Da li moze ovako nesto posluziti?

http://uk.farnell.com/circuit-breakers
http://uk.farnell.com/circuit-breakers_electronic
http://uk.farnell.com/telemeca...-unit-1-25-5a-24vdc/dp/8635455



Vjerovatno ti nije bio dobar odnos zice i osiguraca. Npr. koristio si osigurac od 20A ili veci + koliko vidim koristio si tromije osigurace tipa "C" a zica 2.5mm2.

Nista mi od ovoga ne odgovara. Jedino mozda ovaj elektronski samo je pre skup skoro 100 funti.



Neznam kakve veze ima odnos zice i osiguraca. Ja sam samo testirao kratki spoj, ista stvar mi se događala i sa B i C tipovima osiguraca.
Nije mi samo jasno zasto osiguraci uredno reagiraju kad kratki spoj napravim sa zicom duljine desetak centimetara a kad imam kratki spoji na kabelu duljine nekih 5 metara
osiguracu treba 2-3 sekunde da reagira. Ponavljam ista stvar je sa B i C tipom osiguraca.

Probaj koristiti ultra brze automatske osigurace. Recimo 2A, 4A, 6A. Trebalo bi da dodjes do nekog zakljucka.
U ovaj svoj dosadasnji eksperiment napravi jednu izmjenu, produzi taj kabal od 5m na jedno 10-15...

da li si merio struju kroz osigurac sa 10cm i 10m zice?

Nisam mjerio, a ne znam bi li i uspio izmjeriti posto se tu radi o struji kratkog spoja.

"struja kratkog spoja" je vrlo rastegljiv pojam kada se radi o 12V ..

R = Cur × L / P
Cur = 1.678E-8 R/m

rekao si da si koristio 2.5mm2 zicu

10cm zice je 0.00000001678 * 0.1 / 2.5E-6 = 0.0006712R

dakle, struja "kratkog spoja" je 12/6.712E-4 = 17E3A ...

ali ako uzmemo tvojih 5m onda je otpor 0.03356 iliti struja je samo 350A

I to sve ako uzmemo da je zica od "cistog bakra" a ako se ja dobro secam, ne prave ih od cistog posto je premekan vec ima neke primese pa je otpor jos malo veci ..

no svejedno, ovih 250A je trebalo da spuca osigurac "odma" .. bice da ima veze sa jos ponecim ..

ima veze sa time da osigurac nije predvidjen da radi na DC struji tj naponu i to jos na 12V :)

automatski osigurac ne izbacuje samo struja vec se radi o oscilaciji preceta koje okida mehanizam u njemu, amplituda oscilacije se logicno povecava pri povecanju struje kroz osigurac tj njegov kalem, a da bi perce oscilovalo treba nam AC a ne DC , a razlog sto osigurac izbacuje je to sto pri trenutnom pustanju tolike struje kroz kalem dolazi do naglog cimanja tj privlacenja perceta koje okida mehanizam, kada bi postepeno povecavao struju kroz osigurac ( pokusaj sa jakim sijalicama na 12VDC) sigurno bi ti protekla mnogo veca struja kroz njega pre nego sto bi izbacio, mozda cak i veca struja nego sto moze zica kalema da izdrzi pa bi sigurno ostetio tu lak zicu u osiguracu...

pokusaj da iskopas na forumu temu o elektronskom osiguracu, ima je negde secam se, tu imas relativno prostu semu za isti sa podesavajucom strujom reagovanja, svakako bi se to svodilo na operacioni pojacivac, optokapler, rele-dva, tranzistor-dva, sent otpornik, i potenciometar i jos po koji otpornik i kond.... rele bi imao ulogu da napaja potrosac i sam sebe preko samodrzeceg kontakta koji bi isao preko trandze koji je u zasicenju a drugi tranzistor bi sluzio da sa baze prvog tranzistora skine napon na masu tj iskljuci ga , nesto kao logicko NE kolo sa dva tranzistora, ili da ubacis integralac , a taj drugi tranzistor bi okidao operacioni pojacivac koga bi okidao optokapler (naravno tu bi dosao neki naponski razdelnik sa otpornicima i potanciometrom za stelovanje osetljivosti) a optokapler bi se napajao sa santa

rele za napajanje potrosaca bi bio vezan ispred cele elektronike tako da kad iskljuci nece se upaliti dok se tasterom ne resetuje...

pokusacu da nacrtam neku blok semu ali nemojte me pitati za elemente i vrednosti jer to crtam iz glave :)


ovako bi od prilike trebalo da izgleda sema osiguraca , neka me neko ispravi ako gresim, ono iznad dve diode je optokapler samo sto sam stavio LED i trandzu jer nemam optokapler u biblioteci komponenti :) ceo sklop se resetuje tasterom T a dve diode na red su umesto santa

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 03.06.2011. u 18:03 GMT+1]}

DA i ja sam radio izracun i dobio sam slicne rezultate. Mislim da je @Shadow88 u pravu da automatski osiguraci jednostavno nisu predviđeni za DC.

@Shadow88
Hvala na shemi imam i ja neke slicne ali mi nije potrebno jer mi treba veci broj osiguraca a treba mi najednostavnije rjesenje.

Nasa sam Moellerove osigurace u karakteristikama pise da im je nazivni napon 48VDC. Sad ne znam jeli to znaci da je to minimalni napon
ili maksimalni na kojem mogu radit.
http://www.aleta.hr/Moeller-PL...-1-polni-prekidna-moc-6kA.html

pozdrav

tih 48VDC je jedini napon od DC napona za koji su deklarisani i jedini na kom ce da izbacuje precizno i pouzdano bez izuzetka...

mozda bi mogao da premotas neki osigurac i prilagodis ga za 12VDC ? kazes treba ti veca kolicina, onda ti je mozda najjeftinije da dizajniras plocicu za semu nekog proverenog elektronskog automatskog osiguraca za 12VDC pa da narucis plocice kod nekog koliko ti treba , pokupujes elemente i polemis , sve to popakujes u plasticne kutijice i zavrsio si posao, svakako ce te jedan takav rucno pravljen osigurac izaci oko 15-20e kom, a i manje ako nadjes jeftino delove, sto je mnogo manje od onih 100 funti :)

Ma mene je najvise interesiralo dali automatski osiguraci mogu radit na istosmjernoj struji, u mom slucaju 12V.
Sad sam siguran da ne mogu. Najvjerovatnije cu upotrijebit obicne staklene osigurace a mozda i ove:

http://www.chipoteka.hr/www_ne...p/product.php?sifra=2630410420
Jedino sta mi nisu za din rail montazu ali snaci cu se.

Hvala svima na odgovorima
Pozdrav

Koristimo deklarisane za 12V imao sam u ruci za 6V

Automatske osigurace za 12VDC koji su i "din mount" nisam uspio naci. Molim te ako imas daj neki
link sliku bilo sta....

Pozdrrav

http://www.ata.org.au/forums/topic/1610

http://www.electronicsurplus.c...protection/circuitbreakers.cat

12VDC

Gomila osiguraca.

Ma znam ima ih dosta samo na ovim nasim prostorima nisu bas zastupljeni. Mislio sam da postoje neki
slicni ovim Mollerovim za 48VDC ali da su za 12V i da se mogu nabavit u ovim nasim krajevima.

Ali zadovoljit cu se ovima sta ih mogu lako nabavit jer sad mi ih treba desetak, sutra mozda 15 tako da
mi se ne isplati narucivat iz inozemstva svakih par dana kako mi zatrebaju.

Pozdrav

mislim da bi ovi od 48vdc odradjivali dobro posao na 12vdc instalaciji.

Na samom pocetku ove teme mislio sam da radis eksperiment sa AC. Tek sam poslije zakljucio sta si zapravo radio. *bg

p.s.- tesko ih je nabaviti, ali i internet kupovina nije losa stvar...

Da ozivim temu tj da ne otvaram novu.

Testirao si., to je dobro. nisi napisao odakle ti 12V? Da li je sa adaptera ili sa neke baterije tj akumulatora. Adapter proizvodi 1-2A ili 5, nebitno..nije preko 8. Akumulator daje 400A. Na kratkom spoju AC osigurac mora odmah da izbije! Jer ce dobiti 400A a on je na recimo 10A. Moja baterija moze da isporuci 800A, pa i taj od C25 AC mora da iskoci odmah!

Bilo je nekih i sa oznakom D ,ali se tesko nabavljaju ,bas za elektroniku ...

Automatski osigurači za poluprovodnike i elektroniku nose oznaku A. Osugurači sa
oznakom D su spori osigurači za velike motore i drugu opremu koja ima veliku početnu
struju. Zakačiću ispod automatski prevod i vremenske krive za osigurače B, C i D tipa.

"Automatski osigurač tipa B:
2-3 puta veća od nominalne struje, generalno se koristi za čisto otporna opterećenja
i niskonaponska kola za osvetljenje, obično se koristi u kućnim razvodnim kutijama
za zaštitu kućnih aparata i lične bezbednosti, trenutno se manje koristi.

Automatski osigurač tipa C:
5-10 puta veća od nominalne struje, potrebno je da se aktivira u roku od 0,1 sekunde.
Ovaj tip prekidača se najčešće koristi, često se koristi za zaštitu distributivnih
vodova i kola za osvetljenje sa većim udarnim strujama.

Automatski osigurač tipa D
10-20 puta veća od nominalne struje, uglavnom se koristi u okruženjima sa velikim
trenutnim strujama. Manje se koristi u običnim domaćinstvima, pogodan je za sisteme
sa visokim induktivnim opterećenjima i većim udarnim strujama, često se koristi za
zaštitu opreme sa visokim udarnim strujama.

Automatski osigurač tipa C: Ima zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja, nivo okidanja
kratkog spoja je 5-10 puta veći od nominalne struje;
Automatski osigurač tipa D: Ima zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja, nivo okidanja
kratkog spoja je 10-20 puta veći od nominalne struje;

Oba dele istu zaštitu od preopterećenja, razlika je isključivo u opsegu okidanja kratkog
spoja. Generalno, normalna opterećenja nemaju struju pokretanja, tj. struja pokretanja je
nominalna struja. Međutim, struja pokretanja za motor je oko 7-10 puta veća od nominalne
struje."

Na primer, trofazni motor od 4 kW sa nominalnom strujom od 9 A i strujom pokretanja
izračunatom na 10 puta veću, tj. 90 A; Obično se kao zaštitni uređaj bira osigurač tipa
D od 16 A. Izračunato na 10 puta veću struju pokretanja, struja zaštite kratkog spoja je
160 A, što može da zaobiđe struju pokretanja motora.
Međutim, ako se izabere osigurač tipa C od 16 A, izračunat na 5 puta veću struju pokretanja,
struja zaštite kratkog spoja je 80 A, što ne može da zaobiđe struju pokretanja motora.

U uputstvu za automatske. kod nekih postoji i deo vezan za DC struju
Npr.
Eaton kaze 48VDC
https://www.eaton.com/content/...b-catalog-ca019020en-en-us.pdf
A vodi se i minimalni napon 12V AC/DC

ETI kaze 60VDC nisam video nista za min.
https://www.etigroup.eu/images...roducts/New_catalogue/ASTI.pdf

https://cache.industry.siemens...10-2015_201603161040340595.pdf

Vecina vodi B,C I D kategoriju
Oznacavanje sa A su izbegavali zbog mesanja sa oznakom za Amper. Ali sam imao priliku da naletim jedan put na oznaku A...

Znam samo da si pri koristenju Automatskog osiguraca AC (prekidaca) na DC struji, ta kriva se malo pomera tako da je kod B tipa ta kriva pomerena blize ka C krivi...
Inace probao sam i testirao vise njih na DC..

Naravno da se kod DC struje kriva okidanja pomjeri malo.
Automatski osigurac ima dvije stvari u sebi - ajde A bi trebalo da ima samo elektromagnetnu karakteristiku- elektromagnetnu i termicku.
Elektromagnetna je zaduzena za kratki spoj, termicka za preopterecenje.
Kako rekoh A ima termicku skoro 0 , B ima izrazenu magnetnu, a termika postoji ali malo, C ima jace izrazenu termiku, dok bi D trebala biti skoro iskljucivo termika ( kao bimetalna zastita motora) i ipak malo magnetne za kratak spoj.
E sad, posmatramo magnetnu karakteristiku.
Ako je kotva i sam mehanizam koji prekida bez mase osigurac bi gledao maksimalnu struju a ako ima znatnu masu gleda efektivnu.
Posto masa postoji, ali se trudi da bude sto manja ( zbog brzine okidanja) struja koju oisgurac vidi je nesto izmedju efektivene i 1.41x I eff.
DC je prakticno efektivna i zato je karakteristika malo pomjerena.

Drugi veliki problem kod osiguraca ( pravlno je reci prekidaca) je pojava luka kod isklapanja.
Luk je nezgodan jer ima negatvnu otpornost - hrani sam sebe i tezi destrukciji, ali kod AC struje ima sretna okolnost da se struja prekida 100 puta u sekundi, i proizvodjac osiguraca se nada da ce pri nekom prolasku struje kroz nulu luk sam od sebe da se prekine. Jos ako mu pomognu malo komorama za gasenje luka postoji velika vjerovatnoca da ce se poslije dovoljnog odmicanja kontqkata, luk brzo prekinuti kad struja dodje na ili blizu nule.
E kod DC nema 0 struje i veoma je tesko prekinuti luk. Potrebno je razmaci kontakte mnogo vise i razmicanje mora biti mnogo brze i mora se uvesti i jos poneka metoda prekida luka.
Zato nije bas pametno koristiti osigurace namjenjene AC za DC. Moze kod malih struja kratkog spoja, ali kod ozbioljnijih struja KS je problem ( u energetici je ozbiljna struja KS desetine kA)

I releji imaju slicno oznacavanje jedan maximalni napon za AC i drugi manji za DC.
Pa prekidaju cak i kratak spoj. Kod DC pri tako malom naponu teze je i doci do kA. Bar za vecinu nas.
Naravno da uvek postoji ono ako... Ali sam sretao i dosta slucajeva da AUT. prekidac zalepi i pri AC struji.
To je problem kod automatskog ne vidis stanje kontakata. Plus neki Kinezi, Turci i njihovi sumnjivi prekidaci.
prvi put me otreslo bas...

Ako vidim u pdf da imaju oznaceno taj deo za DC, ja ga koristim... ako nema u tom slucaju ne. Npr zadnji put sam gledao za neki Schneider
i nasam nasao podatak za DC struju, ali i oni preve isti tip aut. prekidaca u par zemalja...

Prekidači (popularno, ali pogrešno, nazivani "automatski osigurači") se mogu koristiti za zaštitu električnih kola jednosmerne struje.

Uslov je da napon ne prelazi deklarisanu vrednost u dokumentu prekidača, tj. da komore za gašenje mogu ugasiti električni luk pri kratkom spoju, za dovoljno malo vremena da ne dođe do otapanja kontakata.

Izvode se u više verzija i svi ozbiljniji imaju i AC i DC karakteristike u opisu.

Tipično, tj. najčešće je da prekidači za 230Vac podnose obično 48Vdc, oni za 400Vac obično podnose 60-80Vdc, zavisno od proizvođača, oni za 600Vac ili više mogu podneti i preko 100Vdc (100, 125 tipično, zavisno od proizvođača).

Problemi gašenja luka se rešavaju tako što se serijski povezuje dva ili više spregnutih prekidača, gde se dobija na rastojanju kontakata i dovoljnom količinom komora za gašenja (ista metoda se koristi kada se kontaktorom rastavlja DC, dva ili više kontakata serijski, po potrebi napona).

Nekoliko iskusnih članova je dalo prave odgovore na temu.

Kod kratkog spoja, za uspešno dejstvo elektromagnetne zaštite, potrebno je da izvor raspolaže dovoljnom strujom i da otpornost kratkog spoja bude dovoljno niska.



<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.05.2026. u 00:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 02.05.2026. u 00:03 GMT+1]</sub>

Ne treba nikad podcjenjivati struje kratkog spoja DC-ija.
U nekoj termoelektrani ( cini mi se Gacko) majstor je radio nesto kljucem 19 ( to je relativno masivan kljuc ) na nekom razvodu.
Ispadne mu jendog momenta na sabirnice pomocnog napajanja sad 110 ili 220VDC ne sjecam se vise detalja.
Naravno bude jedno veliko buuum.
Majstora smo nasli, ali kljuc nikada, ispario.
Bilo je nesto ogledalasto na ormanu i naravno sabirnice su izcupale/polomile bakelitne nosace od elektromangentne sile.
Sad koliko kilo ili mega ampera je proslo samo Bog zna.
Znam da smo citav dan sredjivali orman.

Sredjivao sam i ja orman par puta kad topljivi ne moze da prekine AC...
Dok ne odreaguje onaj u trafo stanici...
Mislio sam da ih je neko licnovao ali sam video pesak oko istopljenog osiguraca..
Tako da nisam siguran zasto ,uvek me interesovalo ali nisam nasao tacan odgovor.

Plus menjao par puta automatske koje su zalepili na AC i provode stalno..
Inace i kod tih topljivih i automatskih. Trafo stanica vece snage je bila blizu, verujem da je bilo previse kA i za njih

Interesuje me i koliki je bio osigurac za te sabirnice DC u Gackom...

"DC prekidač (circuit breaker) je mehanički uređaj dizajniran da zaštiti električne sisteme koji rade na jednosmernu struju (DC) od preopterećenja i kratkih spojeva. Ovi uređaji su ključni za bezbednost jer automatski prekidaju strujni tok kada detektuju nepravilnosti, sprečavajući požare i oštećenja skupe opreme. Zašto su specifični DC prekidači važni? Glavna razlika između AC (naizmenične) i DC struje je u tome što jednosmerna struja ne prolazi kroz "nultu tačku" napona. Kod AC struje, luk koji se formira prilikom prekida kontakata prirodno se gasi kada napon dostigne nulu. Kod DC struje, luk je konstantan i mnogo ga je teže prekinuti. Zbog toga DC prekidači koriste: Magnetno produžavanje luka: Magneti usmeravaju luk u komore za gašenje gde se on rasteže i hladi. Veće rastojanje kontakata: Veći fizički razmak pomaže u bezbednom prekidu protoka. Polaritet: Mnogi modeli su polarisani (označeni sa + i -) i moraju se ispravno povezati kako bi mehanizmi za gašenje luka radili. Tipične primeneSolarni (PV) sistemi: Zaštita panela, invertora i kombinovanih kutija (combiner boxes). Sistemi za skladištenje energije: Zaštita baterijskih blokova u kućnim ili industrijskim sistemima. Električna vozila (EV): Koriste se u stanicama za brzo punjenje i samim vozilima. Telekomunikacije: Zaštita DC napajanja za mrežnu opremu i data centre.Glavni tipovi uređajaDC MCB (Miniature Circuit Breakers): Kompaktni uređaji za manje struje (obično do 63A ili 125A), idealni za solarnu opremu u domaćinstvima. DC MCCB (Molded Case Circuit Breakers): Robusniji prekidači za veće struje (do 2500A), koji se koriste u industriji i velikim solarnim elektranama.HSCB (High-Speed Circuit Breakers): Ultra-brzi prekidači koji se koriste u železnicama i trakcionim sistemima. Preporuke pri kupovini i montažiProverite napon i amperažu: Uređaj mora odgovarati maksimalnom naponu vašeg sistema (npr. 12V, 48V, ili čak 1500V kod solarnih sistema).Pravilo 80%: Preporučuje se da prekidač bude dimenzionisan tako da normalno opterećenje iznosi oko 80% njegove nazivne amperaže kako bi se izbeglo pregrevanje.Izbegavajte AC prekidače u DC krugovima: Korišćenje standardnog AC prekidača za DC aplikacije može dovesti do nemogućnosti gašenja luka, topljenja kontakata i izazivanja požara."

Nema osiguraca. Direktno sa akumulatora.
Inace postoje krugovi koji se ne stite od kratkog spoja ni preopterecenja.

Razumem ja razliku izmedju AC i DC. Bilo je i vec puno price o tome...

Kazem da se u uputstvu za prekidace nalaz podatak koji je max DC napon na kom mogu da se koriste.
Probao sa praviti i kratak spoj direkt sa akumulatora i prekidac je odradio...

Naravno uvek postoji ali, mada kazem to postoji i kod AC..
Znam da neke instalacije nemaju osigurace , interesovalo me vise o tome kod tebe...

Sve tačno!

Ono što ovde niko nije pomenuo je: zašto je na DC prekidačima naglašen polaritet povezivanja i koji problemi nastaju kada se poveže obrnuto?

Naime, radi se o tome da kod DC struje, pri rastavljanju kontakata, jedan biva "bombardovan" elektronima - drugi jonima.
Joni su neuporedivo masivniji i efekti "bombardovanja" su takvi da je na pozitivnom polu temperatura tipično za 1000°C viša nego na negativnom polu.
Iz tog razloga je "pozitivni" kontakt obično masivniji, sa većim toplotnim kapacitetom i drugačije oblikovan od "negativnog".

Ta razlika temperatura je inače jedno od korisnih pravila u tehnologijama elektrolučnog zavarivanja.

Kada je elektroda na + polu: elektroda se brže topi jer ima veću temperaturu, var plitko prodire, sa nadvišenjem, pogodno za tanke materijale i limove, tipičan primer MIG/MAG zavarivanje (npr. CO2 i sl.) gde je žica isključivo na + polu.

Kada je elektroda na - polu, onda je materijal topliji za 1000°C, elektroda je hladnija i sporije se topi, var prodire duboko i utopljen je u materijal, estetski lepši i ravniji, koristi se za korene varove i deblje materijale, materijal je skloniji jačoj termičkoj deformaciji, a tanje materijale buši, tj. prokaplje var kroz materijal.

Sva ova priča je na neki način u direktnoj vezi sa automatskim zaštitnim prekidačima, jer kada se pogrešno usmeri tok struje kroz njih tako da "mršaviji" kontakt bude na + polu, onda se taj kontakt otopi i ili zavari ili spali i kućište osigurača.

To je jedan od razloga za određen polaritet.

Dakle, kada se standardni AC/DC, nespecijalizovani prekidač koristi za DC, + je najbolje da ide na masivniji kontakt.

Kod specijalizovanih za DC, polaritet je obavezno označen, jer tu osim masivnijeg kontakta za + budu prisutni i permanentni magneti koji lorencovim silama rastegnu i usmere luk pravo na komore za gašenje.

----------------------------

Kada je objekat, kuća, hala i sl. blizu trafostanice, ili kakvog drugog velikog transformatora, prilikom "žestokog " kratkog spoja jedna poluperioda u transformatoru bude "amputirana", dođe do jake saturacije jezgra, trafo se magnetski razbalansira i pojavi se snažna DC komponenta kojoj treba nekoliko desetina perioda da se potpuno oporavi (slična pojava se događa i pri uključenju većih toroidnih trafoa, pa audio kolege znaju da treba staviti sklop za soft start :-).
Odnosno, to je i dalje AC, ali je jedan polutalas male amplitude, drugi ogromne, prolaz kroz nulu je "plitak" i nema mogućnosti da ugasi luk. Osrednjena vrednost je vrlo polarisana DC+AC. Ta pojava traje nekoliko polutalasa dok se jezgro bar približno izbalansira, što je predugačko za osigurač.

E ta DC komponenta koja bude na kratko dominantna, sprži prekidač jer nije predviđen za toliki DC napon, posebno ne više od jednog polutalasa, što je objašnjenje nekih nemilih događaja kod takvih situacija.
Takođe to zna da na čudan način razvali i topljivi osigurač, tj. da isparen metal u filmu nanese na kućište, gde taj film nastavi da provodi luk još neko vreme...

P.S.

@radicmx,

Objašnjenje oko čudnog ponašanja topljivog osigurača.

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 12.05.2026. u 13:46 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 12.05.2026. u 13:46 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 12.05.2026. u 13:58 GMT+1]</sub>