Svaki predmet izložen direktnom sunčevom zračenju se jako zagreje. Voda u crnom crevu ili vazduh u crnoj cevi - svejedno.

Ovo je sasvim OK, uz jednu nelogičnost: ekstremno komplikovano, zahtevno i zamorno spajanje praznih limenki. Sve se to može odraditi relativno jeftinim kanalizacionim cevima sličnog promera.
Oko efikasnosti ne treba gubiti reči: kad je sunčan i bistar dan ova naprava će puno energije da preda prostoriji. Jedini je problem što je malo takvih dana zimi.

@Java to mi je jasno. Čovek je koristio limenke pošto je hteo da ceo projekat prikaže kao sintezu korišćenja čiste energije, reciklaže otpada i sl...

Pretpostavljam da bih i ja iskoristio neke metalne cevi i obojio ih u crno, ko će se zezati sa ovolkim limenkama (a i inače preferiram staklenu ambalažu).

kad sam postavio pitanje najviše komentara sam očekivao na efikasnost sistema.
Citat sa kraja linkovane strane:
Nakon završene montaže kolektora na zid kuće, pri spoljašnjoj temperaturi od -3 °C iz solarnog kolektora je izlazilo 3 m3/min (3 kubika u minuti) zagrejanog vazduha. U kućnoj varijanti je korišćen ventilator veće snage od onog sa kojim smo vršili probu. Temperatura zagrejanog vazduha je išla čak i do +72 °C

Ovo mi zvuči malo neverovatno, ali ako je pri zimskom zubatom suncu, na recimo -5 moguće postići >30 stepeni onda je ovo potencijalno isplativa zanimacija.

Limenke i nisu neki problem. Sa društvom sam zarad ovog projekta ispio preko 200 limenki piva (0,5) i spojio sam ih u cevi od po 12 komada. Niti je teško niti koplikovano. Pogotovo ako voliš pivo
Što se tiče zagrevanja vazduha zimskim suncem, ne verujem da će biti nekih problema. Znaću tek sledeće zime mada sam bio u plasteniku u kome je bilo skoro 30 C dok je napolju bilo u minusu. Naravno vreme je bilo vedro. Zimsko sunce uopšte nije naivno
Što se tiče isplativosti, ovim sistemom se može samo uštedeti na grejanju a ne zameniti samo grejanje. Nećeš možda morati da greješ nekih 4-5 satj preko dana i to samo ako je vedar dan. Ukoliko se greješ na centralno ili na drva možda ušteda nije ni vredna pomena. Ali ako ti ovaj sistem dozvoli da u 10 ujutru isključiš grejanje i ponovo ga uključiš oko 15h... nije loše razmisliti... a tu je i ispijanje piva Živeli!

Iskoristivost ulaganja ja vrlo mala. kad se već daju pare za staklo i okvir, bolje ubaciti pločasti radijator i grejati sanitarnu vodu, pa bi i leti imali veliku uštedu energenata

Ovo definitivno moram da probam kada dobijem na vremenu , ali posteno ovaj projekt nesto mi mnogo ne drzi vodu ...

Nije tome ni namenjen XEXE

Limenke su korišćene zbog osobine tankog aluminijum da gotovo u
trenutku preda toplotu vazduhu. Neka cev veće debljine zida,
ili drugačijeg materijala to ne bi odradila tako brzo i efikasno.

evo i par slika od mene , jedan već koristim a drugi je u izradi , ukupno će biti oko 5 m2

Jel neko pokusao da akumulira temperaturu iz tih solarnih panela.
Na primer bure 100L puno kamenja i izmedju panela i bureta cirkulise vazduh i greje kamenje pa kad treba da greje da cirkulise izmedju prostorije i bureta slicno kao sto radi ta pec puni se kad je jeftina struja a greje kad je skuplja.

dobra ti je ideja al ovi kolektori se montiraju direktno na prostoriju da ima što manje gubitaka , a sad ko će tamo i šljunak ili već šamot ili nešto ugrađivati to je malo problematično , ovih dana mi super radi . inače prošle godine na probu sam stavio sobni termotat i otopio se , tako da sam sad ubacio od TA peći termostat sa sondom i mirna bačka

Ne mora to bure stojati na krovu, zidu ili vec gde se nalazi panel neg moze stojati bilo gde ne smeta ali je pozeljno sto blize panelu zbog hladjenja vazduha u cevima izmedju panela i bureta ( baterija,akumulator) temperature.
Dve cevi iz panela jedna dovod vazduha a druga izlaz isto tako i na buretu samo sto bi trebalo dodati jos dva otvora za cirkulaciju u prostoriji.
Vazduh iz bureta ulazi u panel gde se greje pa ga motoric sa ventilatorom vraca nazat u bure gde taj isti vazduh greje kamenje samot glinu ili nebitno sta pa opet nazat u panel ali ovaj put malo topliji jer je kamenje toplije i tako u krug podize temperaturu.
Bukvalno receno panel je u funkciji non stop dok ima sunca a ne kad je zima u prostoriji stime sto i kad se akumulise toplota u buretu moze grejati i nocu a ne samo danju naravno zavisi od kolicine sacuvane toplote.

Toplotni kapacitet šljunka koji se koristi kao akumulator toplote je 0.4 kWh/m3°C, kolektori koji zagrevaju vazduh (ne sa limenkama, za njih nemam podatak) daju u proleće i jesen 1-2 kWh/m2 (podatak za Nemačku) tako da je potrebna zapremina akumulatora između 0.2 i 0.3 kubna metra po kvadratu površine kolektora. Ako bi neko želeo da solarnim kolektorima na vazduh zagreva stambenu površinu od 100m2, uzima se površina kolektora u iznosu od 30-40% od površine stana, tako da je potrebno obezbediti zapreminu akumulatora od 6 do 12m3. (izvor: knjiga "Solaranlagen im Selbstbau")

Ovde sam našao veoma interesantnu konstrukciju akumulatora toplote. Po cenama iz oktobra 2010. koštao je oko 1400 evra, životni vek je procenjen na 20 godina. Po mom slobodnom prevodu ovde se radi se o latentnoj akumulaciji toplote pod kojom se podrazumeva skladištenje toplote u materijal koji ima promenu agregatnog stanja, pretežno iz čvrstog u tečno; PCM (phase change material). Prilikom akumulacije toplote u navedeni materijal, u trenutku kad on dostigne temperaturu promene stanja, počinje njegovo topljenje i uprkos daljoj akumulaciji toplote njegova temperatura ne raste sve dok se ne istopi u potpunosti. Tek tada počinje da mu raste temperatura. Postoji podela na dva tipa PCM, neorganske soli i organske parafini. Prednost ovakvih materijala je u tome što i po jedinici mase i zapremine imaju mnogo veći toplotni kapacitet od kamenja i vode, mana je cena.

PCM je spominjan u ovoj temi.

pregled klasa materijala PCM (pdf na nemačkom)