Um caruje, snaga klade valja. Ili postane guverner kalifornije :)

U poslednje vreme se par ovakvih slucajeva pojavilo na Internetu...
Budale, sta ces...

Da :) Sa druge strane ovo se ne razlikuje mnogo od toga kada roditelji malu Anu, Jelenu, Novaka... vode sa 4-5 godina da treniraju tenis. Skup sport, nema svako para da mu deca treniraju tenis. Isto i za fudbal vazi, tj. za sve aktivnosti od kojih kasnije mogu da se uzmu dobre pare. Ali, ako se uspe sve ce se visestruko vratiti. Ili recimo, sto je veoma zastupljeno u Americi, razni miss izbori za decu, gde ambiciozni roditelji od dece prave buduce show zvezde. Princip je isti, sve su ostalo nijanse :) Razlika je samo u tome sto drustvo vise osudjuje neke varijante a druge ne toliko. Sto govori neke stvari i o drustvu u celini.

Da....



Meni je to nekako tuzno kad gledam...

ovo nema veze sa normalnim sportovima. Ovo je užasno. Bukvalno sam se naježio kada sam gledao.
Takav napor za malu decu je neprirodan i sigurno će imati posledice. Sve i bez toga da im ćale daje raznorazne proteinske koktele.

Nekim ljudima stvarno ne treba davati da odgajaju decu.

Mislim da njemu i nije tako tuzno.
Posebno kad pogleda svoj konto ili kad ode u penziju sa 30 godina ;)

Ma ok, to je normalno :)
Negio, kazem tuzno kada cujes dete koje kaze "Igram se nocu"...

Jbg covek maksimalno koristi vreme ;)

Bolje tako, nego da ga cujemo 20 godina kasnije "radim i danju i nocu." :D

Ne znam, mislim da je za zdravlje štetnije. Ma samo pogledaj ovu sliku

A jos tuznije kada cujes dete koje kaze da je gladno.
Sta ces, neposten je ovaj zivot. Svi znamo da bi najbolje bilo da ljudi imaju obezbedjen stan i hranu, da deca sretno provode detinjstvo u igri, ali u realnosti neka deca su gladna, neka zive sklanjajuci se od bombi u ratnim zonama, neku decu eksploatisu u Sweatshop "ustanovama"... Life is not fair

Skoro nijedan fizicki naporan sport nije zdrav kada se radi profesionalno. Svi vrhunski sportisti su non stop u nekim povredama a kasnije u karijeri cesto moraju da odrade i po nekoliko operacija. Stradaju cesto kolena i drugi zglobovi, srce, tetive...

Deca se po zakonu ne smatraju dovoljno zrelima da bi snosili posledice za svoje postupke kao odrasli. Sa druge strane nije jasno da li to znaci da i odluke umesto njih imaju pravo da donose roditelji. Mislim, niko ne sumnja da roditelji imaju pravo da odaberu skolu u koju ce dete da ide (osnovnu sigurno). Isto rako neki roditelji odabru deci cime ce da se bave u zivotu. Sve je to nekako "sivo" podrucje sto se tice moralne ocene. Moze da se pokaze kao dobro na kraju a i ne mora. Najveci broj dece cak do zavrsetka fakulteta nema ideju sta bi uopste radili u zivotu. Dok recimo, ovako "usmeravana" deca do tada mogu da postignu uspeh i zaradu dovoljnu za ceo zivot.

^word.

Najobicniji doktor moze da utvrdi eventualne povrede (mrzelo me da citam tekst). To sto vecina diskutanata na ovoj temi nema pojma o vezbama snage je sasvim druga stvar. Nemojte robovati predrasudama. Cak i taj Novak nacionale je morao da radi sklekove, zgibove i cucnjeve dok je bio mali, ako nista drugo.
Ja stvarno ne znam o uticajima rezistivnog treninga na decu, naroito kada stvari budu u poodmakloj fazi, ali bi svakako voleo da cujem neko strucnije misljenje, umesto standardnih hordovskih kukumavki.

http://www.medic.usm.my/~ssu/ARTICLES/article_30.htm

Ako zelis da znas, onda ne treba da se stidis upotrebe googla u te svrhe :)
Uz veoma malo truda i prijatelja googla :



http://aappolicy.aappublicatio...ent/full/pediatrics;107/6/1470

aman ljudi. Nijedan profesionalni bodibilder nije bez posledica. I to pričam za ljude koji su krenuli da treniraju sa 20-tak godina.
Svi oni imaju povrede ligamenata, kičme, zglobova...
Zamislite sad ovu decu koja se ne mogu razvijati prirodno uz ovakve vežbe. Posledice su nesagledive.

Dodajte pri tom razne energetske i proteinske napitke koje im daju. Kako to deluje na želudac, jetru, bubrege koji se razvijaju?

A da ne pominjem da će kad budu imali 15 godina najverovatnije krenuti da koriste stereoide jer neće biti zadovoljni ''napredovanjem'' prouzrokovanim ''normalnim'' veđbama.

Hajde, sada, neka kaže neko da bi voleo da mu tako izgleda dete. Baš bih voleo da čujem da li vas ima takvih.

Poređenje sa Novakom je u najmanju ruku neumesno.

Opet, daleko od oka daleko od uma, problem stvarno nije njihova jacina i rezim vezbi vec psiho tortura koja ide uz to. Veci problem ce nastupiti kad postanu adolescenti a ne postanu arnoldi svarcenegeri. Sta ce onda? Suicid? Uruseno samopouzdanje, neposobnost za ostvarivanje ispunjenog zivota?

I zato poredjenje sa Novakom nije neumesno, na njega jednog uspesnog ide armija torturisanih koji nikad nisu otisli dalje od regionalnih ili gradskih turnira, koji su razocarali svoje bolesno opsesivne roditelje i platili cenu za to, pritom ne ulazeci u nivo sportskih povrdda koje su poneli sa sobom dalje. Njemu je uspelo, svaka njemu cast, za nagradu dobio tatinu ljubav i gajbu u monaku ali niko da se zapita sta bi bilo da nije uspeo? Savko preterivanje je neka vrsta ometenosti.

Nijedan profesionalni sportista nije bez posledica. A takodje ni entuzijasticni amateri. Najveci razlog jeste pogresno treniranje u smislu, nepravilne tehnike i prevelikih opterecenja kao i lose odradjenjih zagrevanja, dinamika rada, istezanje i oporavak posle treninga. Od samog treninga kao takvog, pa cak i napornog nece im nista biti ako treniraju pravilno, stavise, imace dosta pozitivnih efekata. Pravi problem tj. pitanje jeste psiholoske i moralne prirode. Jer, kakav god trening da imaju ova dva klinca po psiholoskom naporu i tezini i opasnosti ne moze da se meri sa olimpijskim treniranjem mladih devojaka za gimnastiku ili treniranjem kung fua u shaolinu, isto mlade dece. A da ne pricamo o brutalnoj skoli muay thai-a sa Tajlanda.

Sa jedne strane se nalazi pitanje pravilnog razvoja dece, fizicko i psiholosko a sa druge strane imamo i pitanje opstanka te dece. Mnogima je kroz sport jedina sansa da urade nesto u zivotu osim pukog prezivljavanja. A do rezultata i boljeg statusa u zivotu se ne dolazi vodjenjem racuna o pravilnom razvoju (o kojem se isto tako malo zna kao i o mnogim drugim stvarima u vezu ljudskog tela) vec upornim i teskim treningom. Ko moze da kaze sta je bitnije od ta dva ? Ljudsko telo za svega nekoliko decenija pocinje naglo da gubi vitalnost i propada. Sta je ko uradio do tada u zivotu uradio je. Kao ni odrasle ni decu nije moguce postedeti uticaja realnosti. Ako neko forsira decu ka necemu onda im na neki nacin uskracuje pravo da sami izaberu put u zivotu, sto naravno ima svoje psiholoske posledice, a sa druge strane deca bez mentora, roditelja da ih vode i dobrih trenera ce isto tako da trpe veliki stres u zivotu dok pronalaze sebe i pokusavaju da se izbore za nesto. Pozitivni izuzeci postoje u obe kategorije. Ali po pravilu cena mora da se plati i za uspeh i za neuspeh. Kao u onoj cuvenoj narodnoj prici "Tamni vilajet" : "Ako uzmes kajaces se, a ako ne uzmes, opet ces se kajati"

Da vas cuje mali Djulijano kako ga sputavate u njegovoj nameri da postane Kuramochi Warrior, pa da vas istambura.

I ja sam zapamtio neke dokumentarce gde se prikazuje kako se od malih nogu treniraju olimpijske nade u Kini, CCCP-y, SAD... Svuda se provlače snimci namučenih dečjih lica, kao i izjave pune bolesnih ambicija roditelja, trenera, škola... Slične zaključke mogu da izvedem ako se prisetim nekih stvari koje sam primećivao kod dece iz svojeg detinjstva , koja su nešto trenirala, njihovih roditelja... I tačno, neki su tu i tamo uspeli (zarađuju od fudbala na nekim nivoima takmičenja koji su daleko od tv-prenosa) , a neki su u
svom sportu ostali samo na tom nivou da danas rade kao treneri mlađih polaznika, što kao stalni posao, što kao dodatni...

Ipak, naveo bih jedan svetli primer jednog svojeg vršnjaka iz osnovne škole, koji u detinjstvu nije ništa trenirao , ali su ga roditelji usmeravali(ne primoravali) na razne
hobije (modelarstvo, jedriličarstvo, raketarstvo... toga se otprilike sećam da nam je pokazivao...) , zatim putovali su dosta na svakom raspustu, vodili ga
u bioskope, pozorišta... Kasnije je počeo da trenira košarku ali ne zbog roditelja nego zbog društva i Majkl Džordana, čini mi se u šestom ili sedmom razredu, pa je od toga kasnije u srednješkolskom periodu odustao,
i onda sam ga sreo negde posle srednje i ispričao mi je da se bavi planinarstvom, a kasnije sam čuo (to jest video na televiziji) da se čovek popeo na razne
svetske vrhove, uključujući i Everest. Čovek je zaljubljenik u to što radi, i pre tridesete je bio i video mesta koja 99,9% nas nikada neće, a neće ni fudbaleri, košarkaši, teniseri, bilderi...jer su "u mašini" kao i mi koji radimo za platu.
Dakle, ne mora baš uz krv, suze i znoj, bar ne od malena i bez šanse da sam odabereš.

A evo jednog primer(k)a koji je verovatno prošao jedan od ex-cccp atletičarskih "vrtića"

Priroda je "majka" za sve. Evo recimo samo dva primera:

1. Moj klinac ima sada 25 meseci i vec je poprilicno vislji od svojih vrsnjaka, niko mi ne veruje da nema barem 3 godine. A vrlo veselo i pametno dete. On jede iskljucivo prirodno, neprskano, iz mamine kuhinje. mada, tu i genetika (u njegovom slucaju mesana evropsko-africka) igra ulogu.

2. Bivsi komsija na Divcibarama... Covek je umro u devedeset i nekoj godini. Za zivota nije bio kod lekara. A to zato sto je ceo taj zivot ziveo u prirodi, pasnjak, šuma, sveže (ali zaista sveže) mleko, sveže meso i hleb, i to je to.

Nikako nisma pristalica guranja nečeg na silu, pa bili to makar i mišići.

Eh.. boravak citav zivot u prirodi - non stop fizicki aktivan na cistom vazduhu i sa zdravom hranom,
ne moze se porediti sa nacinom zivota vecine nas po gradovima. Jbg, ja i ne pucam da zivim 90 godina,
sa time sam se odavno pomirio.

Inace, onakve vezbe nisu za decu tih godina, muskulara treba da se jaca zbog pravilnog razvoja skeleta,
ali ono je preterivanje u klasicnom smislu te reci.