Koliko je meni poznato, ako nisi zaposlen u firmi (a nisi obavezan da budes u doo), ne placas ni doprinose. Ako si zaposlen - placas. Ne znam kakva je situacija ako si zaposlen u dve firme, ali pretpostavljam da to ovde nije slucaj.
Mada, bolje da ti neko strucniji potvrdi (ili opovrgne).

Crni Radivoje imaš li ti knjigovođu?

Pitam onako bez veze, jer lepo je da imaš društvo, kad vas pohapse da niste sami u zatvoru :)

Ako si zaposlen (kao npr. direktor) naravno da moraš da uplaćuješ poreze i doprinose... Sa tim možeš da kasniš ja mislim nešto jako malo bez posledica... Ali pitaj svog knjigovođu šta ti je činiti, jer on ima uvid u tvoje papire i vidi tačno kakva je situacija.

U stvari posledice neplacanja doprinosa nisu velike.

Prva stvar, ogroman je broj ljudi kojima poslodavci ne placaju doprinose i oni nista ne mogu da preduzmu povodom toga, osim da seku prste iz protesta i slicno.

A drugo, ima dosta predizetnika koji uopste ne placaju doprinose. Na kraju godine dobiju opomene, pretnje plenidbom i to traje negde do kraja prvog tromesecja sledece godine kada im svi ti dugovi bivaju oprosteni.. i sve tako u krug...

To naravno ne znaci da ne treba placati, ali valja znati da te neko rpavi budalom.

Evo pra napomena. Prvo oko zaposlenih koji protestuju zato što im poslodavci ne plaćaju doprinose.

Najviše protestuju radnici iz firmi koje su u postupku privatizacije, ili su privatizovane, ali je još uvek aktivan ugovor o kupovini te firme.

Novi vlasnici su ugovorom o kupovini društvene firme dobili olakšicu da ne moraju da plaćaju poreze i doprinose dok važi ugovor (ugovor važi po nekoliko godina), a poreska uprava ne može da im blokira račun. Ne znam da li je ovo po nekoj uredbi ili po nekom zakonu.

Nakon tih nekoliko godina, ministarstvo ekonomije za to preduzeće uplati neplaćene doprinose i poveže staž zaposlenima (nakon protesta) a valjda posle od te firme potražuje taj novac.

Što se tiče preduzetnika, za plaćanje doprinosa za vlasnika radnje, može se kasniti više nego kod doo. Ide kamata na dug. Šalju se opomene redovno. Nakon nekoliko opomena poreska uprava pokreće postupak za prinudnu naplatu. U određenim slučajevima može se tražiti i odlaganje plaćanja poreskog duga i plaćanje duga na rate.

Za doo i za zaposlene u radnji, postoji obaveza da se plate minimalni doprinosi (ne i porez) 30 dana nakon isteka meseca za prethodni mesec, kao i da se podnese poreska prijava.

Po zakonu se plaćaju prekršajne kazne za svaku zakasnelu poresku prijavu i svako zakasnelo plaćanje. Poreska uprava pokreće prekršajni postupak.

Naravno da imam knjigovodju :)
Ali ponekad oni pricaju nekim jezikom koji je bas nerazumljiv .... pa mi je mnogo lakse da cujem iskustva drugih.
Generalno u mojoj firmi je sve po zakonu, jedino ja sebi nisam placao doprinose ( odrase kozu s' ledja ).

Naleteo sam na ovo :

Ukoliko osnivač DOO nije zasnovao radni odnos u sopstvenom društvu, on(a) je obavezno osiguran/a na PIO (22%). Osnovica za plaćanje tog doprinosa je oporeziva dobit utvrđena od strane računovođe, a ovaj doprinos se plaća po rešenju Poreske uprave.
Ukoliko je osoba osnivač više privrednih društava, on(a) može zasnovati radni odnos samo u više privrednih društava, sa nepunim radnim vremenom ili kao dopunski rad do trećine punog radnog vremena.

Pa me malo buni ...

Mislim da sam ja napisao to gore. No nedavno me ispravio jedan čitalac, te prenosim našu prepisku koja može biti od koristi:

Čitalac:
Želeo bih da vam ukažem na jednu nepreciznost u poglavlju „Doprinosi za osiguranje osnivača“. Pod definiciji u članu 6, stav 15 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje:

Osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik -fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje

položaj privrednih društava;

Suština je da se porezi i doprinosi plaćaju samo za „aktivnog“ osnivača, tj. onog koji „radi“ u privrednom društvu.

Nažalost, ova definicija je nepoznata većini poreskih inspektora.

Moj odgovor:
Lepo ste primetili nepreciznost koju ste naveli. Knjiga je napisana u najboljem uverenju da je sve tačno.

Kasnije sam utvrdio ovo što ste vi napisali, međutim ostavio sam u knjizi kako je bilo onda.

Planiram da napišem drugo izdanje, pa ću ispraviti i ovu nepreciznost.

Inače, imali smo kasnije slučajeve da inspektori poreske uprave traže da se plaćaju doprinosi samo ukoliko je osnivač i zastupnik društva. Čak iako nije direktor (postoji zaposlen direktor), ali ako je osnivač upisan kao zastupnik, onda poreska uprava traži da se plaćaju doprinosi. Ako nije zastupnik, već samo vlasnik, onda ne traže da se plaćaju doprinosi.

A uuu, sad se komplikuje.

Koliko vidim, na taj nacin je ovo definisano da zavisi od toga kako ce ko protumaciti. Ispravite me ako gresim...

Ajde da uzmemo ovu situaciju:
Doprinosi za osnivaca koji nije zaposlen u preduzecu se moraju placati. Pa kaze po stopi od 22% ( za PIO ) "oporeziva dobit utvrđena od strane računovođe, a ovaj doprinos se plaća po rešenju Poreske uprave."

Od cega 22 % ? I kako doci do osnovice za 22% ... ?

Nemojte me streljati :)
Mislim da mi je malo jasnije pa cu citirati clanove iz "zakona o doprinosima"

Osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik
-fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava;

Član 23.
Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je oporeziva dobit na koju se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dobit preduzeća.
Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, osnivači odnosno članovi privrednog društva plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dobit.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva koji su zasnovali radni odnos sa privrednim društvom čiji su osnivači, odnosno članovi je zarada u skladu sa članom 13. ovog zakona.

Član 53.
Doprinosi za osnivača, odnosno člana privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, obračunavaju se i plaćaju na isti način kao i za ostale zaposlene u tom privrednom društvu, a doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se uplaćuje organizaciji nadležnoj za te osiguranike prema zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.


Mene buni clan 23
kaze " oporeziva dobit na koju se placa porez"
Da li to znaci da osnivac placa 22% od oporezive dobiti koja se na godisnjem nivou obracunava ?

Imam više konkretnih slučajeva gde je praksa kako je naveo moj čitalac gore, što znači sledeće:
Ako osnivač stvarno nešto radi u svom preduzeću, onda mora da se plate doprinosi. Dokaz za poresku upravu da osnivač stvarno nešto radi, su:
- da je direktor preduzeća
- da je upisan pri APR kao zastupnik preduzeća (ne mora da bude direktor, već samo zastupnik - neko drugi je direktor)
- da postoji neki drugi ugovor po osnovu koga osnivač nešto radi za svoju firmu

Osnovica za stopu PIO od 22% iz gornjeg posta je oporeziva dobit. To je zapravo dobit firme utvrđena poreskim bilansom. To po pravilu izračuna računovođa.
Računa sa kao
Oporeziva dobit = Prihodi - Rashodi (troškovi) +/- usklađivanja prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća.
Ne priznaju se svi rashodi koje firma ima za potrebe obračuna "oporezive dobiti" radi plaćanja poreza na dobit firme. Primer su troškovi reprezentacije koji su u poreskom bilansu priznaju do visine od 0,5% od ukupnih prihoda. Ako su ti troškovi veći od 0,5% od ukupnih prihoda, uvećava ti se "oporeziva dobit".
Ista osnovica je i za plaćanje doprinosa PIO.
To je u slučaju kada osnivač nije zasnovao radni odnos, ali je obavlja poslove u firmi (npr. zastupa firmu kao zakonski zastupnik).

Pitanja za pokretača teme: Da li si uopšte zasnovao radni odnos u svojoj firmi? Da li si još negde zaposlen, tj. da li si osnovao i vodiš firmu iz radnog odnosa? Da li si direktor odnosno zastupnik firme? Da li dobijaš rešenja poreske uprave o plaćanju doprinosa?

Da, osnovao sam i vodim firmu i zastupnik sam, nisam osnovao iz radnog odnosa, nisam zasnovao radni odnos u sopstvenoj firmi.
Ne dobijam resenja od poreske uprave o placanju doprinosa ! To mi je zanimljivo...

Mene ustvari najvise brine-interesuje koliko bi trebao da platim doprinose u protekle 3 godine ? Da li ce mi odrezati 11.000 ( koliko je minimum ) mesecno ili moze da se napravi da platim tih 22% ...

Pretpostavljao sam šta te brine. Mesečno nije možda mnogo, ali kad se to pomnoži sa brojem meseci...
Nezahvalno je davati savete po ovom pitanju. Možda je najbezbolnija varijanta zasnovati radni odnos na minimalac (kao direktor), i plaćati od sada minimalne poreze i doprinose. A i čoveku je potrebno zdravstveno osiguranje. A ako poreska ćuti....
A sad o neplaćenim doprinosima. Doprinosi se plaćaju na minimalnu osnovicu i kada nema oporezive dobiti. A ako je ima, onda je osnovica oporeziva dobit, ali je iznos za plaćanje ne manji od iznosa koji bi se platio na minimalnu osnovicu. A sama zbirna stopa doprinosa je čini mi se 35,8% (22+12,3+1,5), a ne 22% (je stopa za penzijsko). Jer postoji i doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Ovo drugo mi nije jasno. Da platiš 22% od čega? Odgovor na prvo pitanje je prost. Potrebno je ustanoviti kolike su bile minimalne osnovice u prethodne tri godine za svaki mesec, izračunati mesečne iznose i dodati zatezne kamate za svaki mesec + kazna (eventualno) za kršenje propisa o neblagovremenom plaćanju doprinosa, i za vlasnika i za direktora.

Razgovarao sam sa knjigovodjom i dogovorio neki plan za placanje doprinosa.

Ja samo zelim da to regulisem, najbezbolnije ...

Hvala vam svima na odgovorima i pomoci :)

Ja sam ranije sebi dozvoljavao da ne platim 6-7 meseci, pa kad mi treba da overim knjižice, odem na šalter, platim sve odjednom, i odradim posao.
A sada, 2 meseca ne platim, 3. stiže opomena, i posle 8 dana blokada računa, pa se ti češaj. Za slučaj da si već u blokadi, njihova postaje najpreča, dakle sve što uplatiš, prvo ide državi na razduživanje.

Tako da nema ništa od "opraštanja" dugova.