kad uvedu novu monetu o kojoj se prica u filmu Zeitgest :)

Rusi i Kinezi medjusobno izbacuju u trgovanju dolar. Bliski istok takodje sprema svoju valutu za naftu, bez dolara. Dolar drzi jedino sto se nafta prodaje u dolarima svuda u svetu.

Ne znam odakle ti uopste da ce dolar prestati da bude rezervna valuta... Koliko sam ja upoznat, samo ce jos par valuta postati "rezervne", dolar ostaje.
Nema sta Amerikanci da dozvoljavaju i/ili stite, trziste ce to sasvim lepo regulisati

Ma svima je njima jasno kakva je dolar "valuta", ali su se "dogovorili" da PRIHVATE dolar kao vrednosni sistem, jer bi se u protivnom dolar pretvorio u prah...
I samo taj "dogovor" ga i odrzava, a dokle, videcemo, koliko koja zemlja bude voljna da ga nosi na grbaci ili se bude usudila da prestane da ga nosi...
I euro prozivljava istu sudbinu; mnogo brze mu se odvija zivot jer ga manje zemalja i koristi. Vec postoje indicije da ga i Nemacka batali i uvede tzv. Euro-Marku...
Ma bice veselo 2011, samo da ne nestane kokica :)

valuta poput dolara je referentna tacka svetske ekonomije cak i ako postoje valute koje su jace ili stabilnije od njega. Mogla je biti uzeta i neka druga valuta kao sto je i Grinic odabran za nulti meridijan.

I Madjarska i Srbija kad trguju izbacuju dolar pa trguju dinarom i forintom, bas kao i ti kad sletis u Urugvaj tamo menjas valutu za njihov pezos.

Evo sace Amerika da propadne, oko pola devet uvece pa ce da ukunu dolar kao svecku valutu i ima da uvedu koze.

Ubedjen si da si duhovit?

mozda opet bude zastupljen talir marije terezije





(off:ladno mi nije dao da napisem ovu poruku,jer navodno pise k1e.nja, unmesto kenije na eng...)

KAKO PRODATI NIŠTA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA

KO VLADA SVETOM?
KAKO PRODATI NIŠTA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA


Piše: I. Živković


Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno političari barataju
danas pojmovima koo što su: kupovna moć; potrošačka korpa; inflacija;
hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata;
prezaduženost, dužničko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF;
Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije;
investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd.
Da li znate šta sve to znači? Ne, ne trudute se da razmišljate. Svi
pojmovi služe upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako
ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAČKANI I ZA ČITAV ŽIVOT
PRETVORENI U ROBA.
Ne shvatate? Naravno. To vam niko nije rekao, nije bilo o tome
diskusije u parlamentu, na televiziji, u novinama...
Logično, jer onda pljačka ne bi bila uspešna. Ali pošto je prevara
savršeno dobro izvedena i vi sada ništa ne možete promeniti, možete da
saznate šta je NAJVEĆA PREVARA NA SVETU. Pročitajte ovo.


KAKO JE NASTAO NOVAC
Svi smo učili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su
direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz
za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni
postala veća, bilo je nezgodno nositi veliku količinu robe sa sobom pa
su se umesto toga ljudi složili da nadju neku sporazumnu vrednost koja
bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo šta - parče kože ili
kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opšte saglasnosti u
jednom društvu. Najčešće su kao jemstvo u trgovini korišćene kovanice
od nekog postojanog metala - zlata, srebra, nikla, bakra... Vrednost
odredjene kovanice bila je opšte prihvaćena konvencija. Za to je
jamčio vladar države ili poseda.
Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u
vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate.

Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe
predstavljala odredjenom količinom kovanica, a kovanice su
predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti.
Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je
davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obući,
koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.
Korišćenje ovih kovanica stvorilo je i potražnju za metalom od kojih
su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veću ili manju
vrednost na tržištu, što je zavisilo od njegove tražnje.
Kako se vremenom količina robe u razmeni povećavala, bilo je potrebno
sve više kovanica, pa je i njihovo nošenje vremenom postalo nezgodno.
Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi čitav sanduk ili teške
kese zlatnika i srebrenjaka, što je bilo i opasno zbog pljačkaša.

Tada su na scenu stupili zlatari nudeći svoje usluge. Oni su imali
dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su čuvali zlato. Zato su
ljudi svoje zlatne kovanice sve češće ostavljali na čuvanje u
sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaćivali kojim zlatnim ili
srerbrnim novčićem, a za količinu deponovavog zlata ili drugih
kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo
kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju.

Vremenom je ovakva priznanica sve češće bila u opticaju kao sredstvo u
razmeni robe. Umesto da svaki čas dolazi i podiže svoje zlato, vlasnik
deponovanog zlata bi davao priznanicu trećem licu u zamenu za robu, a
ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne
kovanice kod istog zlatara.
Priznanica se tako pokazala mnogo praktičnija i postala je veoma
popularna, pa su kovanice sve više bile na čuvanju kod zlatara, a sve
manje u kesama i sanducima samog vlasnika.

A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi
deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali
prošlo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato.
Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato
je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li
može da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa
kamatom. Kao garanciju da će platiti ponudio je svoju kuću.
Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar već
godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se možda se neće
pojaviti ni narednih šest meseci. Tako je odlučio da rizikuje i
pozajmi Petrovo zlato Tomi.
Ali, nije mu ga dao fizički, već je samo izdao potvrdu da Toma kod
njega ima založeno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da
su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti
zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti.

To je bila čista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu
izdaje na nepostojeće zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog
trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti zlata, a ne samo priznanicu.

Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi
na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je
u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost
se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji će postati
stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i
stvarnom robom koju bude morao da proda.

Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20
funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte
stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne
robe.
Zlatar je, medjutim, došao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog
rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav
rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije.

Nakon što je zlatar video kako je uspešno i lako zaradio 22 funte
zlata, odlučio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti,
izda na zajam još tri priznanice.
Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata našle četiri papirnate
priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, što je ukupno
80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIČEGA još 60 funti zlata
plus kamata po 10 % , što znači 66 funti. Tako će zlatar kada se ovaj
dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada - IZ NIČEGA!
Ukoliko mu dužnici ne isplate dug sa kamatom , preuzeće i njihovu
založenu imovinu- zemlju ili kuću. A to je stvarna vrednost.

Tako je parče papira, obična priznanica, donosilo zlataru stvarne
materijalne vrednosti, bez ikakvog rada.

BANKARSTVO POČIVA NA PREVARI
Bio je to početak bankarstva, a sistem kreditiranja kakav danas
poznajemo počiva upravo na tome - na kreiranju novca iz NIČEGA. Taj
novac se zove DUG.
Šta se dogadja kada vi u banci uzimate kredit na 100 000 evra na 25
godina? Jednostavno banka vam upiše na vaš račun 100 000 evra. Plus
15% kamate - pa još klizajuće- na kraju može da ispadne ukupno 200 000
evra. Sve to proglasi se vašim dugom banci. Dug otplaćujete svojim
radom koji zaista stvara neku vrednost. Ali, ako ne uspete da
otplatite nakon 25 godina kredit, vaš rad i vaša kuća koju ste kupili
pripada bankarima.

Mi verujemo da papir na kome piše 500 dolara ili evra i koji držimo u
ruci ima vrednost kojom možemo dobiti robu ili uslugu koja se na
tržištu vrednuje toliko. I to nije problem, sve dok ga možemo zameniti
za robu. Ali, problem je kada zaboravimo da novac sam po sebi nema
vrednost, već je on samo oznaka, merilo, neke stvarne vrednosti. Kao
kada bi ste rekli da ne možete završiti radove na auto putu jer vam
nedostaju kilometri? Ali kakvu vrdnost ima novac kreiran iz NIČEG?
Takav novac se naziva spekulativnim kapitalom. Njemu vrednost daju
bankari. Taj novac, zapravo papir, oni prodaju kao robu koju sami
"prave"i procenjuju.


MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRŽAVA
Ovakav način stvaranja vrednosti iz lažno izdatih priznanica učinio je
prve bankare još u srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni
više nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, već su
tražili više. U sedamnaestom veku došlo je do sukoba holandskih
bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se
udružili i finansirali Vilijama od Oranža koji je svrgao Stjuarte
invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj šesnaestog
veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra
potrošene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i
Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a
Vilijam nije mogao da plati vojsku.

Hitno mu je bio potreban novac. Ali, umesto da ga sam kreira i njime
zaduži gradjane u iznosu od 20 miliona funti, što je komotno mogao kao
kralj (jer novac je samo usvojena konvencija za trgovinu, zar ne)
prihvatio je "pomoć" prijatelja bankara, uz "malu" protivuslugu.
Tražili su mu da otvore svoju privatnu banku koja bi dobila status
centralne banke. Za uzvrat oni bi uneli u nju svoj zlatni depozit na
osnovu koga bi izdavali hartije od vrednosti, kreirali i štampali
novac i pozajmljivali državi. Pretpostavljete već kako bi to radili.

Tako je 1694. nastala Bank of England, prva privatna banka u svetu
koja je dobila legalno pravo da izdaje novac. U osnivačkoj povelji
stoji i besmrtna odrednica: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na
novac koji ona kreira iz NIČEGA (out of nothing)". Tako umesto da
vrednost koju predstavlja novac bude zasnovana na radu i proizvodnji i
razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa tim, Engleska je kao država
počela da uzima kredite (znate već kakve) i zadužuje se ogromnim
kamatama.


ŠTA JE NACIONALNI DUG
To je u Bank of England registrovano kao nacionalni dug. Ove kamete i
dugove su zapravo otplaćivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata
državnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je država
morala da povećava takse i još više globi narod. Naziv "Bank of
England" uzet je upravo da bi se gradjanima ulilo poverenje
asocirajući ih na nešto nacionalno, iako je to bila privatna banka.
Imena njenih najvećih deoničara nikada nisu otkrivena, ali se zna da
su preuzeli obavezu da uplate 1,4 miliona funti u zlatu i tako kupe
svoj udeo. Uplatili su samo tri četvrtine od jednog miliona. Ipak, bez
obzira na tu "malu tehničku manjkavost" banka je 1704. počela da
prodaje akcije kako bi uvećala početni kapital. Naravno, odmah je
počela i da daje novčane pozajmice (znate već kako).

I američki predsednik Vudro Vilson dobio je "pomoć" od bankara. Prvo
su mu pomogli da postane predsednik finanis*****m izborne kampanje,
onda su mu pokrili jedan veliki finansijski dug, odnosno neku ucenu,
iz mladosti.

Tako je 1913. Vilson u Kongresu "proturio" zakon po kome udruženje
najvećih privatnih banaka, Federalne rezerve, može da štampa novac bez
zlatne podloge odnosno kreira ga iz NIČEGA. Od tada sve do danas,
američka vlada mora da pozajmljuje dolare od ove moćne grupe
finansijskih mahera i stvara ogroman nacionalni dug. Tako privatna
centralna banka (FED) kreira milijardu dolara koje sa kamatom od tri
posto daje vladi SAD i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada
distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju
gradjanima i preduzećima sa kamatom 7 posto ili više. Dakle, svako je
u lancu napravio dug sa istom svotom novca (jednom milijardom dolara)
kreiranom iz NIČEGA.

To je kao neispravan kalkulator koji ima grešku i, na primer, stalno
ukucava broj sedam. I bilo koji broj da se ukuca on se množi sa sedam.
Tako kalkulator uvek daje pogrešan rezultat. Dva puta dva postaje 28,
tri plus četiri postaje 49, i tako dalje. Ako operator koristi ovakav
kalkulator za izradu svojih računa ili za računanje kamate ubrzo će se
naći u vrtešci tražeći neki smisao.

Na ovoj finansijskoj vrtešci danas se okreće čitav svet. Pre 50 godina
u svetskim funansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca,
danas je 97 % kapitala koji cirkuliše spekulativno.
Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi
funti, od čega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima
komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u
Britaniji je to broj sa 18 nula).

SAD, namoćnija i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, preko 40
triliona dolara, nacionalni dug je blizu 9 triliona (američki trilion
ima 12 nula).
Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug 3
triliona dolara.
Dugove imaju i sve ostale države u svetu.

I to to je najveća legalna prevara u istoriji čovečnstva.
Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala
ugledna svetska bankarska elita, a danas su praktično gospodari sveta.

Bukvalno, nema države, nema čoveka na planeti, nema kompanije koja
njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da nikada ne može biti
otplaćen! Jer ako bi neka država i htela da dug otplati, morala bi da
povuče iz novčanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi
državu dovelo do potpunog sloma.

To je beskonačna igra brojki, zaduživanja i stvaranja vrednosti - koje nema.
Pretvaranje novca u robu koja se tržišno vrednuje i prodaje ne samo da
je bankare stvorila bogatim ljudima, već je najveći deo čovečanstva
pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (zamišljenim) novcem bankari
su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike,
ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastrukture u brojnim
državama sveta, dok su istovremeno širili svoju bankarsku imperiju.
Posledica takvih investicija je da uzamišljeni novac širom sveta
isisava prave vrednosti - tudju robu, rad i sirovine.

Naravno, primetili ste i kod nas da se poslednjih godina otvaraju
isključivo strane banke.

Čitav svet danas je podeljen na one koji rade i stvaraju istinske
vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju.
I ma koliko pojedinci i nacionalne ekonomije radili i stvarali, uvek
ostaju u dugovima. A bez ekonomske nezavisnosti, nema ni stvarne
ljudske slobode.


MODERNO ROBOVLASNIŠTVO
Ovo možda nekome liči na davno ukinuti robovlasnički sistem. Ne, ne
samo da liči, već današnje društvo to i jeste. Čitav svet se danas i
formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde će najveći deo
čovečanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i
njihovih izvršnih upravitelja, koji se modernim rečnikom zovu
menadžeri. Primetili ste koliko bankari otvaraju škola za
internacionalne menadžere i takozvane finansijske eksperte?

Očito, ako je svaki gradjanin na planeti zadužen, ako je svako
preduzeće zaduženo, svaka država, gde su onda ovi bankari našli taj
novac kojim nas kreditiraju?
Nisu ga našli nigde. Oni su ga izmislili.
"Dajte mi da kontrolišem novčane tokove u nekoj državi, i nije me
briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amšel Mejer Rotšild, osnivač
dinastije koja već tri veka drži pod kontrolom ekonomiju Velike
Britanije i njenih kolonija, od kojih je najveća SAD.

Još 1913. američki kongresmen Čarls Lindberg proročki je upozorio
predsednika Vudro Vilsona i Kongres šta će doneti njihova odluka o
davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: "Kada predsedik
potpiše tu odluku, legalozovaće nevidjivu vladu koju čini monetarni
moćnici". Uzalud. Nisu ga poslušali.

I Tomas Džeferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi:
"Verujem da su privatne banke opasnije za našu slobodu nego najjače
armije. One su već podigle novčanu aristokratiju koja poništava moć
vlade. Ova moć bankarima mora biti oduzeta i vraćena narodu". Uzalud
je govorio.

"Ko god kontroliše količinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je
gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je čitav sistem veoma
lako kontrolisan, na ovaj ili onaj način, od nekolicine moćnih ljudi
na vrhu, nećete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije
nastaju", reči su američkog predsednika Džejmsa Garfilda.

Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave na njega je izvršen atentat,
12. jula, 1818.
Predsednici Abraham Linkoln i Džon Kenedi pokušali su da izvrše
moneterne reforme kojima bi povratili izdavanje novca u okvire
državnih institucija. U ovome su obojica sprečeni na isti način -
atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili.
I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost države od
bankara i to izrazio čistom logikom:
"Ako naša država može da izda dolarsku obveznicu, može da izda i
dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu čine dobrom, čine dobrom i
menicu". " ...Apsurdno je da naša zemlja može izdati 30 miliona u
obveznicama, a ne može 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju
na plaćanje, ali jedna popunjava zelenaša, a druga pomaže ljudima".
Uzalud.


CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA
Mogu li vlade država, koje su gradjani na demokratskim izborima
birali, da spreče bankare da gospodare našim životima? To se od vlade
i očekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji
imaju moć da o nečemu odlučuju bili van kontrole bankara. A videli smo
kako su završili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili
oni pod kontrolom.

Ali, da bi svaki takav čin nacionalnih vlada predupredili, bankari su
shvatili da je važno uništiti sve nacionalne centralne banke,
osloboditi države granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da
cirkuliše, obesmisliti i ukinuti nacionalne vlade i umesto država
stvoriti medjunarodne organizacije i multinacionalne korporacije i
bankarske institucije. I naravno medjunarodne monete, poput evra.
Ključne odluke bi tako donosili političari u medjunarodnim
organizacijama kao što su EU, UN, NATO, MMF... koje bi bankari mnogo
laše kontolisali.

Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se
donose političke i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka.
Stožer okupljanja nije SAD kao takozvana "najmoćnija sila", već
internacionalna bankarska elita.


VEŠTINA UMNOŽAVANJA NOVCA
Odakle tolika moć bankarima? Da li su sve to uspeli samo štamapanjem
novca? Naravno, da nisu. Specifičan smisao za kreianje novca iz ničega
dopunjen je i specifičnim shvatanjem biznisa. Taj specifičan smisao za
posao ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu
uticati na tržišna kretanja mogu preduprediti, ili još bolje veštački
i pod kontrolom izazvati. A najbolji posao za bankare je rat i svaka
druga krizna situacija, gde se ekonomske vrednosti preko noći menjaju.
Zato su se bankari izveštili u četiri najunosnija posla: finansiranje
ratova, igra na berzi, kontrola infomacija (medija) i trgovina
strateškim sirovinama. Ove veštine i poslove bankari su negovali i
razvijali vekovima.

ROTŠILDI PRVI NAPRAVILI OBEVEŠTAJNU MREŽU
Saznanje o tome koja bi dinastija u evropskim državicama i grofovijama
mogla imati najjači uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti i doći
na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoći novčanom
pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti
i bankarska porodica Rotšild je marljivO prikupljala takve podatke.

Tako su Rotšildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovačke agente
locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama.
Bila je to prava obaveštajna mreža koja je prikupljala podatke o
mogućima previranjima na dvorovoma.


Poruke su izmenjivali preko mreže kurira , a poštanska služba čiji su
oni bili vlasnici pretvarala se u pravu špijunsku mrežu.
Njihovi poštanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su išli
preko Lamanša. Njihova njuškala u liku sitnih trgovaca i poštara bili
su na ulicama, na pijacamama berzi. Nosili su keš novac, obveznice,
pisma i vesti. Obratite pažnju na poslednje- vesti. Vesti koje su
njihovi glasnici donosili pokretale su berzu. Od tih infomacija
zavisila je cena mnogih akcija.
U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav će
ishod biti. Od toga je zavisila budućnost čitavog evropskog
kontinenta. Ako bi Napoleon pobedio bio bi neosporiv gospodar na
čitavom evropskom tlu. Ako bi izgubio, Engleska bi održavalala balans
uticaja u Evropi i mogla bi ga vremenom i proširiti.
Rotšildi su kredit u zlatu dali i jednoj i drugoj strani - i
Napoleonu, koga su finansirali i doveli na presto i Velingtonu, da
opremi svoju vojsku i sukobi se sa Napoleonovim carstvom.

Od ishoda bitke zavislo je ko će šta dobiti, a ko izgubiti. U igri je
bilo veliko bogatstvo.


Berza u Londonu se grozničavo punila toga dana, dok su trgovci i
bankari čekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njene
državne obveznice, konsuli, izgubile bi vrednost, dok bi im u slučaju
pobede vrednost vrtoglavo porasla.
Natan Rotšild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije
fronta kako bi sakupili što više informacija o tome kako bitka
napreduje. Drugi njegovi agenti imali su zadatak da stoje na
raspolaganju i prenesu kratak izveštaj specijalnoj komandi koja je
bila locinara u blizini.
Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rotšilodov glasonoša je požurio preko
kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. Sutradan, u zoru,
sreo se sa samim Rotšildom. Natan je kratko analizirao dobijene
informacije i odmah se uputio na Londonsku berzu.


Atmosfera na berzi je bila fanatična. Svi su čekali vesti. Rotšild,
koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopačenog
čoveka, bez trunke emocija, ledenog pogleda, bez duše, stigao je na
berzu i stao kraj svog stuba. Bez ikakve emocije čitljive na licu, dao
je svojim berzanskim agentima diskretan znak koji su samo oni mogli da
rastumače.

Istog trenutka oni su počeli da prodaju engleske konzule. Stotine
hiljada dolara vredni konsuli našli su se na berzi i njihova vrednost
počela je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginjao na stub
gledajući prizor reakcije prisutnih. Prodavao je, prodavao i prodavao
engleske državne obveznice. Vrednost konsula je potpuno opala, a medju
prisutnima je polako zavladala uskomešanost. Na usnama im se sve češće
se čulo: "Rotšild zna", "Englezi su izgubili kod Vaterloa", "Rotšild
to sigurno zna".
U trenutku je nastala prava panika i ljudi su jurnuli da se oslobode
sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da ovaj papirni novac zamene
za zlato ili srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti.

Nakon nekoliko sati grozničave trgovine jedan konzul se prodavao po
ceni od pet centi za dolar. Rotšild je i dalje hladnokrvno stajao
pored svog stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima,
ovaj put drugačiji. Istog časa desetine njegovih berzanskih agenata
krenule su ka pultu za kupovinu i kupile svaki obezvredjeni konsul
budzašto.

Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su poštanske kočije i donele
zvanične vesti sa bojišta. Engleska je bila pobednik i novi gospodar
Evrope. U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko
veću nego što je imao ikada ranije.
Rotšildovo bogatsvo preko noći je uvečano dvadeset puta i on je tada
postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje
se, i danas.

Iako je Bank of England, 1946. formalno nacionalizovana, to nije
značajno promenilo uticaj privatnih bankara na britansku ekonomiju jer
se guverner i vlada pitaju samo o tome koliko će novčanica i kovanog
novca biti pušteno u opticaj svake godine. Medjutim, keš novac se
odavno koristi samo neznatno u ukupnim finansijskim transakcijama.
Tako je nacionalizaija centralne banke u Britaniji dala gradjanima
samo utisak da je državna ekonmija u rukama države. Većina
finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana na
komputeru, sa apstraktnim računima i brojkama i, naravno, sa
spekulativnim kapitalom. To nema veze sa stvarnom ekonomskom moći
društva i pojedinaca.
Šta više, to ne umanjuje kamatu koju vlada treba da plati na ime
starih dugova Banci. Pre samo nekoliko godina objavljeno je da je
isplaćen dug iz vremena Napoleonovih ratova. Eto, gde ide novac od
poreskih obveznika u Britaniji i zašto se veruje da je moć Rotšildovih
nesmanjena.


PLATNE KARTICE KAO ORUŽIJE ZA POROBLJAVANJE
Cilj današnjih privatnih internacionalnih bankara je zato da se keš
potpuno eliminiše iz upotrebe i da gradjani koriste platne kartice -
plastčni novac. I ne samo to. U planu je da sve zemlje članice EU
uvedu nove lične karte (biometrijske) koje će pored svih podataka
smeštenih u čipu registrovati i podatke o svim računima vlasnika, a
bez lične karte i bez platne kartice neće biti moguća ni jedan
finansijska transakcija. Zaduženi ljudi neće moći ništa da plaćaju,
dok ne izmire dug banci. Tako, stanovnik EU, ako slučajno izgubi ID
karticu ili platnu karticu, neće moći da pazari ni hranu. Bukvalno,
život svakog čoveka zavisiće od kartica, a karticama će raspolagati
bankari. Pogledajte šta piše na vašoj platnoj kartici - ona je
vlasništvo banke.
Bankari će tako raspolagati našom ekonomskom moći po sopstvenoj volji.
Najteže će biti političkim protivnicima bankara, kada jednog dana odu
u samoposlugu i otkriju da im je banka stornirala račun. Ovo moćno
oružje medjunarodnih bankara, već je odavno i kod nas postalo sastavni
deo života. Mnogi naši gradjani misle da je posedovanje kreditne
kartice stvar viskog standarda. Nema sumnje, ono nas zaista približava
zapadnom "ropstvu".



KOME SLUŽI "MEDJUNARODNA ZAJEDNICA"
Da bi se sve ovo sprovodilo u nacionalnim državama, neophodna je
politička kontrola nacionalnih elita. Država je mnogo, pa je zato
neophodno njihovo ujedinjavanje u sistem koji će imati manje
činovnika. Taman onoliko koliko bankari mogu kontrolisati. Zato su
izmišljene takozvane "medjunarodne institucije".
Pogledajmo kako je pronicljivo i vešto upravo jedan Rotšild preko
svojih ljudi planirao da vrši kontrolu nad finansijama SAD, koja je
bila britanska kolonija skoro 100 godina, a možda to ostala i danas.
U jednom svom izveštaju ovo otkriva pukovnik (samo po nadimku) Edvard
Mendel Haus, Rotšildov čovek za uticaj na predsednika SAD-a. Izveštaj
je datiran 10.juna 1919. i tek nedavno je otkriven. Da li se danas
nešto suštinski promenilo i kuda ide svetska politika, čitaoci će sami
lako zaključiti.


Izveštaj je podnet tadašnjem britanskom premijeru Dejvidu Lojdu
Džordžu, koji je pre stupanja na tu funkciju bio advokat Svetske
Cionističke Organizacije.

Izveštaj iznosi podatke o tome kako napreduju pripreme za mirno
vraćanje Amerike kao kolonije u dominion tajne organizacije koja se
zove "KRUNA". Sedište "Krune" je u Londonu, a zamisao "zaverenika" je
da preko formiranja Lige Naroda, nakon Prvog svetskog rata, ostvare
britansku hegemoniju u čitavom svetu.

Haus tako piše britanskom pemijeru: "Spakovali smo ovaj plan u mirovni
ugovor tako da ga svet mora prihvatiti radije nego nastavak rata. Liga
je u biti Imperija sa Amerikom kao kolonijom prihvaćenom na isti način
kao i ostale naše kolonije".

Haus dalje analizira mentalitet Amerikanaca, za koje kaže da su
"neizlečivo naklonjeni herojstvu i velikim podvizima, te se njima
veoma lako može manipulisati".

Glavni igrač bankarima je Vudro Vilson, koga savetuju ljudi "Krune".

U Izveštaju se otkriva i da je "Kruna" preuzela kontrolu nad Amerikom
još za vreme mandata Teodora Ruzvelta /1901-1909/, kada je bankarska
ekipa Rotšild - Morgan već kontrolisala 25% američke ekonomije.

"Mi sada držimo sve američke novine i izolujemo
Amerikance od svakog neameričkog uticaja, kao da su na drugoj planeti.
Ovo realizujemo uz pomoć "Asosijeted presa" u drugih naših
informativnih agencija".
Prosto rečeno: kontrolu javnog mnjenja u Americi potpuno su još tada
preuzeli bankari. Današnji globalni mediji su svi u njihovom
vlasništvu.

Haus dalje navodi kako SAD "igraju spolja kao da su nezavisna država,
ali potvrda da rade za nas i da su samo kolonija je što je predsednik
Vilson otkazao realizaciju velikog plana o izgradnji američke
mornarice, i vodjstvo na okeanu prepustio Britaniji".

"Nije li naša anglo-američka alijansa postala
dominantna u finansijskom svetu", hvalisavo primećuje svoj uspeh Haus.

Haus dalje navodi kako su bankari "Krune" finansirali izgradnju
japanske ratne flote, one iste koja će nešto kasnije ratovati sa SAD.
U izgradnji flote korišćen je čelik iz Engleske.
"Ne pokazuje li to koliko su SAD i dalje zavisne od nas?"
"Novcem koji smo pozajmljivali US vladi za ratne ciljeve, iskoristili
smo da kupimo naftna polja u Kaliforniji, Meksiku i Južnoj Americi".

"Rat nas je učinio gospodarima najvećeg dela svetskih sirovina".

Dakle, osnivanje Lige naroda je bio plan da se suverenost ove moćne
države- kolinije transferiše pod okrilje "Krune".

Zahvaljujući jakoj opoziji koju su tada u Kongresu činili
republikanci, SAD je odbila ovaj "mirovni plan" i osnivanje Lige
naroda je propalo. Ipak, zavera bankara je samo privremeno prekinuta.

Judeo-bankari su, sada se to pouzdano zna, kasnije finansirali i
Hitlera (svaki rat je brat) i izazvali veliku ekonomsku depresiju u
SAD. O ljudskim žrtvama i jevrejskom holokaustu ne treba govoriti, jer
je to za judeo-bankare samo kolateralna štata. Zanimljivo je da su
prestrašeni evropski Jevreji iprihvatili nakon rata da se presele u
novu državu Izrael, koju su upravo stvorili Rotšildi kupovanjem
palestinskog zemljišta. Do tada su to Jevreji odbijali.
Isti bankari uveli su svojim lobiranjem SAD u Drugi svetski rat iako
SAD nisu imale nikakav interes kao država da ratuju u Evropi.
Prvobitno zamišljena Liga naroda je ipak zaživela kao oganzacija
Ujedinjenih nacija 1945.

Bankari svoju borbu nastavljaju upravo kroz nameru da UN danas
reorganizuju tako da bude potpuno pod njihovom kontrolom, a stalni
teroristički napad i sejanje straha od terorizma je njihova namera da
još jenom pokrenu ratnu mašineriju u svetskim razmerama. Zato su
"teroristi" svuda.

Ali, ova igra judeo-bankara je danas shvaćena, i svet se polako
ujedinjuje u drugi front - antiglobalistički. Nacije, religije i
stvarni ekonomski status država u ovoj borbi ljude ne razlikuju. Jer,
svi gradjani sveta bore se zapravo protiv dužničkog ropstva- ili samo
protiv ropstva

Procitao sam samo mali deo poruke i nije mi jasno.
Koje pare je Toma trosio ulazuci u posao? Recimo da meni Toma da tu priznanicu u zamenu za robu, ja bih odma otisao u tu njegovu banku i podigao zlatnike?

Sreo sam se i ranije sa ovim tekstom. Vrlo poucan.



To je i poenta. Dobices priznanicu na 20 golda ali neces ici u banku da ih podignes, jer sa priznanicom mozes kupiti hranu, robu i sve sto ti je potrebno. Zato i danas koristis karticu prilikom placanja, a ne trcis u banku da podignes novac, pa da njime placas. Tebi je isto, ali nije banci, jer u jednom slucaju pravi novac ne mora da postoji a u drugom mora.
Problem nastaje kada u banci postoji recimo 50.000 golda a u opticaju su priznanice na iznos od recimo 500.000. Sve dok se svi vlasnici priznanica ne pojave istovremeno sa zahtevom da dobiju zlanike umesto papira, banka je mirna. Inace, vidi se da ona moze da zadovolji samo 10% (u nasem primeru) vlasnika priznanica. Tada dolazi do kolapsa ekonomije i svega onoga sto smo preziveli onih godina.

Neko ce u jednom trenutku otici da uzme zlatnike jer vise voli da placa zlatnicima i da ih ima u posedu. A tada u to vreme bi svako definitivno otisao da uzme zlatnike. Danas su u modi kartice, tada nisu bile

@superbaka Koja je to nova valuta u Zeitgeisty :\?
@hot_Steppa OPLJAČKANI I ZA ČITAV ŽIVOT
PRETVORENI U ROBA. bravo.

Welcome to MATRIX Mr. Anderson!
He, he!

Money as debt i Money as debt 2 obavezno stivo za pocetnike u biznisu.

US Dollar Will Not Survive 2015!

Američki dolar neće preživeti ovu godinu?

Sa ubrzanjem događaja koji su u toku, i koji su se eksponirali, pritisak će rasti protiv „dvora Kralja Dolara“, kao i protiv korumpiranih finansijskih utvrđenja na Wall Street-u (tj. Njujorku), kao i u finansijskom centru Londona (tj. City of London), koji su košnice kriminalnih sindikata.
Tokom poslednjih meseci 2014. godine, i tokom bezbroj događaja, predočili smo stav da kako januar mesec bude odmicao, a negde krajem meseca i ulaskom u februar, da će globalne finansijske strukture poćeti da pokazuju veliki napor, rasprostranjene poremećaje i moguće znakove pukotina u samom raspadu. Ove naše prognoze su jasno predočene i ponavljane. Čak je i sadašnji tok događaja bio šokirajući, i to uprkos našim iznetim očekivanjima.

Naše prognoze su se pokazale tačnim.

Ne znam da li su ti javili da dolar jaca, sto znaci da ima potraznja za dolarima,

ODBRANA DOLARA TREĆIM SVETSKIM RATOM

Treći svetski rat biće principijelno drugačiji od svih za koje je svet do sada znao. On će započeti bez zvaničnog objavljivanja. I, mada još nismo toga potpuno svesni, ali takav rat je najverovatnije već počeo. Korišćenjem plaćenika (privatnih vojnih kompanija), oslanjanjem na petu kolonu unutar pojedinih zemalja uz aktivnu primenu tehnologija „majdana”, angažovanjem medija koje kontroliše Vašington, objavljivanjem ekonomskih sankcija itd. Taj neobjavljeni rat vodi se pod zastavom borbe sa terorizmom, „radikalnim islamizmom”, „ruskom agresijom”, kršenjem ljudskih prava itd., itsl.

Kad već pomene Wall Street, setih se onog fazona :

- Kad je Muja otvorio "Čevapčičarnicu" na Wall Street-u, posao cveta, obrt ogroman, ide prodaja ćevapa pa samo pršti.

Hasa sazna za to i ode u Ameriku do Muje, da mu zatraži 5000 dolara na zajam.
Muja vrda, izvoljeva , smišlja, izađe ispred radnje i kaže Hasi:

-Pogledaj, ovo sve što vidiš oko nas su močne banke !

Ja sa njima imam dogovor !

Nit će ONI da prodaju ćevape, niti ču ja pozajmljivati pare !

:)

Bice skoro propast sveta...........Doomsday Preppers

Mozda si i ti jedan od ovih opsednutih.

Mikhail Gorbachev, the last president of the Soviet Union, accused the United States Thursday of initiating a new Cold War with Russia and expressed fears that the conflict could escalate into a nuclear Third World War.

http://www.thetotalcollapse.com

Ne, prvo stizu AI i terminatori, vec su delimicno tu:

Ma to je manje bitno, reci ti meni sta ja da radim sa dolarima. Imali sanse da dolar prezivi ovu godinu ili da se ja pod hitno otarasim dolara?

Da ja promenim cene u nekoj drugoj valuti, ovaj strucnjak sto najavljuje propast dolara, najavljuje i propast Evra. Ne znam sta da radim, jedino mi ostaje da sacekam pojavu drahme.
Da li je pametno da sve konvertujem u rublju ili dinar, nemam informacije kakve su njihove perspektive.

Ako imas ušteđevinu, odma sve konvertuj u rusku rublju ( LOL ).

To, tako sam i ja razmisljao, samo nisam bio siguran. Znas kako si mi sad pomogao, trebalo mi je samo da se konsultujem sa nekim upucenim.

Sta misli ti, da cekam sta ce reci ovaj strucnjak sto se razume u propast dolara ili da pocnem odmah da kupujem rublje?

Još večeras kreni sa konverzijom u rublju. Možeš i u dinar.

Dolar će pasti ove godine. Ne želiš valjda da ti to "pojede" ušteđevinu.

Hvala! Ja sam mislio da sacekam ovog eksperta za propast dolara, ali bolje je ovo sto predlazes. Odmah veceras, da me propast ne zatece.

Mnogo si mi pomogao.

Molim, ali to si sve i sam mogao da zaključiš informišući se sa sajtova Ivone Živković ili Sladže Velkov.

Tu su i naravno www.fakti.org, www.pecat.co.rs, www.srbel.net i nezaobilazni www.srpskikulturniklub.com.

Imaš i strane izvore ako ne veruješ domaćima, na primer www.prisonplanet.com Alexa Jonesa.


.

.
.

Upozorenje:

Poseta navedenim sajtovima može izazvati želju za emigracijom i osećaj "sa kim ja delim vazduh".
Ali to je samo iluzija, otvorite vaš um.

Ovim upozorenjem si me totalno zbunio. Ja sam emigrirao pre 16 godina, da li poseta ovim sajtovima moze kod mene izazvati kontra efekat. Pr. " nestane mi zelja da se vratim" ili pocnem da mislim da se nista nije promenilo 15 godina

Ja vidim da zelis da mi pomognes, ali ja ovo ne mogu da pratim.

Savetujem vam da se vratite u Srbiju, rasprodate svu imovinu na zapadu i taj novac hitno konvertujete u ruske rublje.

Znate i sami da su US i EU na rubu propasti. Tj. to mozete da zakljucite na osnovu pisanja eminentnih srBskih analiticara i
nacionalista.

Savetujem vam da se vratite u Srbiju, rasprodate svu imovinu na zapadu i taj novac hitno konvertujete u ruske rublje.

Znate i sami da su US i EU na rubu propasti. Tj. to mozete da zakljucite na osnovu pisanja eminentnih srBskih analiticara i
nacionalista.

Januar 2015

Dolar je najčešće upotrebljavana valuta u svetskim plaćanjima sa udelom od 44,64 odsto iz prošlog meseca, sledi ga evro sa 28,3 odsto, a zatim funta sa 7,92 odsto, navodi SWIFT.

Četvriti je Jen 2,7 %a peti Juan 2,2%, tako da "lipši magare do zelene trave".

Za pojedince rezervna valuta je Švajcarac i verovatno Juan za Aziju.

Nece mnogo od dolara ostati ako Kina devizne rezerve počne da konvertuje u robu (realnu vrednost).
Sa druge strane to će da razbije ama baš sve u ameriki, a od njih Kina živi (tj. njima uvaljuje robu).

Najveći gubitnik izvesno da će biti ili je već - evro.

Kina i Rusija će svakako težiti da u međusobnim obračunima izbace dolar iz jednačine

Što se rublje tiče, Rusi su u 2014-oj bili najveći kupci zlata, za šta su dali dolare, odnosno, papir za metal

Kako su vec dali dolare za zlato, ostali su bez dolara, a dolari im trebaju da bi preziveli. Sada moraju naci nacin da dodju do novih dolara ili da pocnu prodavati zlato da bi dosli do dolara. Sad je samo pitanje kome ce prodavati zlato i po kojoj ceni.

Sve normalne zemlje ostvaruju pozitivne devizne prilive (osim kolonija poput nas).

Rusija je spoljno trgovinski pozitivna sa minimalnim dugovima prema stranim poveriocima.

Očigledna je njihova namera da se reše dolara, a evro je nestabilan kao i dolar.
Konzervativni Švajcarci jednostavno ne štampaju svoju valutu u toj meri da bi bila svetska valuta,
niti imaju bilo kakvu ambiciju u tom pravcu.

Tako da Rusima ostaje da dolar menjaju za realnu vrednost (robu) ili zlato (radi očuvanja stečenog prihoda).
Kina je (na primer) pokupovala nafte za godinu dana unapred, koristeći nižu cenu nafte i svoje duboke dolarske rezerve.
Dakle i oni menjaju dolar za konkretnu vrednost. Dabome, to pritiska dolar na dole

Zemlje koje svoje finansijske stručnjake slušaju, a nemaju dugova, a usput im se ne mogu uvaliti neki neredi, ratovi
i političke nestabilnosti, jesu dobitnici u svetskoj ekonomiji.

Zemlje koje imaju plačkašku vrhušku (kao mi od od 2000-te naovamo) su zakovani gubitnici.

Verovatno je od tog prevelikog pritiska dolar skocio.

Koje bi zemlje ti naveo kao dobitnike u svetskoj ekonomiji? Sacekaj malo da vidis sta ce se desiti Kini, normalno, prvo Rusiji.

Jadna RUSIJA !

...koja zavisi samo od tvojih "Kamilica" procena.

Oni su "konjpletno" bez kinte i resursa pa samo na takve komentare čekaju,

-Pomreče od gladi !

..ako im TI ne kažeš "Šta i kako da rade"

Zanimljivo ili nesto drugo?

http://www.b92.net/biz/vesti/s...02&dd=16&nav_id=958703

Rasturiti dolar i ameriku relativno je lako.
Treba samo poslati kući (u ameriku) američke obveznice i dolare (u valuti) i kupiti bilo šta od robe.
Primetili ste kako kolevka demokracije i liberalnog kapitalizma, jednostavno zabranjuje da Kinezi kupe bilo šta konkretno u ameriki. Tu lekcije o slobodnom protoku ljudi i ideja i kapitala jednostavno bivaju zabranjene

Međutim, amerikanci su planetu učinili svojim taocima, jer se u slučaju sloma američkog monetarnog i finansijskog sistema, ni ostalim zemljama ne piše dobro.

Prema mom skromnom mišljenju taj maskenbal sa dolarom će trajati dok se Kinezi ne okrenu sebi,
jer je zemlja sa milijardu i kusur potrošača dovoljna sama sebi. Njima izvoz uskoro neće trebati