Suspenzija vizne liberalizacije?
Izvor: B92

Brisel, Svilajnac -- Belgija zatražila od komesara EU za unutrašnje poslove suspenziju bezviznog režima za Srbiju. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer potvrdio takvu mogućnost.

Belgijanci su se odlučili na ovaj korak jer je ta zemlja, uz Švedsku, Nemačku i Luksemburg, preplavljena talasom lažnih azilanata.

Zbog novonastale situacije, ministar policije Ivica Dačić nalazi se u Lukseburgu na poziv tamošnjih vlasti.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Sesilije Malstrom dobila je od belgijskog državnog sekretara za migracije i azil Melkiora Vatelea pismo u vezi sa pitanjem liberalizacije viznog režima sa Srbijom i povećanim brojem zahteva za azil koje podnose srpski državljani. U pismu se navodi da se od 19. decembra 2009. kada je uvedena vizna liberalizacija, Belgija suočila sa masovnom najezdom azilanata koji se deklarišu kao državljani Srbije.

Do februara 2010. bilo je 330 zahteva za azil, a do marta 2011. bilo je 183 zahteva. Belgijske vlasti navode da je pre vizne libetalizacije bilo najviše oko 30-40 mesečno.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer najavio je mogućnost privremene suspenzije vizne liberalizacije Srbije ukoliko bude nastavljen priliv lažnih azilanata u zemlje EU.

"U ovome je jako bitno da uspostavimo sistem readmisije, odnosno vraćanja azilanata. Mi smo na početku razmatranja mogućnosti ukudanja liberalizacije, o čemu treba da se postigne sporazum sa zemljama članicama i na nivou Evropske komisije i u Evropskom parlamentu", rekao je Dežer.

Azilanti su se u zahtevima, kako navodi belgijski sekretar žalili na ugrožavanje osnovnih ljudskih prava, na diskriminaciju po osnovu etničke pripadnosti i na nedostatak volje nadležnih organa da im osiguraju zaštitu i obezbede bolju poziciju.

Iz svih ovih razloga, Belgijanci su naveli da je vizna liberalizacija za Srbiju možda doneta preuranjeno.

"Moramo dosta da radimo kako bi smanjili broj lažnih azilanata u Srbiji. Moramo da pokažemo da se broj azilanata smanjuje, a ne povećava jer to celu liberalizaciju stavlja pod znak pitanja", rekao je Dežer.

Dežer je u Svilajncu, gde je otvorio Evropski park prijateljstva i zasadio prva stabla, rekao novinarima da bi do ostvarenja te mogućnosti trebalo da se napravi mnogo koraka i da se zato nada da će se sa Srbijom pronaći rešenje, kako bi se sprečili lažni azilanti.

Da bi vizna liberalizacija bila suspendovana, potrebno je da to bude usvojeno u svim članicama EU, Evropskoj komisiji, kao i Evropskom parlamentu, rekao je Dežer.

Srbija na trećem mestu po broju zahteva za azil

Pitanje lažnih azilanata je teško za članice EU i predstavlja ozbiljan problem, posebno za Švedsku, Belgiju, Luksemburg, izjavio je Dežer i dodao da zato Srbija i zemlje Balkana moraju da pokažu da se njihov broj smanjuje, a ne da stalno raste, kao što je bilo posle uvođenja vizne liberalizacije.

Taj trend mora da se promeni, poručio je Dežer, ukazujući da EU trpi veliki pritisak i ilegalnih imigranata iz južnog dela mediteranskog basena, ali i iz zemalja jugoistočne Evrope i Balkana.

U evropskom komesarijatu za pravosuđe, međutim, podsećaju da je EK krajem februara razmatrala mehanizam za praćenje efekata vizne liberalizacije za države Zapadnog Balkana, kao i da će o ovom pitanju biti još reči u junu kada će EK predstaviti zvanični izveštaj Savetu EU i Evropskom parlamentu.

Prema podacima evropskog statističkog biroa Eurostat u 2010. godini u Evropskoj uniji zabeleženo je preko 257.000 zahteva za azil, među kojima je iz Srbije bilo 17.700 zahteva, odnosno sedam odsto od ukupnog broja, što je našu zemlju stavilo na treće mesto po broju azilanata. Pre Srbije su samo Avganistan i Rusija. Manje zahteva od nas imaju Irak i Somalija.