Zavisi koja je ciljna grupa musterija na kojoj se bazira poslovanje.
Razliciti socijalni slojevi bivaju razlicito privuceni ili odbijeni od iste stvari.

Evo podji od sebe, koliko na tebe utice "vizuelni dojam" kod odlucivanja?

Ja na primer volim taj sminkeraj, praktikujem ga u radu i spreman sam platiti za isti.

pitanje je poteklo od diskusije sa prijateljima koji su serviseri i kojima ja sugeriram da uloze malo vise para u izgled svojih prostorija, izgled svojih zaposlenih i vlastiti "image" i da malo vise prave film, da malo podignu cene, pa ako treba i da se odreknu dela svojih musterija, a da ce im prihod opet ostati ist. Medjutim desava da me jedan deo njih pokusava razubediti i ubediti u to da je za njihov uspeh presudno to sto je narod naucio da su oni dobri majstori i da treba cene prilagoditi tako da svakome budu prihvatljive.

Meni je na prvom mestu kvalitet uradjenog i cena. Ali ako recimo obe firme imaju isti kvalitet i gotvo istu cenu - onda gledam to o cemu pricas... uredjenost prostora, velicinu firme, koliko ozbiljno generalno sve izgleda.

Nekako je taj izgled mozda nagovestaj da oni misle ozbiljno i da planiraju taj posao na duze vreme, pa im zato nije zao para da to maksimalnko skockaju, kao i da nece fusherisati jer je mnogo vishe para ulozeno, pa ne zele da se kockaju sa ugledom (npr. da im neko napishe esej na blogu kakvi su prevaranti :)) zbog neke sitne kinte.

Naravno to sve vazi ako su im cene iste ili vrlo slicne sa ostalim takvim servisima. Ako imaju vecu cenu, onda se ide tamo gde se dobija isti kvalitet za nizu cenu... bez obzira sto nemaju nasminkane uniforme i toliko reprezentativan poslovni prostor. Naravno postoji neki minimum reprezentativnosti koji se ocekuje od svakog... nesto sto je uobicajno za podnevlje u kom se nalazis (tipa da se ne izliva kanalizacija sa sprata iznad, pa se plafon naklobucio i smrdi cela radnja :), da postoji minimum kulturnog ophodjenja, da postoji jasno definisana cena, da se daje nekakav racun/garancija, da mogu da se dobiju na telefon, da se neceka na deo duze nego kod konkurencije itd... neki minimum koji postoji u svakoj prodavnici u koju udjes).

ja sam za firmu A uvek, a iz mog iskustva sam video da matori ljudi su uglavnom za firmu B, cak i ne podrzavaju to sto radi firma A govoreci da je to nepotrebno za obavljanje samog posla, ali su to ljudi koji su rasli u teskom zatrovanom okruzenju, vaspitavani 60tih i 70tih kad je crvena bila najlepsa boja.. kojima je lada i dalje bolja od BMW-a jer jelte rusi najbolje brinu o funkcionalnosti i veku trajanja a izgled i dodatne funkcije ne sluze svrsi... dok su mladje generacije uglavnom za firmu A. Moje misljenje o tome je kao sa fakultetskom diplomom - iako nista ne znaci, o kandidatu za posao govori da on nije dzabalebario 5 godina nego je ucio, trudio se , imao organizaciju i zavrsio, tako kod ove firme osobina firme A govori da su vredni,organizovani,preduzimljivi i praksuju TopQualityManagment.

Ako ovo pitas zbog svoje firme moje preporuke da uvedes poslovno okruzenje firme A. Pa postoje cak agencije kojima placas samo da bi ti uvele takvo "brendirano" poslovno okruzenje, da to nije bitno verovatno one ne bi imale posla, a kolko znam imaju dosta posla...

Pozdrav

Ima tu istine.
Dopisao bih se.

Ali, može se govoriti, pisati, prikazivati i slikom i reči, deliti vrhunski urađeni reklamni flajeri, angažovati Agenture, davati reklame na Radiju ili lokalnoj TV...fascinirati šminkerajom i vizuelnim efektima...sve to ne vredi ukoliko nema dve-tri osnovne ponude, koje interesuju potencijalnu mušteriju:
1. Rok izvedbe rada /dolazimo po pozivu u roku 1h; radove završavamo istog dana/.
2. Garancija na izvedene radove /odrediti vremensli rok/.
3. Izdajemo račun /za pokrivanje troškova po osiguranju stana ili sl./

Poverenje se stiče ispunjenjem svega obećanog, a loš glas (zbog neispunjenja, kašnjenja, raznih izgovora itd) se daleko brže čuje i duže pamti.

Pozdrav

Bitan je imidž. Recimo najbitnije po meni je da imaš piće da poslužiš kad ti dođe mušterija. Jer ako nemaš piće u firmi piši propalo.

Tako je: imidž, piće i okaciti od poda do plafona sto vise uramljenih sertifikata.
Diplome isto urami ali samo one iz vremena Kraljevine Jugoslavijie.

Pod obavezno, idealna uniforma za tvoju firmu:

Nije to samo imidž. Ja mnogo polažem na to što se zove ”imidž”, a u stvari je reč o profesionalizmu i disciplini.

Svako od nas se budi krmeljiv i neobrijan ujutru. E sad, neko se umije, istušira, obrije, pa ode na posao, a neko samo produži na posao pravo iz kreveta. Stvari se definišu kada se radi isto svaki dan, dakle stvara se disciplina. Najjednostavnije moguće - jedan čovek je sposoban da to uradi, svaki dan, drugi čovek nije sposoban. Sve ostalo je priča.

Isto i sa firmama i svim ostalim primerima. Ti primeri A i B, tu je predstavljen samo jedan trenutak u vremenu. Pusti to da ide tako jedno šest meseci, godinu dana, tako pa ću da te pitam da li je usluga i servis i dalje istog kvaliteta. Ja ruku dajem da neće biti, za A ništa nije garantovano ali B će se milion posto pokvariti.

Znaš kako ljudi ovde mrze zapadnjake, ”hladni”, ”licemeri”, itd. E to se u normalnom svetu zove profesionalizam i čitava poenta je da je zapravo neobično teško svaki dan otići na posao obrijan, persirati stranku, biti čist i uredan, ne dozvoliti da emocije provire ispod maske, vratiti svaku olovku na mesto, itd. Ljudi ovde niti imaju svest niti imaju snage za tako nešto pa onda za to kažu da su sitnice i sporedne stvari. Te da je njemu bitno da je taj neko super stručnjak, a to što je oko njega sve štrokavo, bože moj, to je odlika posebno bistrih ljudi. A kako zna da je taj super stručnjak? Pa tako što je sve oko njega štrokavo! Pa u krug.

Problem je naravno u tranzicionim režimima i vremenima, kao što su ova sad u Srbiji, gde se pojavljuju likovi koji samo glume profesionalizam i hoće da te preveslaju žednog preko vode - ali to nije tema. Takvi likovi će po definiciji propasti (nakon manje ili više pljačke) i zato se sve to i zove tranzicija.

Drzacu se tvog datog primera, preduzece koje se bavi servisiranjem elektricnih aparata.

Daklem, za mene - kao privatnu osobu, primarno bi gledao odnos cena / kvalitet. Za neke, da tako kazem kucne potrebe - 'izgled' firme mi ne bi bio od presudnog znacaja. Naravno, mora biti u nekim granicama normale, ali nista previse 'fancy'.

Ukoliko medjutim, moja firma zavisi od 'elektricnih aparata' koji se servisiraju, onda bi vise gledao na kvalitet / imidz nego na cenu (dokle god cena u ovom slucaju je u nekim razumnim granicama).

Prema tome, slazem se sa komentarom od ranije, da delom zavisi i od ciljne grupe.

ne bih mogao direktno odgovoriti na pitanje, ali da probam u vezi avio prevoza:

Kada imam izbora, biram kuda (tj. sa kim) cu da letim po sledecim prioritetima:

1. Da kompanija ima dobar safety record
2. Pouzdanost u smislu neotkazivanja letova kako im se svidi
3. Cena karte
4. In-flight hrana i entertainment
5. Aerodromi preko kojih treba da putujem (recimo, Amsterdam, Frankfurt, Istanbul su mi sasvim ok, Pariz (CDG) mi vec manje odgovara).
6. Prethodna iskustva sa datom kompanijom

Isključivo se oslanjam na preporuku korisnika, Može mis sveta obtrčavati zlatnim poslužavnikom obtrčavati ako ima pritužbi.
Za to je bio odličan primer kod nas.
Serviserska porodica imali su najurednije servise, i puno ljudi je 1. put njima obratilo za servis...

Ne znam kako je kod vas južno, ali ovde su dobri majstori (i dobri svi ostali) deficitarni. Sve se radi ko od bede, kvalitet svega je sve niži i niži, tako da ako se neko pročuje po kvalitetu, uzima se bez sekunde razmišljanja.

Isto je i ovde. Inace ta pojava nije karakteristicna samo za Srbiju ili Makedoniju. Ja sam tu pojavu uocio jos pre desetak godina na prostorima cele Ex-Yu. Istu sam pojavu uocio u Grckoj i Bugarskoj. Tako da razumem sve sto si rekao. To je uglavnom i razlog zasto neki od servisera sa kojima sam razgovarao ne zele da investiraju u svoj " image" ili kao sto rece Devanagari, u svoj 'profesionalizam". Jednostavno ide im dobro ovako, nemaju volje da nesto menjaju jer su tako naucili i osecaju se na svom terenu. Imam osecaj kao da se jedan deo "starih" majstora boji da ce izgubiti svoje musterije ako nesto promene. Primetio sam jos jednu pojavu, a to je odbojnost prema koriscenju HTZ opreme. Retko ko koristi zastitne rukavice, zastitne naocare, primetio sam da se malo ko trudi da pocisti iza sebe. Ima jos nekoliko stvari koje se nisu promenile jos od pre deset godina, na primer: nepostovanje rokova, pa ostajanje majstora na kafu i pice posle zavrsenog posla, "aktivno ucesce clanova porodice u pomaganju majstoru, pa slanje musterije da kupi delove zato sto ih servis nema i tako redom. Ja sam zanat radio do 2000-te, posle sam iskljucivo radio industrisku elektroniku, mozete pogledati moju staru firmu (vise ne radi, ne postoji) ovde, znaci jos tada sam uvek prigovarao svojim kolegama zbog nekih idiotskih ponasanja koje su postale praksa.
Uzecu primer sa ostajanjem na kafu i pice, po mene nesto idiotsko i nerazumljivo. Zasto bi mene neko goscevao, a jos mi platio za izvrsenu uslugu, a sa druge strane zasto bi ja sedeo, gubio vreme sa nekim koga prvi put vidim i jos da pijem i jedem neko djubre od pica ili hrane.
Ima jos jedna pojava koja je dosta prisutna na ovim prostorima, gledano u vezi "majstora", nemaju nikakvu volju da se dodatno obucavaju, ne prate nove tehnologije, ne usavrsavaju se. Ucecu dva primera. Prvi, auto-elektrika, sad je to vise auto-elektronika i primecujem da malo servisera uspeva da prati nove tehnologije, malo njih kupuje literaturu, oprema se kupuje onako bez veze. Istu pojavu sam primetio kod novih aparata za domacinstvo. Nove ves-masine i frizideri imaju relativno jednostavnu elektroniku, ali ipak treba odredjeno znanje iz elektronike, medjutim malo ko se upusta u servisiranje iste ili jos gore pocne se servisiranje pa se za*ere.

Prava tema ^^^ pljuvačine je posledica propasti bizMis plana: Kako edukovati - organizovati Majstore i zajahati im na grbaču.

Svaki dan pre nego sto se nju emerdzing market biznis diveloperi, prdakšn manageri i ostali prodavci magle probude iz svojih vlaznih snova
dobar i iskusan Majstor solista ubije 100 evrica čisto, do podne
a posle podne kad opere ruke: pije kahvicu sa svojom ekipom i povremeno "servisira" supruge prezauzetih bizMis muzeva.

Musterije su veverice pa ih je lako fascinirati baronisanjem u astronautskim uniformama i sertifikatom: ISO kurs Kriva Palanka 2011, Zamena kineskog Creva na Sudoperi.
Hau jes nou, evo kako na na delu izgleda jedan sertifikovani, propisno opremljen, sa lepim rostrfaj alatom i HTZ opremom sve po pe-esu:





Kao sto je govorio Comrade Lesli: Lopata čeka... !

Majstori ce se pre ili kasnije morati organizovati i to je proces koji ce polako doci i u nase krajeve. Tako je svude u normalno organizovanom sistemu, pa ce doci i ovde, ma koliko bilo otpora tome. To se polako ostvaruje kod auto servisa, pa ce se preslikati i na ostale zanate.

Suplja prica o majstorima solistima i njihovim sposobnostima (posebno svalerskim) je realna samo ako tu ulogu odigra Gidra, mada bi i Bata Zivojinovic bio dobar za takvo nesto.

Sertifikati i licence su takodje jedna neminovnost koja ce polako doci i kod nas. To se polako ali sigurno desava u IT sektoru, pa ce se neminovnost toga uvideti u svim ostalim sektorima.

Jednostavno treba da sazri, to je pitanje vremena. Ja samo pokusavam da utvrdim kako napreduje proces sazrevanja.

Production controls, project controls i project management kao jedna multidisciplinarna grana su takodje nesto neminovno ako se ocekuje kvalitetno i uspesno vodjenje bilo kojeg posla. To sto ovde ima velik otpor tome je samo posledica nepismenosti, neukosti i straha od usvajanja novih znanja. To je inace tipicna odlika palanackog mentaliteta.
Primena i insistiranje na HTZ zastiti i insistiranje na primeni mera zastite su metode koje su svuda dale rezultata, ovde se takodje pruza strasan otpor tome, a sto je najstrasnije i od samih radnike kojima je to primarno namenjeno uz debilno objasnjenje kako ih neko gusi. Medjutim kad se desi nesreca i neko nastrada, onda im je djavo kriv i uvek se krivica po navici trazi kod drugog.

Problem pridrzavanja zastitnih mjera se u civilizaciji obicno vrlo lako rjesava tako sto onaj kod koga je doticni kauboj zdravstveno osiguran mu uskrati placanje usluga ljecenja ako se nije pridrzavao bezbedonosnih propisa, ukljucujuci i nosenje zastitne opreme.

- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Vi ste taj?
- Ja sam taj?
- Povredili ste nogu?
- Jesam.
- Jeste li imali zastitne naocare i rukavice?
- Ali ja sam povredio nogu!
- Jeste li ili niste?
- Nisam, ali sta ce mi kad sam ja nogu pov...
- Bolnicke usluge placate sami.
- Ali zast...
- Dovidjenja, prijatno.

Jednostavno, ako se neko ne pridrzava normi o zastiti na radu smatra se da taj i ne haje mnogo za svoju bezbednosti, a takve malo ko hoce da osigurava.

Tacno tako, medjutim ovde ide tesko izgraditi takav stav prezastiti na radu i prema odgovornosti uopste. To se jasno vidi kod poplava. Mestani neke oblast svojim nemarom i svojim ponasanjem zapuste odvodne sisteme, nabacaju djubre po kanalima i recnim koritima, ne zele osigurati svoje kuce i jednostavno se ponasaju idiotski, boleci ih kita za sve. Onda se desi poplava i svi ocekuju da ce neko drugi da im nadoknadi stetu, pri tome niko ne pokusava da kaze kako je apsurdno da neko ko nicim nije kriv za nesto, treba platiti onome ko je sam kriv za sve sto mu se dogodilo.

To ti je taj socjadizam.
Kad se to jednom nekom zapati u glavi, nemere se izbiti iz sledecih 5-6 generacija njegovih potomaka...