U nekim bankama to ima, u nekim nema. U onim kojim ima, moraš eksplicitno da tražiš. A i onda nevoljno daju, valjda im je to veći smor.

Jedina razlika izmedju racuna uz koje se izdaje ili ne izdaje stedna knjizica jeste u stampanju transakcija.

Sto se samih sredstava, nacina obracuna kamate i perioda orocenja tice nema nikakve razlike. Klijenti vise vole da imaju jednu karticu koju mogu da stave u novcanik nego da imaju stednu knjizicu koja nije zgodna ni za novcanik ni za dzep. Meni licno je smor stedna knjizica jer u doba Interneta mi ne treba da nosim transakcije sa sobom :)

Zavisi od klijenta do klijenta. Onaj koji stavlja novac na oročenu štednju (tj. ne namerava da ga troši) više voli knjižicu, jer je ne nosi sa sobom, jer mu ne treba sa sobom, a opet u sebi uvek ima hardkopi svih transakcija (recimo da se radi o višegodišnjoj 10+ godina štednji).

Banke izbegavaju štedne knjižice jer od njih imaju najmanje koristi. Uvek će da ti preporuče neki devizni račun sa karticom kojom možeš da se služiš u inostranstvu, naravno uz njihovu masnu proviziju, i to će ti navoditi kao prednosti u odnosu na štednu knjižicu. Neće ti spomenuti da sa štednom knjižicom Rajfajzen, Erste, Sosijete Ženeral, i drugih "poznatih" banaka, možeš da obrišeš dupe u inostranim filijalama tih istih banaka, čak i u matičnoj zemlji. Ovo sve pod pretpostavkom da je štednja u devizama.

Znači ove naše "strane" banke nemaju nikakve veze sa istoimenim stranim bankama osim što se isto zovu, i što profit po potrebi iznose u matičnu banku.

Ja bih molio one koji nisu sigurni o cemu pisu da se uzdrze komentarisanja. Ne zbog mene nego zato sto dovode u zabludu autora teme i sve ostale zainteresovane.

Autor prethodne poruke ne razlikuje platne kartice od stedne knjizice pa cu zato da pojasnim. Te dve stvari nemaju veze jedna sa drugom. Zasto?

- zato sto se u srbiji platne kartice vezu iskljucivo za A vista depozite (narodski "stednja po vidjenju") i nikako se ne vezuju za orocene depozite. A onaj ko ima stednju po vidjenju nema svrhe da uz takav racun ima stednu knjizicu jer za takav racun nije predvidjena bilo kakva znacajna kamata i uglavnom se pripisuje samo jednom godisnje i to 31.12. Dakle, takav racun uglavnom ima ulogu transakcionog racuna i na njega retko ko polaze znacajna sredstva jer ce na orocenom racunu dobiti mnogostruko vecu kamatu.

- sad dolazimo do orocenih depozita. Koliko ja znam ni jedna banka u Srbiji ne daje platnu karticu cija ce potrosnja biti vezana za partiju orocenog depozita. Zasto? Pa vrlo jednostavno: ta sredstva su orocena i ne mogu se trositi sve do roka dospeca. Za neke orocene depozite je moguce dobiti stednu knjizicu a za neke ne. Zavisi od banke do banke ali definitivno nije tacno da ni jedna "strana" banka to ne nudi.



Ovo je takodje jedna velika zabluda ljudi u Srbiji. Valjda smo takav narod pa volimo da se pravimo pametni i onda na kraju ispadnemo prepametni pa onda masa njih ima ovakve izjave. Pa naravno da nije moguce usluge banke u Srbiji koristiti u drugim bankama. To su potpuno dva razlicita pravna lica. Razlicite drzave. Razliciti finansijski sistemi. To sto im je vlasnik isti je samo pitanje vlasnicke strukture i nema nikakve veze sa integracijom usluga svih tih banaka. Nisam pravnik ali mislim da to ne bi bilo ni po zakonu niti bi narodna banka bilo koje zemlje dozvolila takav vid razmene informacija i finansijskih podataka svojih gradjana.

Pa ko je rekao da imaju? Pitanje je bilo da li danas postoje štedne knjižice, a ti s rekao

Pa si posle sebe porekao

Znači postoje različiti vidovi štednje, polaganja novca u banku.

I gde sam rekao da "strane banke" ne nude štedne knjižice? Naprotiv, rekao sam da nude ali da ako recimo želiš da izneseš novac iz zemlje legalno, to ne možeš pomoću štedne knjižice ali možeš pomoću neke kartice na koju će ti oni naplatiti proviziju svaki put kada podižeš gotovinu u inostranstvu.

E sad mi ti objasni, u čemu je razlika da li podižem novac sa kartice ili sa štedne knjižice (osim u proviziji), i kakve to veze ima sa privatnošću podataka? Ako sam ja poverio novac međunarodnoj banci, znači da u nju imam poverenja i da želim da mi on bude na raspolaganju svugde gde postoji ta banka. Šta ima mene država da štiti od samog sebe i svog novca?

Uostalom u pitanju su transakcione baze podataka, gde se vrše upiti po potrebi. Oni ne moraju da znaju ni da ja postojim dok se ne pojavim na šalteru sa njihovom knjižicom i željom da podignem svoj novac, ili da ga uložim.

Koja je svrha logoa raznoraznih stranih banaka, ako kao njihov klijent u jednoj zemlji ne možeš da dođeš do svog novca u drugoj kod iste banke? Šta, kao mnogo su im lepi logoi pa su svuda isti čisto iz estetskih razloga?

P.S. Nisam ja nikakav stručnjak za bankarstvo niti imam mnogo iskustva, ali govorim iz perspektive potencijalnog klijenta.

Pa i jeste ti na raspolaganju svugde gde postoji ta banka. Samo sto ti brkas banke koje postoje u Srbiji sa nekim inostranim bankama.

Prvo to nisu iste banke.
Svrha je u jacanju brenda. Zamisli da kada isti investitor otvara vise banaka u vise razlicitih drzava sve banke nazove razlicito. Ti kao klijent ne bi imao utisak da je to neka velika i mocna banka nego bi mislio da su to sve posebne sitne banke (kao sto i jesu).

Prosle godine sam proveo par dana po Hrvatskoj i tamo video nekoliko banaka koje kod nas imaju strane nayive da tamo imaju neke njihove. Recimo, societe Generale se tamo zove Splitska banka, Intesa se zove Privredna banka Zagreb, Unicredit banka se zove Zagrebacka banka...

Izgleda da se pri odabiru imena uzima u obzir psihologija naroda - dok Srbi vole nazive koji zvuce strano a ako je domace onda sigurno ne valja nista, Hrvati upravo vole da je sve njihovo, nacionalno, domace.

Sto se pitanja iz naslova tice, stedne knjizice nemaju neku bitnu funkciju, a banke koje ih praktikuju to cine vise vezano za tradiciju, nego za neku prakticnu potrebu. Ako mene pitate, nervira me stedna knjizica. Kad treba da se podignu pare iz banke, treba odvojiti par sati da se nadje stedna knjizica. Ako nje nema, onda ruke u dzepove i samo sa licnom kartom na salter, meni je to mnogo jednostavnije i bolje. Inace, u banci u kojoj radim stedna knjizica je obavezan dokument

Očigledno da nisu, što se ne bi reklo na osnovu njihovih naziva i logoa. Kakvo crno jačanje brenda? Ako ja uđem u banku i otkrijem da to nije ustvari ta banka, tj da mi ne pruža uslugu koju očekujem na koji način se jača taj brend? Šta, javiću svom prijatelju u Austriji da štedim u ne-znam-kojoj banci, da mi ne pružaju usluge u svojim inostranim filijalama pa da i on to razmotri?

Ne nego njihove banke nisu likvidirane kao naše, nego su dokapitalizovane kapitalom tih stranih banaka koje si spomenuo (UniCredit-ZaBa, Sosijete-Splitska), te su zadržale stare nazive, uz promenu logotipa.

Naše najpoznatije i najveće banke (bivše državne) su likvidirane, i strane su ušle "na prazno". Nisu ništa dokapitalizovali, pa nije bilo potrebe da preuzimaju propale brendove. Izuzetak je koliko se sećam samo Delta banka koja je postala Banka Intesa, ali to nije državna banka kao što su nekad bile BeoBanka, Jugobanka itd. Zagrebačka Banka ti je hrvatski pandan Beobanke.

@ Darko Nedeljković: Jeste, friend-ovi/friend-ice i brother-i iz Croatia-e bas vole nacionalno, domace... Pre ce biti da su nase banke propale pa ti nazivi proizvode los/stetan efekat na klijente.

@ bttp: To sto ti nisi zadovoljan i sto ces reci prijatelju ne znaci skoro nista, posto je vecini takav tretman skroz ok.

Oni pruzaju usluge u svim svojim filijalama, ukljucujuci i inostrane (ukoliko postoje). Problem je samo sto ne postoje inostrane filijale.
Rajfajzen banka u srbiji nema nista sa rajfajzen bankom u austriji npr. Te banke se zovu isto samo zato sto im je isti osnivac, sa ciljem da bi gradjani imali vece poverenje u te banke. Tvoj prijatelj u austriji tu nema sta da razmatra.

Izvini, o kakvom poverenju ti govoriš?

Ako ja vidim recimo Rajfajzen banku u Beogradu, otvorim račun u njoj ili uložim pare na štednju, bilo bi logično da ako naletim na istu takvu Rajfajzen banku u Beču ili ne znam gde mogu da podignem (ili uložim) novac sa svoje knjižice na kojoj piše Rajfajzen banka?

Znači da ili matična banka nema poverenja u svoju lokalnu ispostavu ili da nema poevrenja u klijenta ili je neorganizovana da se umreži sa stranim ispostavama. U svakom slučaju tu se radi o nedostatku poverenja a ne o njegovom podsticanju o kojem ti pričaš.

Ne vredi nista ti ne kapiras. Ne postoji maticna banka. Postoji banka u Srbiji i tu je kraj price.

Da uprostim, ako ti otvoris BTTP banku u Srbiji i BTTP banku u Austriji to su 2 razlicite banke (pravna lica) koje nista zajednicko nemaju (osim vlasnika). Ni jedna od te 2 banke nije maticna niti je ispostava. Potpuno su nezavisne. Ako jedna od njih propadne zbog loseg poslovanja ova druga (koja god da je) nastavlja normalno da radi. Nema umrezavanja, nema ispostava nema nicega sto spaja te 2 banke. Nadam se da je jasno, jer ja bolje ne umem da objasnim.

Hoćeš da kažeš da nemaju isti model poslovanja, isti top level menadžment? Hoćeš da kažeš da srpska Rajfajzen banka posluje potpuno nezavisno u odnosu na austrijsku? Da može samoinicijativno da promeni ime ako hoće? Da samostalno raspolaže profitom bez oversight-a iz Beča?

Ja ne znam stvarno u kom diznilendu ti živiš.

Meni je jasno da je ona de jure domaće pravno lice, ali zna se ko je vlasnik i ko vuče konce.

Sad vidim da razumes da su to razlicite banke.
A ako ti je problem podizanje gotovine u inostranstvu to se lako resava platnim karticama (Visa, MasterCard). Nemam bas preterano iskustvo sa bankama ali mislim da skoro nikad nije moguce podici pare u nekoj drugoj banci direktno sa tvog racuna.

na taj način bi mogao kako hoćeš da iznosiš pare iz države bez provizije a to je nemoguće i čini mi se nezakonito preko određene svote novca

Kakve veze imaju bankarska provizija i država? Šta, država uzima porez na te provizije pa me kao oporezuju ako SVOJ SOPSTVENI NOVAC hoću da potrošim GDE I KAKO JA HOĆU?

Postoje ograničenja u iznošenju gotovine, inače koliko ja shvatam svako može sa svojim novcem da radi šta hoće. To je privatna svojina. Possession is 9/10 of the law.

Ako u banci u Srbiji uplatis pare na racun, a u banci u inostranstvu uzmes te pare, upravo si "izneo gotovinu", zar ne? Pravnih i ekonomskih razloga da se ne dozvole takve manipulacije ima milion.

Oko te price sa pravnim licima, jel si znao mozda da se McDdonald's u Srbiji u stvari ne zove McDonald's? Pogledaj sta ti pise na fiskalnom racunu :).

Ne, nisam izneo gotovinu već novac, na šta valjda imam pravo s obzirom da je MOJ.

Odustajem.

Vidis sta marketeri i brandovi ucine od coveka, pomisli da svasta moze.

Sta da ti kazem, Josip Broz je umro pre 30 godina, a neki to jos nisu saznali...
Drzava Srbija jos nije ukinula mnoge tekovine komunizma, jedna od takvih je taj zakon.


Nikakav nedostatak poverenja, vec drzava svojim zastarelim zakonima to ne dozvoljava. Zakon je glup i nepotreban, ali opet, za nepostovanje takvog kakav jeste predvidjene su ogromne kazne, pa ni jedna banka nece da dovede sebe u situaciju da ih placa. Evo ti primer neceg jos crnjeg - meni su za vreme dok nam se drzava zvala SCG pare iz Komercijalne banke u Budvi stizale u Komercijalniu banku u Beogradu preko Frankfurta putem SWIFT-a, na isti nacin na koji bi stigle iz bilo koje banke iz Australije! A obe Komercijalne banke su imale isti logo, iste boje, isti sajt...