pa jermenovci je mnozina, onda je jermenovcima
(da je jermenovac,onda bi bilo u jermenovcu)

karaburmka

Ja bih rekao Jermenovcima. 'U Jermenovcu' bi bilo ako bi se mesto zvalo Jermenovac

Hvala,
Da vidim mozda ce neko podrobnije objasniti...
Da, Jermenovci su mnozina ali da neko ne pomisli Jermenovcima kao skup sela!

Bio sam u Banatskom Karlovcu ili Banatskim Karlovcima?

Pa, ako nije pomislio da su Jermenovci u nominativu množina, neće ni u drugim padežima.
Karlovcima, naravno.

Malo je delikatnije npr. Užice.
Obično kažu "u Užicu", a neki i "u Užicama".

Jevremovci u Srbiji ne postoje
Znaci, bio si u Jevremovcu.

nece pomisliti, isto ti je i za karlovce i za mnoga druga mesta, jer naziv im je mnozina, pa i kada menjas po padezima, ostaje mnozina

da, uzice je "zjbano", al pravilno je u uzicu (jer je jedno uzice, nisu uzica)

Jevremovac je naziv botanicke baste u Beogradu

Nije nego Jevremovac.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1826

edit.
mnogo brzo menjas te poruke...
Jevremovac ili Jevremovci?

Bez obzira djes bio, ako se mesto zove Jevremovac, ti si bio u Jevremovcu...

@3way, informisi se
http://en.wikipedia.org/wiki/Jermenovci

i samo ti pominjes neki jeVremovac

Sorry nisam dobro ukucao naziv botanicke baste!

:)
Tako mi i treba kad ne citam sta pise...

Ali dobro, "Jermenovac" ne postoji, a "Jermenovci" postoje.
Znaci - u Jermenovcima.

edit...
zamalo opet da napisem Jevremovac :):)

ni jedno, procitaj polako temu od pocetka

edit: dobro je,primetio si :D

Bio sam u Banatskom Karlovcu (mesto se zove Banatski Karlovac)

Bio sam u Sremskim Karlovcima (mesto se zove Sremski Karlovci)

Pola Srema ima takve ("mnozinske") nazive mesta. Golubinci, Banovci, Dobanovci, Krnjesevci, Simanovci, Dobrinci, Popinci, Pecinci, ... pa, eto, i (Sremski) Karlovci.

Kažite pred nekim Užičaninom bio sam u Užicama i primetite kako će da se iznervira

A tek kad kažu da su bili u Kremni.... tad ima da radi kremanska kobra... :)

Nego?

Verovatno u Kremnama.

Pa ako je mesto Kremna, onda si bio u Kremni, a bio bi u Kremnama da se mesto zove Kremne kako se NE zove. Odakle uopšte nekom ideja da kaže Kremnama, Užicama i sl. kad nema nikakve logike.
Veća je nedoumica, po meni, da li sam bio U Novom Beogradu ili NA Novom Beogradu (kako češće čujem) ? NA Banovom Brdu ima smisla, ali NBG baš i nije brdovit-:)

Otud sto niko nista ne zna, vec koriste Gugle umesto vugle.
Pravopisa jos uvek nema po gugle, pa nastaje problem.
Doduse, moze se naci resenje za neke nedoumice...



Ako se radi o delovima grada, mislim da je pravilno "na"....ali nisam siguran...

Po Klajnu mogu obe varijante:

Odakle si ? Sa Dorćola.

Očigledno uopšte ne razlikuješ ženski rod jednine i srednji rod množine. Naziv naselja Kremna u formi je množine srednjeg roda, kao i npr. imenice vrata, leđa itd. Pošto kažeš (na) vratima, (na) leđima itd., reći ćeš i (u) Kremnima.

Dakle, logika očigledno postoji — to što je ti nisi uočio, ne znači da je nema.

Bojane, jel moze pojasnjenje zasto se za neke delove Beograd kaze "iz", a druge "sa".
Onako potpuno laicki kontam da ima veze sa visinom/nizinom( Vidikovac/ Rakovica), Zemun- nekad bio grad pa je "iz" ..
Ima li uopste pravila?

Može.

U srpskom jeziku se za delove grada upotrebljava predlog na, a za same gradove u. (Tako se nekad i moglo tvrditi da je Novi Beograd zaseban grad i da se kaže u Novom Beogradu, ali više nema nikakve sumnje da je to samo još jedna od beogradskih opština i da opravdano preovladava izraz na Novom Beogradu.) Međutim, ako je deo grada po nečemu „specijalan“, onda ćemo (jasno) upotrebiti predlog koji taj deo traži svojom „specijalnošću“, nećemo se voditi ovim opštim pravilom. Primera radi, Topčider i Košutnjak su delovi grada, pa opet ne valja reći na Topčideru i na Košutnjaku. Zašto? Zato što oni nisu tamo neki bez veze delovi grada, već su uz to i parkovi (a može se biti samo u parku, pa je ispravno u Topčideru i u Košutnjaku). Sad će neko reći: „Dobro, ali i Kalemegdan je park, pa ne kažemo u Kalemegdanu“. Tačno, ali Kalemegdan je pre svega breg, pa možemo biti samo na bregu itd.

Međutim, i dalje se postavlja pitanje šta s delovima koji ni po čemu nisu „posebni“ a koji ipak „krše“ pravilo. Pre nekog vremena, Mirijevo i Žarkovo (primera radi) bila su zasebna sela, i jedino je moguće bilo reći u Mirijevu, u Žarkovu. Nije lako izmeniti ovaj „običaj“ koji se prenosi s generacije na generaciju. Međutim, već i sad se, sasvim spontano, pogdekad čuje na Mirijevu, na Žarkovu; istina, ne previše često, ali početak uvek kreće od nule. Ovo je neka vrsta prelaznog perioda, i cenim da će za deset ili dvadeset godina biti sasvim logično na Mirijevu i da će u Mirijevu parati uši otprilike isto kao što je danas, samo s obrnutim ulogama. Isti proces znatno je dalje odmakao, maltene je potpuno završen, u slučaju npr. Umke — nekad se govorilo u Umci (ili Umki), a danas se skoro isključivo čuje na Umci/Umki.

bojane, zanimljivo objasnjenje
al recimo u subotici postoji mesna zajednica koja se zove "peti kvart"
nisam cuo ikog da kaze (a i kad sam kazem, zbuci odvratno) "idem na peti kvart", nego u
isto tako i center 3 (recimo) - idem na centar 3, nego idem u centar 3
no,ima i naselja kod kojih je sasvim normalno reci na - idem na makovu sedmicu, na prozivku i slicno

a ni centar3 ni peti kvart nisu bila sela pripojena subotici (to se moze reci za sandor, pa da zbog toga bude idem u sandor)
(spisku se moze komotno dodati i ker i gat i mali radanovac... kao i centar 1 i centar 2, ni jedno nije bilo selo)

mozes ovo pojasniti?

[izmena:pardon,peti kvart je samo lokalni naziv dela grada, nije mesna zajednica]

U ovom slučaju prilično je očigledno otkuda predlog u. Samim tim što se delovi grada zovu Peti kvart i Centar 3, jedini logičan predlog je u, jer se ide u kvart i u centar.

a gat,ker? (mali radanovac)