Sa takvom matematikom, bolje ti je da ništa ne otvaraš.

Evo, recimo, našao sam da je najjeftiniji 80 gramski papir (na akciji) oko 350 dinara (500 listova), pa ti samo hartija izađe 70 para po kopiji.
Pa sad ti nađi papir koji košta manje, fotokopir mašinu za manje od 1000 EUR, da te toner košta manje od 3 dinara po kopiji i lokaciju blizu škole/fakulteta/opštine/suda a da nema bar tri kopirnice okolo i to da ti se prostor da besplatno, volontere koji će da ti kopiraju bez plate pa ćeš da se namlatiš para...

Inače, sve vidim fotokopir salone u mermeru, a vlasnici parkiraju svoje besne džipove ispred.

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 22.11.2010. u 15:42 GMT+1]}

Hvala na matematici deluje otreznjujuce!

Imam lokaciju u blizini fakulteta, a nema kopirnice u blizini (nije u Beogradu).

Nema potrebe za ironijom u vezi sa volonterima. Radicemo moj brat i ja.

Inace znam coveka koji dobro zaradjuje od kopirnice, mada naravno zbog konkurencije nije sprema da "ispeva" detalje. Naravno da nije stavio mermer u fotokopirnicu, zasto bi neko stavljao mermer?! To su obicno mali lokali od svega par kvadrata. Mada kupio je dobar auto (nije dzip), neki pezo. Koliko sam ja njega razumeo on zivi pristojno od toga i rekao mi je da je kupio masine i da se sprema da otvori jos jednu u drugom delu grada.

Inace , ovo treba da bude glavni razlog odustajanja od posla ?
Ako ne zaradis za dzipa za godinu dana k'o da nista nisi radio ni zaradio ?
To je matematika novopecenog srpskog biznismena .

Na ES nema [irony] taga, pa ako nekome nije jasno ono za mermer i džip je ironija.

Ajde sada da proverimo šta ti želiš:

Pošto ćete raditi ti i brat, a od tog rada želite da zaradite bar za platu, pretpostavimo da ćete u početku biti zadovoljni sa 300 EUR mesečne plate.
Ako budete regularno isplaćivale plate i sve doprinose i poreze koji idu uz to, to izađe (300+300)*1.65 = 990 EUR mesečno.

Neka minimalni troškovi zakupa lokala, komunalija, doprinosa budu još 200 EUR mesečno, zajedno sa platama to je 1200 EUR mesečno ili približno 120,000 dinara.
Ako ti je čist prihod po stranici kopije jedan dinar, to je 120,000 stranica mesečno, odnosno 1,440,000 stranica godišnje (jer, naravno, želite platu svaki mesec u godini).

Znači, bar dva kopir aparata treba da se nabavi da biste postigli da na svakom napravite po 60,000 kopija mesečno.

Pogledaj na netu kakvi su to kopir aparati koji mogu da izvuku 60,000 kopija mesečno.

Naravno, ako radite 25 dana mesečno, to je 4,800 kopija dnevno.

To možete da postignete tako što ćete imati 4,800 klijenata dnevno koji fotokopiraju ličnu kartu ili 48 onih koji kopiraju po 100 stranica i tako svakog radnog dana svakog meseca u toku godine.

Stavi to malo na papir pa razmisli. Cena od 5 dinara nije bezveze, a posedovanje kopirnice je posao koji je nisko profitabilan.

Razmisli sledeće: da je kopiranje unosno, svi bi hteli da se bave kopiranjem. Dakle, ako svi počnu da kopiraju cena pada, kopirnice se gase i ostanu samo one koje uspeju da prežive sa tržišno prihvaćenom cenom kopiranja. Tako da ispada da je cena koju navodiš dovoljno mala da se većini ne isplati posedovanje kopirnice.

Računica je lepo izvedena. Ali ako je tačna kako se onda isplati silnim fotokopirnicama da rade? Po Beogradu ih ima na svakom koraku. Da ne govorimo o dobrim lokacijama u blizini fakulteta i studentskih domova, kao što je Antika..... ima ih i po nekim prolazima, budžacima i rupama. Ne verujem da bi radili a da im se ne isplati?!

Po provinciji je druga situacija. Ima ih malo (u celom gradu jedna ili dve) ali nemaju konkurenciju i dobro rade. Ovde kod mene postoje samo dve u celom gradu (inače u gradu su 4 srednje škole i 2 više). Pri tome jedna ima samo jedan kopir aparat i ne vrše štampanje, koričenje i tako to, a druga vrši sve usluge. Sve mi je bilo jasno kada sam im odneo moj diplomski na štampanje i koričenje i kad su mi rekli da su prebukirani i da treba da čekam 7 dana pa sam na kraju morao ipak u Beogradu da štampam. Takođe štampaju gomilu materijala za lokalnu samoupravu i lokalne institucije... projekte, eleborate, izveštaje..... to je tako u svakoj manjoj sredini u Srbiji zato što opštine imaju eventualno jedan fotokopir krš i toliko.

Ne znam kako je u manjim sredinama, ali ne vidim nešto da se kopirnice u Beogradu rasturaju od posla. Dok sam bio na fakultetu, kopirnica kod "Madere" je dobro radila, ali su u njoj kopirali studenti ETF-a Građevinskog, Arhitektonskog, Mašinskog, Tehnološko-Metalurškog i Pravnog fakulteta (recimo 3000 studenata je gravitiralo prema toj jednoj kopirnici).

Ono što vidim je da nijedna kopirnica ne radi isključivo kopiranje. One koje rade masovno kopiranje, radi i povez (bez toga ne može da se radi za studente), kompjutersku pripremu za štampu itd.

Većina ima u okviru kopirnice i knjižaru/papirnicu, naročito ako su u blizini opština/sudova, pa osim kopiranja rade i prodaju kancelarijskog materijala i obrazaca.
U blizini ambasada i konzularnih predstavništava, svaka kopirnica je i foto-radnja (instant fotografije za vize - ne znam kako im posao ide posle ulaska Srbije na belu Šengen listu).

Zato, ako ti smatraš da u tvom mestu nema dovoljno kopirnica, možeš da pokušaš, ali se uozbilji sa matematikom. Ono što sam ti ja napisao u prethodnom postu je mini biznis plan. Pokušaj nešto slično, samo malo detaljnije da staviš na papir ili u excel.

Ono što svakom preporučujem ko hoće privatan biznis je da radi ONO ZA ŠTA JE OBUČEN Zapitaj se šta ti kao šumarski inženjer znaš o poslu knjigovesca, štampara ili uopšte o vođenju biznisa. Spusti se malo na zemlju, probaj da volontiraš u nekoj kopirnici da naučiš posao, pa onda vidi da li je to za tebe...

Na svakom poslu se može zaraditi ako se radi kvalitetno i ako se izabere dobra lokacija (gde ima velike tražnje a malo konkurencije). Nema jasnog odgovora na pitanje da li je isplativo otvaranje fotokopirnice, možeš da propadneš posle 2 meseca a možeš i da zarađuješ sasvim dobro. Ako se uzme u obzir digitalizacija i sve veća prisutnost multipraktik uređaja, mislim da taj posao nema neku perspektivu u budućnosti.