... omasio si forum. Pitanje ti nema nikakve veze sa programiranjem. Tema je za ovaj podforum

A odgovor na pitanje kad je vec postavljeno:

odmah idi preko grane, nema zasta da sjedis ovdje, samo gubis vrijeme. Na zapadu je, otprilike, bitno samo dal znas da radis, a reference koje mozes da poneses iz Srbije, tamo puno ne vrijede.

Pa da, ali sta ako traze (a uglavnom traze) kakvo-takvo radno iskustvo ?

Pa ako traze ti kazi da imas radno iskustvo. Oni te oni prime na 7 dana probnog rada i ti za to vrijeme pokazes sta znas, ako i koliko znas. Ako ne znas, dzaba ti bilo kakvo "pismeno" radno iskustvo.

pa to jesi u pravu, ali sta ako nece da razmatraju moju ponudu bez ikakvog papira? Mislim svako moze da kaze da ima radno iskustvo, na probi se ipak vidi znas li ili ne, ali mnogi ce reci da imaju, cisto da bi probali pa ako prodje prodje, a ako ne, nikom nista.

Pitam zato sto nisam uopste upucen u to, a ako sagledamo realno, meni zapadnjaci ne deluju kao ljudi koji veruju tako na rec, vec trazi bilo kakav papir. Ipak nije to Srbija.

Vjeruju u papir - ali "svoj". Nasi papiri su odavno izgubili na vjerodostojnosti, jer se to kod nas lazira dok si rekao "100 EUR"... radije vjeruju u tvoju rijec nego u "nas" papir.

Naravno da je vazan, ne kod programera nego kod bilo kog radnika. Ako planiras da imas penziju :). Kada apliciras za posao naravno navedes da imas iskustvo od 5 godina. Projekte u CV stavi i opisi, i navedi da si radio kao freelancer. Mislim lako je reci da si radio 5 godina. Firma koja te intervijuise ce lako da proveri tvoje znanje, da li kroz upitnik, da li kroz razgovor ili resavanje problema na licu mesta nebitno, ali ako kazes da imas iskustvo od 5 godina ta firma ce da trazi da to opravdas. Na kraju krajeva ako radis na crno u toj firmi u CV stavi da si radio u toj firmi sa opisima projekata na kojima si radio. Ovu druga firma sigurno nece da proverava da li si primao staz za 5 godina, njima je bitno za koliko mozes da postanes produktivan kod njih.

Opet isto kao gore, briga nekog da li si radio, ako u CV-u pise da jesi, sa opisom projekata, lako ce prica da se proveri.

U svakom slucaju staz. Ako nemas staz nemas ni osiguranje. Polomis nogu (ne daj boze) iz svog dzepa placas.

Nasao sam se u pitanju jer sam ja godinu dana radio na (ajd ne skroz ali...) na crno. Posle toga 6 meseci za staz. Kada sam otisao odatle isao sam na par intervijua. U CV-u sam svo to iskustvo naveo u toj firmi (naravno dobio sam preporuke iz te firme kad sad otisao), zajedno sa listom opisa na cemu i kakvim projektima sam radio. Sa kojim tehnologijama sam upoznat i koje poslove mogu da obavljam. Firma za koju sada radim me je propitala prvo o svemu sto sam naveo u CV-u, a onda sam ispitan o necemu sto je vezano za njihov posao. Nakon intervijua su odlucili odmah da me zaposle i dobio sam posao sve sa stazom u startu sto mi se naravno odmah svidelo :). Pre toga bio sam u par firmi, koje sam ciljao jer sam bio 2 meseca bez posla pa sam otisao sta bude, bude. Posto nisam iz Java sveta na tim intervijuima sam propao, naravno. Nisam lagao u CV-u ali sam hteo da probam. Rekao sam da znam osnove Jave, nakon cega su krenula ispitivanja na koja naravno nije bilo mnogo pametnih odgovora :)


Ozbiljna firma, kada dobije 'papir' ako je zainteresovana za nekoga lako moze da kontaktira tu firmu i dobije informacije. Vidjao sam ovo :)

Toliko od mene

Za zdravstveno mozes da se prijavis kao "samostalni uplatilac". Trenutno je 2000din mesecno za nosioca osiguranjja (samim tim su ti osigurana i deca i eventualno supruga ako je nezaposlena)
Za penzionio isto mozes da se prijavis u PIO kao samostalni upaltilac i da izaberes po kojoj osnovi zelis da placas. Trenutno je za 4-i stepen oko 7000din mesecno.

Oba ova iznosa se uskladjuju sa inflacijom na 3 meseca.

Ja bih izabrao veću povišicu zato što smatram da ukoliko Srbija u narednih 5 godina ne postane kolonija Japana ili neke druge jednako ili više stabilne države, koja bi ozbiljnom diktaturom ovde pokrenula/razvila kakvu-takvu privredu, da će se obrazac društvenog delovanja karakterističan za poslednjih 20 godina ponavljati u nedogled, odnosno sve dok se situacija bukvalno ne poistoveti sa dosetkom o broju Srba ispod vrbe ili jestivim korenjem.

Uostalom, sve i da državni penzioni sistem preživi sledećih 30-40 godina, pitanje je po kom kursu će država tvoje uplaćene dinare računati kada se definitivno pređe na € ili $, jer ti za penziju uplaćuješ valutu kojom stvarno nigde ni kurton ne možeš da kupiš. Godišnja devalvacija Dinara od 14-15% je definitivna bar za narednih 5 godina. Na sve to, dodatni je rebus koliko će današnje sume stranih, takozvanih stabilnih valuta vredeti dok stigneš do penzije. Kao što je svačiji deda nekada na poslu "kičmu ostavljao" za 20 dinara, a danas ljudi tresu sline u novčanice tog apoena.

Pitanje 2. bi za mene bilo samo razlog više da prihvatim veću platu, jer ni ovdašnje legalno uglavnom nema veze sa mozgom, a u civilizovanom svetu je uglavnom neophodno da pokažeš konkurentno znanje, dok nekakvim štambiljem, posebno ako je stavljen u "evropskoj Etiopiji", uglavnom možeš da se obrišeš.

Matematika je jednostavna; 150 eur mesecno za doprinose to je oko 1800 eur godisnje. Ako sam uplacujes zdravstveno osiguranje 2000 din mesecno, tj. . 24k dinara godisnje, trebalo bi da ti u novcaniku ostane oko 1550 eur godisnje. Za 40 godina staza ostalo bi ti oko 62k eur ustedjevine. Sa tim novcima sigurno bi imao ili bolji kvalitet zivota za vreme svog radnog veka (porodicni godisnji odmor na moru svake godine) ili da kupis neki stan pa da ga izdajes i u penziji da zivis od kirije oko 200 - 250 eur.
Ako nekim slucajem ne docekas penziju bar si porodici ostavio taj novac ili stan, a ako uplacujes penziono tvoja porodica ostaje bez svega toga.
Trenutno prosecni zivot muskaraca u Srbiji je 71 godina zivota a minimalni broj godina za odlazak u starosnu penziju je 65 godina starosti sa tendencijom jos veceg pomeranja te starosne granice.

Ako planiras odlazak u inostranstvo tesko da ce ti penzioni staz ostvaren ovde biti od bilo kakve koristi pri racunanju osnovice za penziju.

O radnom iskustvu su ti pisali vec i kako to proveravaju u inostranstvu, papir je skoro bespotreban, vazno je ono sto znas da radis i dokazes da znas.

Državna penzija je generalno veoma velika prevara, ali pošto se obavlja na nivou države, onda nikom ništa.

Evo naprimer jedna najprostija računica. Trenutni minimalni doprinosi u Srbiji su 35 evra mesečno. Minimalna penzija je 105 evra. Da pretpostavimo da će sve ostati tako u narednih 54 godine (worst case scenario), i da prosečna starost odlaska u penziju je 60 godina, sa 40 godina staža, pri čemu je prosečna očekivana starost 74 godine kako kaže wikipedia.

Ako uzmemo da je godišnja kamata na uplaćen novac samo 3%, i godišnje u fond uđe 420 evra (12 meseci x 35 evra), nakon 40 godina u fondu će biti oko 32.000 evra, međutim kako se novac ne isplaćuje odjednom već u narednih 14 godina, ostatak će prikupiti još kamate tako da je ukupan fond za isplatu kada se preračuna u tih 14 godina kamate na ostatak oko 40.000 evra.

Kada se taj fond podeli na 14 godina (prosečan broj godina koji penzioner prima penziju), i kada se to podeli na 12 meseci svake godine, dobijamo penziju od 238 evra. Kada tih 238 evra uporedimo sa 105 evra koliko država trenutno isplaćuje može da se shvati magnituda te prevare. I to je bez svih otežavajućih okolnosti po PIO fond, gde je u realnim uslovima ta penzija veća bar za 50% kada se dodaju svi drugi uticaji.

Sa druge strane ako neko ode u starosnu penziju sa 65 godina, imaće 15 godina staža i na osnovu njegovih uplata trebao bi da dobije penziju od 91 evro a dobijaće 105 evra, što je da kažemo i realno.

Dakle zaključak je da se isplati uplaćivati samo 15 godina staža, ostatak raditi na crno i uplaćivati u privatni penzioni fond.


Plus jedan mali obrt, kada bi se tih 35 evra mesečno uplaćivalo u privatni fond sa godišnjim prinosom od 4.5% (solidan prinos, ali ostvariv) nakon 40 godina uplate i 14 godina isplate (isti parametri kao i za državnu penziju), iznos mesečne penzije bi bio 356 evra.

Državna penzija ima i svoje prednosti. Ne postoji vremensko ograničenje već se prima doživotno. Fond ne može da se istopi pošto ne postoji. Sigurnost je to što zavisi od proseka u privredi i nataliteta a ne od nekog fonda. Naravno da ne treba zavisiti samo od državne penzije već treba kombinovati sa drugim vidovima ulaganja/štednje.

"prosečna starost odlaska u penziju je 60 godina, pri čemu je prosečna očekivana starost 74 godine kako kaže wikipedia"
Da ali to za zene !
Za muskarce je starosna granica odlaska u penziju min. 65 godina, a prosecna ocekivana starost 71 godinu (prema toj istoj wikipediji) !
(prvi podatak je ukupno prosecno, za muskarce pratiti srednji podatak, treci podatak je za zene; en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_life_expectancy )

Sto se tice tih privatnih penzionih fondova oni se uglavnom prave smisljeno tako da bankrotiraju u nekom trenutku i da oni koji su uplacivali ostanu bez svojih penzija. To je jos jedan od primera demagogije prema sirokim narodnim masama. Cist primer K401 fonda u americi. Osim toga postoje i dokumentarni filmovi onog americkog novinara o tim manipulacijama americkih socijalnih i penzionih fondova i to je ono sto i mi mozemo ocekivati ovde, jer u svemu kasnimo za amerima ovde nekoliko godina. Ono sto se tamo desavalo pre nekoliko godina sada se primenjuje ovde a i drugde u svetu.

_{[Ovu poruku je menjao serviser terenac dana 08.01.2011. u 13:34 GMT+1]}

Za tih 150 evra mesečnog "viška" kupuj zlato.

Zar to nije ilegalno?

ok je sve to sto pricate, i sve to ima smisla. Ja bih recimo uzeo tu povisicu, a bez da me prijavi, ali postavlja se drugo pitanje, ono o kome smo slabo diskutovali - da li ce to imati nekih ogranicenja i teksoca kasnije pri promeni posla i zaposljavanju, jer se nisam vodio kao radnik, nema me u nikakvoj evidenciji, a samim tim nemam ni iskustvo ??? (ovo je i za domace i strane firme pitanje)

Evo ja ću da se osvrnem na taj deo, pošto imam poprilično iskustva sa odabirom kadrova, što u firmama u kojima sam radio, što u svojoj firmi. Mada, moraš imati u vidu da nije svaki poslodavac isti i da ne koriste svi iste metode prilikom odabira kandidata.

Dakle, postupak je otprilike sledeći. Stignu mejlovi sa CV-om, te se onda odradi preliminarni pregled i eliminisanje neodgovarajućih CV-ova. Dakle, svi oni koji izgledaju nerealno (tipa čovek napiše da je ekspert za 20 programskih jezika, da se razume u ekonomiju, politiku, popravku automobila, krečenje kuće, međunarodni terorizam i da ima 20 godina iskustva u svemu tome, a isti kandidat ima nepunih 25 godina starosti, itd.), zatim oni koji su preopširni (tipa čovek konkuriše za mesto .NET developera sa akcentom na VB i C# i MS SQL Server, a on nabroji 20 programskih jezika, u listu firmi u kojima je radio navede i svaku bakalnicu u kojoj je radio kao klinac, navodi sve hobije kojima se bavi, a pola njih nema veze sa programiranjem, i slično), jer mi to govori o kandidatu da ima problem da se skoncentriše na suštinu posla na koji konkuriše i na osnovu toga prilagodi CV, nego šalje generički napisan, pa ako ga prime, prime, i tako još par nekih sitnica. Ono što preostane se onda detaljnije pročešlja i nekoliko najkvalitetnijih se pozove na razgovor, a prednost imaju oni sa iskustvom, mada ja uvek volim da uvrstim i nekoga bez iskustva, jer ponekad je pogodniji kandidat neko ko nema iskustva, ali ima veliku želju da radi, uči i napreduje, nego neko sa iskustvom, ali ko misli da je zbog tog njegovog prethodnog iskustva on neko mudo i da su svi dužni da mu titraju...

Sve se to utvrđuje na pomenutom razgovoru, odnosno intervjuu za posao. E sad ide bitan deo, mene apsolutno ne zanima da li je ovaj što je naveo da ima iskustvo radio na crno ili belo, već me isključivo interesuje da li to iskustvo vredi nečemu, a to se u principu vrlo lako otkrije razgovorom i testovima. Na primer, jedno od pitanja mi uvek bude "Navedite mi barem 5 projekata na kojima ste radili i probleme na koje ste nailazili prilikom rada na tim projektima". Pa, ako čovek krene da zamuckuje, pravi preduge dramske pauze i slično... vidi se da je lagao što se tiče iskustva i da pokušava da složi priču u glavi. Ako čovek nabroji nekih 5 uobičajenih projekta i kaže da nikakvih problema nije bilo i da je sve završeno u roku, opet laže, jer ne postoje projekti na kojima u ovom ili onom trenutku ne dođe do nekih problema i zastoja. Naravno, ne uzimam to zdravo za gotovo i zamuckivanje ne smatram apriori kao pokušaj laži, već se to može smatrati i nekom tremom, ali se to dalje da proveriti praktičnim i teoretskim testovima... recimo, zada se par problema iz realnog života koji će ga čekati na radnom mestu na koje konkuriše i traži se od kandidata da ih reši na najbolji način. Tako se vrlo brzo otkrije da li neko zaista ima iskustvo koje navodi u CV-u i da li to iskustvo vredi ičemu. Naime, stvar je u tome da meni nečiji radni staž ne znači ništa. Može neko da ima 5 godina radnog staža, ali da je taj staž ostvario tako što je svaki dan dolazio na posao i hvatao krivine, pijuckao kaficu, čitao novine... Tako da, to što je neko radio na belo, pa mogu da proverim da li je zaista radio toliko dugo koliko navodi, ne znači mi apsolutno ništa dok to ne proverim testovima, a nakon provere testovima, ako se kandidat pokaže kako treba, zabole me dal je radio na crno ili belo i u kojim firmama.

Takođe, gotovo nikada ne kontaktiram bivše firme da pitam za kandidata, osim ponekad i to samo ako se radi o velikim i poznatim firmama čije mi mišljenje nešto znači. Ali mi ne pada napamet da kontaktiram neki Đoka Soft iz donjeg Sumrakovca, jer nemam načina da proverim da li se radi o nekoj ozbiljnoj firmi ili nekoj šupi u kojoj je kandidat radio kao nosač bureka, niti mogu da znam da tu firmu ne drži neki kandidatov rođak, prijatelj, komšija, šurak... koji će ovog da nahvali samo tako. Merodavniji su mi moji testovi u svakom slučaju.

Dakle, ne verujem da će ti nedostatak radnog staža praviti bilo kakav problem, ukoliko konkurišeš u nekoj iole ozbiljnoj firmi, sve dok iza tog iskustva možeš da staneš praktičnim primerima i znanjem. A što se tiče konkretno penzije, ne bih se ja mnogo oslanjao na tu neku državnu penziju, već ćeš mnogo veću sigurnost iumati ako ulažeš u privatne fondove, uplaćuješ životno osiguranje, štediš u banci i slično. Tako da, rad na crno je svakako bolja opcija. Jedini je problem što je prijava radnika zakonska obaveza, pa ako vas navataju možete imati problema i ti i poslodavac.

Ko da ga nahvata?
Pa ne mogu ove što rade na otvorenom (u kafićima i prodavnicama) da navataju a ne njega zvučenog u nekoj kancelariji. Majicu da nosi sa " RADIM NA CRNO" neće ga niko dirati.

Pa činjenica je da dosta ljudi radi na crno i da je to teško provaliti, pogotovo ako postoji uzajamni dogovor između poslodavca i radnika, pa ako naleti inspekcija... ovaj uvek može da kaže da je svratio na razgovor za posao ili je eto dobar drugar sa poslodavcem, pa je došao da vidi kako izgleda kancelarija. Jedino ako neko prijavi, pa onda na osnovu te prijave, mada i to može da se eskivira. Ja samo kažem da ta mogućnost postoji i da se u tom slučaju plaća kazna. Mnogi godinama rade i ne plaćaju porez i još ih nisu navatali, pa šta sad, jel to znači da je utaja poreza legalna radnja ?

Inače, da se ja nešto pitam, to ne bi trebalo da bude ilegalno, mislim na rad na crno jel, već bi rad na crno trebalo da bude normalna stvar, tj. trebalo bi da bude na radniku da sam izabere da li će da radi na belo i da mu poslodavac uplaćuje sve dažbine i da mu se da neto plata ili hoće na crno, pa da mu poslodavac isplaćuje bruto platu, a da na radniku bude da plati porez (kao obavezno), a po želji i doprinose, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, itd. Naravno, u tom slučaju, ako ne plaća, nema prava da traži od države da ga besplatno leči i da mu obezbeđuje penziju i šta ti ja znam. Isto tako bi trebalo ukinuti i biroe rada, kako bi se onemogućili prevaranti koji hoće i jare i pare. Problem sa današnjim radom na crno je upravo u tome, čovek se prijavi na biro i preko njega ostvaruje besplatnu zdravstvenu zaštitu, a vamo radi na crno i sav novac zadrži za sebe, dok mu drugi plaćaju lečenje. No, da ne idemo previše u offtopic.

Pa u ameriki ti je tako, pa 50 miliona ljudi sebi ne moze da priusti zdravstveno a poslodavci tipa walmart i slicni masovno koriste nedostatak te obaveze da spuste operativne troskove na teret zaposlenih. Nije ni to resenje.

Ne znam odakle ta cifra od 50 miliona, al nebitno. Ako je to tačno, onda to samo znači da ti ljudi ne umeju da optimizuju potrošnju ili da žele zdravstveni paket koji ne mogu da priušte. A drugo, ne vidim kako nepostojanje te obaveze omogućava firmama da spuste operativne troškove na teret radnika. Firma kao firma ima određen iznos koji može da izdvoji za neko radno mesto. Ako je taj iznos 30.000, onda firma može da izdvoji 30.000 za to radno mesto i to je to. A da li će firma da plati svih 30.000 radniku ili će deo da da državi, a deo radniku, firmi je svejedno. Ako misliš na to da će u slučaju nepostojanja obaveze firme tu platu od 30.000 spustiti na 15.000 bruto, a radnik nek se snalazi, pa može, ali radnik nije u obavezi da prihvati te uslove. Ako neko prihvati, znači da mu je prihvatljivo da zaradi toliko neto za uloženi rad. Bolje i to nego da bude bez posla, jer je država odlučila da veštački poveća tržišnu vrednost radnika.

To nije tacno, posebno za retail, tu je radna snaga direktan operativni trosak i direktno opterecenje na cenu robe i u retailu se najvise i desava povecanje konkurentnosti kroz eksploataciju radnika jer je ta radna snaga uglavnom nemarketabilna. I radnik naravno nije u obavezi da prihvati, moze da ne radi, logika nije sporna, ali je rezultat toga da 1/6 nacije nema ni osnovno zdravstveno osiguranje. Nisam to izmislio sigurno, to je cak i zvanicna cifra i cesto se i pominjala u poslednje vreme kad se vodila debata oko uvodjenja obaveznog zdravstvenog osiguranja. Obavezno zdravstveno dize cenu rada za poslodavca ali je dize uniformno na celom trzistu i pogadja svu konkurenciju isto.

Neo-liberalni kapitalizam je zgodan za excel tabele i lak je za spoznaju ali na duze staze vodi ka alijenaciji stanovnistva. U ne tako davnoj istoriji takav sistem je pomogao koministickim pokretima da uspostave svoje uporiste medju radnicima sto je na kraju dovelo do potpunog gubitka i kapitala a nekima i zivota.

Ne kažem da si izmislio cifru, ali evo upravo si promenio iskaz. Prvo si rekao da 50 miliona ne može da priušti zdravstveno, a sada kažeš 50 miliona nema zdravstveno. Postoji velika razlika između nemati i ne moći priuštiti nešto. Neki ga možda nemaju zato što smatraju da im ne treba, već ulažu u banku, životno osiguranje, posao, a u slučaju da im zatreba zdravstvena usluga, platiće kešom. Jeste, to je manje para u fondu za zdravstvo, ali to se to može nadoknaditi novcem od poreza, koji se ionako ne koristi ni za šta pametno, pa bi države morale malo da optimizuju troškarenje i novac koji inače ide socijalnim slučajevima koji zapravo nisu socijalni slučajevi prebaci u zdravstveni fond. Plus, što bi se takvom politikom povećao broj zaposlenih, pa bi i novca od poreza bilo više.

Ne utiče samo na firme, nego i na radnike, jer su obavezni da plaćaju uslugu koju možda neće ni iskoristiti. Po meni, ljudi trebaju da imaju izbor koliki rizik žele da preuzmu i na koji način i da li žele da se osiguraju. Pa tako, ako hoće da ostvare sigurnost time što će da plaćaju zdravstveno, neka to i urade, ali treba da imaju izbor da taj novac štede u banci ili kroz životno osiguranje i da ga iskoriste isključivo u slučaju potrebe ili mogu da izaberu i da nemaju nikakvo osiguranje i nikakvu štednju, pa u slučaju potrebe neka uzmu kredit ili neka se snađu na drugi način. Poenta je u slobodnom izboru, a ne dozvoliti državi da donosi izbore umesto tebe, jer ti bi bolje od države trebao da znaš šta tebi lično odgovara. Oni koji to ne znaju, njima treba dodeliti zakonske staratelje i ne pustati ih na ulice bez pratnje.

Kada se previše toga prepusti državi, onda imaš ono što se radi u USA (oduzimanje dece, zato što se slikanje dece prilikom kupanja smatra potencijalnom pedofilijom) ili ono što imaš u UK (kamere na svakom ćošku).

Da ne mešamo sad babe i žabe. Pričamo o nekom drugom vremenu. Komunizam je zaživeo u vreme kada su države bile jače od privatnih kompanija. Uglavnom se najviše primio nakon II sv. rata kada su kompletne privrede većina zemalja u Evropi bile totalno uništene, pa komunjarskim pokretima nije bilo naročito teško da sve to nacionalizuju i sprovedu diktaturu. Danas je situacija malo drugačije i države zapravo mnogo više zavise od kompanija, što i jeste poenta kapitalizma, a posebno liberalnog... da država prestane da bude nekakva vlast, nego da bude servis građana, a da se moć prebaci na same građane, odnosno društvo.

samo da napomenem, ovo nije tacno
u nsz napomenu da vise zdravstveno nije vezano za nsz i da to moras sam da resavas kako znas i umes (moze se desiti i da ne placas nista, a mozda i placas oko 2000 dindzi)
izmedju ostalog,traze prosek plata zaposlenih u kuci (sto je bzvz,al ajd)

i vi odoste predaleko od teme

@MarkoL Lepo je to kad radnik ima izbor, ali sta kada neko ko nije uplacivao penziono, socijalno ne moze vise da radi ili se razboli? Pustices ga da umre? Ne nego ce mu drzava platiti lecenje ili socijalnu pomoc, odnosno svi mi iz poreza. Zato i treba da postoji obavezno socijalno(penziono, sta vec) i zdravstveno, da neki ne bi mogli da se grebu o ostale.

_{[Ovu poruku je menjao the_tosic dana 09.01.2011. u 13:08 GMT+1]}

Pa ništa, ako neko nije uplaćivao socijalno i zdravstveno, nije napravio polisu životnog osiguranja, nije uplaćivao u privatne fondove, nije investirao novac, nije ostavljao nešto sa strane u banci... taj je preuzeo veliki rizik, pa neka trpi posledice toga. Neka proda kuću ili neku drugu imovinu ako nema kuću, neka uzme kredit u banci, neka se pozajmi od rođaka... Poenta je upravo u tome da se ljudi nateraju da razmišljaju o svojoj sigurnosti i da učine nešto po tom pitanju na vreme. To bi na duže staze dovelo do toga da ljudi mnogo više paze na sebe i da mnogo manje zavise od države, pa samim tim i da manje zavlače pare u tuđe džepove. A ovako, kad država brine o tebi, ti se opustiš, raduckaš nešto na crno, troškariš... pa kad dođe do problema... lepo blokiraš ulice ili sečeš prste i tražiš od države da ti reši problem, što obično podrazumeva zavlačenje ruke u džepove ostalih građana koji su razmišljali o tome na vreme. I što je najgore, to obično i prođe.

@Marko_L potpuno si u pravu sto se tice socijalnog osiguranja, mada i sam ne mozes zmuriti kad vidis kako ga odgovorni unistavaju i kako se na preglede ceka mesecima a medicinski dijagnosticki aparati miruju nocu. Mnogi bi cak i nocu dosli na preglede samo da budu pregledani. Ovako zdravstvena zastita nam je svedena na osnovno zdravstveno lecenje a za sve ostalo idi snadji se ... ponudi nesto ispod ruke ili plati privatniku. Zasto je to tako ? Drzava je izgubila poverenje kod gradjana na svakodnevnim primerima u praksi i toga smo svi svedoci.
Pored svega toga pristalica sam da se placa socijalno osiguranje (zdravstveno)
Protivnik sam placanja penzionom fondu jer nije onako kako je bilo kad su nasi preci gradili penzioni fond. Pogledaj sta drzava radi ! Pokusavaju prvo da rese socijalni problem nezaposlenosti i poguraju narod u penziju a sad neznaju sta da rade sa tolikim brojem penzionera pa pomeraju granicu za odlazak u penziju tako da penzija i to da ce mo je docekati deluje kao misaona imenica. Drzava je izgubila poverenje kod gradjana po pitanju penzionog fonda i to je jednosmerna ulica bez povratka. Pitanje je samo koliko dugo ce se uopste odrzati penzioni fond pre nego propadne.
Po mojoj proceni i mom misljenju sve se to smisljeno odigralo radi rasprodaje imovine penzionog fonda gde se onda pojave neki koji se obogate preko noci. Uostalom sta su uradili sa dosada rasprodatim preduzecima ? Dal osetis bilo kakvu korist od toga ? Ja samo primecujem da su pojedincima drzavne plate mnogo iznad proseka, a to je palo na teret svih nas, mozda je to teze nego ovo sto ti navodis kad neki bolesnik padne na teret svih nas.
Drzava postavlja direktore po drzavnim firmama po partijskom principu i ti pojedinci imaju velike plate. A dal su ijedno od tih preduzeca izveli iz gubitaka ili su ih rasprodali ? Ili su sve to smisljeno odradili ili su ti pojedinci ipak bili nesposobni za dodeljene im funkcije. Ako su se pokazali nesposobni onda ne treba da menjaju fotelju jer ce najverovatnije i u toj drugoj fotelji biti nesposobni.
Drzava je izgubila poverenje gradjana i sad se ono malo poverenja zasniva na nemanju alternative. Isto tako i za socijalno osiguranje (zdravstveno) trenutno nemamo alternative mada nam polako nude da cemo moci da se lecimo i po privatnim klinikama na osnovu obaveznog socijalnog osiguranja.
Sto se tice penzionog osiguranja tu ipak imamo alternativa vise od jednog, mada su po mom misljenju vecina od ponudjenih fondova zasnovani da postanu prevara mada to nemogu dokazati al ako se ispostavi kao tacno za mnoge ce tada biti vec kasno.
Ne verujem da nesto moze da se promeni u skorije vreme na sadasnjim osnovama.
Ajnstajn: "Problem ne mozete resiti ako ga pokusavate resiti istim nacinom razmisljanja koji vas je i doveo do problema."

Ja iskreno verujem da svi honorarci i oni koji imaju opciju da biraju da li hoće ili neće da im bude uplaćivano državno penziono, treba to da odbiju, i da izdvajaju četvrtinu svog mesečnog prihoda u banku. Reoročavati iznos svake godine, i, radi sigurnosti, staviti sredstva u 3-4 različite banke. To će vam definitivno obezbediti bezbrižnu starost (npr uplaćivanjem samo 100 evra mesečno, u prosečnom radnom veku od 35 godina, na kraju bi ste akumulirali sumu veću od 100.000 evra).

Kad dođe starost, živite samo od godišnje kamate, a ovaj novac da ostavite u amanet npr. unucima...

Marko_L:


Koliko sam skapirao ti si poslodavac, imas firmu i zaposljavas ljude tako da iz tvog ugla ovo deluje OK, ali je zapravo veoma pogresno i opasno.
Zasto?
Najpre zato sto zakon kaze da moras da prijavis radnika i placas sta vec treba da se placa. Dok sam jos bio tu u Srbiji, radio sam, bio prijavljen, ali ne na pun iznos, sto je opet vrlo pogresno. Jasno je da poslodavci hoce da ustede novac, ali ciji novac oni stede? Svoj, ili tog radnika koga su zaposlili? Kako ce na primer taj koji nije prijavljen da uzme kredit u banci ako mu zatreba, kako ce da dobije vizu ako hoce da putuje negde, kako ce da se leci ako se nesto ozbiljnije razboli... i na kraju od cega ce da zivi kada mu dodje vreme za penziju?

Trziste rada u Srbiji za progamere je i dalje slabo i to je jedini razlog zasto se ovakve pojave i dalje desavaju. Da ima velike potraznje za ljudima, onda bi se firme utrkivale, ne samo koja ce da da vecu platu, nego i koje benefite pored te plate.

Postavljacu teme, jasno, preporucujem da izabere opciju gde je prijavljen.

@smark

Posto vidim da vise nisi u Srbiji, tebaju mi neke informacije.

Kada si konkurisao za posao u inostranstvu, da li su ti bili potrebni papiri da si radio negde, u nekoj firmi ? (mislim na papire kako bi mogao da dokazes da si bio u radnom odnosu, tj. da li ti je bilo od koristi to sto si bio prijavljen i radio na "belo")

Predpostavljam da nije dovoljno da samo kazes "e, ja imam radno iskustvo u toj oblasti", verovatno moras da dokazes nekim dokumentom to ?

Naravno, oni kroz razgovor te provere i vide da li si lagao i lazirao papire (ako te pozovu na razgovor). I zanima me, ako znas, kakva je potraznja za programerima u inostranstvu? Zanimam me c#, ali ako se ukaze prilika za neki drugi jezik, boze moj, nije frka.

I da i ne. Zavisi, od firme do firme. Ja sam od kako sam dosao u Prag radio u jednoj firmi. Oni mi nisu trazili potvrde od prethodnih poslodavaca. Ali, desio se slucaj da sam dobio dosta bolju ponudu za posao (tada). Posle 3-4 kruga ispitivanja uradili smo ugovor o radu s tim da ce ta nova firma da uradi background check. Oni su stvarno i uradili. Proverili su sve poslodavce, fax i ko zna jos sta. Na kraju je ispalo da sam ipak ostao u prvoj firmi jer su hteli da me zadrze, tako da mi rezultati tog background check-a nisu poznati.

Sto se poslova tice, mislim da je ovde u Pragu sada situacija dosta dobra. Ima dosta ponuda. Uglavnom se trazi da zaposleni ima ili EU pasos, ili vec uradjene papire, ali u nekim slucajevima su spremni i da to urade za tebe.

ok, hvala smark :)

Ja sam i poslodavac i radnik u isto vreme, jer sam otvorio agenciju iz radnog odnosa, pa posmatram iz oba ugla, ali kada kažem da je bolji rad na crno, to više pričam iz ugla radnika, nego poslodavca. Kao poslodavcu, potpuno mi je svejedno da li će radnik raditi na crno, jer ja za svako radno mesto imam procenu koliko mogu da izdvojim za njega, a da li će sav novac ići radniku ili će deo ići državi meni ne čini nikakvu razliku. Sa druge strane, kao radnik, ja bih radije da dobiem više novca, platim porez, a ostalo razdelim po sopstvenom nahođenju, dakle, koliko ću na štednju, koliko u osiguranje, itd. E sad, ja lično ništa ne radim na crno, jer ne želim da rizikujem kazne i tako to, već gledam da sve radim strogo po zakonu, ali ne mogu reći da mi to odgovara.

Sve ovo što si pomenuo je ok, ali sve je to rešivo. Na primer, zdravstvene usluge. Ne znam kada si ih poslednji put koristio u Srbiji, ali za bilo kakve analize, snimanja, preglede... može da se čeka i mesecima, tako da hteo ne hteo, u slučaju da je nešto hitno, svakako moraš da odeš kod privatnika i platiš. Što se tiče vize, ne verujem da je njima bitno da imaš novac u banci, obično ti traže da imaš određeni iznos za svaki dan boravka u nekoj zemlji, a taj iznos možeš da imaš i u kešu. Što se tiče penzije, ako se oslanjaš na državu džaba si krečio. Bolje je uložiti novac u životno osiguranje, banku, investirati negde. Evo, ja na primer imam 2 polise, a planiram da se osiguram na još veći iznos čim primanja to budu dozvolila. Da radim na crno, imao bih odmah za još jednu polisu, a ovako moram da se zadovoljim sa dve, ali dobro, biće. Takođe planiram da investiram novac i u neke druge stvari, a kasnije i da oročim nešto u banci, itd. U svakom slučaju, samo od ovog osiguranja koje plaćam, ako se ništa u međuvremenu ne promeni, imaću dobrih 50.000 evra kada istekne period osiguranja, što je sasvim dovoljno za par godina lagodnog života, a u međuvremenu ću uplatiti još koju polisu + ostale investicije, trebalo bi da imam prilično udobnu starost ako je doživim :) I što je najbitnije da ne zavisim ni od koga, ni od države, ni od broja zaposlenih, ni od propalog penzionog fonda. Na stranu što uopšte ne planiram da idem u penziju. Mislim, jednostavno ne mogu da zamislim sebe kako šetam parkovima, ranim golubove i igram šah sa ostatkom gerijaterije, tako da ću gledati da radim dok god me mozak služi :) Jedino to za kredit može da bude problem, ali i to može da se reši... uvek možeš da daš nešto pod hipoteku ili da se dogovoriš sa poslodavcem da te prijavi na neko vreme dok ne ispuniš zakonske uslove da možeš da uzmeš kredit, a posle se vratiš na crno. Banku uopšte ne interesuje da li ti imaš posao ili ne, sve dok uredno plaćaš rate.

Dakle, kako god okreneš, svakom građaninu je mnogo bolje da se osloni na sebe nego na državi, jer on sigurno sebi misli bolje nego što mu misli država. Nažalost, po trenutno važećim zakonima to nije moguće, te iz tih istih zakona sledi da država ipak zna bolje od tebe šta je dobro za tebe, što je meni lično nezamislivo, ali dobro, niko ne tvrdi da je ljudska vrsta nešto preterano pametna :)

Ne znam koliko je pametno ne biti zdravstveno osiguran. Ukoliko ti, ne daj bože, zatreba bolničko lečenje, koštaće te ko đavo. Uglavnom u Srbiji nema privatnih bolnica i kliničkih centara koje mogu da pariraju državnim bolnicama. Ko ima para platiće pregled kod privatnog lekara, i razne analize, ultrazvuk i slično radi dijagnoze. Ali kad dođe do samog lečenja još uvek je državna bolnica nezamenljiva. Mislim da je sadašnje stanje zdravstva kada plaćaš državno osiguranje a privatnog lekara po potrebi najefikasnije. Kada bi se privatno i državno integrisalo u neki oblik plaćanja zdravstvenog osiguranja, povećalo bi se čekanje za razne analize i u privatnim ambulantama.

@Marko_L
Ne bih se bas slozio sa svim sto si rekao. Jasno je da je tebi sve jedno da li ce tvoje pare koje isplacujes radnicima da idu na njihovo osiguranje, ili direktno cela suma njima u dzep. Stvar je da, kao sto sam vec rekao, trziste rada je nikakvo i onda umesto da radnik bude zadovoljan sa platom - porezi i doprinosi, on radije bira da radi na crno kako bi dobio vise para. Jer mu onaj prvi iznos nije dovoljan za zivot. Shvatam da mnogi poslodavci i da hoce jednostavno nemaju da plate radniku neku normalnu platu i eto problema.

U vezi zdravstvene zastite. Tacno je da je zdravstvo kilavo, ali zasto je kilavo? Mozda zato sto svi rade na crno i ne uplacuju to osiguranje, tako da zdravsto ne moze da se oporavi? U svakom slucaju, moze da se desi da ti nekada zatreba lecenje koje kod privatnika ne mozes da priustis tako da je drzavno osiguranje jedini izlaz. Iz tog razloga se ne slazem da covek bude neosiguran.

Vize, na primer za putovanje u USA i te kako traze potvrdu o zaposlenju, cak i uvid u racun u banci za poslednjih x meseci. Tako da mogu i da provere da li ti ta plata koju ti je poslodavac naveo u potvrdi o zaposlenju zaista tacna.

Za kredit, ne znam kako funkcionise u Srbiji (nikada nisam uzimao kredit), tako da je mozda i moguce da budes prijavljen neko kratko vreme i na osnovu toga apliciras za zajam.

Sve u svemu rad na crno je dobar na kratke staze, ali ubitacan na duze vreme, kako za pojedinca tako i za drustvo. Ali, da kojim slucajem dodjem u situaciju da mi se za platu ponudi neka crkavica i da to moram da prihvatim, svakako da bih radio na crno do prve bolje ponude.

Od "programeri i radni staž" stiglo se do rada na crno u zdravstvu. Još evo da trolujem malo sa "a ni advokati ne plaćaju porez, svi su paušalci" i može moderator da izdvoji u novu temu "Šta je trulo u državi Dan..., mislim Srbiji"