'Ajde, pa napiši utiske.

pozdrav

Pokušaću na brzinu da saberem utiske i da vam ne ostanem dužan kratkog izveštaja.

Kako je bilo? Pa fantastično, uostalom to smo i očekivali.

Ja sam sredovečan čovek, a i publika je bila sredovečna što je i bilo za očekivati, ali bilo je i mladih ljudi koji su pevali i njihali se u ritmu, očigledno i uživali. Počelo je sa Batom Kovačem koji je dosta toga komponovao za Biseru. Kod prve pesme videlo se da je Bisera malo uplašena i da ima tremu, ali to je ona stvaralačka jer posle uvodne pesme "Milo moje" i frenetičnog aplauza ona se potpuno predala publici na svoj pomalo luckast način. U tom bloku su izvedeni Batini hitovi i imao bih jedino zamerku na starovremene aranžmane koje je možda trebalo malo modernizovati. Naravno, Bata zna bolje od mene kako to treba da izgleda pa ću prihvatiti da je to bilo ispravno. U drugom delu je muzičko vođstvo preuzeo njen sestrić Vasil Hadžimanov koji je sigurno vrhunski klavijaturista, a Bogami pokazao se i kao odličan klavirista. Sledili su soul i fanki ritmovi uz fantastično izvođenje nekih standarda. Bisera je biserno blistala. Njena transormacija je zapanjujuća, promena raspoloženja fascinantna pa sa hit pesmice "Baj, baj, baj" već u sledećoj prelazi na "Funny Valentine" koja je "dubokoumna"! U jednom trenutku je na scenu izašao i odlični Đorđe Miljenović mnogima poznatiji kao Skaj Vikler koji je sa Biserom pevao jedan od standarda na svoj specifični način, a Bisera se i u to savršeno uklopila na svoj način. Žena se jednostavno i u ovim godinama igra i poigrava glasom. Zaista je diva kako je neko napisao. Dodaću još da je prateća muzička grupa zaista vrhunska i tkzv. naša prva garnitura, a jedino ću iizdvojiti izuzetnog mladog saksofonistu Kristijana koji "ždere instrument" jer je meni do sinoć bio slabo poznat! Neću da zaboravim ni tri preslatke mlade dame koje su sjajno i raspoloženo pevale prateće vokale, a iz škole Aleksandre Kovač su.

Ne sećam se kada su mi poslednji put dlanovi tako brideli od aplauza kao sinoć. Svi aplauzi su bili frenetični i mislim da je publika tako mogla do zore. Baš sam zadovoljan što sam sinoć bio u Kolarcu.

Bisera Veletanlić pravi već svoj drugi solistički koncert u dugogodišnjoj karijeri. Ponovo će to biti na Kolarcu 26. decembra. Koliko sam shvatio neće menjati "pobedničku ekipu", ali biće i noviteta. Ja ću biti tamo Bože zdravlja!

Nažalost bio sam službeno odsutan pa nisam stigao na koncert. Čuo sam da je bio još bolji nego prošle godine, uglavnom je pratila Vasilova ekipa. Takođe saznajem da je izašao i njen dvd sa prošlogodišnje koncerta.

Ako je neko bio ove godine voleo bih da čujem nešto iz prve ruke.

Pre neki dan sam čuo neki snimak Senke Veletanlić.
Dakle...perfektna intonacija i dikcija, koja za današnje uho predstavlja, prosto, osveženje, čak iznenađenje.

I neminovno se postavlja poređenje sa sestrom - Biserom, koja peva stilski sasvim različitu muziku, pa me podstaklo da razmenimo mišljenje o vokalnoj interpretaciji...
Složićemo se da je taj (Biserin) repertoar deo naše mladosti i da se znao napamet svaki takt, svaki akord...sve je bilo stilski usklađeno i prepoznatljivo, izazivalo nostalgičnu emociju na vreme jasne, čiste muzičke forme u kojoj svaki učesnik (muzičar, pevač) može ravnopravno da iskaže, izrazi svoju individualnost.
Predpostavljam da novim orkestrom i novim aranžmanskim zvukom nije ništa nestalo od one muzike.

Ali, takođe nije nestao i onaj Biserin pevački manir, koji je isto prepoznatljiv, a pomalo zasmeta.
Muzičari su to malo karikirali u ličnim komentarima: ova peva kao što sviraju zugposaunisti/trombonisti. Često se ispred tona čuje jedan mali klisando. Ili poređenje sa onom Musette francuskom harmonikom, gde ton ima jedan karakterističan vibrato, koji oscilira, pa se stiče utisak da ne štima.
U muškom glasu je takav bio interpretatorski manir Dean Martina.

Nek' je ona živa i zdrava, ipak ostaje naša simpatija.

Pozdrav

bila je(pevala) Bisera na ''Ulici otvorenog srca'' u Požeškoj za 1. januar.
Bila je sjajna!