@Brinet
Wall of text = jako tesko da se procita.

Iz 3 recenice sto sam preleteo moji izbori:
1. PhD u inostranstvu, zato sto mozes da ostanes pa tamo da radis neke mnogo dobre stvari
2. Rad u firmi + studiranje PhD, ako mozes da izdrzis
3. Rad u firmi

Takodje, nisam imao volje da procitam ceo text, morao sam samo da projurim da vidim o kojoj se struci uopste radi a to tek na sredini negde kaze ;)

Ako mislis da se bavis IT-em, doktorat je po meni nepotrebno gubljenje vremena kao doktorat. Ako mislis da ces time dobiti prolaz vani (upoznati ljude, dobiti poene) dok ga budes radila to je vec drugo - ako imas stipendiju za isti.
Ako je elektrotehnika u pitanju, tj. ne programiranje, to je vec nesto drugo i ne znam sta da kazem.

Puff, procitah sve - onako dijagonalno.

Vidi, ja glasam za PhD, zivot je dug, trenutna situacija je takva kakva je ali trenutna situacija nikad ne traje dugo :), i kad budes imala 59 godina, i budes nosila naocale za citanje i voznju u torbici, i dalje ces imati PhD.
Takodjer neke stvari mozes da odradis samo jednom u zivotu, i mnogi koji bi rado otisli na PhD nikad ni ne dobiju sansu a tek kad krenes da radis i/ili osnivas porodicu, tesko ces se vratiti na studije i odraditi PhD.

P.S. Ja nisam ni fakultet zavrsio a pozicija na kojoj radim u nazivu ima engineer, verujem da je smorno kad gulis 5 godina ETF-a i sedis pored nekog poput mene koji radi za istu ili slicnu platu, ali to je sad kad covek moze da zapne, kad bude vreme da se promeni pozicija (kad se malo omatori) neki ce ostati na istom, neki ce krenuti na gore (lead pozicije) a neki na dole, verujem da ce tada stepen obrazovanja da odigra svoju rolu.

_{[Ovu poruku je menjao Djaki dana 08.09.2011. u 11:57 GMT+1]}

@Brinet,

Da li bi Neo bolje ziveo da je izabrao plavu pilulu? Ili je bio u pravu sto je izabrao crvenu?

Da li je tvoja casa polupuna ili poluprazna?

Za nekoga ko ima 22-23 godine razmisljas suvise duboko, zamrseno i komplikovano. Da imas 35, pa da razumem mnoge dileme, ali u tvojim godinama mnogim nedoumicama jednostavno nema mesta.

U zivotu postoje dve vrste kajanja: kajanje zbog necega sto si uradio i zbog necega sto nisi uradio. Ova druga vrsta je mnogo gora i mnogo bolnija. Znao je to i Neo, zato je izabrao crvenu pilulu. Uvek bi ga kopkalo sta se nalazi iza Matrixa, a da je uzeo plavu pilulu za ususkavanje mozga to nikada ne bi ni saznao, zar ne?

Nemoj da biras plavu pilulu. Biraj crvenu!

Nemoj sebi da dozvolis da se jednog dana, nakon provedenih 20 godina rada u toj firmi u Srbiji, pitas da li je bilo bolje da si se ipak posvetila nauci, umesto sto si gubila energiju na: besmislene politicke igrice, prepricavanje traceva, inacenje, pretnje pozivanjem na odgovornost zbog raznih gluposti, beskrajno pisanje dopisa, obavljanje raznih glupih rutinskih poslova za koje ti fakultet i ne treba, izivljavanje raznih sefova i direktora itd. Cemu to? Na kraju bi shvatila verovatno da si svojim radom prakticno zaradila pare za PhD studije, ali ne svoje studije, vec studije gazdinog sina na Stenfordu. :-)

Kada sam bio bas negde u tvojim godinama, a bese to davne 1990/91, mnoge moje koleginice i kolege sa studija su putovali nocnim vozovima u Budimpestu da bi tamo polagali TOEFL i GRE, a potom konkurisali na gomilu univerziteta (uglavnom americkih) i to pesice, klasicnom postom, s obzirom da je Internet u to vreme bio tek u povoju. Ja sam tada razmisljao u stilu: to me ne zanima, bolje mi je da ostanem u Beogradu, da se zaposlim na fakultetu koji me je i skolovao, da zapocnem akademsku karijeru, jer me je nesto tako privlacilo. Posle sest godina rada na fakultetu (bio sam asistent) zakljucio sam da je bavljenje naukom u Srbiji izuzetno teska avantura, prepuna prepreka na svakom koraku i da se kolicina utrosene energije, vremena i nerviranja za razne gluposti uopste ne isplati. A sto je najgore ono sto me je zaista zanimalo nisam imao prilike da radim.

Na kraju sam negde 1998. odlucio da potrazim posao u industriji, da bih se 1999. iselio za Holandiju, cime sam definitivno stavio tacku na akademsku karijeru i naucni rad. Tada mi je bilo oko 30 godina, ovo cisto kazem zbog onog tvog komentara o "matorim" 30-godisnjacima. :-) I nije mi bio nikakav problem da nadjem dobar posao, da napredujem, da nadjem novi itd. i to sve u oblastima koje su me oduvek zanimale (Internet, IP/MPLS, routing/switching itd.).

Ali i dan danas se cesto kajem sto te davne 1990/91 nisam poslusao druge oko sebe i krenuo put PhD studija u Americi. Sto nisam uzeo crvenu pilulu i to onda kada sam imao 22, kada sam mnoge oblasti matematike i fizike imao u malom prstu, kada mi je mozak bio svez, kada sam bio pun radnog elana, entuzijazma i kreativne energije. Tada sam mogao, cinilo mi se, sve. "Godine raspleta" su ucinile svoje i u meni ubile veliki deo tog mladalackog zanosa. Samo da sam uzeo tu crvenu pilulu. A nisam. Uzeo sam plavu, kao i svaki dobar streber.

Razmisli dobro. Imas 3 ponude za studije sa stranih univerziteta. To ti je fantasticna prilika da upoznas neku novu zemlju, vidis kako tamo ljudi zive, upoznas drugu kulturu, druge obicaje, formiras jedan zreliji i potpuniji pogled na svet. I ono najvaznije - da usvojis njihovu filozofiju i nacin rada, koji ocigledno donosi rezultate. Za razliku od naseg, domaceg, koji uglavnom donosi gubitke. Te studije ce ti samo pomoci. Cak i da ih ne zavrsis do kraja, posle par godina boravka tamo bices sasvim druga osoba. Mnogi ljudi ne zavrse PhD studije. Nije ni to nikakva greota - mnoge kompanije vrbuju PhD studente za sebe i nude se da im srede radne papire. Ljudi pristanu na tako nesto, napustaju studije na polovini i nalaze veoma lepe i primamljive poslove. U drzavama u kojima zive.

Druga stvar, posla za PhD u ICT industriji ima. Naravno, to nisu poslovi kodera ili programera. Za tako nesto ti ne treba ni fakultet. Ali u R&D je nivo jednog doktora nauka sasvim normalna stvar. U softverskim kompanijama koje razvijaju specijalizovani softver je to, stavise, sasvim uobicajeno. Mathworks (Matlab), Wolfram Research (Mathematica) i slicno - tamo sigurno ne rade obicni programeri.

Kazes, bices odvojena od porodice. Pa sta? Ovde u Holandiji jos nisam sreo nekoga ko ima 25 godina, a da zivi u stilu mama-tata-pas-i-kravata. Ljudi ovde vec kad napune 18 idu na studije u drugi grad, vec sa 22 se zaposljavaju, uzimaju kredit za stan i odlaze iz roditeljskog doma. Pre toga obavezno uzmu pasos, stave ranac na ledja i od ustedjevine koju su stekli radeci studentske poslice plate sebi putovanja po nekom odabranom delu sveta. Da upoznaju nove zemlje, kulture, obicaje. Da steknu nove prijatelje. Da vide nesto novo. I to je po meni mnogo zdravije i normalnije za mladu osobu nego ziveti sa roditeljima do 50. godine i pravdati se time sto si "vezan" za kucu i roditelje. Pa odvezi se! Sto pre to bolje! A prijatelje ces steci nove, u tvojim godinama to nije problem. Kasnije vec - priznajem - jeste! A tu je i Facebook, pa ces biti s njima u kontaktu - zar ne? ;-)

Lepo je sto razmisljas i o tome da treba da se skrasis, ali mislim da za to imas dosta vremena.

Sto kaze nas narod - boj se ovna, boj se g*v*a - a kad ces onda da zivis?

Carpe diem (et noctem)! :-)

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 27.09.2011. u 14:35 GMT+1]}

takodje nisam sve procitao, ali bih ti dao savet... dobila ne dobila phd idi u inostranstvo.
ja sam radio nekoliko godina u Srbiji i kada sam otisao u ino.. totalno druga prica na bolje

poz

Ja sam procitao sve.

Crvena pilula znaci oblilje bola. Spremi se za bol. Lajkone.