FuseProject Unveils a Domestic Version of Its EV Charger
by Timon Singh, 09/27/10 filed under: Green Transportation, Renewable Energy



One of the problems with electrical vehicles is having to charge them, especially since there just aren’t many charging stations readily available yet. However, building on the success of their public WattStation, FuseProject is hoping to change that by creating a residential model. The domestic version of their charging station design is as sexy looking as their commercial one and it would definitely make life a lot easier for people with electric vehicles, encouraging more of them on the road!








Named the residential GE WattStation, the charging station is an easy-to-use electric vehicle charger that has been specifically designed to help accelerate the adoption of plug-in electric vehicles. One of the drawbacks of electrical vehicles is the lengthy charging time, and this has put off many potential buyers. However the GE WattStation significantly decreases the time needed for vehicle charging and, using smart grid technology, allows utility companies to manage the impact of electric vehicles on the local and regional grids.

Traditional EV charging stations can take anywhere up to 12-18 hours to charge a vehicle, but by combining functionality with consumer friendly form, the GE WattStation can decrease this to as little as four to eight hours. This is assuming it is a full-cycle charge for a standard 24 kWh battery. On their website, FuseProject says of the product that “the residential GE WattStation design is friendly and so simple to adopt that it will literally change one’s life overnight: No more trips to the gas station, something that surely no one will miss!”

When these become commercially available in 2011, they have the potential to transform the charging of electric vehicles, making them more appealing to the everyday driver.

http://inhabitat.com/2010/09/2...of-its-ev-charger/#more-166644

Nikako ne mogu da skapiram kakvo ti zadovoljstvo predstavlja ovaj copy-paste na forumu ? Šta, kao sad ti nešto diskutuješ ?

I šta sad treba svi da vozimo g-wiza?

u čemu je problem postaviti nešto što te interesuje a što misliš da će biti interesantno i nekom drugom? Bilo mi je glupo da stavljam dve vesti u isti post.

@jnk

ne, ovo su predlozi pošto sada svaki proizvođač automobila plus kompanije koje prave punjače imaju sopstveni standard. Zamisli to kao automobilsku verziju kućne utičnice za struju.

ali bi mozda bilo pametno prevesti na nas jezik, ako se vec postavlja kao vest na ovakav nacin.

hmm, 95% članaka koji se postuju na elitesecuritiju su na engleskom, jer kvalitetnih domaćih tekstova ima na kašičicu.

Činjenica je da je ovo jedina država na svetu gde se više ulaže u religiju nego u naučna istraživanja. A od kako je ugašena Galaksija, ne postoji časopis koji se bavi popularizacijom nauke, uz stidljive povremene izlete IT časopisa.

Ovo je jedini forum u državi (a i malo šire) gde postoji kritična masa tehnički obrazovanih ljudi sposobnih i zainteresovanih da raspravljaju o temama koje su u najvećem broju slučajeva nezanimljive širokoj populaciji. Osnovna kompjuterska pismenost i poznavanje Engleskog jezika su po mom mišljenju neki standard učesnika foruma. A ako neko baš ni malo ne poynaje engleski jezik, tu su sajtovi poput google translate-a ili metka (ako je potrebno naći samo pokoju reč).

Što se tiče ove teme, ova problematika je nešto čime će morati da se bavi možda već sledeća vlada. U Kaliforniji su počeli sa postavljanjem punjača duž autoputeva (mislim na svakih 75km - ukupna investicija je oko $5miliona što stvarno nije mnogo) i po parkinzima molova. I u Beogradu će se početi sa javnim garažama, hipermarketima i benzinskim pumpama gde im neće biti teško da postave jedan punjač pored aparata za naduvavanje guma. Što se tiče automobila, Indija razvija prototip malog automobila od par hiljada dolara. U višem srednjem segmentu se očekuje Tesla model S sledeće godine. Svima je jasno da mora da postoji infrastruktura da bi više ljudi kupovalo električne automobile. Ta infrastruktura mora da bude jeftina, međusobno kompatibilna i lako ugradiva.

Evo lepe prilike da se to promeni. Da se od korisnog engleskog clanka, napravi nas domaci tako sto ce se strani prevesti. Na ovakav nacin bi se prosirio krug posetilaca koji bi najverovatnije daleko premasio cifru "kriticna mase".

U protivnom nema smisla citirati clanak koji vec negde na netu postoji jer je dovoljno (a i pametnije, jelda?) samo linkom uputiti na njega.

Uostalom, i u pravilniku ESa nesto slicno pise?!


P.S. Na ovom delu ES foruma o el. automobilima i njihovoj isplativosti postoji vise tema kao sto je na primer ova:

http://www.elitemadzone.org/p2305778



_{[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 05.10.2010. u 09:40 GMT+1]}

hmm, izvini ali ne slažem se. Ja u svom poslu svakodnevno moram da se obrazujem a literatura koju koristim nije uvek na engleskom (srpski neću ni pominjati). Da tražim nekog da mi prevede tekst sa ruskog ili korejskog svaki put kada mi tako nešto treba? Na svu sreću danas imamo google translate koji i pored svih svojih mana omogućava da shvatim šta je pisac hteo da kaže.

Ovde dolazimo do ljudske prirode. Kada neko samo stavi link, ljude uglavnom mrzi da klikću po svemu i svačemu. Sa druge strane, ako pročita članak i zainteresuje se, klikom na link može doći do dodatnih informacija (veoma često se npr. u komentarima članaka mogu naći dodatne informacije)u vidu članaka iste tematike ili proširene verzije originalnog članka.

Advocacy ti je najbolji primer za to, sve najnovije IT tračeve postuju tamo, a koga interesuje još detaljnije, tu je link pa navali.

Ne, koliko ja znam, na svakom forumu je samo važno da se navede izvor vesti.

Čitao sam to, ali me lično hibridi ne interesuju previše, oni su mi kao ekvivalent 80186 procesora, međugeneracije između 8086 iz XT-a i 80286 iz AT-a koja je privremeno rešenje (mada je Poršeov hibrid sjajna mašina).

Što se tiče punjača, primećuju se dve struje. Prva, koja se pominje u ovom članku zagovara jedinstveni priključak za napajanje (kao što dans svi koriste isti pištolj za punjenje benzinom/dizelom) dok drugi žele izmenljivost baterija. Dakle, drugi scenario pretpostavlja da se dovezeš kolima na pumpu, izvadiš praznu bateriju i staviš punu (ekvivalent bi bio plinska boca za domaćinstvo). Prvi scenario mi deluje mnogo verovatnije, mada se može desiti da svaki proizvođač standardizuje baterije za sve svoje modele (u suštini automobilske baterije koriste istu tehnologiju kao i one iz laptopova).

Cini mi se da je jedino logicno primeniti i jedno i drugo. I sada su akumulatori na automobilima izmenljivi jer su standardizovani. Zasto to ne bi bilo uradjeno i na elektricnim automobilima? Akumulatori su potrosna roba te je neophodno s vremena na vreme da budu zamenjeni. Bolje je ako je lako akumulator zameniti bilo kojim drugim, mkar i privremeno da se premosti problem dok se ne nabavi originalni akumulator proizvodjaca.

A s obzirom da je na elektricnim automobilima punjenje akumulatora neophodno, onda valja standradizovati i prikljucke za punjenje.

Osim ako se ta struja kojom se pune automobili ne proizvodi putem nuklearnih elektrana ne vidim mnogo poente u električnim automobilima. oni na fuel cells mi se čine zanimljivijim.

Dobar deo našeg državnog deficita odlazi na uvoz nafte. Pošto će izgleda (napokon!) posle više decenija izgraditi Đerdap 3 uz pomoć kineza, imaćemo nešto više struje. Čak i da se sva dodatna proizvedena energija koristi isključivo za napajanje automobila, kamiona i gradskog saobraćaja isplatilo bi se. Ne bi zavisili od uvoza energenata.


Nuklearka košta. Odlaganje otpada takođe. Da li bi raymislio o tome da par manjih geotermalnih elektrana može da zameni jednu nuklearku (za koju nam takođe treba gorivo koje bi morali da uvozimo).

Pogledaj ove dve nove tehnologije u izradi geotermalnih elektrana, ovako nešto bi mogli da izgradimo

http://en.wikipedia.org/wiki/Binary_cycle_power_plant
http://en.wikipedia.org/wiki/Enhanced_geothermal_systems

Zasto se opterecujes lobiranim stvarima.

Nuklearka je najefikasniji i najkvalitetniji i najprimenljiviji oblik proizvodnje struje kod nas. Necu namerno da kazem najcistiji, posto je "cistoca" u sustini prazna slama posebne vrste.

Geotermalnih voda nemamo za te potrebe, na srecu ili na zalost, termoelektrane unistavaju veliki deo pejzaza, a za hidroelektrane smo relativno mala zemlja da bi napravili toliku kolicinu jezera.

Nuklearka je idealno resenja sa vise aspekata.

Koriscenje struje za pogon vozila nije na tehnoloskom nivou prihvatljivom za masovnu upotrebu po pristupacnoj ceni.

Sto se tice konektora, mislim da je tu stvar na potpuno nebitnom nivou, kao i princip dopunjavanja.

Ili ce se u tehnologiji nesto promeniti, pa nece biti potrebe za konektorima ovog tipa(da lice ne tecnogorive postaje), ili ce neki monopolista presuditi i odrediti standard.

Mislim da ce tehnologija ukinuti potrebu za ovakvim prikljuccima, posto recimo moze lako da se dopuni accu u vozilu, beskontaktno voznjom po odredjenoj deonici puta, uz prikladan uredjaj(naravno ne trolu), a cena tog konfora bi bila ugradjena u putarinu....

Eto ideje za patent

Poz

Uh,

vec sam stvorio sliku divljih naselja oko takvih "trola".


A i ona fora (bukvalno fora) oko zamene praznih za pune akumulatore jeste utopija na kvadrat.

Voleo bih da vidim ko ce svoj novi, ali prazan LiIon zameniti za nekakvu krdzu pa makar ona bila duplo puna?!

Sve je to pitanje buducnosti, i nacina razvoja(retko kada je razvoj logican, uglavnom je siban vetrovima kapitala).

Verovatno ce naci nacin da mere broj radnih sati ili ciklusa, nalik predjenoj kilometrazi, ili nekakvu vrstu garancije, pa accu nece biti nekakva posebna vrednost.
U krajnjoj liniji, sta te briga da li je neka baterija stara godinu ili dve, ako je u punoj kondiciji, i obavlja posao.

Cak i da se poprilicno omasovi razmena baterija, distributeri usluge ce morati da obezbede odredjenu kolicinu novih za pocetak aktivnosti.

Ili ce prosto biti, kao nekad, tuce pri zamenama plinskih boca, donese covek novu i sjajnu, a radnik mu doturi zardjalu i musavu..

Moraces da budes prijatelj sa zamenjivacem baterija, kao i sa mesarom, pekarom...

Poz

P.S. Tesko da ce biti moguc prilaz takvim deonicama, i sada je problem uci na deonicu auto puta pod naplatom.

Van toga ce morati nekakva identifikacija i komunikacija korisnika usluge i naplacivaca, tako da sumnjam da ce korisnici favele biti na takvom tehnoloskom nivou, da hakerisu, neprimetno, sistem koji isporucuje nekoliko stotina W, sa domacinskim opterecenjem od par kW

Ovdje vazi misljenje koje je odomaceno da je voznja vozila na struju maltene dzabe i da se ne placa... elektricna vozila se ne prave da bi voznja bila jeftinija vec da nebi zagadjivala okolinu...
Inace, kad smo vec kod cijene struje, kod vas u Srbiji je ona izuzetno jeftina a plus se i masovno krade pa je otuda ovakvo misljenje...
Recimo kod nas a i u drugim zemljama u okruzenju, vecina struje je iz hidrocentrala i ta energija je najzelenija i obnovljiva a ipak je cijena struje skuplja 3-4 puta nego u Srbiji... da ne pominjemo daljinsko ocitavanje i izbacivanje strujomjera iz kuca koje je u toku, sa cime je u potpunosti onemogucena kradja struje...

to je već odavno rešeno :) moj fotoaparat iz 2006 tačno zna koja je baterija u njemu, koliko procenata je napunjena, koliko je fotki ispucano od poslednjeg punjenja, koliko je ciklusa odradila i objedinjeni podatak "charge life" koji ima skalu od 4 podeoka od NEW do REPLACE. to je sve podržano time što litijumske baterije zahtevaju elektroniku za punjenje za koju se iz priloženog vidi da može da obavi još ponešto sem kontrole punjenja i sprečavanja eksplozije :D

Mi nemamo novca za nuklearku, niti kadrova da je održavaju. Ovde se nuklearna fizika decenijama uništava. Onih 5% što učestvujemo u izgradnji Belena bi trebalo da posluži da se obuči nova generacija nuklearnih fizičara. Jedino što bi bilo korisno je izgraditi novi eksperimantalni reaktor u Vinči. btw. mi ni za to istrošeno gorivo nismo našli lokaciju za odlaganje decenijama a kamoli za neku komercijalnu elektranu.

One tehnologije koje sam postovao služe da se izgrade geotermalne elektrane u podnebljima koja nisu blizu raseda na tektonskim pločama.

Što se tiče ekonomske cene struje u odnosu na naftu, to nije poređenje u kome nafta može da pobedi, ni sada a ni ubuduće.

Mythbustersi su imali jedan serijal o električnim automobilima, gde su pobeđeni motori sa unutrašnjim sagorevanjem.
http://www.popularmechanics.co...e/mythbusters/projects/4264025

Cena? Zavisi od toga šta je tebi skupo, Tesla model S se može porediti sa nekim bmw-om ili mercedesom srednje klase a toliko će i koštati (oko 58.000 dolara) dok je sa druge strane indijska Tata predstavila prototip svog automobila Nano (da, onaj od 2000 dolara) sa električnim motorom.

Elem, evo još jednog primera, ljudi su dali 200.000 dolara za 80-100 stanica za punjenje strujom.


Massachusetts Set To Install 100 EV Charging Stations!
by Timon Singh, 10/08/10 filed under: Green Transportation, Renewable Energy

You’d have expected such news to come from the Prius-loving state of California, but it’s actually Massachusetts that has announced that it is going to make life easier for its EV drivers by installing 100 new charging stations! The project, which is expected to cost $200,000, requires local towns and cities to apply for selection over the next 60 days. Not only will it benefit those with hybrids and electric cars, but battery manufacturing companies as well. Massachusetts actually has a large amount of lithium ion battery manufacturers including Boston-Power Inc. of Westborough which creates batteries for Saab electric cars and A123 Systems Inc. which is developing battery systems for BMW.

“Electric vehicle technology is a significant way to reduce greenhouse gas emissions and expand our clean energy economy, but it will only be adopted by consumers if there are places where vehicles can be re-charged away from home,” said Energy and Environmental Affairs Secretary Ian Bowles in the announcement. “This pilot program is a critical step in helping our communities and citizens prepare for the entry of electric vehicles to the Massachusetts market in 2011.”

Ironically the bulk of the funding for this project has come from a 2007 settlement over alleged pollution control equipment violations at 11 fossil fuelled power plants operated by Ohio-based firm, American Electric Power Service Corp. The fines will now be used to pay for the 100 EV charging stations. Poetic justice, eh?

http://inhabitat.com/2010/10/0...charging-stations/#more-171342

Dakle, to dođe oko 2000-2500 dolara po jednoj jedinici za punjenje. Koliko je koštalo jedno stablo u bulevaru? Dovoljna je jedna odluka grada da recimo u roku od tri godine, svaka benzinska pumpa mora da ima bar jednu stanicu za napajanje strujom a hipermarketi 5 do 10.

Pricas neproverenu floskulu. Za nuklearku su "dovoljna" dva instituta koje imamo, a imamo i neke "viska" Institut u vinci, javno preduzece NOS, nuklearni objekti Srbije, i Institut za fiziku...

To je jedno stotinak vrhunskih fizicara(uz par stotina visoko rangiranih, i jedno hiljadu doktoranata), a dovoljno je dva. Osim ako ne mislis da profesori doktori fizike okrecu prekidace i ribaju patos..

I svi su u vrhu svetskih zbivanja, sto je sustinski nepotrebno za postrojenje kao sto je nuklearka. Nuklearka je sazvakani projekat..kljuc u ruke..

A para ima..i vredi ih uloziti u energetski projekat. Ako samo namignemo, sjatice se svi, od Westinghausa do najsitnijih, da sastave nuklearku...

Tako da ostatak teksta ne vredi da komentarisem, posto je nadogradnja potpuno pogresnih postulata.

Poz

Znaci svi treba da placaju skuplje proizvode u hipermarketu (tako ce biti naplacene investicije) zato sto neko ima zelene ambicije?

Pitanje automobila na struju je iskljucivo ekonomsko a ne tehnicko pitanje - danas je i dalje mnogo jeftinije voziti auto na benzin i, jos vise, na dizel - tako da ne postoji ni jedan motivator da se rapidno uvedu te stanice jer su troskovi imanja elektricnog automobila ne manji od troskova imanja benzinca.

Kada benzin bude presao neku cifru koja je break-even-point za elektriku - a to je verovatno neminovno u sledecih deceniju-dve, uci ce silni privatni novac u celu tu pricu i svaka pumpa ce, sebe radi, kupiti te stanice.

A nekakve politicke odluke koje se de-facto svode na POREZ pre nego sto uopste ima ekonomskog smisla voziti elektricna vozila (a danas taj smisao ne postoji)... pa ono, to je cista pljacka gradjana uvijena u zelenu ambalazu i nista drugo.

A stvari treba nazvati pravim imenom.

Sumnjam da će automobili na struju postati isplativi sa do sada poznatim vrstama baterija. Pre svega što su baterije i konverzija neke energije u struju, punjenje baterija i pogon samo dodatni trošak, svaka konverzija u najboljem slučaju dodaje 15-20% gubitaka. A tek zelena ambalaža, zagadjenje se mora odvijati i to u većem procentu zbog dodatnih gubitaka pa sad jedino ako je poenta da se ne dimi pod prozorom bogatuna a koji kilometar dalje naravno može. Imalo bi smisla ako nuklearke i vetrenjače postanu dominantni izvor energije inače je spaljivanje uglja i gasa da bi se punile baterije ekoloških automobila besmisleno. Može metan (koji se se dobija i iz uglja i raznog otpada) direkno u automobile kakvi su danas.

Akumulatori imaju i jednu prednsot - mogu se dopunjavati u voznji, pa im zato stepen iskoriscenja rasrte.

No, skroz ste otisli od teme.

http://www.antic.org/Slucaj_Vi...eduzece-nuklearni-objekti.html

Država bi da se igra Montgomerija Bernsa.

Da će Srbiji u budućnosti biti potrebna nuklearka slaže se i dr Ilija Plećaš, naučni saradnik Instituta „Vinča“. On smatra da ćemo se sa manjkom energije suočiti već 2020. godine. Realno, kaže, Srbija nema ni para ni kadrova za gradnju nuklearke, ali to nije razlog da se ne započne sa stručnim procenama i pregovorima.
- Od trena kada bi prestao da važi Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana, koji je donet posle nesreće u Černobilu, potrebno je još 15 godina da takvo postrojenje počne da radi, kaže dr Plećaš. On dodaje i da je za gradnju malog postrojenja, poput onog u Krškom, potrebno dve milijarde dolara.

- Mi to ne možemo da platimo, ali moramo da razmišljamo nekoliko decenija unapred, ističe Plećaš.
- Ako odlučimo da deo struje dobijamo iz nuklearnog reaktora, osim tehnologije, po svemu sudeći, moraćemo da uvezemo i znanje. Jer, godinu dana posle ukrajinske katastrofe ugašena je katedra za nuklearnu fiziku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Danas se ni na jednom fakultetu u zemlji ne školuju stručnjaci za ovu oblast.
"Istraživanja su zapuštena, kadrova je malo. U „Vinči“ nas ima desetak koji se bavimo atomskom fizikom i svi smo već u ozbiljnim godinama", kaže Plećaš i dodaje da bi država trebalo što pre da uloži sredstva u školovanje ovih kadrova.

Ceo tekst: http://www.gradjevinar.info/en...ne-lektrane-srbiji-73273016c33

A Krško ima matore vver1000 reaktore, kao i peti i šesti reaktor u Kozloduju (one vver 440 su valjda pogasili).
Btw. oni i hrvati se i dalje nisu dogovorili gde će sa otpadom koji se i dalje odlaže u krugu centrale.

Uporedi sa troškovima gradnje i eksploatacije geotermalne elektrane:
http://www1.eere.energy.gov/geothermal/faqs.html
http://www.repp.org/geothermal/geothermal_brief_economics.html





Da. Hleb će koštati 35,49 umesto 35 dinara tokom mesec dana dok ne otplate investiciju. A onda će izmisliti nov razlog za poskupljenje. Nisu u Kaliforniji blesavi što ih postavljaju po ulicama i duž autoputeva. Svako smanjenje zagađenja vazduha znači i manje izdvajanja za zdravstvo, plus podsticanje lokalne industrije. Baterije valjda umemo da pravimo.




Nije.
http://www.codaautomotive.com/electric-car-impact-calculator/
http://www.allcarselectric.com...t-calculator-what-can-you-save
http://www.theoildrum.com/node/5104
http://planetgreen.discovery.c...ctric-cars-cheaper-to-run.html

Električni automobili su za sada skuplji od odgovarajućih benzinskih/dizel modela, a jeftiniji u eksploataciji. Da grad sam iskešira postavljanje 500 - 600 punktova za punjenje automobila strujom, koštalo bi ih manje nego što su platili jedan španski tramvaj. Onda će i uvoznici naći računicu da uvoze električne automobile. Grad Beograd mora da povuče prvi korak, onda će i ostalima biti lakše da ga prate.

Jedino je pitanje da li će naša It i industrija auto delova imati neke direktne koristi od uvođenja osnovne infrastrukture, a infrastrukturu ćemo morati da postavimo, pre ili kasnije.