[ tordajav @ 01.05.2011. 09:09 ] @
| YouTube - Dnevnik RTS1 od 30. aprila 2011 U Nemačku će pohrliti samo stručnjaci? Nemačka u nedelju (1. maj) otvara svoja vrata za građane osam zemalja EU koje su u Uniju ušle 2004. godine. Sada će oni moći bez ograničenja i posebnih dozvola da rade bilo koje poslove u Nemačkoj. Ministarka za rad Ursula fon der Lajen kaže da nema razloga da se strahuje od dolaska velikog broja radnika iz istočnoevropskih zemalja: „Nama neće nedostajati radna mesta, nego radnici. I problem će tokom godina postajati sve veći.“ Od 1. maja nemačko tržište rada potpuno je otvoreno i za zainteresovane iz osam novih članica Evropske unije iz istočne Evrope. Više im neće trebati dozvole za rad i imaće jednaka prava kao i građani starih članica – u Evropskoj uniji mogu da rade gde žele. Do kraja 2013. moraju da čekaju još samo Bugari i Rumuni, jer su njihove zemlje poslednje primljene. Može se samo procenjivati koliko će biti zainteresovanih za rad u Nemačkoj iz Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije, Mađarske i tri baltičke republike – stručnjaci smatraju da će godišnje dolaziti po sto hiljada ljudi. Do 2020. godine to bi bio milion useljenika tako da se ni u kom slučaju ne može govoriti o masovnom dolasku. Međutim, ko će zaista doći u Nemačku? Ministarka Fon der Lajen smatra da će posao pre svega tražiti stručnjaci i visokokvalifikovani radnici. U proteklim godinama u Veliku Britaniju i Švedsku već je otišao veliki broj lekara, negovatelja i inženjera, jer su tamo od početka bili dobrodošli. Najugroženiji stari doseljenici Joahim Meler, direktor Instituta za tržište rada u Nirnbergu smatra da će poslodavci u Nemačkoj imati samo koristi od dolaska novih ljudi: „Useljenici su oni koji će ovde plaćati poreze, doprinose za sistem socijalne zaštite i, u krajnjoj liniji, doprineće rastu proizvodnje.“ Meler dodaje da korist ili šteta od otvaranja tržišta rada zavisi i od toga koji je region u pitanju: „Ima regiona u Nemačkoj u kojima je velika nezaposlenost. Ali, ima i delova zemlje, na jugu na primer, gde je nezaposlenost ispod tri procenta – tamo useljenici imaju dobre izglede da nađu posao, pogotovo ako su kvalifikovani.“ Gubitnici bi mogli biti oni u Nemačkoj koji nisu dovoljno kvalifikovani i, pre svega, useljenici koji već žive ovde. „Ima nekoliko manjih grupa gubitnika koje bi trebalo tražiti među slabije kvalifikovanima. Prema našim procenama, gubitnici su useljenici koji već žive u Nemačkoj“, kaže Meler. Dakle, u principu nema razloga za strah od otvaranja tržišta rada. Ostaje još da se vidi da li će na taj način zaista biti otklonjen nedostatak stručnjaka u Nemačkoj. Izvor: Dojče Vele Autori: Klaudia Prevezanos / Nenad Briski Odg. urednik: Nemanja Rujević -------------------------------------------------------------------------------------------- Nemci strahuju od navale gastarbejtera Sedam godina nakon velikog proširenja Evropske unije 2004, Nemačka u potpunosti otvara vrata stanovnicima zemalja koje su tada ušle u povlašćeno društvo. Od 1. maja Poljaci, Česi ili Slovenci mogu da rade svaki posao. Do sada je stanovnicima ovih zemalja EU bila potrebna posebna radna dozvola nemačke Savezne agencije za rad. Ministarka rada Ursula fon der Lajen se nada da će ovime u Nemačku stići obrazovana mlada radna snaga, dok sindikati upozoravaju da postoji velika verovatnoća da će doći do rušenja cene rada, tzv. dampinga plata. Koristi od ovog otvaranja nemačkog tržišta rada mogu imati svi građani država koje su 2004. ušle u Uniju, s izuzetkom Malte i Kipra, za koje ova pravila ne važe. Najkasnije 2014. ograničenja će biti ukinuta i za Bugarsku i Rumuniju, koje su u Uniju ušle tek 2007. godine. Od 1. maja će za građane osam istočnoevropskih zemalja: Poljske, Češke Slovačke, Mađarske, Slovenije, Estonije, Litvanije i Letonije važiti nemački standardi. To bi moglo imati uticaja na najniže nadnice u određenim branšama. Ukoliko ne postoji tarifni ugovor sve zavisi o sposobnostima pojedinca da se izbori za visinu plate. Sindikati upozoravaju na opasnost od dampinga cene rada Sindikati su uznemireni. Boje se da će novopridošlice biti spremni da rade za niže plate nego što je to u Nemačkoj uobičajeno. Šef najvećeg sindikata upozorava da već sad oko 2,2 miliona radnika radi za manje od šest evra na sat. U Nemačkoj ne postoji zakon o jedinstvenoj najnižoj plati. Sve zavisi od pojedinih branši. Minimalne plate su tako propisane i zajamčene na primer u građevinarstvu, za čistače zgrada kao i za negovatelje u staračkim domovima. U Institutu za tržište rada i istraživanja profesija (IAB) nisu tako pesimistični. Oni tvrde da njihova istraživanja pokazuju da dugoročno ne treba računati s negativnim efektima. Niti u vidu povećane nezaposlenosti niti u vidu nižih plata. Uopšte platama manje prete pojedinci koji samoinicijativno dolaze u Nemačku da bi dugoročno našli posao, a veći izazov za nemačko tržište rada su zaposleni koji u zemlju dolaze na kraći rok. Ne očekuje sa navala doseljenika Na pitanje može li doći do navale stranih radnika, niko ne zna odgovor. Ministarka Fon der Lajen pokušava da smiri uznemirene činjenicom da u Nemačkoj trenutno više nedostaje radnika nego posla. Ni Nemačka industrijska komora ne računa s prevelikim talasom doseljenika. Oni kažu da je „već puno dobrih ljudi otišlo u druge zemlje koje su ranije otvorile svoje tržište rada“. U međuvremenu su se i mnoge istočnoevropske zemlje i same dovoljno razvile, što koči spremnost ljudi da se iz njih iseljavaju. Komora računa s otprilike 100.000 ljudi koji bi godišnje dodatno mogli doći u Nemačku. Fondacija Fridrih Ebert je objavila svoje istraživanje po kojem je u razdoblju između 2004. i 2005. Nemačka izdala oko 500.000 radnih dozvola građanima novih članica EU. U Veliku Britaniju se, recimo, iako nije imala prelaznu fazu s ograničenjima, u istom razdoblju uselilo između 450.000 i 600.000 građana iz novih članica Evropske unije. Izvor: Dojče Vele Autorica: Snježana Kobešćak (dapd) Odg. urednik: Nemanja Rujević ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- Šta nama treba od dokumenata i dozvola da bi radili u Nemačkoj? [Ovu poruku je menjao tordajav dana 01.05.2011. u 15:54 GMT+1] [Ovu poruku je menjao tordajav dana 01.05.2011. u 17:19 GMT+1] |