u ponudi . Inače At bi bio nakacen na kotak za pelet.