Vidim ja auto mi mnogo trosi kad kupim gorivo kod NIS-a :)

ovo je već treća ista tema...

Ja kod doticnih ne sipam duze vreme, motor krece da stuca i da se gasi. A sada i zakidanje na meri.
Par puta sam dobio sluzbeno bonove i jedva cekao da se potrosi...

Poz

Kako tuziti NIS posto sam ja redovno kupovao na jednoj od ovih pumpi?

Ako cuvas fiskalne racune u sta cisto sumnjam, mozda bi mogao posetiti advokata i dati mu slucaj. Mozda bi mogao ubaciti i za pretrpljenu dusevnu bol posto se osecas prevarenim !!!

U nasem kraju NIS je ubedljivo najbolja pumpa.

800 km predjem sa 46 do 48 L

Na Molu za istu km tankujem 51 do 52 L

Na Enolu i na Rimiskim 50.

(Identican stil voznje, osrednje agresivan, kao i relacija.)


Ako pumpe laziraju litre onda je to laziranje na NISu najmanje. Sumnjam da je gorivo razlicito.

Kada tankujem na NISovim pumpama, vozim se 50 do 100 km vise sa jednim punim rezervoarom.


Bar je tako ovde u nasem kraju.

_{[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 10.11.2010. u 10:21 GMT+1]}

Tesko mi je poverovati da su se ovoga jedino setili u NIS-u. Verovatno je razlika samo u odnosu... 10%, 15%, 20%, 25%, ...

Vi kako hocete, ali ja od sutra kupujem gorivo samo u bazdareni kanister !
Nije mi tesko da posle presipam u rezervoar.

Kad postoje board kompjuteri, ne znam zasto lepo ne prikazuju i kolicinu goriva koje je doliveno. Kako se ovoga niko nije setio?

@grozda
zato sto ti bordovi i nisu toliko precizni

Da bi protokomeri tog tipa bili merodavan element sistema, morali bi u vrlo preciznim vremenskim intervalima da budu baždareni (što košta), a s obzirom na dosetljivost našeg naroda ili način kako održavaju svoja vozila - pretpostavljam da bi u perspektivi proizvodili vise tuče nego na boks meču.

Lepa ti je ta ideja, ali da sam ja pumpadžija, i na primer, neka sam pošteni pumpadžija (oskimoron), ja ti ne bih verovao da je taj tvoj kanister pravilno baždaren. Zamisli kad bi pumpadžiji svako dolazio sa svojim "baždarenim kanistrom" ?!

Na pojedinim skupljim automobilima (Audi, BMW) meraci kolicine goriva u rezervoaru su veoma precizni (+- 1 L ako grese) pa se na kolicinu od 70 L koliko mogu tankovati, prilicno preciozno proceni (izracuna) da li pokazivac na pumpi laze.

Nije veliki problem je ako se pumpe bazdare da im greska ne prelazi statisticku i to u korist, naravno, pumpe. Onda je kontrola nemoguca. Zarade koje se ostvare na ovakav nacin nisu male obzirom na prmet kod pojedinih distributera.
U principu, zakidanje po autu nije veliko pa gradjeni i ne mogu osetiti.

Problem nastaje kad porastu apetiti te se drasticno prekoraci "statisticka greska".

Vidim da postoji ovako nesto u Rusiji:
http://translate.google.com/tr...2F%3Fr%3DVG1031GPL&act=url

Njih odavno kradu pa ljudi napravili :)


Univerzalni board computer.
http://www.youtube.com/watch?v=gcc2Yk1v0xQ (1.50 min) ovaj ispise i litara i cenu
http://www.multitronics.ru/

uputstvo na ruskom:
http://www.bortovik.ru/manuals/vg1031gpl-pdf.pdf

Kosta oko 100e


Secam se dok mi je drugar jos pre 15-ak godina radio na pumpi, svake nedelje su ostajali produzeno da bi podelili lovu :) Ni tada to nije bilo malo, na koji nacin je ostajalo za deljenje, ne znam (mozda preveliko isparavanje), u glavnom lepo se zivelo.




_{[Ovu poruku je menjao grozda dana 10.11.2010. u 10:50 GMT+1]}

Ovi Ruski bordovi su vise marketing nego sto pokazuju nesto realno. Osim parking senzora ni jedan drugi podatak im nije tacan.

Da bi podaci bili prihvatljivi potrebno je da su i senzori koji zadaju vrednosti tacni i precizni.

Ako je rec o rezervoaru onda merac (plovak traka) mora biti precizna, a da bi to bila ne moze biti jeftina. Ovaj ruski komp se kaci na postojeci merac pa mu je preciznost onolika koliko omogucava takav davac.

Dobijeni rezultat lako se se pretvara u tonski zapis. Mnogo veci problem je dobiti tacan i precizan signal iz rezervoara.

Pošto poznajem problematiku, mogu da kažem sledeće:
Veoma je komplikovano izračunati zapreminu na osnovu nivoa tečnosti. Postoje dve metode: "suva" i "mokra". Suva se koristi kod rezervoara (a pri tome se misli na rezervoare svakakvog tipa, ne samo automobilske) koji imaju skoro idealan oblik nekog geometrijskog tela. Na primer, metalno bure i slično. Onda se lako, uz osnove geometrije, sračuna volumen na osnovu visine nivoa tečnosti.

Kod ostalih 99% rezervoara koristi se isključivo mokra metoda. Naravno, gde god su pare u pitanju (kao na primer za podzenme rezervoare na benzinskim stanicama) koristi se mokra metoda. A to se radi na sledeći način. Ulije se određena količina tačno izmerene (mernim menzurama) tečnosti (na primer 1% očekivane ukupne zapremine) i zabeleži se nivo. I tako još 100 puta. Koraci mogu da budu i krupniji, s tim da će se onda međunivoi računati kao artimetička sredina između dva baždarena nivoa.

Kod baždarenja podzemnih rezervoara (na primer za benzinske pumpe) mora se uzeti u obzir i to da će merna tečnost (najčeće voda) da se ohladi nakon sipanja u rezerovar, i time će se sniziti ukupan nivo.

Elem, da se vratimo na automobilski rezerovar. Da bi podaci sa prikazane naprave iole imali neki smisao, mora se mokrom metodom (zato što je automobilski rezervoar nepravilnog oblika) utvrditi volumen za svaki nivo.

I uracunati koeficijent sirenja goriva na promeu temperature, odnosno korigovati zapreminu na osnovu temperature goriva u rezervoaru.

Poz