[ Stefan Markic @ 21.03.2011. 09:38 ] @
Citat: Beograd -- Ekonomista Miodrag Zec kaže da se ne zna ko više kuka, najbogatiji ili najsiromašniji, i dodaje da nećemo izaći iz krize dok radikalno ne remontujemo državu.  On naglašava da smo "mi nedovršena država jer zidamo kuću veću od one koju možemo da napravimo. Imamo pogrešnu predstavu o sebi, patimo od manije veličine". "Pogledajte samo naše selo, svaki drugi zaselak ima kuću od 300 kvadrata, ali neomalterisanu, bez struje...", navodi Zec. "I onda ceo životni vek provede u daščari kraj te kuće. Može li ta kuća da ima 50 kvadrata, ali da bude završena, udobna, u cveću? Može, ako se promeni vrednosti sistem", dodaje on. Miodrag Zec naglašava da je zabluda teza privrednika da zaslužuju veću pomoć države jer su oni ti koji pune budžet. "Pa ne puni duvanska industrija budžet sa 10 odsto, već mi koji pušimo! Državnu kasu pune građani Srbije, potrošači. Ne zapošljavaju biznismeni zato što vole radnike, već zato što drugačije ne mogu ništa da zarade. To ne znači da preduzetnička klasa nema svoj značaj, ali interesi su ti koji su dominantni. Zato je mudra država i mudar ekonomski sistem onaj koji nas navodi da čineći najbolje za sebe činimo dobro i za društvo. A naš sistem nas navikava da otimamo jedni drugima", kaže on. Zec smatra da naši političari treba da izađu i otvoreno kažu u kakvom se teškom stanju nalazimo, da svi zasučemo rukave i počnemo da radimo. "Dešava se potpuno suprotno. Političari tvrde da smo lideri u regionu, a imamo najmanje plate, najveće nezaposlenost i inflaciju. Onda u krizi tražimo alibi za loš standard. U Crnoj Gori, od kada je kriza počela, plate su porasle za sto evra, a kod nas su za toliko pale", objašnjava on. On kaže da je "naš najveći ekonomski problem sistemski deficit koji se neprekidno kreira. Umesto da se on rešava, stalno se pronalaze načini kako da se minus pokriva. To ne može beskonačno da traje. S druge strane, politika konačno mora da bude personalizovana, moramo da znamo koga smo izabrali i ko treba da odgovara za neispunjena obećanja". Komentarišući to što poslednje ankete pokazuju da je poverenje u vlast u martu palo ispod 10 odsto, Zec kaže da "i redistribucija ničega ima svoj kraj". "Kao što sam već rekao, naši političari, ali i biznismeni, bili su orijentisani na stokove, da se dočepaju zemlje, zgrada, očekujući da će to drugima skuplje preprodati. Sad se ne zna ko više kuka - da li najbogatiji ili najsiromašniji. Ne zna se čije su suze vrelije. I razvija se patološka potreba da svi treba da budu sanirani. Pa ko će biti sanator?", pita se on.  Zec kaže i da još uvek nismo dotakli dno krize, jer srpska kriza ne može da se reši bez radikalnog remonta države i ekonomskog modela. "Može samo da se zatrpava spoljnim intervencijama kojih će biti sve manje i manje. Došao je đavo po svoje. Ovde se mora raditi više, a primati manje, i to neko mora da kaže", navodi on. Ima posla, nema sistema Zec kaže da nije tačno da posla nema jer je "Srbija zapuštena i tu ima mnogo toga da se uradi. Problem je što nema organizacije. Na primer, ovde se zakoni prave da bi se neko zaposlio, a ne da bi se poboljšao sistem. Recimo, zašto je važenje lične karte skraćeno sa deset na pet godina? Zato što je sada potrebno duplo više ljudi za taj posao! Danima vam mogu nabrajati slične, besmislene primere". "Moja sugestija ljudima na vlasti je da im je bolje da prionu na radikalne reforme, jer će i njima biti udobnije da vladaju u sređenoj, stabilnoj zemlji. Sada živimo u državi koja je u permanentnom vanrednom stanju, koja šlajfuje u mestu", kaže Zec. On objašnjava da "naš privredni motor troši energiju, zahteva neprekidne korekcije i popravke, a ne daje rezultate. Dodajemo gas, a idemo unazad. I, što je najgore, stvara se privid o bolu koji će doneti operacija koja se zove sistemske promene. A to je naš jedini izlaz. Ovde će biti strašno napeto ako se nastavi preraspodela manjka. Valjda će to konačno da shvate i oni koji vode državu". "Mora da se potpuno rekonstruiše sistem, to nije lako i biće sve teže što se više odlaže. Sada je Srbija pred izborom - da li će to učiniti organizovano, na trasi radikalnih promena i brzog ozdravljenja, ili će tonuti u agoniju, gangrenozno stanje, sve dok ne ostane nijedan zdrav organ naše privrede", kaže Zec. Profesor Zec kaže i da ga zabrinjava brzina zaduživanja, koja je tako dramatična da je postala vidljiva i alarmantna čak i onima koji dele službeni optimizam. 5. oktobar - polet, pa zastoj "Promene koje su izvršene 5. oktobra bile su samo površne i personalne, umesto da se ekonomski i politički sistem postavi na nove temelje. Zašto sve naše revolucije imaju polet, pa zastoj - od 1945. do 5. oktobra? Zato što idu na preraspodelu već postojećeg, a ne na stvaranje novog. Džaba se otimaš o bunar u koji voda više ne pristiže. To se desilo nama. Ovde se potpuno pogrešan signal šalje narodu, pa svi misle da će se u haosu snaći i oteti. A u opštem galimatijasu neće se oteti ništa osim sopstvene budućnosti", kaže Miodrag Zec. Govoreći o rekonstrukciji Vlade, Miodrag Zec kaže da ona "ima smisla kada je nešto već dobro postavljeno, pa eventualno poboljšavate dodacima i prepravkama. Problem, ne samo vlade Mirka Cvetkovića, već i prethodnih, jeste u tome što je sama konstrukcija loša. A onda svako renoviranje izaziva čitav niz troškova, a od toga se ne može napraviti stabilna građevina". Zec navodi da nije sporan spisak ciljeva, već činjenica da se u mnogim oblastima dešavalo potpuno suprotno od obećavanog i planiranog. On dodaje i dasu neki ciljevi potpuno nejasni. "Na primer, šta znači 'poželjna snabdevenost sa poželjnim cenama'? Za nekoga je poželjna i moguća cena krompira od 200 dinara, neko ne može da plati ni 20 dinara za kilogram", kaže on. Ipak, Zec napominje da iako je rekonstrukcija iznuđena politički, puna koncepcijskih, statusnih i personalnih ograničenja, "možda bi bilo dobro da Vlada u poslednjih godinu dana otalja to što može, ali da predloži promenu nekih kapitalnih stvari kojima će se pozabaviti sledeća vlada, pa da konačno počnemo da gradimo društvo na boljim temeljima". Miodrag Zec: Đavo je ovde došao po svoje |
