Pa preskoči spavanje danas i legni uveče u 11. Ako hoćeš posle da nastaviš da spavaš u normalno vreme najbolje je da uvedeš neku fizičku aktivnost u toku dana i da budeš izmoren.

Inače to nisu ozbiljni problemi sa spavanjem već čisto blejanje od viška slobodnog vremena.

Kao prvo, mora da postoji motiv da bi se nešto uradilo. Ako otrkiješ ZAŠTO želiš da se vratiš u normalu, onda možda to i uspeš.

Inače, i ja mislim da je pojačana dnevna fizička aktivnost bitna za vraćanje sna.

Izbaci kofeinske napitke i alkohol, meni mnogo pomoglo posto mi je san bio kvalitetniji.
Kupi psa i navikni ga da jede u 5 ujutro pa da vidis kako ce te svaki dan dizati da jede.

Malo volje i kriziranje u narednih 30-40 sati i blizu si cilja.Ponovis ovo par puta i nadjes nacin kako prilicno efikasno da kontrolises rotiranje dan-noc i vracanje u normalu.

I ja zivim slicnim tempom :( :(

Glavni motiv treba da ti bude ocuvanje zdravlja. Redovan san od 7-8 sati nocu je preduslov za zdrav zivot i nezamenjliv je. Pre ili kasnije ces imati probleme i zato batali posao nocu. Mlad si kao rosa, spavajuci preko dana gubis puno. Pogledaj samo ovih dana kako cepa sunce, mogu samo da zamislim kako se Nislijke razgolicene i preplanule suncaju i brckaju kraj Nisave :), a ti se raspadas od spavanja preko dana. Toga nema preko zime, leto kratko traje :)

U svakom slucaju, to sto hoces nece biti ni malo lako. Sticajem okolnosti 4 godine sam ziveo u cetvorokrevetnoj sobi u domu i promenio preko 30 cimera. Mnogi su imali problem kao tvoj i nikad niko nije uspeo da ga resi bez nametnute obaveze. Praksa, posao, predavanja, vezbe, staziranje... ali nikad niko nije uspeo u tome da leze do 12-1 i ustaje do 8-9 bez obaveze. Doduse, i ti sto su pod mukom ustajali svako jutro do 9 se komiraju ili posle posla ili vikendom spavaju po 15 sati.

Zamolis caleta da te prebije u 10h ujutru.

Ja nemam problema sa spavanjem, kada legnem umoran, zaspim,
ne sanjam nista, i budim se posle 8-9 sati naspavan.

Ali, cesto imam problema da obrnem spavanje jer sam nocu budan,
pa kad krenu obaveze onda je malo muka vratiti se u stari sistem, ali
kada se nesto mora, onda se i navikne :)

Evo, bio sam na godisnjem, poceo da radim skoro, sto podrazumeva ustajanje
svaki dan u isto vreme, i treba koji dan navikavanja dok organizam malo ne prihvati promenu :)

Moras nametnuti sam sebi neke obaveze ujutru, dakle fiksiraj neko vreme ustajanja,
i koliko god da si tada umoran, ustaj tada. Potrebno je neko vreme da se stvori navika
za sta je opet potrebno dosta volje, a to opet kako je neko lepo rekao, zavisi od toga
da li imas volje ili ne da promenis to.

Dok sam studirao, bio apsolvent i ja sam imao slican problem. Nisam imao cesto nekih obaveza. Problem bi bio kad bi se desilo da treba da ustanem da odem na ispit, kod lekara ili tako nesto slicno, jednostavno nisam mogao sebe da ubedim. Mnogo rokova (prvih najlaksih) sam na zalost propustio zbog spavanja.
Legao sam cak u 8h ujutru, pa bih spavao do 18h poslepodne. Nekako me pekla savest zbog toga. Najcrnje mi bilo kad cujem caleta u 6h ujutru kako se sprema za posao, a ja i dalje dzabalebarim, zezam se za kompom, a on ni nema pojma da sam jos budan...

Jednog dana mi je konacno kvrcnulo, uspeo sam sebe da ubedim da ostanem budan do 20h i tek tad da legnem. To sam povezao nedelju dana, i uspeo sam da naviknem organizam. Doduse tih nedelju dana skapavao sam koliko mi se spavalo. Prvih par dana sam cak spavao do 13-14h iako bih legao u 20h
Svo drustvo koje bi se skupljalo na ulici, cimalo me da izlazimo sam uspeo nekako da iskasiram, i govorio im da moram da legnem da spavam u 20h. hehhee. Svima sam bio cudan.
Ali lepota u tome je bila, sto bih posle par dana uspevao da ustanem u 5h ujutru, sidjem na donji sprat u dnevnu sobu, spremim knjige, sveske, sve sto mi treba za ucenje. Skuvam kafu, nema nigde zive duse, napolju sneg, prosto jako mi je prijao taj mir i tisina.
Odem u 6h do prodavnice, doruckujem, ukljucim TV. Tad sam se zaprepastio jer sam prvi put primetio da postoji jutarnji program i da je tako interesantan.

I ucio bih do 10-11h kad bi moji vec poceli da ustaju i smaraju, remete mi koncentraciju. I tako od 6h-10h, mi je bio fenomenalan period za ucenje.

Ako vec alarm ne deluje na tebe kao sto nije ni na mene, probaj i ti da jednostavno neko jutro ne legnes u 8h, nego da produzis do uvece do 19-20h pa tek tad legnes. Spoji nedelju dana i videces da ces uspeti. Ako ne mozes da izdrzis do tog vremena, samo izadji iz kuce, idi kod prijatelja, pokusaj da trcis, nabaci neku obavezu samo da ne budes u mestu.

Kao što su ti već rekli, preskoči tu noć i produži do 18-20h. Pre nego što upadneš u krevet, isprazni bešiku. Probudićeš se možda u 4:00, ako se to desi, samo zažmiri i nastavi dok ne dođe jutro. Bićeš malaksao i pospan ceo dan, ali moraćeš izdržati. Nastavi u sledećih par dana da održavaš ritam spavanjem u normalnom ritmu po želji.

Bitno: Nemoj biti nervozan zato što ne možeš da zaspeš, jer onda nikada nećeš utonuti u san. Izdvoji 30min do 1h dodatnog vremena za spavanje koje ćeš iskoristiti kako bi pokušao da zaspeš. Probaj sa laganom muzikom i slušalicama... probaj ambijentalne zvuke, npr. www.rainymood.com , ili kombinuj: http://rain.nxe7.com , ali ni u kom slučaju nemoj da kinjiš sebe. I ja sam bio nekad sav nervozan što moram da ustanem u 7h, a legam u 2h, 3h ili čak 4h, ali onda se zapitam: šta je u suštini najgore što mi se može desiti sledeći dan, osim da budem malo pospan? Ama baš ništa. Nisi ni prvi ni jedini sa ovim problemom, naročito u eri novih tehnologija, tako da nema potrebe za panikom.

Radi nesto fizicki, spavanje zagarantovano.

Iz licnog iskustva, batali kompjuter i internet na nedelju dana, i sve ce da se vrati u normalu.

Imao sam sličan problem. Pre nekih 12 godina je to bilo, kada probijem barijeru od 23h (kao malo mi se prispava), odjednom se totalno razbudim i nema šanse da zaspim do možda 04h.

Sve se rešilo bukvalno kao rukom odnešeno, kada sam dobio posao gde je trebalo ustati u 05:15h ujutru. Više nije bilo prostora za nesanicu.

Taj rad... Kada se probije barijera jednom, kreće noćno bdenje. :)

welcome to the club :),

moras lagano, lezi jedno jutro u 6, pa u 4, pa oko 2-3, onda ce ti biti lako

Meni je to skoro pocelo, u 11 me uhvati san, moram da radim pa ne legnem i tako budem komiran do pola 1. Posle kad hocu da zaspim, nema sanse. Ovo mi je pre bio problem, jer sam ustajao u 11-12 kad zaspim oko 5-6. Onda sam odredio da sta god radim, najkasnije u 1 moram biti u krevetu. Bilo zeznuto prvih par dana, ali se posle navikne. I mnogo je bolji osecaj kad se ustaje ujutru oko 8, dan je duzi i mnogo sam sveziji nego kad ustanem u 11...
Tako da, samo vidi realno kad mozes uvece da legnes, pa se nateraj da legnes tad. 100% neces moci da zaspis prvo vece, ali zato se potrudi da ustanes ranije. Za par dana ce sve biti ok...

Poseti Doktora opste prakse - ne igraj se !

@ dejan s

Hteo bih da te pitam sta ti vidis kao problem u tome sto nocu sedis do kasno, a danju spavas. Sta ustvari tebe muci? Ja nisam razumeo sta ti konkretno smeta u tome. Ja tako zivim uvek kad mogu i ne vidim zasto bi to bilo lose. Ne vidim zasto bih morao da ustajem u osam ujutru, ako nemam sta da radim. Ako je odgovor zato sto svi tako rade, onda je idiotizam.
Ako ja sve svoje potrebe mogu da podmirim popodne i uvece, zasto bih ustajao ujutro rano.
Ja sam na godisnjem odmoru od maja 2009 godine (sa malim prekidom april-maj-juni/2010) i zivim upravo ovako kako si ti opisao kao problem. Ja ne vidim sta je tu lose, pa bih te zamolio da mi pojasnis sta ti konkretno vidis/dozivljavas kao problem.

To jeste delimično razlog, jer ako nešto moraš rešiti po ustanovama i kancelarijama koje rade do 2-3h, onda ustajati u to vreme nema baš puno beneficija. Između ostalog, san tokom dana nije baš kvalitetan zbog velike buke automobila, ljudi i njihovih uređaja, barem je to kod mene iskustvo. Takođe, kao što je Milos911 rekao, nekako je dan duži kada se ustane pre 10h. (iako ne treba preterivati pa ustajati u 5h bez potrebe)

Bez obzira na sve to, učenje najbolje ide noću, jer nema puno čega da oduzima pažnju. Telefoni ne zvone, apsolutna je tišina, i blaga pospanost (barem kod mene) pospešuje kapacitet za učenje.

+1

Možda hoće ujutru da sedi u kafiću i gleda kako ljudi idu na posao... :)

Ja samo tako živeo desetak godina i kad sam prvi put naišao na problem da ne mogu da zaspim do jutra, produžio nekako do večeri i zaspao. Posle nekoliko dana se navikneš a posle pomalo pomeraš naviše da bi ponovo legao u neko normalno doba - u 2-3 ujutru. Otkako sam se zaposlio, redovno ustajem u 8-9 ujutru i spavam kolko-tolko normalno. Najbolje je kad imaš obaveze zbog kojih moraš da ustaješ uvek u isto vreme.

Studentski problemi :D

To mu dodje ovako nesto :D
http://www.njuz.net/student-otkrio-jutarnji-program/

Odprilike :D

Ko nema fizickog napora prilikom posla, neka nadje neku fizicku aktivnost kojom ce potrositi malo energije, pa ce vec bolje spavati.

Recimo za početak da uzme i ispraši neku trebu i ima da spava ko bebac

Fizicka aktivnost je zakon. Ubaci nekom onako volonterski 2 tone uglja u podrum, da vidis sta je san posle.

Pod uslovom da utovaruje ugalj u pravo vreme :) Meni ni fizicka aktivnost ne pomaze. Spava mi se posle toga, ali mi je uglavnom prerano da legnem (inace se probudim u 2-3 nocu pa ispadne jos gore) a posle par sati mi se vise ne spava. A jos i ustajem skoro svako jutro isto.

Onda lagani dzoging oko zgrade pre spavanja.
Ili nemoj prerano leci.
Ili smanji kolicinu potrosene energije :)

Auh koliko odgovora, baš ste me iznenadili za dobro jutro (17:00) :D Hvala svima, ima stvarno i dobrih i zanimljivih predloga! A evo i da odgovorim konislavu na pitanje.



Pa ipak moram da priznam da mi je odgovor zato što "svi tako rade", iako misliš da je idiotizam. Npr. hoću da odem da kupim nešto, ili do lekara, ili da odem na bazen, ili u opštini da završim nešto, a kako to da radim u npr. 22h jer je to za mene neko "podne" :D ? A plus i oduvek sam se nekako lepše osećao kada uradim ovako nešto



E to! To će da bi bude neki motiv, to su mi najlepša jutra, nekako se lepše osećam kada rano ujutru završim obaveze, imam osećaj kao da sve ide kako treba :) A i opet, da je čovek napravljen da spava danju, ne bi 90% ljudi spavalo noću, prilično da sam siguran i da nije isti kvalitet sna ako spavaš danju ili noću.


Probaću da napravim i neku kombinaciju ovog celodnevnog nespavanja i fizičke aktivnosti, a isto ću i da nametnem sebi neku obavezu pa ćemo videti, moram da uspem :)

mene je drzalo to ustajanje samo par meseci, ali bilo je super.





hahaha, verovao ili ne, upravo sam se i ja iznenadio ovako. Doduse ja sam ustajao rano, nisam pred spavanje to gledao :)

Ako ti vec nista od ovoga ne pomaze uzmi jedan bensedin i zaspaces kad zelis.

bolje onda jedan dzoint :)

1. kao što je većina ljudi desnoruka, tako je i većini bioritam takav da (bi trebalo da) noću spavaju a danju funkcionišu

2. kao što postoje levoruki ljudi , postoje i ljudi sa prirodno "izvrnutim" bioritmom

3. relativno skoro otkriće kaže da se omladini u adolescentskom uzrastu, što odgovara srednjoškolsko-studentskim godinama, (otprilike 14-24)
prirodno "pomeri" bioritam, pa postanu noćobdije, ali se do sredine 20-tih godina vrati u (uslovno rečeno) normalu

4. čitao sam da je, kada je reč o "normalnom" bioritmu, od izuzetne važnosti za regenerativne procese u telu, da se već bude u snu pre 23h


moji saveti:

-reši sa sobom da li svojim noćobdijenjem:
A:sebi štetiš (gubiš kontakte sa ljudima, propuštaš prilike da uradiš neke važne stvari, odlažeš rešavanje problema...)
B:štetiš drugima (drugi članovi porodice ne mogu da slobodno funkcionišu u stanu jer ti spavaš veći deo dana, ili ne mogu da spavaju jer si ti budan
veći deo noći, svi zajedno ne možete da uradite možda neke važne stvari zajedno jer ne možete da se uskladite sa vremenom...)

-izanaliziraj da li si u takvom režimu:
A: zato što si se prilagodio socijalno nametnutom obrascu kako to kažu naučnici na televiziji (počeo si sa društvom da se zadržavaš do kasno
pa ti se ta navika prenela i na sedenje za kompjuterom, itd. pa se tako nastavilo...)
B: česta je pojava da (mlada) osoba zbog nekih problema (manje ili više ozbiljnih, pubertetskih, porodičnih......) , manje ili više svesno počne da "menja dan za noć"
C: ili ti se prirodno to tako udesilo (niko od društva te nije "navukao" , niti su te problemi motivisali da izbegavaš dan)

Naravno da nije. I treba da radi onako kako svi rade (ako je njemu svejedno a ne steti mu). Bata je dobro objasnio, ako svi iz njegove okoline imaju neki ustaljen ritam, zasto bi on isao mimo toga? Zato sto moze?

Cim je pitao 'kako da se vrati u normalu', znaci da ima neki razlog (spoljni ili unutrasnji) za time.
Svako daljnje spekulisanje je suvisno.

U normalu se vracas vrlo lako:
1. Odlucis da hoces da spavas u 'normalno' vreme.
2. Legnes u 22:00 i ustanes u 06:00.

Ako ne mozes to da sprovedes, onda ti imas vecih problema nego sto je pomjeren ritam spavanja, i prvo bi se trebao njima pozabaviti.

Ako pocnes od obicnog odlaska na spavanje da pravis "poduhvat" i pocnes "razvijati planove i strategije" i sam sebi pravis zamke i smicalice i mamce da bi otisao u krevet - ono... pravis sprdacinu sa samim sobom.
Ne radi se o penjanju na Mont Everest nego o odlasku u krevet...

_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 25.08.2011. u 23:43 GMT+1]}

Moj problem sa pogresnim bioritmom je resila ozbiljna ljubavna veza.
Kada sam upoznao svoju devojku, i kada smo poceli da spavamo zajedno, mogao sam bez problema da zaspim i u 22h uvece. A pre toga sam legao oko 4 ujutru.
Medjutim, kako vreme tece i ljubavni zanos se smanjuje, vracam se na predjasnji ritam, odnosno njeno prisustvo u krevetu me vise ne "uspavljuje".
Treba mi nova, sveza doza iskrene ljubavi.

Pandora ti si?

Molim?