Kao i kod svega ostalog u životu "it's all about balance". Ili ti jin i jang. Krajnosti su loše. Ovaj zakon liči na krajnost.

Nadam se da to odruzenje daje roditeljima i preporuke kako srediti situaciju kad dete nece da stoji u cosku?

Kako ono ide: dajte mi dobro dete da vidite kako sam ja dobar roditelj

Batina je iz raja izasla. (ne zato sto nije valjala pa nije bila za raj, nego zato sto ju je neko poslao kao ispomoc roditeljima)

Nemoguce je odgajiti dete da bude poslusno i postane dobar covek bez malo batinica (barem meni).
Kao kada se npr psi dresiraju pa cesto dobiju po turu :)

Ocigledno da nemas pojma o dresuri pasa...

Pa mozda nemas ni ti. Zavisi koja rasa psa je u pitanju, tako se i dresiraju. Neke pse moras ponekad da plasis, inace se oni nece plasiti tebe.

pretpostavljam da je ovaj zakon zbog nekih alkoholicara roditelja, koji dodju kuci pa isprebijaju bez razloga decu.
A kako sad razgraniciti, kad se deca previse biju, ili "udare novinama po guzi".

Na neki nacin verujem da treba da se ucenjuje dete. Ili batinama, ili dzeparcem. Ako mu zabranis da izadje iz kuce, ili nateras da stoji u cosku, i iskulira te odnosno ne poslusa, kako da ga nateras?
Verujem da nekad neka kazna mora da postoji. Pa i drzava na neki nacin kaznjava prestupnike.
Neki roditelji koji imaju dovoljno novca da "navuku" dete na trosenje, pa kad prekinuju da daju, onda mozda to im bude "vaspitna mera". Ali koliko je to dobro na taj nacin raditi...

Imam retrivera ali to nije mnogo ni bitno... drugar se poprilicno razume u dresuru i nikad nije batinjao svoje pse da bi ih uplasio. Dominacija se postize na neke druge nacine i cesto je bitniji psihicki tretman od fizickog, a sva fizicka sila koju upotrebljava je da ga stegne jace ponekad i sl, daleko od toga da bi moglo da se nazove batinama...

Verujem da bi i sa decom moglo isto da se radi, ako ih otpocetka vaspitavas kako treba, uz medjusobno razumevanje ne vidim sto bi batine bile potrebe... Pa gomila ljudi ima savrseno vaspitanu decu bez da su ikada digli ruku na njih...

Ljudi koji još uvek nisu roditelji, nemojte zaboraviti jednu stvar a to je da mnogi roditelji lažu. POGOTOVO lažu o tome kakvi su oni super roditelji i kako su njihova deca idealna...

Za ove tinejdzere sto se olaksavaju po toboganima i razbijaju flajke po decijim igralistima dva metra od kante - samo cista sila.

Bila je tema upravo o tome
http://www.elitemadzone.org/t3...pitne-mere-blaga-fizicka-kazna

Zato postoje tužioci i sudovi. Niko normalan neće da te tuži ako neposlušno dete lupiš jednom po turu. Ali takođe, mora da postoji zakonska osnova za tužbu siledžija koji premlaćuju decu.

Imao sam jednog komšiju pre puno godina, koji je tukao pesnicama i nogama dok se ne umori. Nekoliko puta dolazila hitna pomoć - i ništa. Ima pravo da bije svoju decu, zer ne ?!

:)

http://www.njuz.net/nasilni-ro...novom-zakonu-o-pravima-deteta/

Tacno i niko ne brani kaznjavanje - pod uslovom da to nije kaznjavanje fizickom silom.

Posto neki to ocigledno ne kapiraju, pa idu i do nanosenja povreda svojoj deci misleci da su deca njihovo vlasnistvo - za njih ce postojati ovaj zakon posto vec sami nisu mogli da nauce neke stvari.

A sto se dokazivanja u situacijama "mazenja po obrazu" kako njuz.net karikira (tj. hronicno "vaspitno po guzi" kako neki vole da kazu) - pa resice se i to, neko ko cesto fizicki kaznjava svoje dete misleci da time radi pravu stvar ce to sigurno uraditi i u prisustvu drugih negde van svoje kuce... pa naci ce se vec neko da prijavi i posvedoci, i to je to....

Tj. nece biti neophodno imati snimak preloma ili izvestaj lekara specijaliste.

jos jedan u nizu debilnih zakona koji su napisani od strane ljudi koji nemaju pojma. isto tako su rekli pre neku godinu da decu u skoli ne treba kaznjavati i da su ona jako dobra i savesna, i ukinuli su izbacivanje iz skole zbog broja neopravdanih..
sad cemo za 20 god da dobijemo jos vise divljaka nego sto ih imamo sada

Meni se cini da cu do puberteta svoje dece biti u nekoj komuni na planini sa istomisljenicima.

Jednostavno, terapeuti, psiholozi i pedagozi koji vec decenijama skrecu paznju da se ide u jednu krajnost, bez da se razgranici fizicka kazna od fizickog zlostavljanja - se nalaze na marginama mainstream ekipe koja sanja svoje snove, a kladim se i da jedan solidan broj tako projektuje svoje licne neuspehe prilikom sopstvenog roditeljstvovanja.

To ne vazi samo za fizicku kaznu, nego i za odnos drustva kroz zastitu autoriteta u obrazovanju naspram nasilnih kretena koji misle da su kod kuce, pa da mogu se izivljavati i u ucionici.
Izgrednici se ne kaznjavaju, roditelji se ne pozivaju na odgovornost, a sve dosadasnje kazne koje si preostale su obesmisljene jer ne daju nikakav efekat.

Meni je drago jer ovde nastavnik moze pozvati bez problema policiju kad dete odsustvuje tri dana bez opravdanja i sibnuti ih roditeljima kuci. I jos bolje, policija ce stvarno doci na poziv nastavnika.

Vrlo lako moguce....ja sam vec poceo da planiram jednu kucicu u planini.

Kako ono bese?

TESKO ZEMLJI GDE SU PUSTENI PSI, A KAMENJE VEZANO

(Sv. Sava)

A upravo nam se to desava

Kontam ja da je ovo prirodan proces, pa koliko je klatno bilo ranije zaljuljano na strani patrijarhata, sad mora biti toliko zaljuljano i na drugoj strani koja taj patrijarhat rusi.

Ali ne razumem kako u svakoj prici - bez obzira da li je politika ili sad vaspitanje - uvek ima onih koji ce vuci to klatno na maksimum samo da bi parirali onim protiv kojih se bore i kako su uglavnom ti najglasniji?


Fizicka kazna je krajnje sredstvo i nije samo sebi cilj.
Ono je pokazatelj detetu da, ako ce rusiti stalke u prodavnici jer nece dobiti cokoladu, da ce ga cekati neugodnost u vidu udarca po ruci, jer njegove zelje ne znaci da on moze drugima praviti stetu.

Dete do pete godine uci bazicne odnose prema okolini i oni se kasnije tesko ili nikako menjaju, a ovakve situacije su najcesce u tom uzrastu.
Ali to opet ne znaci da to treba da je princip, nego samo krajnja nuzda.

Vecina psihologa i pedagoga koji su protiv ovakve kazne su i sami za terapeutski rad, ali kao pacijenti, jer imaju problem koji je u terapijskom radu medju osnovnim - sve sto je detetu prijatno, nije mu to i korisno, kao sto nije sve sto je neprijatno stetno mu.


Ali isto tako sam naucio da nema puno poente ni raspravljatu na ovu temu, kako sa ljudima od struke, tako ni sa roditeljima.
Nego odabir okoline i licne i detetove - bar sto se tice vrtica, skole, komsiluka i sl.

većina palamudera na ovoj temi ni nemaju decu.
a po tuđim tabanima je malo i petnaest.

Pa problem su bas ljudi poput tebe koji ne mogu da razlikuju udarac po pelenama ili po ruci i udaranje po tabanima.
I to u oba slucaja, na obe "strane", jer ne znaju sta je mera.

Hehe, ovih dana zezam klinare da ću da ih lešim sad dok još nije stupio na snagu zakon. :)

Šalu na stranu, iskreno se nadam da će zakon imati što manje zloupotreba, a što više pozitivnih posledica, tj. bar malo smanjiti nasilje prema deci, kojeg nesumnjivo ima.
I pod "nasilje" podrazumevam konstantnu primenu sile bez ozbiljnog pokušaja da se bude pedagog.
Čvrga, čupkanje i udarci po zadnjici (ne sad neko batinanje, modrice i to) su daleko od toga.

ma problem su ljudi koji su se manuli prastare i neefikasne tehnike - ljudskog razgovora.

sećam se svoje bake koja nije podigla ruku na svoju decu ni unuke ali koja je raznim verbalnim metodama, igrama i ulogama koja je određivala za decu smirivala i najnemirnije unuke.

inače pamtim sve batine od svojih roditelja, doduše retke, i dan danas ih smatram nezasluženim i okrutnim.

deca greše, ali malo. odrasli greše. mnogo.
ako smo ukinuli fizičko kažnjavanje odraslih, zašto bi kod dece bilo razlike?

zamislite da vas šef lupa po guzi ako pogrešite u izveštaju ili ako ga niste lepo oslovili.

Samo da pitam:

Recimo, vaspitavaš muško dete skoro sasvim bez fizičke sile, i ono u svakom slučaju odrasta bez straha od roditelja (isti ti roditelji su imali strašno stroge roditelje, oboje). To dete poraste, ali još nije punoletno, i doživljava sebe kao potpuno ravnopravnu osobu - ne smatra za potrebno da pita može li negde da ide, koliko sme da ostane... E, onda napravi sebi, i svojim roditeljima problem, kad bez dozvole uzme i upropasti nešto što je njihovo, a pritom dovede svoj život u opasnost.

Kakve kaznene mere uvesti takvom detetu? Svi prijatelji kažu: treba njega dobro propustiti kroz šake... Ograničiš mu izlazak, a on to nekad poštuje, a nekad ne. Razgovaraš, "tupiš" o poverenju i prokockanom poverenju...on i dalje živi po svom. Uvedeš mu neke obaveze, on ih se neko vreme pridržava, a onda kaže: "Ja sam dete, imam šesnaest godina, ne moram ja ništa da radim". Kažeš mu - dobro, tvoj posao da redovno ideš u školu, da nemaš neopravdane izostanke, da učiš i uredno vodiš beleške i nemoj da to ne bude tako! Sad počinje škola i šta ako ne bude tako? Kojim sredstvima roditelj raspolaže? Mnogi će reći da se dete vaspitava od pelena, i to bolje stimulativnim, nego kaznenim metodama, ali kakve su ideje kada te stimulativne metode u pubertetu postanu neefikasne?

Jedna nastavnica mi kaže da su se jedva izborili da ocena iz vladanja uđe u prosek, a na kraju dete sa više od pet neopravdanih izostanaka, koje zbog toga ima ukor razrednog starešine, nema smanjenu ocenu iz vladanja! Takva je direktiva - skoro da dete u osnovnoj školi treba da izvrši zločin, pa da mu bude smanjena ocena iz vladanja.

Sve se svodi na to da svi dušebrižnici brinu samo o pravima, a ne i o obavezama.

-U narednom periodu, u razgovorima roditelja koji čuvaju decu u parkiću verovatno ćemo sve češće čuti rečenice poput „Kako me je juče iznervirao, ali ipak sam ga pomazio. Malo jače“


-Prve reakcije javnosti u Srbiji pokazuju da će i stara izreka „batina je iz Raja izašla“, uskoro biti modifikovana u „jače maženje je iz Raja izašlo“.



Read more: http://www.njuz.net/nasilni-ro...-pravima-deteta/#ixzz1WgN1tcO7

Vidiš, samo u ovoj jednoj nepotpunoj rečenici je sadržano sve što čovek treba da zna o zabludama koje se vezuju za vaspitavanje dece batinama:
1. Nemogućnost razlikovanja autoriteta roditelja i straha od batina,
2. Nemogućnost uspostavljanja autoriteta nad (muškim) detetom bez usađivanja straha, odnosno formiranje autoriteta zasnivanjem na strahu umesto nekim drugim stvarima.

Dalje nema potrebe ni da idem.

Prvo da pozdravim komentare koji kažu da "većina mudrosera na ovoj temi nema decu" i "po tuđim tabanima i petnaest je malo".
Usađivanje straha i postavljanje idiotskih ograničenja biva NEIZBEŽNO prevaziđeno i deca grade protiv takvih sistema svoje odbrambene mehanizme. Roditelji koji tako funkcionišu u jednom trenutku izgube mnogo - dete prestane da reaguje na njihove metode i, što je najgore od svega, prestaje svaka komunikacija između roditelja i deteta. Tada nastupa ono čuđenje "jao ne znam šta mu je, bio je super...". U jednom trenutku ćete sigurno ostati bez sredstava za ucenu. Druga posledica "dresiranja" dece je što ta deca postanu mekušci koji ne mogu ni najprostiju odluku da donesu sami jer nisu navikli da se išta u svom životu pitaju, da se lično izbore sa problemom i na osnovu svojih odluka snose neku realnu odgovornost. Batinama ih terate da u trenutku "ukinu" sebe i da se u trenutku potpuno podrede vašoj volji! To je ubijanje u pojam i to se ni sa životinjama ne radi, a ne sa sopstvenom decom...

Moje dete se nije rodilo i ne živi zbog mene nego zbog sebe!

@kaćunčica
Metode koje prestanu da funkcionišu u pubertetu očigledno nisu dobre...

Aha, znaci svi vi mislite da vaspitanost deteta zavisi iskljucivo od roditelja i njihove "price"?
Dakle tvrdite da ona deca koja su u pubertetu se "promenila", postali probisveti, narkomani ili bar losi djaci, da su njihovi roditelji losi, manje dobri nego vi...?
Znaci nema nikakvog drugog uticaja na los smer ponasanja deteta, osim iskljucivo roditeljskog nacina vaspitavanja?

Može se palamuditi eonima o tome, ali odgovor je očigledan, svuda oko nas u našem eko sistemu. Sva živa bića koriste fizičko kažnjavanje svog potomstva u periodu odrastanja kao oblik vaspitanja. To negirati znači izopštiti sebe iz sistema koji je prošao test evolucije i pokazao se kao najbolji.

Druga je priča što su ovakve odluke i zakoni perfidni načini zadiranja u porodične odnose i načine vaspitanje koji ne odgovaraju trendovima 'modernog i slobodnog' društva, i kome ne odgovara postojanje porodice kao osnovne ćelije tog društva. Vezati roditeljima ruke u potpunosti, a detetu dati arsenal neograničenih prava i sloboda - zavadi pa vladaj, to je cilj. Zakon zamotan u svilene odore navodne brige o deci, spinovan izolovanim primerima roditeljske brutalnosti van konteksta, i onda oberučke prihvaćen od jebnih dušebrižnika i retardiranih klonova uz veliko olakšanje i zadovoljstvo. Recept koji nikad ne omaši.

Sa druge strane deca su pod neograničenim uticajem škole, televizije, interneta, seronauke, okruženi su nasiljem na svakom koraku, i upražnjavaće ga i sami u odsustvu bilo kakvog vida fizičke kazne za svoja nedela. Deca su oportunisti, iskoristiće svaku priliku i raditi po svome, i to će videti kao slabost roditelja.
Hijerarhija u svakom obliku čopora mora da se ustanovi. Davati detetu razna prava koja ne zaslužuje narušava tu hijerarhiju.
Normalan roditelj neće da bije svoje dete bez razloga ili preko mere. I naravno da neće batine koristiti kao prvi izbor, već kao krajnji.

Vučica svoje štene gricne za uvo kao oblik kazne u periodu vaspitanja. To ih iskustveno uči i da sami pravilno raspolažu silom koju imaju i koju će tek imati.

Dete okruženo nasiljem a vaspitano bez i jednog šamara, hmmm... Ne dobro.

Vezati roditelju ruke i dati detetu šibice, to je epilog ovog zakona, vreme će potvrditi...

Ja sam vaspitavan relativno strogo, ali šamar nikad nisam dobio. Sada imam dva sina, koja takođe vaspitavam bez šamaranja.

Ovaj zakon upravo i služi da se promeni svest onih koji misle da je šamaranje (i ostali oblici fizičkog iživljavanja i ponižavanja) nešto normalno, prirodno i pogodno.

Evo primera:

Danima, godinama, blagovremeno pričam detetu o svim lošim aspektima pušenja - pre svega zdravstvenim, pa estetskim, finansijskim... Pokažem da sam svesna koji sve motivi i izazovi mogu da ga privuku pušenju, upozoravam na njih. Imamo dogovor da neće pušiti. Onda jednog dana shvatim da ipak puši. Pitam zbog čega, kad imamo dogovor da neće, kaže: "Zato što mi se puši".

E, sad se ja pitam - je li moj otac bio nenormalan kad mi je svojevremeno rekao doslovce:" Možeš ti da pušiš, možeš, ali kad ja to budem saznao, neće ti više biti do pušenja!" ili sam nenormalan i neuspešan roditelj ja, koja nisam uspela da uverim svoje dete da sam u pravu.

I koje su dalje mere? Da mu svakodnevno pravim užinu, da mu ne bih davala pare koje bi mogao da potroši na cigarete, umesto na hranu?. Lako je reći - negde ste pogrešili. Znam da jesmo, ali ne znam gde, a i da znam, ne mogu sad da vratim vreme.

Svoje dete vaspitavam tako što mu kažem da sve što mi preduzimamo u smislu ograničenja, ne znači da želimo da njemu ne bude lepo, nego želimo da izbegnemo da upadne u probleme i želimo da bude dobar i uspešan, da poverenje ne sme da izgubi, a kad ga je poljuljao, da mora da se trudi da ga povrati. Ali današnje generacije žive za trenutak, važno im je samo ono što je danas, buntovno se bore samo za trenutni ugođaj i sve što je na putu tome smatraju neprijateljstvom. Još ako u ova krizna vremena ne uspete da im obezbedite pristojan život, smatraju da ste nesposobni i da nemate pojma ni o čemu i time vaše reči za njih više nemaju nikakvu težinu, u fazonu: "vidim ja kako ti znaš šta je ispravno, a sa toliko godina ne možeš to i to".

A da li si ti pušač?

^ Ne. Ni suprug. On je baš ono pravi, zakleti, antipušač.

moj otac, zakleti antipušač mi je samo govorio kako je to ružna navika.
otac mog najboljeg druga je govorio kako će mu prebiti i ruke i noge ako ga uhvati da puši.
nikad nisam zapalio. moj drug je stao na oko pakle i po dnevno.

Meni niko nije pretio niti nešto preterano objašnjavao da je pušenje loše po zdravlje. Međutim sećam se da sam kada sam kao klinac imao prilike da čitam razne pamflete koji su se delili po zdravstvenim ustanovama. Obično su mogli da se nađu u čekaonicama. O higijeni, o štetnosti pušenja, o raznim bolestima i o načinima preventive. Bili su lepo ilustrovani i sve je bilo u kratkim crtama objašnjeno. A čini mi se i da nam je učiteljica nekoliko puta puštala edukativne filmove na tu temu. Da li toga danas ima nemam pojma.

Nema pušenje veze sa tim kako ih je ko odgajao. TO je ništa drugo nego odraz ličnosti a to je nešto sa čime se rađaš ili nešto što stekneš u prvim godinama al bilo kako bilo taj deo ličnosti je već formiran i tu nadalje roditelj ne može puno da uradi. Naprosto nekome je dovoljno reći da je to štetno i nikad se neće uvući u pušačku avanturu a onom drugom će to biti okidač baš da počne i da proba. A onda posle psiholozi traže razloge, težak trenutak u životu i šta ti znam. Ko da mi svi ostali nikad nismo imali težak trenutak u životu kad bismo mogli malo da počnemo da pušimo ili da se malko ubodemo da rešimo probleme.
Nije nego...
Sve su to priče, ili si odgovoran prema sebi ili nisi, naprosto neko nema to u glavi, dal njegovom krivicom ili nekom drugom.

Uh, naravno da ima. Recimo poznajem jednu osobu koja je bila pušač i nikakva priča tu nije pomagala sve dok joj se najbolja drugarica koja je bila strastveni pušač nije razbolela od raka grla i u roku od nekoliko meseci na žalost umrla. Posle sahrane nije zapalila ni jednu cigaretu.

Tužna priča ali ... poenta je da što si stariji loših navika se sve teže osloboditi. Potrebni su drastičniji uticaji. Spasenje je u preventivi.

_{[Ovu poruku je menjao stil dana 01.09.2011. u 14:45 GMT+1]}

Da sa zivotinjama moze bez fizicke kazne, uopste ne bi postojao bol.

Uspostaviti i održavati hijerarhiju čopora u porodici?! Bože sačuvaj i sakloni, pa valjda smo dogurali malo dalje od vukova i pasa...

@kaćunčica
Čitajuči poslednji post, stekao sam utisak da je vaša "komunikacija" prilično jednosmerna.

Ne moze da se generalizuje da se svi problemi resavaju samo pricom, ili svi problemi resavaju batinama. Nemam decu i necu da pricam sa aspekta roditelja, jer sam do juce i ja bio dete.

Mislim da kultura, vaspitanost, razvitak deteta najvise zavisi od okruzenja u kojem se zivi. Na zalost cini mi se da novac i ovde igra ogromnu ulogu. Ali naravno novac u normalnim kolicinama, ne pricam o milijardama


U inostranstvu gde su se prvo doneli ti zakoni, porodice imaju normalnu kolicinu novca, pa mogu da pruze detetu raznorazne treninge, jezike, folklor, likovne aktivnosti i da ga odvoje od problematicnog drustva.
Nasa deca, odnosno ja i moja okolina, odrastali smo u ratnom okruzenju, moji nisu imali nikad novca i vremena da me zaokupljuju treninzima i ostalim aktivnostima... Ne kazem da sam lose vaspitan, ali eto mozda sam malo bolje od pojedinih, koje su roditelji mazili.
Nisu mene roditelji prebijali, ali uvek je postojala odredjena doza straha, u momentima kada se suocavao sa nekim problemom koji sam sa drustvom trebao da napravim. Mozda bas to pusenje, nisam hteo, razbijanje sijalica po ulici, zvrljanje sprejevima po kontejnerima, i ostali vidovi zabave za "decu sa ulice".... kasnije i mnogo krupnije stvari.

Mozda bas zbog tih batina, odnosno nekog samara, odnosno straha od batina, nisam napravio te probleme.
Kasnije kada sam vec odrastao, kada je moje drustvo vec pravilo mnogo vece probleme, nasi roditelji vise nisu mogli da nas tuku jer smo vec izrasli, ojacali, ja sam vec shvatao i sam, bez da imam strah od roditelja da drogiranje nije dobro za mene, kradja i sve ostalo... da nije bilo tih samara, samo Bog zna da li bih danas shvatao sta je dobro a sta nije. Ne zbog toga sto sam mazohista, vec zato sto je mozda mnogo vise uticaja bilo nada mnom da pravim te probleme, nego nad vasom decom koja su mazena i pazena oduvek. Danas ja mozda imam malo vecu ulicnu skolu, znam da se snadjem i sa probisvetima, kao i sa akademskim ljudima.
Dok pojedini prijatelji nikada nisu dobili ni samar od roditelja ni u detinjstvu. Pocinjali su sa kao sto sam vec nabrojao, sa pusenjem razbijanjem sijalica, zvrljanje sprejevima.... nisu bili opomenuti strozije zbog toga, eto moj najbolji prijatelj tada je sada u zatvoru osudjen na 15 godina, jer je nekim gastarbajterima sekao prste i usi da bi priznali gde kriju novac. Da je bio osamaren kada je polomio neku ulicnu svetiljku, mozda svoje "probisvetstvo" ne bi podigao na "sledeci level", pa na jos veci i na kraju ne bi uradio to sto je uradio.

Dresura - pozitivan motiv i nagrada za ispunjen zadatak. Umesto batina.

http://www.youtube.com/watch?v=1M6MXrMUr5k

Upravo tako......

Da samo dopunim jednim jos plasticnijim primerom. Primer je istinit, ne tako svez, ali se zaista desilo.....

Stari je zapazio da deca zavijaju neku travu i lisce praveci kao neke cigare.
Kupio im je prave cigare, dao im je da zapale, da povuku dim.
Povukli su dim - dva, zakasljali se i nikad im vise nije palo na pamet da puse.

@Kacuncice, plasim se da je ova metoda za tvoje dete zakasnila, jer je vec probio led.
Ali mozda nekome drugome pomogne.

Bez batina, moliću.

To kakav je ko roditelj, vidi se kada dete poraste i napuni bar 20 godina. Do tada, u većoj ili manjoj meri je pod vlašću jednog ili oba roditelja.
Šta mislite o slučajevima kada miran, poslušan, vredan, dobar mladić uzme pištolj i ubije i majku i oca? Uticaj droge i alkohola isključen, jer mu je sve to strano. Da li je poludeo? Ili je samo odjednom ustao protiv tiranina jer drugačije ga niko nije čuo?

Drugo, osnovni stav se stiče u kući i oko kuće (roditelji, babe i dede, rođaci, komšiluk sa kojima se ukućani druže, odnosi prema deci), znači ono što ne želiš da tvoje dete kad odraste radi sebi i drugima, nikako ne radi u njegovom prisustvu. Klinci su kao sunđeri, sve upijaju i ako im nije dozvoljeno da to izbace u ranim danima, kad omatore naprave rusvaj. Ne kaže se džabe da "iver ne pada daleko od klade". Radiće ono što im se kaže samo dok su pod strahom od autoriteta, a kada tog straha nestane radiće isto ono što su radili i rade njihovi autoriteti.

Treće, danas škola nema nikakav autoritet. Kako da dete poštuje svoje nastavnike, ako ih na prvom mestu ne poštuju detetovi ukućani, a na drugom mestu ako nastavnici ne poštuju sebe. Ne može nastavnica da dolazi i drži čas deci u mini suknjici sa majčicom na bratele a da pri tom majca ne pokriva pošteno ni struk,........ Ne mogu, ne smeju ni roditelji da dozvole i podržavaju decu u vređanju i ponižavanju nastavnika; ne smeju svoje devojčice da šalju u školu kao da su krenule na modnu reviju. Kada vidim kako sve dolaze obučene u školu, odmah sam za to da se uvedu uniforme (iako sam iste mrzela kada sam ja išla u školu).

Četvrto, loše odnose u kući, pozitivno društvo može da samo ublaži. Isto tako ako dete odrasta u harmoničnoj porodici, jako je mala verovatnoća da će se kasnije propiti, drogirati, da će pušiti, krasti,... pre će samo da se sklanja od lošeg društva.

Peto, dete jedino ima pravo da kaže da li su mu roditelji dobri a objektivno može da bude tek kada odraste. Znam puno roditelja koji za sebe tvrde da su bili ili da jesu dobri roditelji a to je daleko od istine.

Šesto, svako dete je zasebna ličnost i kao takvo drugačije se (de)stimuliše. Ne reagije svako isto na određenu situaciju. ta reagovanja se čak menjaju i u zavisnosti od starosti.

Sedmo, današnja deca su tek posebna priča, počev od malih beba: to se sada rađa sa položenim advokatskim ispitom i ne padaju na fore: To tako mora; Zato što ja tako kažem? ...

-----

Za kraj uvek se setim jednog (prepričanog) istinitog događaja: Došli gosti na večeru. Dete domaćina im je non-stop dosađivalo: skakalo, galamilo, provlačilo se,... Na kraju, pri odlasku jedan od gostiju je posavetovo domaćina: "Da je moje, ala bih ga ja olešio od batina, pa ne bi bilo ovako nevaljalo!" Domaćin je odgovorio: "Bio bih ga i ja, samo da nije moje".

Ima u tome debele istine.

Nije valjda da stvarno mislite da sa ljudima moze bez discipline?
Pogotovo sa grupama kao sto su ucenici, vojnici, zatvorenici i slicno?
To sto neko dete odraste ovakvo ili onakvo zavisi od mnogo faktora. Ne moze se izvuci zakljucak da li mu je fizicko kaznjavanje pomoglo ili odmoglo u tome.
Otprilike kao kada se javi neko i kaze "Moj komsija pusi ceo zivot i eno ga napunio 90 godina", a onda se javi neko drugi pa kaze "Moj zet pusi svega pet godina i vec je dobio rak".
Dakle zavisi od raznih faktora ali generalno sa ljudima ne moze bez discipline a sama priroda je uvela i bol, strah od bola, kao upozorenje, bez obzira na godine starosti, verovatno jer nije moglo drugacije.

Zašto dobar deo diskutanata na temi povezuje disciplinu sa bolom i strahom? Šta uopšte podrazumevate pod disciplinom?

Setih se nečega što je rekao neki britanski lord: ”Kada sam bio mladić, nisam imao dece ali sam imao šest teorija o njihovom vaspitanju. Sada imam šestoro dece i nijednu teoriju.” :D

Ovu lordovu pozdravljam.
Stvarno je nevjerovatno koliki djeca mogu biti zajebanti.
Svi smo mi različiti i sva su djeca različita, pa tako i svi odnosi izmedju roditelja i djece su različiti što znači da svaka generalizacija o vaspitanju djece pada u vodu. Nemoguće je unaprijed imati plan o vaspitanju djece, to će tek vidjeti oni koji još uvijek nisu roditelji.
Smatram da uspjesno odgajam svoje dvoje djece, ali da me sad neko pita kako se odgajaju djeca, ne znam šta bih mu rekao, čista improvizacija.
Batine smatram kao krajnji metod, a često korištenje krajnjih metoda u odgoju je loš odgoj. Rijetko da, u trenutcima tantruma, pod uslovoma da dijete nije ni nervozno od nedostatka sna, da nije zedno ili gladno, nego eto čisto hoće da zahebava (ispituje granice).

Kao roditelj maloletnog detata (1,5 godina) mogu samo da kažem da svi koji kažu da ih roditelji nisu tukli i da su sve rešavali rečima lažu. Možda se ne sećaju da su dobijali batine, ali u uzrastu od 1-2 godine sigurno su ih tukli i to je po meni normalno i jedini mogući način.
Zamislite situaciju da dete hoće da se igra sa štekerima po kući (kad-tad ovo se desi). Naravno niko normalan im to neće dozvoliti, a ako su roditelji malo upućeniji šta ima da se kupi po radnjama na ovu temu sigurno su stavili zaštitu da dete ne može ni slučajno nešto da gurne unutra. Prva stvar koju sam uradio je stavio zaštitu na štekere (čak i pre nego što je dete prohodalo). Zatim sam, kad je došlo vreme, nekoliko puta objasnio detetu da ne sme da dira štereke ni pod tačnom razno (ne želim da razmišljam da li će u svakoj kući gde odemo biti te zaštite). To je funkcionisalo jedno vreme, a onda sam na to moje "Ne diraj" dobio odgovor "Ne" ("Ne" u smislu ostavi me na miru radiću šta god hoću). Kako bi vi, koji zagovarate teroju "bez batina", ovo rešili? Kako detetu od godinu dana nešto objasniti? Verujte mi kad kažem NIKAKO!!!!! Veoma sam strpljiva osoba i probao sam dosta puta da mu objasnim da se to nesme, ali tek posle par udaraca po ruci shvatio je da to ne sme da dira i više im ni ne prilazi. Da nije shvatio posle udaraca po ruci sigurno bi dobio i više, ali ako dete udarite samo kad to baš treba onda ga i najmanji udarac mnogo boli.

Što se mene tiče ovaj zakon je totalna glupost. Daleko do toga da ću lemati dete kad god stignem, ali dok ne shvati šta je kazna i dok ne bude pogođen time što mu uzmem igračke/komp/zabranim izlazak i sl. batine su jedini način da dete zna ko je roditelj i da treba da sluša šta mu se kaže.

Ok, ti možda nećeš, ali, šta misliš da li je potreban neki zakon kojim bi se sprečio (optužio, kaznio) nasilnik koji stvarno lema decu pesnicama i nogama, kad god stigne ?

Pa cekaj, to je i do sada bilo regulisano zakonom, cemu sada ovaj novi stroziji zakon, o tome je diskusija?

totalno se slazem sa @vujkev i voleo bih da cujem neki odgovor suprotan od toga sto je rekao. Odnosno kako objasniti detetu od 1,5 godina da ne sme da gura prst u steker, da ne sme da se penje na ogradu terase i jos milion potencijalno opasnih situacija...

sto kaze @bakara, zakon je protiv takvih siledzija uvek postojao. Ko njih nije prijavljivao tada, sumnjam da ce i sada. Sta ce se doprineti ovim novim zakonom?

Naravno nisam ni ja za batinanje, ali eto postoje neke situacije kada je to potrebno koliko god se pravili "civilizovani".

Taman posla da roditelji svoju decu vaspitavaju batinama. U ovoj zemlji se zna red i poredak, i ko je ovlascen da deli batine a ko nije.

Zato, roditelji, manite se vaspitavanja svoje dece batinama, ima ko ce da ih bije kada vase maženje ne uspe.





_{[Ovu poruku je menjao DrFill2Good dana 04.09.2011. u 01:49 GMT+1]}

Kakv ti je ovo video?
Priveli nekog lika? I sta sad?

Zao mi je sto si razocaran, nema nasilja, krvi i slicno ... Sam video nije nista posebno, samo mala digresija. Postoji gomila brutalnijih klipova ali nije to tema.

Pa ako nije tema, koji ce taj video ovde :)
Mog'o si neku muziku da postavis...

Ne sekiraj se ako ne shvatas smisao, prespavaj, ujutru probaj opet.

Pa jebga, stvarno ne shvatam smisao u videu i kom panduri ubace lika u maricu...Mislim....ako je ideja da je trebalo da ga zamole da udje, onda ok....

OK, ajde da ti prepricam sta ja vidim na klipu. Lik lezi na ulici, ljudi normalno prolaze pored, on se otima i krevelji. Tako mi deluje kao prilicno razmazeno deriste koje je naviklo da histerisanjem dobije sta hoce, pa tako i sada misli da ce panduri da odustanu od svoje namere ako se dovoljno bacaka. Panduri ga, sam si primetio, prilicno korektno ubacuju u maricu.

Da li roditelji zele da vide svoje dete na slicnom snimku ili ce radije, pre toga, da iskoriste i koju sljagu i pokusaju da naprave coveka od njega? To je smisao klipa, nadam se da sad bolje razumes sta sam hteo time?

Aha ok, ja sam nesto drugo pomislio. Moja greska.

Evo kako je to moja keva resila kad sam bio klinja i ja i sestra.Mi smo kao i sva deca uostalom takodja leteli oko stekera i drugih neprihvatljivih
stvari tada stalno.E posto je njoj dozlogrdilo da vice NE i NEMOJ,a rezultata nigde, ona fino uzme ugreje ringlu i podigne me i moj mali prstic prinese njoj tek da me malo zaboli
i vikne ŽIŽA! (sta god to znacilo) Od tada cim se primaknemo necem tada neprihvatljivom i losem ona samo ponovi komandu ZIZA i mi kao ludi se od toga sklanjali,dok nismo odrasli. ;-)
Po meni efikasan metod.

A sto se tice teme nisam jos roditelj,ali zagovaram batine i to one kvalitetne,previse sam se nagledao civilizovanih roditelja koji su svoju decu stedeli a sad ih ta ista deca tuku!
More udri!!!

Na ovoj temi se nekako od fizicke kazne preko fizickog nasilja doslo do vaspitavanja batinama.
Mislim da cinjenica da su zakon pisali samo pravnici, a ni jedan psiholog nije ucestvovao njegovoj izradi govori o njegovom kvalitetu i o zelji zakonodavca da regulise ovo pitanje, na brdovitom Balkanu.
Misljenja sam da je glupo po defaultu smatrati sve roditelje nesposobnim da naprave razliku izmedju ovih stvari, oduzimajuci im i opciju za samar, a decu smatrati bezgresnim i spremnim na saradnju.

1 samar: protivzakonito.
Inace ko je jednom bar popio samar zna da on ne nanosi skoro nikad fizicku stetu.

Eto lep primer da vidite da moze i bez batina:

pa da, bez batina, al ti prisloni ruku na ringlu, to je nekako normalnije hahahaha

ŽIŽAAAA

Pita Mujo Hasu:
- "Jel jarane, kako vaspitavaš ti svoju djecu, batinama ili lijepim riječima?"
- "Pa naravno, lijepim riječima!"
- "A batine?"
- "Primjenim i to ponekad, ali isključivo u samoodbrani!"

Mene su vaspitavali lastishem i prutom iz parka :) (naravno, kad bas preteram i kad nista drugo nije davalo rezultate)

Samo totalna budala moze da misli da je dete dovoljno razumno da u odredjenim godinama i situacijama zaista shvati koliko je neka stvar opasna ili stetna. Nazalost neophodno je povremeno primenjivati silu, ali nikako ne stalno i kao osnov za sve - najveci problem je ustvari odrediti kolicinu sile i uslove koji su neophodni, a ovaj zakon je debilan sam po sebi, verovatno su ga pisali ljudi koji nikad nisu ni vaspitavali decu, niti imali.

Ne može samo rečima, ali ne treba ni preterivati sa batinama.
Kad sam bio klinac, dobio bih batine često, ali mi je uvek bilo žao drugara kojeg je otac bio sa gajtanom od pegle. A kasnije kad je malo porastao onda i nekim višežilnim telefonskim kablom... Taj čovek inače je skroz OK, nije neka agresivna budala, ali eto, valjda u to vreme je bilo totalno normalno lešiti od batina.
I sa tim načinom opet ništa nije rešio. Taj drug je danas jako problematičan kao što je i bio.

Mogu da poredim, malo na glup način, sa mojim, odnosno ćaletovim Rotvajlerom. Ne bije ga, ali od malena kada neće da sluša, ćale drekne na sav glas neku naredbu, ovaj se uplaši i posluša. Valjda mesecima se pas prilagodio da treba da se viče tako na njega, pa danas ako mu se normalnim tonom kaže nema šanse da posluša. A opet i ako se drekne na sav glas... nekad posluša nekad ne. Vremenom oguglao i shvata da treba da se viče.

Pretpostavljam da je tako i sa decom. Ako se sa njima samo priča, bez i "novina po guzi" sigurno neće shvatiti zašto je struja opasna, a ne vidi je.
Zato pretpostavljam kao krajnju meru, kako bi dete razumelo šta je krajnja mera, treba dobiti i malo "batina"
A opet, sudeći po ovim mojim poznanicima, ako se lemaju non stop, valjda oguglaju vremenom i više nema razlike između male i velike svinjarije, niti sami znaju da odvoje jedno od drugog

Ni ja nemam decu što znači da još imam šest teorija, tako da sam adekvatan za raspravu :)

Deca moraju da se tuku, ali samo dok su mala. Naravno batina je krajnja mera protiv bezobrazluka i inata i eventualno štekera. Može i to sa ringlom dok su mali ali je bitno da bar jednom dete shvati da negde pre beskonačnosti njegovog bezobrazluka stoje batine. Naravno batine nisu prva stvar, ali jesu negde.

Gvožđe se kuje dok je vruće, naučite dete do pet godina da se greške plaćaju (prvo drugačije a na kraju batinama) a poslušnost nagrađuje. Kada dete krene u školu onda ja mislim da ga treba vaspitavati primerom, zajedničkim radom, nagradama i strahom tada već ne od batina ali će ga rano detinjstvo naučiti da pretnje nisu prazne.

Mislim takođe da neki izbor programa koje dete prati u smislu interneta i televizije takođe može biti dobro do polaska u srednju školu.

Spomenuti su tinejdžeri, mislim da je to doba kada su batine prevaziđene, tada se javlja potreba za buntom. Tinejdžeri su mnogo osetljiviji na popularnost i društveni status, i možda to treba iskoristiti. Ako se potrudite da upadne u bolje društvo to ja najvažnije (Bitno je da sam ja to rekao a sad što je lakše obezbediti Kosovo u Srbiji, to je druga stvar). Džeparac je takođe verovatno dobra metoda ako se ne primenjuje često. Ipak treba shvatiti da će tinejdžeri praviti gluposti i da će to prerasti ako ste ga do srednje škole dobro vaspitali, mislim da je dovoljno vaspitan ako krije svoje gluposti i ako ga je sramota (npr. što puši). Kada konačno stvori neki društveni status koji je totalno uništen novim društvom na faksu onda će prestati da pravi gluposti (i početi da pravi decu:)).

Valjda ono što sam pokušao da kažem je da je metoda u funkciji uzrasta i da je bar jednom u ranim godinama života potrebno osetiti da greške mogu da imaju ozbiljnu posledicu ao što su batine. Kao što je neko spomenu pse, takvi su i ljudi sigurno je da ima dece koje ne treba tući nikad jer su poslušni.

Zakon je loš, jer je ekstreman i nije dovoljno selektivam prema mogućim slučajevima koji se bitno razlikuju te se oslanja na to da su socijalni radnici džedaji a ne partijski drugovi.

kakva gomila gluposti, brate minli.