Kopiranje knjige biće krivično delo

[ anon70939 @ 10.09.2011. 18:20 ] @

Citat:

Studenti će ubuduće moći da kopiraju samo odlomke, a ne kao do sada cele knjige koje koriste kao literaturu za spremanje ispita. Svako fotokopiranje knjiga smatraće se krivičnim delom za koje je zaprećena i kazna zatvora od tri do pet godina.

Interesantno, kako drzava pomaze studente :).
Doduse, jesu izdavacke kuce dosta gubile tim kopiranjem, ali da imamo plate, odnosno roditelji studenata, po 1000-1500E, ne bi bio problem da se kupi knjiga.

Citat:

Utvrđeno je u našem pravosuđu da kopiranje udžbenika nije nekomercijalna svrha jer na taj način ulažete u sebe u svoje obrazovanje, da bi sutra dobili bolji posao i veću platu.

Zbog toga je komercijalno? hehehe

Citat:

Ovim izmenama uneta je novina da se mogu kopirati samo delovi, a ne i cela knjiga - kaže Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.

Pa ok, onda ovo i nije lose. Iskopiram sve delove knjige i posle mogu da sklopim u jednu celinu.

Ovo me podseca na onaj vic, gde neki covek dosao na benzinsku pumpu i pitao zaposlenog "Pošto je kap benzina". Zaposleni se nasmeja i kaže da je besplatna. "Pa OK, nakapaj mi onda pun rezervoar". buhaha

[ squirll @ 10.09.2011. 18:22 ] @

Zna se zasto je to drzava uradila...da popuni na sve nacine budzet... ja najvise volim da imam originalnu knjigu jer je boljeg kvaliteta od kopije ali kad te knjige nema u zemlji, ako narucis iz inostranstva ne stigne/ukradu ..etc.. a treba ti knjiga..i sta drugo nego kopija...

[ Odin D. @ 10.09.2011. 20:09 ] @

Vijest je srocena tako kao da je po starom zakonu kopiranje bilo dozvoljeno?!

Citat:

Svako fotokopiranje knjiga smatraće se krivičnim delom za koje je zaprećena i kazna zatvora od tri do pet godina.

Odlicno. U ovoj drzavi neki za ubistvo sa predumisljajem odu na dvije godine u zatvor, a evo studenti ce zbog fotokopiranja na tri do pet godina...

Vlast i dalje pokusava utuviti neukom narodu da se okane sitnog kriminala i da se uozbilji. Mislim, da se pocne baviti ozbiljnim kriminalom, posto se sitni, za razliku od krupnog, nikako ne isplati.

[ Count Zero @ 10.09.2011. 20:12 ] @

Bezveze.
Formalno, na svakoj knjizi piše da je umnožavanje zabranjeno i sl, bez odobrenja autora ili tako nešto.
Međutim, kada u biblioteci ima 2-3 primerka, a u prodaji nijedan, kako da studenti spreme ispit npr?
Naravno, iritantno je i kada profesori insistiraju da se kupi njihova knjiga a tuđe nek' kopiraju, nema veze.

Koliko će zaista tu biti primene? Ili je ovo samo jedan od kao nekih zakona koje će da ubace u fasciklu "EU" da se nađe.

[ Exodusbgd @ 10.09.2011. 20:20 ] @

Sećam se te davne 2004.godine reakcije profesora na VETŠ kada je video da čitam iz njegove kopirane knjige (malo im je što sam čak u to vreme davao preko 1000 evra za samofinansirajući smer, već hoće da me deru i sa knjigama).

"Znaš li ti da činiš krivično delo??? Viša škola je uložila novac u izdavanje knjige. Neću više nikog da vidim sa kopijama"...

[ Count Zero @ 10.09.2011. 20:26 ] @

Na mom faksu su rešili da izdaju samo knjige koje koštaju do 500-tinak dinara, znači, možda malo više od kopiranja. To od skoro. I sa tim predmetima ovaj je "problem" stavljen ad-acta.

[ Wajda.W @ 10.09.2011. 20:31 ] @

I meni je to glupo. Bar sto se tice knjiga potrebnih za studente. Trebalo bi da omoguce umnozavanje knjige u bilo kom obliku (elektronskom/papirnom). Treba studentima da omoguce da sto lakse dodju do znanja, pa ako student odluci da stvarno vredi imati takvu knjigu kupljenu od profesora on ce je i kupiti. Ali davati pare na svakakvo smece samo da bi se ispit polozio je stvarno van pameti.
Jos gore su mi one varijante kada moras na ispit da se pojavis sa potpisanom knjigom profesora.
A da stvari budu jos gore, ima jos i gradacija ovoga. :)
Citao sam da na nekim fakultetima jedna knjiga sluzi za vise ispita koje studenti srecu tokom studiranja (iz te knjige se uci za polaganje recimo 2 ispita), i sad ta knjiga na poslednjoj strani ima kao formular gde se upisuje ime studenta, predmet, datum, i gde profesor potpisuje. I tako da se knjiga mora 2 puta kupiti za ta dva predmeta.

Ja iskreno ne razumem zasto profesori uopste i pisu knjige, po vecini evropskih univerziteta se uci iz istih knjiga koje su najbolje u toj oblasti na svetu. Eventualno se uradi prevod na jezik na kojem su studije. Van pameti je pisati neku knjigu ako je vec neko to napisao mnogo strucnije i bolje.

[ Igor Gajic @ 10.09.2011. 20:33 ] @

Kopiras prvu polovinu knjige, pa zatim i drugu polovinu knjige.

Dva puta nista je nista, kriminalnog dela nije ni bilo

[ StORM48 @ 10.09.2011. 21:38 ] @

Citat:

Odin D.: Odlicno. U ovoj drzavi neki za ubistvo sa predumisljajem odu na dvije godine u zatvor, a evo studenti ce zbog fotokopiranja na tri do pet godina...

ALI (!) - ukoliko ti izrastu ili (da prostiš) kupiš sise, onda se može desiti da dobiješ "nanogicu" i sediš u kućnom pritvoru! *

_{*ISKLJUČIVO ukoliko se u slobodno vreme baviš "projektovanjem materijala za kompakt-cd" . Ako ne, onda ništa...}

Pozdrav

[ anon70939 @ 10.09.2011. 21:48 ] @

Nece oni tu da kaznjavaju studente, nego kopirnice. Mnogi ljudi ovde u kragujevcu pukli silne love da otvore kopirnice, i sad ce da puknu... Jedino da se zaobidje zakon, da ti iskopira knjigu, ali ne zahevta, i napise ti toliko racuna koliko imas stranica, :)

[ Count Zero @ 10.09.2011. 21:51 ] @

Studente neće kažnajvati direktno, ali ako ovako krene, hoće indirektno.

Hah, uskoro niču inkognito kopirnice po šupama, skače cena multifunkcionalnih uređaja. Ma jok, neće valjda.. Ko će ga znati.

[ ventura @ 10.09.2011. 21:58 ] @

Citat:

Wajda.W: I meni je to glupo. Bar sto se tice knjiga potrebnih za studente. Trebalo bi da omoguce umnozavanje knjige u bilo kom obliku (elektronskom/papirnom). Treba studentima da omoguce da sto lakse dodju do znanja, pa ako student odluci da stvarno vredi imati takvu knjigu kupljenu od profesora on ce je i kupiti. Ali davati pare na svakakvo smece samo da bi se ispit polozio je stvarno van pameti.

To se stvarno jednostavno da rešiti. Sedneš nekoliko meseci/godina, zapneš dobro, napišeš kvalitetnu knjigu i onda je objaviš i podeliš drugima bez da tražiš ikakvu nadoknadu... Ali sve dok to ne uradiš nemaš pravo reč da kažeš o tome kako bi za džaba delio tuđi rad, ma kakav on bio.

[ toplim @ 10.09.2011. 22:55 ] @

Mene zanima recimo ovo ako je sad zabranjeno fotokopiranje knjiga, da li je dozvoljeno prepisivanje, recimo uzmes knjigu pa lepo u svesku prepises svako slovo...onda bi i to trebalo da zabrane jer je to primitivni vid umnozavanja... pa onda treba da zabrane i ucenje napamet, jer je to prenosenje znanja bez dozvole autora itd...znaci klosarski sistem u kome zivim , sve bih vas zapalio majke mi...:)

A i ovaj ventura i ako je neki autoritet stalno mi na jetru ide jer se uvek ogresi o sirotinju.

_{[Ovu poruku je menjao toplim dana 11.09.2011. u 00:11 GMT+1]}

[ madcama @ 11.09.2011. 00:26 ] @

A zar knjige ne mogu da udju u cenu skolarine?

[ Shadowed @ 11.09.2011. 01:09 ] @

Pa, za privatne fakultete bi to bilo ok, ali za drzavne nikako jer bi onda cene tih knjiga narasle na 10-15 'iljada i sluzile kao sistem za isisavanje para iz budzeta.

[ konislav @ 11.09.2011. 04:00 ] @

Samo vi nastavite da kradete knjige, postacete tako pismeniji, posteniji, ozbiljniji gradjani drustva.

Posto mi je poruku obrisao ovaj "genije od administratora", a mrzi me da se sad prepisujem i natezem, ovo je skracena verzija iste. Izvornu poruku mogu poslati na PP ili mail na zahtev zainteresiranih.

[ kaćunčica @ 11.09.2011. 06:55 ] @

A kad ni autor, ni izdavač nisu zaineteresovani da naprave novo izdanje i sam autor studente uputi na umnožavanje knjige, kako se to onda tretira? I, ko ovde zapravo čini krivično delo? Onaj ko naručuje kopiranje ili kopirnica koja ga realizuje? Ko prijavljuje počinjeno krivično delo - izdavač i autor ili svako ko ima saznanje o tome?

Od svih profesora na mom fakultetu bukvalno samo jedan insistira na kupovini udžbenika.

[ Tyler Durden @ 11.09.2011. 07:21 ] @

Jedna od najšljamastijih vrsta na ovoj planeti su profesori koji insistiraju na orginalima knjiga koje su oni napisali.
To bih poslao na goli otok a da ne bi ni trepnuo.

[ Predrag Supurovic @ 11.09.2011. 07:36 ] @

Šta ste paljevine? Verujete novinaru a niste videli original predloga izmene zakona?

Zar stvarno mislite da je u zakonu naročito izdvojeno kopiranje udžbenika i okarakterisano kao krivično delo?

Pre će biti da je predlog da se sistemski kršenje autorskog dela tretira kao krivično delo. To najpre znači da će pravosudni organi takva dela morati da obrađuju po službenoj dužnosti, a ne da autori moraju sami da štite svoja prava privatnim parnicama. To je u prinicpu dobro, ako bude funkcionisalo. U svakom slučaju, bolje nego što je sada, kada samo izuzeci, kao što je Microsoft, imaju državnu zaštitu, i njihova autorska prava štite državni organi kao da su to krivična dela, dok mi ostali nemamo takvu vrstu zaštite iako se radi o potpuno istoj kategoriji nezakonitih dela.

[ Goran Mijailovic @ 11.09.2011. 07:58 ] @

Citat:

Tyler Durden: Jedna od najšljamastijih vrsta na ovoj planeti su profesori koji insistiraju na orginalima knjiga koje su oni napisali.
To bih poslao na goli otok a da ne bi ni trepnuo.

To ovi boldovani :)

Citat:

Dragi (sarkastično) vi tamo što sedite u skupštini i za to primate višestotnohiljadarske plate, zaista ne uživam u ovakvom izražavanju, ali posle ovakve vesti jedino što mogu da vam kažem je: Da se jebete vi malo sa tim vašim platama i guzicama koje gladite u skupštinskim stolicama! Kada budete omogućili besplatno i normalno školovanje u ovoj našoj lepo zemlji Srbiji, onda bi vam možda i platili za udžbenike. U situaciji kakva jeste, gde jedan profesor ni nema literaturu za svoj predmet, drugi nam preporučuje englesko izdanje knjige iz ’82. godine (uz napomenu da postoji i poprilično ok nemačko, kao u rusko), a treći zahteva da se njegova originalna knjiga kupi i drži na stolu za vreme predavanja čisto mode radi, možete slobodno da me ‘apsite jer sam iskopirao tri njihove glupe knjige da bi uložio u svoje obrazovanje da bi sutra dobilo bolji posao i veću platu (pošto se učlanim u vašu političku partiju, progutam malo svog ponosa i poljubim dupe nekome u tim foteljama). Eto tako, ono malo dobre literature koja je postojala smo izskenirali i okačili kolegama da se besplatno služe, ulagajući u svoje obrazovanje i time krali novac izdavačima knjiga (jer su njihovi autori verovatno već na onom svetu gde im novac nije ni potreban) a ono za šta ista nije ni postojala, sami napravili besplatnu literaturu u metnuli je na wiki (ne da bi svi mogli slobodno da je koriste, dopunjuju i unapređuju, već nam je tako lakše da prepisujemo na ispitima jer je wiki smartphone friendly – a #fuckyeah ometači GSM signala ne rade jer su antene operatera na samo 2m iznad naših glava jer se ovima sa faxa isplati da im za to naplaćuju bezobrazno debelu rentu). Eto tako, ‘apsite nas slobodno jer kopiramo knjige za ispite, ali vas molim da ne po’apsite i one što kopiraju moje puškice koje sam napravio korišćenjem te iste literature, jer sam u istima uložio puno svog vremena i intelektualnog rada na ispravljanje grešaka iz kopirane nam literature. Takođe bih vas samo zamolio da pre no što počnete sa ‘apšenjem zbog tih krivičnih dela razjasnite samo još i da li se pod “delovi, a ne i cela kniga” smatra ako iskopiram onaj deo između predgovora i korica, bez predgovora i korica, jer mi u tom slučaju nije teško da platim još koji dinar za upotpunjavanje “cele knjige” čisto da bi se našao među kriminalcima. I da, još nešto: ako me zbog kopiranja knjige osude na zatvorsku kaznu od tri do pet godina, da li mi se u međuvremenu zamrzava studentski satus ili gubim pravo na dalje školovanje jer studije nisam završio u predviđenom roku koji ste propisali u svojim implementacijama Bolonjske deklaracije?

Izvor: http://www.plagosus.net/blog/l...anje-ispita-kao-krivicno-delo/

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 08:04 ] @

Citat:

ventura: To se stvarno jednostavno da rešiti. Sedneš nekoliko meseci/godina, zapneš dobro, napišeš kvalitetnu knjigu i onda je objaviš i podeliš drugima bez da tražiš ikakvu nadoknadu... Ali sve dok to ne uradiš nemaš pravo reč da kažeš o tome kako bi za džaba delio tuđi rad, ma kakav on bio.

Nažalost, nije tako, jer postoji nešto što se zove iznuda.

U knjizi student ima nekoliko listova koji se koriste na ispitu, a ti listovi su zaštićeni tako da se kopije prepoznaju i u slučaju da donese kopije, student se izbacuje sa ispita. Naravno, ti listovi se ne mogu nabaviti zasebno, već se knjiga mora kupiti za svako polaganje ispita. Čak i ako sačuvaš listove iz knjige, a ispit preneseš u narednu godinu, listovi od prethodne godine se ne priznaju.

Kako se niko nije setio da zakonski razjasni iznudu na fakultetima?

[ Goran Mijailovic @ 11.09.2011. 08:05 ] @

Citat:

konislav: Samo vi nastavite da kradete knjige, postacete tako pismeniji, posteniji, ozbiljniji gradjani drustva.

Posto mi je poruku obrisao ovaj "genije od administratora", a mrzi me da se sad prepisujem i natezem, ovo je skracena verzija iste. Izvornu poruku mogu poslati na PP ili mail na zahtev zainteresiranih.

Video sam tvoju poruku i ne kapiram sto si se uzbudio pa izvredjao sve te ljude? Neko ti kopira autorsko delo?

Knjige su se oduvek kopirale, kasete presnimavale cak i u nase vreme

[ Count Zero @ 11.09.2011. 08:09 ] @

Citat:

Tyler Durden: Jedna od najšljamastijih vrsta na ovoj planeti su profesori koji insistiraju na orginalima knjiga koje su oni napisali.
To bih poslao na goli otok a da ne bi ni trepnuo.

Da ste vi živi i zdravi, svojevremeno sam morao da dvaput (2-put) platim jednu knjigu, da bih položio ispit. Evidenciju o prvom plaćanju je dotični "profesor" izgubio, pa me ostavljao za naredni rok, sporta radi, dok je nisam ponovo platio. Nije malo platiti 20 maraka u to vreme.. i to još dvaput.

Citat:

U knjizi student ima nekoliko listova koji se koriste na ispitu, a ti listovi su zaštićeni tako da se kopije prepoznaju i u slučaju da donese kopije, student se izbacuje sa ispita.

Baš tako, "popularna" stvar. Kao - moraš da kupiš knjigu, jer ti treba poslednja strana za nešto. A knjiga skuplja nego u knjižari! E, kad rasproda tiraž, onda može i da se kopira. A tek što sadržaj dotične knjige ni najmanje nije potreban za polaganje ispita. Grrrr

[ Isak666 @ 11.09.2011. 08:19 ] @

^^
Na konto evidentiranja,
imao sam i ja jednog takvog - objavio za jedan predmet oko 9 ili 11 knjiga, ne secam se, koje su bile izdate preko strukovnog udruzenja koje je ugovorilo posao sa njegovom stamparijom, prodavao knjige u kabinetu bez racuna - a knjige su bile uslov da izadjes na ispit, sa tim da ne mozes kupiti polovnu, a posto je svake godine dodavao po par tekstova u novo izdanje, ako ne polozis te godine kad si kupio, onda kupujes novu knjigu.

Naravno, knjige nije dao u fakultetsku biblioteku, a cene su bile prenaduvane :D :D

[ the_tosic @ 11.09.2011. 08:52 ] @

Ok, ali ti ljudi nisu imali problema sa prodajom knjiga ocigledno. Njih treba novcano kazniti i dati im shut kartu.

Problem je sto ti danas mozes da odes u kopirnicu, uzmes papiric zaokruzis koje ti knjige trebaju i oni ih vec skenirane odstampaju, ukorice i imaju n puta veci profit od profesora.

[ Tyler Durden @ 11.09.2011. 09:15 ] @

Citat:

Goran Mijailovic: Video sam tvoju poruku i ne kapiram sto si se uzbudio pa izvredjao sve te ljude? Neko ti kopira autorsko delo?

Ma da, bas. Konislav se sigurno razbija od autorskih djela :D
Plodniji od Prusta :)

Citat:

Nedeljko: Nažalost, nije tako, jer postoji nešto što se zove iznuda.

U knjizi student ima nekoliko listova koji se koriste na ispitu, a ti listovi su zaštićeni tako da se kopije prepoznaju i u slučaju da donese kopije, student se izbacuje sa ispita. Naravno, ti listovi se ne mogu nabaviti zasebno, već se knjiga mora kupiti za svako polaganje ispita. Čak i ako sačuvaš listove iz knjige, a ispit preneseš u narednu godinu, listovi od prethodne godine se ne priznaju.

Kako se niko nije setio da zakonski razjasni iznudu na fakultetima?

Ovo je prakticno retoricko pitanje.
Univerzitetsko-profesorska klika nije bez moci u ovoj zemlji. Koga vidis u danasnjoj vlasti, dovoljno karakternog ili dovoljno glupog da sprovede tako nesto?

[ Isak666 @ 11.09.2011. 09:18 ] @

@the tosic
To stoji.
Problem je sto te pojedine profesore ne mozes novcano kazniti, jer policija ne reaguje ni na ozbiljnije prijave na konto istih profesora.

Mada, cela prica je tragicna, obzirom da je problem kupiti knjigu.
Kad bi se malo precesljale finansije fakulteta, mozda bi i saznali kako je moguce da su uslovi studiranja isti i za vreme Slobinih socijalnih skolarina i nakon dosta godina naplate paprenih skolarina za samofinansiranje.

@tyler
ljudi koji su prijavljeni u Kragujevcu za korupciju su se vratili da vode katedru i da rade na faksu, dok su oni koji su prijavili te popili ili suspenziju ili otkaz (da ne trazim clanke po netu).
Sta mislis kako bi ova boranija prosla?

[ ventura @ 11.09.2011. 09:22 ] @

Citat:

Tyler Durden: Jedna od najšljamastijih vrsta na ovoj planeti su profesori koji insistiraju na orginalima knjiga koje su oni napisali.
To bih poslao na goli otok a da ne bi ni trepnuo.

Slažem se.. Pogotovo oni koji ne samo da traže originale, nego svaki student da mora da posetuje po jedan original jer se on potpiše na korice i knjiga postaje 'neupotrebljiva' za drugoga... Generalno problem sa knjigama postoji, nisam student odavno, ali piraterija nije rešenje. Rešenje je da se pritisnu fakulteti da u svojim bibliotekama obezbede sve knjige u dovoljnim količinama, i da to ulazi u cenu studiranja, pa tek u slučaju da neki student ošteti ili izgubi takvu knjigu, da mu se to naplati... Tako se već radi po USA koledžima, ne treba izmišljati toplu vodu, samo treba videti kako pametniji rade... A fakultet se može postarati da profesori koji su uložili vreme u pisanje udžbenika (a ne pišu ih svi) budu na neki način kompenzovani nekim royaltijem po studentu ili šta je već shodnije...

To su konkretna rešenja za koje treba da se izbore studenti, piraterija to sigurno nije. Piraterija jedinu korist donosi kopirnicama, i oni su ti kojima po novom zakonu sleduje zatvorska kazna za pirateriju, ne studentima.

Al majku mu valjda postoji i neko pametniji po tim studentskim telima od nekih likova sa nekog foruma, pa da se sam doseti ovoga i bori se za to... Mada kada malo bolje razmislim i prisetim se svojih iskustava sa domaćih fakulteta, studenti se treniraju (baš ta reč, treniraju) da slušaju i prihvataju najbizarnije hirove, i što je najtužnije niko se ne buni (barem javno), svi su u nekom grču i kao ovce u toru se ponašaju.. Počevši od toga da na zakazani ispit u 8h ujutru dođu u 7:45, da bi oni 'srećniji' ušli u salu oko 11, a oni što nisu vični u guranju tek tu negde oko 15h.. Pa upravo do ovih slučaja oko ucena sa knjigama i sl.. Izuzetno tužno, i teško nama ako su nam takve buduće generacije...

[ Isak666 @ 11.09.2011. 09:33 ] @

Citat:

ventura:

Al majku mu valjda postoji i neko pametniji po tim studentskim telima od nekih likova sa nekog foruma, pa da se sam doseti ovoga i bori se za to... Mada kada malo bolje razmislim i prisetim se svojih iskustava sa domaćih fakulteta, studenti se treniraju (baš ta reč, treniraju) da slušaju i prihvataju najbizarnije hirove, i što je najtužnije niko se ne buni (barem javno), svi su u nekom grču i kao ovce u toru se ponašaju.. Počevši od toga da na zakazani ispit u 8h ujutru dođu u 7:45, da bi oni 'srećniji' ušli u salu oko 11, a oni što nisu vični u guranju tek tu negde oko 15h.. Pa upravo do ovih slučaja oko ucena sa knjigama i sl.. Izuzetno tužno, i teško nama ako su nam takve buduće generacije...

Iz iskustva ranije, dok sam studirao, sa ovim profesorom kojeg sam spominjao, nismo mu mogli nista jer je tip zaposlio dosta kolega i time ih zaduzio, pa naravno na Vecu niko nije protiv njega i nije se mogla doneti nikakva odluka u okviru fakulteta.
A i vecina je imala slicne aktivnosti kao i on, pa im nije bas interes da stavljaju knjige u biblioteku, mada puno knjiga se i moze naci na faksu, iskreno.

Sto se tice studentskih tela, za istog tog profesora je prikupljena solidna gradja i podneta prijava za finansijske malverzacije i to uz pomoc jednog drugog profesora sa iste katedre i jednog dela studentskih predstavnika, ali bez uspeha.
Istraga pokrenuta, prekidana i tako.
Mozde je clanstvo u DSSu, tada vladajucoj partiji, pomoglo.

A kako izgledaju studentski predstavnici poslednjih par godina -

Inace, slazem se da su studenti u vecini ovce, za to sto je radjeno ranije da se prikupe dokazi protiv spomenutog profesora, nije postojala skoro nikakva veca podrska od strane studenata koji su btw direktno pogodjeni.

Ni sad im nece niko dati na tacni nista.

[ Tyler Durden @ 11.09.2011. 09:49 ] @

Citat:

ljudi koji su prijavljeni u Kragujevcu za korupciju su se vratili da vode katedru i da rade na faksu, dok su oni koji su prijavili te popili ili suspenziju ili otkaz (da ne trazim clanke po netu).
Sta mislis kako bi ova boranija prosla?

Naravno, to i pricam.
A cuo sam i za ove hardkor slucajeve sto je ventura naveo.
Lesli metoda, nista drugo za tu bagru.

Nego su meni jos gori od profana, ovi likovi sa video klipa. Ti beskicmenjaci koji od ranog doba prepoznaju kako vjetar duva i adaptiraju se sa sve tupim njuskama bez odgovora na prosta pitanja.
I to su buduci dipl. ing., krem i najbolje sto ovo drustvo treba da ima?
Ni Nojeva arka nas nece spasiti kakva nam se propast sprema.

[ Tyler Durden @ 11.09.2011. 09:55 ] @

Nadam se samo da ce tog Youtube-a biti i za 20 godina, makar da na taj nacin ostane dokumentovan sav talog ovog vremena.
Mozda, samo mozda, ove likove to stigne za 20 godina.

[ Shadowed @ 11.09.2011. 10:30 ] @

Pod uslovom da ne brisu neaktivne vidoje..

[ morihei ueshiba @ 11.09.2011. 10:34 ] @

Ovakvim scenama sam prisustvovao i pre 20+ godina na novosadskom univerzitetu....Doduse,bilo je mirnije zbog postojanja samo jedne partije i naoko drugacijeg sistema,ali su njuske bile u dlaku iste. I sad mi se povraca kad ih se setim.Ljudski otpad.

[ Wajda.W @ 11.09.2011. 11:14 ] @

Tuzno je kako se u nasoj drzavi politika uvukla u svaku najbanalniju poru drustva...

[ anon70939 @ 11.09.2011. 11:17 ] @

Citat:

Utvrđeno je u našem pravosuđu da kopiranje udžbenika nije nekomercijalna svrha jer na taj način ulažete u sebe u svoje obrazovanje, da bi sutra dobili bolji posao i veću platu.

Ma meni je ovo najgluplje receno. Pa sta sad, hoce li i ES jednog dana morati da placamo, jer je tako naredila drzava? Ja sam nekoliko puta za neke probleme na poslu nasao resenje na ovom forumu. To je komercijalna svrha?

[ ventura @ 11.09.2011. 11:27 ] @

Citat:

morihei ueshiba: Ovakvim scenama sam prisustvovao i pre 20+ godina na novosadskom univerzitetu....Doduse,bilo je mirnije zbog postojanja samo jedne partije i naoko drugacijeg sistema,ali su njuske bile u dlaku iste. I sad mi se povraca kad ih se setim.Ljudski otpad.

Politika i njuške u istoj su iste danas i pre 200 godina, i biće iste i za 200 godina. Ta studentska tela su generalno političke organizacije, i to je poligon za trening mladih političara, odnosno onih koji bi to želeli da budu... Kad je već tako, onda se i susreću sa realnim problemima, i treba da grizu za svoje... A ovi što su okačili YouTube video iako su verovatno u pravu, sa tim svojim kalimero metodama neće ništa postići...

[ Isak666 @ 11.09.2011. 11:41 ] @

Ventura,
ne krivi pricu.

Ovo je okaceno da bi se videlo sta su radili, a radili su ono sto je okaceno na videu ;)
Nista tu nije kalimero, ljudi su uleteli u kost za svoju stvar, a to sto nemaju nikog iza ledja da promene - nije njihov problem, nego problem onih koji cekaju da im neko resi problem.

Jeste da su takva tela, kao sto su studentska, u poziciji cesto da se poklapaju i sa interesima nekih van studentskog zivota direktno.
Ali retko gde je procenat zastupanja interesa studenata u tolikoj manjini naspram zastupanja interesa politike.

Jednostavno, nigde nije crno belo, nigde se niko ne bavi 100% moralno ispravnim stvarima i sl, ali stepen korupcije u Srbiji je toliko visok da paralise normalno funkcionisanje stvari, pa od tud ni ne postoje resenja koje si npr i ti sam naveo.

[ milivoje t @ 11.09.2011. 11:54 ] @

:D
o cemu oni, pa postoje fakulteti koji za 80% kurseva nemaju aktuelne, napisane na srpskom, u prodaji, udzbenike.
Vec se studiranje svodi na snadji se.
kopiraj knjige izdate pre xy godina koje postoje samo u bibliotekama ili kupi nova engleska izdanja sa interneta.

[ ventura @ 11.09.2011. 12:01 ] @

@Isak666: Poklapaju se interesi jer je studentskim telima preče da se bave organizovanjem raznoraznih Filozofijada i sl. umesto da se bave trivijalnim stvarima puput pitanja oko udžbenika, ponašanja profesora i sl... Lepo oformiti komercijalni deo fakulteta koji će se baviti komercijalnim delatnostima, a studentska pitanja ostaviti studentskim telima...

[ Isak666 @ 11.09.2011. 12:22 ] @

To je istina i to je problem.
Ali o tome neka se brinu studenti.
Mada, po procentu koji se buni, mogu zakljuciti da im je sve po taman.

[ StORM48 @ 11.09.2011. 12:40 ] @

Uvek je tako i bilo... gomila ovaca koje šiša ko stigne - pravdu isteruju ćaskajući po kafićima.
Te ucene sa knjigama su vrhunac drskosti, a barem danas nije teško snimiti kompromitujući materijal i proslediti ga medijima, koji će (ovako ili onako) ipak napraviti nekakvu gungulu oko toga.

Ali jbg, svi idu linijom manjeg otpora - misle da ako prećute, dobiće neki skriveni poenčić od profana, pa će im možda biti lakše. A profani postaju sve alaviji i bezobrazniji. I priča ide u krug - niko se ne buni, profani to shvataju kao svoje ustavom zagarantovano pravo i osećam da bi i njima palo na pamet da blokiraju autoput, ukoliko bi neko rekao "dosta".

Pozdrav

[ Count Zero @ 11.09.2011. 12:43 ] @

Citat:

pa postoje fakulteti koji za 80% kurseva nemaju aktuelne, napisane na srpskom, u prodaji, udzbenike.

Nije tek tako lako obezbediti udžbenik na srpskom, pa onda držati kurs. Ali, svakako treba jednoznačno odrediti literaturu koja je dostupna. A bez kopiranja to nije jednostavno. Jedino ako nastavnik pripremi neku skriptu i podeli je. I to se često radi.

Ali, postoje i izuzetni kontraprimeri. Jedna profesorka tako NEĆE da proda svoje knjige, već ih pozajmljuje studentima. Oni ih vraćaju (poneko baš i ne), pa onda daje narednoj generaciji. Ili deo materijala stavi u pdf na net. :)

[ Shadowed @ 11.09.2011. 13:17 ] @

Citat:

StORM48: Te ucene sa knjigama su vrhunac drskosti, a barem danas nije teško snimiti kompromitujući materijal i proslediti ga medijima, koji će (ovako ili onako) ipak napraviti nekakvu gungulu oko toga.

Prosto coveku dodje da upise fakultet samo da to radi..

Nego, mogu i studenti, lepo snime situaciju pa kad zavrse sa skolom prezentuju materijal. Medjutim, velika vecina je u fazonu "cuti, sagni glavu i gledaj da nekako zavrsis" a kada zavrse, onda vise ne misle o tome.

[ morihei ueshiba @ 11.09.2011. 13:46 ] @

@Ventura

Nemam ja iluzija odavno oko toga. Posle gledanja klipa probudio mi se onaj osecaj gadjenja koji sam imao u ono vreme,samo sada jos intenzivniji,zato sto je situacija mnogo gora nego onda. U ono vreme je partija postavljala funkcionere u omladinskom savezu/kako li se vec zvao/ na fakultetima i njihova funkcija je bila da organizuju razne glupijade za zamazivanje ociju + da kontrolisu situaciju i pravovremeno opstruisu svaki pokusaj pobune protiv sistema. Samo sto smo tada imali neki osecaj da su profesori manje-vise na nasoj strani. Nije bilo otvorenog pljackanja od strane istih putem uslovljavanja da se kupi bas njegova knjiga i slicno. Mnogo puta je na uvodnim predavanjima receno: imam knjigu,nema je u prodaji - kolege snadjite se i fotokopirajte od starijih.

Sada su svi u sprezi i u dilu,a nivo nastave je otisao dodjavola. Sve se vrti oko pljacke. Ovi sto postavljaju klipove,ako i ne uspeju nista da promene,bar ce razbiti iluzije deci koja ih mozda jos imaju. I to nesto znaci.

[ konislav @ 11.09.2011. 15:17 ] @

@Goran Mijailovic

Ti podrzavas kopiranje kniga i kradju autorskih prava, kolko ja mogu da razumem. Onda ono sto sam napisao u toj poruci vazi i za tebe, a ti opet brisi i ovaj komentar.

Pricam o dvolicnosti, o cinizmu. Kad je neko drugi u pitanju uredu je da mu se ukrade, a sutra ce te isti vi da objasnjavate kao je neko drugi ukrao nesto i kako to nije uredu.

[ Tyler Durden @ 11.09.2011. 15:24 ] @

konislave, opet prdnjavis i spinujes o necemu sto niko ne dovodi u pitanje.

sto si toliki trol majka mu stara...?

[ konislav @ 11.09.2011. 15:30 ] @

Citat:

Tyler Durden: konislave, opet prdnjavis i spinujes o necemu sto niko ne dovodi u pitanje.

sto si toliki trol majka mu stara...?

PA ako ne dovodis u pitanje onda jasno i glasno kazi/napisi da se slazes i podrzavas zabranu kopiranja knjiga i da smatras da je uredu da se zabrani isto. Napisi komentar kojim osudjujes one koji bi da kopiraju knjige i napadni ih. Time ces pokazati sta dovodis, a sta ne dovodis u pitanje. Iz tvojih komentara se vidi da podrzavas kopiranje knjiga i da smatras normalno da se nekome ukrade ono sto je uradio.

[ anon70939 @ 11.09.2011. 16:07 ] @

Neka drzava prvo omoguci studentima i njihovim roditeljima da mogu da kupe knjige, i sumnjam da ce ih neko kopirati. Pa ja bih radije voleo da imam tvrdo koricenu original knjigu na svojoj polici kad zavrsim ispit, nego da imam komile kopiranih skripti.

Gde je mojih 1000E mesecno od moje plate? Ko to uzima? Ista firma za koju radim, u Nemackoj radniku koji radi isti posao kao ja placa 1000E vise i zadovoljni su i poslodavci i radnici i kupci. Ko krade mojih 1000E vec godinama? Prvo drzava to nek resi, pa onda neka se bavi ovakvim glupostima.

Slazem se u potpunosti da treba da se zastite autorska prava, ali ima mnogo drugih stvari koje pre toga treba da se rese.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 16:14 ] @

Citat:

Gde je mojih 1000E mesecno od moje plate? Ko to uzima? Ista firma za koju radim, u Nemackoj radniku koji radi isti posao kao ja placa 1000E vise i zadovoljni su i poslodavci i radnici i kupci. Ko krade mojih 1000E vec godinama? Prvo drzava to nek resi, pa onda neka se bavi ovakvim glupostima.

Ako si se ti sa poslodavcem dogovorio za tu platu koju primas - niko ti nista ne krade. Kradja bi bila da si se ti dogovorio za platu koja je 1000 EUR veca, a poslodavac ti isplacuje manju platu.

Drugo, ne mozes direktno porediti radnika u nekoj drugoj zemlji i sebe iz prostog razloga zato sto trziste nije isto. Po toj logici neko drugi moze da uporedi tvoju platu i platu istog radnika u Bangladesu i da kaze kako si ti mnogo vise placen nego sto bi trebalo, sto je podjednako besmisleno.

Inace sto se ideje da se jure kopirnice tice - to je suludo. Ne moze kopirnica biti kriva za krsenje necijih autorskih prava, zato sto kopirnica samo kopira materijal po nalogu musterije i nema nikakav dodatni profit osim naknade za kopiranje koja je ista za istu kolicinu bilo kakvog materijala, dakle nema veze sa samim autorskim delom.

Nije kopirnica pravna sluzba sa ovlascenjem da se bavi istragom pa da urvrdjuje da li musterija ima pravo da nesto kopira, a postoje sasvim legalne situacije koje privatnom licu daju slobodu da kopira originalni materijal.

To je kao kada bi jurili proizvodjace automobila zato sto je vozac automobila napravio prekrsaj. Ili telefonske kompanije zato sto neko koristi telefon da izvrsi neko krivicno delo.

Mada, ne bi me cudilo da krenu da jure kopirnice cisto radi popunjavanja budzeta.

[ anon70939 @ 11.09.2011. 16:23 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic: Ako si se ti sa poslodavcem dogovorio za tu platu koju primas - niko ti nista ne krade.

Ok, nisam mislio bukvalno "kradu", recimo da se malo manje grubo izrazim i kazem "uzimaju". Na tu platu sam se dogovorio jer vecu nece da mi daju. Naci ce se neko ko ce raditi za ovoliko novca.

Citat:

Drugo, ne mozes direktno porediti radnika u nekoj drugoj zemlji i sebe iz prostog razloga zato sto trziste nije isto. Po toj logici neko drugi moze da uporedi tvoju platu i platu istog radnika u Bangladesu i da kaze kako si ti mnogo vise placen nego sto bi trebalo, sto je podjednako besmisleno.

Zasto se ne moze porediti? Za Francusku i Svajcarsku ZNAM da 80% artikala, hrane... kosta jednako kao i kod nas, ako ne i jeftinije. Dakle, jedan poslodavac ima jednu prodavnicu istu kao i u Srbiji, hrana koju prodaje kosta jednako kao u Srbiji. Struja, porezi i sve ostalo kosta jednako kao u Srbiji. Prodaje robu u kolicinama procentualno isto kao i u Srbiji. I uspevaju da plate radnike 1000E vise nego kod nas. Kako to???

[ mrkii @ 11.09.2011. 16:29 ] @

@Ivan
Nisam siguran da je bas tako, tj. bar ne bi trebalo da je tako.

90-tih je u Novom Pazaru cvetala tekstilna industrija gde ti kazes vlasniku jedne od stotinu radionica da hoces 1000 pari levisa taj model, 1500 onaj model....
Da li bi mogao da kazes da su fabrike legalno poslovale jer su kopirale proizvode koje su neki drugi narucili?

Ili odneses u neku radnju originalni dvd i trazis da ti urade 1000 kopija. Da li radnja moze to legalno da uradi pa posle policija mora tebe da juri?

Ova oblast ako nije regulisana mora da se uredi. Npr da na poledjini knjige pise da li autor dozvoljava kopiranje i jedino je takve primerke moguce fotokopirati.
Ovakvo kopiranje je jednostavno krsenje autorskih prava. Niko nema pravo to da radi, pa ni kopirnice.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 16:31 ] @

Pa lepo, zato sto je ekonomija mnogo jaca - bruto nacionalni dohodak je nekoliko puta veci, pa je moguce platiti radnika toliko koliko placaju, zato sto firme posluju sa daleko vecim profitom pa ima daleko vise love za placanje radnika + daleko vise poreza koji se nakupi za placanje drzavnih radnika.

Kada bi tebe platili 1000 EUR vise, to bi znacilo da bi i ostali bili placeni vise, sto bi automatski znacilo bankrot zato sto tih para, jednostavno, nema.

Cifre ne lazu - bruto nacionalni dohodak je toliki koliki jeste. Pare jednostavno ne padaju sa neba.

@mrkii,

Ne znam bas... Moje laicko misljenje je da u tvom slucaju levis farmerki ako je fabrika drugo pravno lice koje izradjuje white-label robu po narudzbini ona nista nije kriva ako si ti kao narucilac narucio da ti proizvedu farmerke po tvojoj specifikaciji. Ti kao prodavac ces biti kriv za zloupotrebu Levis brenda. Fabrika koja je stancala to sta si ti narucio od njih je samo radila po narudzbini - nisu oni profitirali na "levis brendu" ako je cena toga sto su uradili nevezana za taj brend.

Znaci ako postoji "white label" fabrika farmerki i, lupam, oni naplacuju 5 EUR po paru farmerki... ti dodjes i narucis takve i takve farmerke i oni ti prodaju te po white label ceni od 5 EUR... onda ti te farmerke valjas kao Levis - ti ces biti kriv zato sto si ti organizovao prodaju fake levis farmerki. White label fabrika je odradila to sta si ti narucio od njih.

Citat:

Ili odneses u neku radnju originalni dvd i trazis da ti urade 1000 kopija. Da li radnja moze to legalno da uradi pa posle policija mora tebe da juri?

Originalni DVD je zasticen i nije ga moguce kopirati bez razbijanja zastite. Ne znam kako je u Srbiji, ali u EU je razbjanje zastite nelegalno tako da nije moguce legalno kopirati DVD film.

Medjutim, ako se radi o sasvim normalnom kopiranju sadrzaja koji nema metode zastite, i ako radnja radi uslugu kopiranja sadrzaja za nominalnu cenu koja je ista bez obzira na sadrzaj, znaci bez ikakvih razbijanja zastita - sto da ne.

To je njihov regularan posao - kopiranje CD-ova recimo. Nema nikakve razlike da li je na CD-u nesto sto si ti stvorio, ili materijal koji si negde, recimo, ukrao - firma koja kopira diskove zaradjuje samo na usluzi kopiranja - dakle to nema nikakve veze sa prirodom sadrzaja.

[ ventura @ 11.09.2011. 16:36 ] @

Citat:

CoyoteKG:
Gde je mojih 1000E mesecno od moje plate? Ko to uzima? Ista firma za koju radim, u Nemackoj radniku koji radi isti posao kao ja placa 1000E vise i zadovoljni su i poslodavci i radnici i kupci. Ko krade mojih 1000E vec godinama? Prvo drzava to nek resi, pa onda neka se bavi ovakvim glupostima.

Svakog meseca zaradiš čitavo bogatstvo od 200 evra, pa izvoli odgovori nekom Mugabe Ssekgbala iz Ugande ko njemu krade njegovih 200 evra već godinama jer on radi za 15 evra mesečno.

To što konkretno ti možda ne možeš da zaradiš 1000 evra mesečno i nije neki parametar... U Srbiji plata od 1000 evra odavno nije neki bauk, i uglavnom toliko pa i više ima većina koja se bavi temama srodnim ovom forumu... Činjenici da Nemačka firma tebe plaća 300 evra, a radnika u Nemačkoj za isti taj posao 1000 evra, možeš samo zahvaliti to što i imaš posao, jer da nije tako ta Nemačka firma ne bi poslovala u Srbiji.

I na kraju šlagvort - odakle tebi ideja o tih 1000 evra? Jel to tebi neko nešto dužan? Jel ti neko obećao tu platu možda?

[ anon70939 @ 11.09.2011. 16:46 ] @

Ivane opet meni to nije jasno. Zasto bi bio veci profit tih firmi? Ta firma i ovde radi fenomenalno, mnogo para prodje dnevno kroz kase. Ali su je ovde otvorili bas zato sto ne moraju da placaju radnu snagu toliko koliko u Nemackoj. Ne verujem da to ima bas neke preterane veze sa nacionalnim dohotkom, bar ne u toliko velikim ciframa.

Ventura, i tog u Ugandi potkrada neko. Puna je Zeneva tih ljudi slicnih poput Caneta Subotica koji se kriju u njoj, koje ta drzava cuva od ljudi koje su pokrali.
Znam da u srbiji plata od 1000E nije bauk, ali nije ni prosecna. Daleko je to vise nego prosecna plata. U Srbiji ima ljudi i sa 1000 puta vecim platama od 1000E, ali oni nisu deo ove price.

I ja se pitam odakle mi ideja o 1000E. Mi smo kao ona prica o kuvanoj zabi, zagrevani vec godinama, zivimo u podzemlju kao u filmu Underground, pa ni ne znamo da nas neko klepa po dzepu konstantno. Toliko smo se navikli na to, da ne zelimo ni da mrdnemo iz te situacije.

[ ventura @ 11.09.2011. 16:50 ] @

Citat:

CoyoteKG: Zasto se ne moze porediti? Za Francusku i Svajcarsku ZNAM da 80% artikala, hrane... kosta jednako kao i kod nas, ako ne i jeftinije. Dakle, jedan poslodavac ima jednu prodavnicu istu kao i u Srbiji, hrana koju prodaje kosta jednako kao u Srbiji. Struja, porezi i sve ostalo kosta jednako kao u Srbiji. Prodaje robu u kolicinama procentualno isto kao i u Srbiji. I uspevaju da plate radnike 1000E vise nego kod nas. Kako to???

Ključ je u standardu. Visok standard građana možeš obezbediti na nekoliko načina:
1. Jaka industrija = jak izvoz, građani imaju novca da kupe šta god žele
2. Osrednja/Loša industrija, zatvoren bilo kakav uvoz građani prinuđeni da kupuju lokalne proizvode, ne znaju za bolje, samim tim imaju i super standard (ovako je poslovala SFRJ)

Komplikovane makroekonomske probleme možemo predstaviti i jednostavnije. Zamisli da je država jedno primitivno pleme koje živi na livadi i broji 20 ljudi, nazovimo ga pleme A. U tom plemenu svako ima neku ulogu, recimo jedan čovek je pekar, drugi gradi kolibe, treći gaji stoku itd. Pleme ima sopstvenu valutu sa kojom pripadnici trguju između sebe. Ukoliko je pleme samo sebi dovoljno, i zadovoljava se sa prizvodima koje proizvode sunarodnici iz plemena, većini u plemenu će biti dostupno većinom sve, niko neće oskudevati i moći će se reći da pleme ima dobar životni standard.
Međutim, u komšiluku živi pleme B. Pleme B poseduje neki proizvod koji pripadnici plemena A žele a ne ume/ne može samo da proizvede, npr. krzna od lava. Pripadnici plemena A ne mogu da dođu u pleme B sa svojom valutom jer je ona bezvredna pripadnicima plemena B, već se mora naći neki zajedniči modus. Pripadnik plemena A dakle proda 500kg hleba zainteresovanom pripadniku plemena B kako bi od njega dobio valutu plemena B i sa njom kupio krzno koje želi. To je optimalan slučaj. Međutim šta se dešava kada pripadnik plemena B ne želi da kupi taj hleb, jer je bajat, a i njegov sunarodnik za iste pare pravi mnogo bolji hleb. Tada su pripadnici plemena A osuđeni na loš standard, jer ne mogu da priušte sebi iste stvari kao i neka osoba iz B plemena.

Zameni pleme sa državom, i otprilike je slična situacija. Kako to da Francuska može da da 1000 evra više istom radniku nego Srbija? Odgovor je prost: Airbus, Peugeot, Citroen, Societe General, L'Oreal, Louis Vouitton MT, Michelin, Danone, Lafarge, BNP Paribas, Areva (nuklearke)... Šta Srbija ima da ponudi? Zastavu, Takovo, Simpo?!? :)

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 17:02 ] @

Citat:

CoyoteKG
Ivane opet meni to nije jasno. Zasto bi bio veci profit tih firmi? Ta firma i ovde radi fenomenalno, mnogo para prodje dnevno kroz kase. Ali su je ovde otvorili bas zato sto ne moraju da placaju radnu snagu toliko koliko u Nemackoj. Ne verujem da to ima bas neke preterane veze sa nacionalnim dohotkom, bar ne u toliko velikim ciframa.

Naravno da ima veze, i iskljucivo ima veze sa tim.

Ako proizvod isto kosta, firma u, recimo,, Nemackoj ima visestruko veci obrt nego firma u Srbiji. Sto znaci mnogo vise love.

Jace trziste znaci da ljudi kupuju mnogo vise, vise se trosi - pa su logicno i plate vece. Sve je to povezano jedno sa drugim, nije neko na neko sastanku odredio "e tolika ce plata da bude" vec je to rezultat ekonomskih faktora.

Ne pada to sa neba, to je rezultat decenija i decenija razvoja jbg....

Zbog toga treba jako puno vremena da se realno poveca zivotni standard (ne pricam o instant varijantama uz pomoc ogromnih kredita, posto to opet dodje na naplatu za 5-10 godina pa se opet sve ulupa) - zato sto za to treba da cela ekonomija postane jaca.

Ako sad u tu pricu ubacis neku stranu firmu koja otvara poslovnicu negde drugde - naravno da ce oni da placaju radnike tamo najmanje moguce, tj. onoliko koliko je neophodno sto je obicno identicno kao i lokalne firme ili eventualno nesto malo vise ako se zeli privuci talentovana snaga. Bas kao sto radnik hoce da bude najvise placen za najmanje rada - medjutim radnik moze biti jak onoliko koliko mu lokalno trziste dozvoljava jer uvek postoji mogucnost da se javi neki drugi koji ce da radi za manje pare.

Zato je potrebno da ekonomija postane jaca kako bi i plate bile vece - jer su plate formirane tako da oslikavaju ekonomiju zemlje, a ne nasumice. Gde god imas velike brojeve - a trziste rada je primer velikih brojeva, uvek se sve na kraju svodi na odnos lokalne ponude i potraznje koji su tesno vezani sa ekonomijom.

@edit - sad videh da me Ventura pretece. U principu ovo gore je isto to sto je i Ventura rekao, samo na drugom primeru.

Za velike plate je neophodno veliko trziste koje omogucava da se okrecu velike pare. Bez toga nema nista.

[ anon70939 @ 11.09.2011. 17:07 ] @

OK, ali meni ne treb koza lava niti Louis Vouitton.

Ajd na drugi nacin da postavim pitanje.

Ja sam parketar, hoblujem parket. U Srbiji ne mogu da naplatim dovoljno jer ljudi nemaju posla i nemaju visoke plate. Znaci moram da spustim cenu za hoblovanje na nekih 200-300E za neki osrednji stan. OD toga imam ogromne troskove na masine, lak, slucajne nezgode... i mogu radnika da platim samo 150-200E, jer ne moze on da mi zaradi vise od toga. To razumem.

U Svajcarskoj da ishoblujem nekom istu kvadraturu, mogu za 2-3000 CHF, i mogu da platim radnika par hiljada franaka, jer ce on da mi odradi nekoliko stanova. Lak me kosta isto kao u Srbiji, kao i masine. Znaci ostaje mi mnogo vise i mogu vise da platim radnika.

Ali me interesuje bas taj primer te Nemacke prodavnice kod nas i kod njih. Mleko ne kosta u Nemackoj prodavnici 20 puta skuplje nego kod nas, nego isto kao kod nas. Znaci da bi danas mogao da plati radnika 1000E vise nego kod nas, on mora da proda bas mnogo mleka. Problem je sto ne prodaje mleko u mnogo vecim kolicinama nego mi. Nego propoporcionalno broju stanovnika verovatno veoma isto kao i mi.
Kako oni onda uspeju od tog mleka da zarade radnicima platu 1400E a kod nas ne mogu?
Dakle pricam o obicnoj hrani koja isto kosta tamo i kod nas i trosi se u istim kolicinama. Ne pominjem ja luksuz poput Ferarija i ostalih gluposti, nego samo osnove.

To sto tamo Peugeot proda neka vozila za 100 000E, od toga vlasnik ove prodavnice nema nista. Jedino sto moze da ima, jesto sto taj radnik u toj fabrici zaradi platu pa moze da kupi mleko. Ali mleko kupujemo i mi u istoj kolicini sa ovim platama.

I drzava sto dobija porez od tog mleka, pa i tog ferarija ili cega vec, moze da popravi socijalno, pa moze da pomogne ljudima koji nemaju plate da im obezbedi da mogu da kupe to isto mleko. Mislim da sa ovom primerom, odnosno ovom prodavnicom nema nacionalni dohodak neke preterane veze. Jer moje pitanje nije bilo zasto ja ne mogu da vozim ferarija.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 17:12 ] @

Naravno da se u Nemackoj proda mnogo vise mleka nego u Srbiji - jer je zivotni standard veci, pa prosecni stanovnik kupi vise mleka.

Takodje, isto jako bitno - mozda jos i bitnije, Nemacka izvozi surplus u druge zemlje, sto omogucava upliv love.

U tome je poenta - jake ekonomije ne samo sto imaju jako domace trziste, vec imaju i jak izvoz sto se preslikava u jos vise love koja ulazi u njihovu ekonomiju.

Srbija je u svoje najbolje vreme (SFRJ) bila izvoznik hrane, izvoznik struje... danas struju mora da uvozi, a izvoz hrane se sveo na minimum. To je veliki gubitak, ne samo zato sto se odliva novac kada nesto mora da se uvozi - vec zato sto se ne zaradjuje novac na izvozu koji je propusten.

Okreni-obrni, sve se svodi na lovu. Nisu firme u Srbiji nista manje "darezljive" nego firme van Srbije, vec je jednostavno kolicina love manja.

To se lako da videti poredjenjem bruto nacionalnog dohotka - koji je u Srbiji, sta znam, 10-tak hiljada $ dok je u toj DE nekoliko puta veci. To je upravo kolicina love koju jedan stanovnik doprinosi kada se ukupan BND podeli sa brojem stanovnika.

Eto ti prosta racunica - BND Srbije je 10 hiljada $ - sto je oko 7 hiljada EUR.

Znaci, na mesecnom nivou je to 583 EUR.

Od te vrednosti oduzmi troskove za funkcionisanje drzave pa ces doci do grube cifre koja je uporediva sa prosecnom platom.

Dakle, nema lazi - nema prevare. To ti je to sto imas kao zemlja - ne mozes da dopises tu jos jednu nulu, jer tih para NEMA.

[ anon70939 @ 11.09.2011. 17:12 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic:
Ako sad u tu pricu ubacis neku stranu firmu koja otvara poslovnicu negde drugde - naravno da ce oni da placaju radnike tamo najmanje moguce, tj. onoliko koliko je neophodno sto je obicno identicno kao i lokalne firme ili eventualno nesto malo vise ako se zeli privuci talentovana snaga. Bas kao sto radnik hoce da bude najvise placen za najmanje rada - medjutim radnik moze biti jak onoliko koliko mu lokalno trziste dozvoljava jer uvek postoji mogucnost da se javi neki drugi koji ce da radi za manje pare.

Zato je potrebno da ekonomija postane jaca kako bi i plate bile vece - jer su plate formirane tako da oslikavaju ekonomiju zemlje, a ne nasumice. Gde god imas velike brojeve - a trziste rada je primer velikih brojeva, uvek se sve na kraju svodi na odnos lokalne ponude i potraznje koji su tesno vezani sa ekonomijom.

Aha, znaci te firmme koje otvaraju poslovnicu ovde, mogu da isfinansiraju da nam daju plate kao i tamo, ali jednostavno zasto bi, kad ce uvek biti neki "ja" koji ce da radi za 5 puta manje.

Opet smo dosli na ono sto sam rekao, dakle tih 1000E oni prisvajaju sebi i to ulazi u njihov profit i zbog toga su i otvorili firmu ovde.

Sad bih dalje pitao, kako Saobracajci imaju tako male plate? Zato sto mi manje placamo poreze nego u Nemackoj?

Saoracajne kazne nam kostaju verovatno isto kao i tamo ili bar priblizno.
Imamo 18% PDVa, na sve sto se moze zamisliti, dok sam cuo da u nekim razvijenijim zemljama je PDV 8%.

To sto nemci imaju vise stanovnika, pa se vise poreza skupi, ali oni imaju i vise saobracajaca sto mu dodje procentualno isto...

Kako onda nas saobracajac ima platu 350E, a nemacki mnogo vise?

[ konislav @ 11.09.2011. 17:15 ] @

@ventura

Ponekad se ne slazem sa tobom, ali ovo si odlicno objasnio.

@Ivan Dimkovic

U vezi firme koja izrdjuje falsifikat farmerice nisi u pravu. Postoji u krivicnom zakonodavstvu deli izrade falsifikata i postoji delo upotrebe fasfikita.
Ako neko dodje kod tebe pa zatrazi da mu izradis falsifikat licne karet ti cinis krivicno delo izrade falsifikata i odgovaras za to delo, ako neko koristi licnu kartu, on cini krivicno delo upotrebe falsifikata. to se isto moze primeniti ina kopiranje knjiga. Kopirnice ce odgovarati za izradu falsifikata. Za upotrebu te knjige nece niko odgovarati jer ce biti tesko da se to juri i proverava. Pretpostavljam da u Nemackoj takodje u kopirnici ne mozes kopirati celu knjigu. U Britanskom kulturnom centru u Skopju ima knjiga ili casopisa koje ne izdaju, kad potrazis da ti kopiraju knjigu, oni te odbiju. Mozes kopirati samo neki deo knjige i to ne vise od ne znam koliko strana.

@CoyoteKG
Po kojoj logici ti moras da se skolujes ako nemas para za knjige ili za skolovanje. Nemas para za skolovanje, nema skolovanja.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 17:17 ] @

Nemacki saobracajac ima vise zato sto od njihovog GDP-a koji je nekih 4 puta veci od srpskog ostane 4 puta vise love po glavi stanovnika za drzavu.

Drzavne sluzbe se finansiraju iz budzeta, a budzet se prikuplja porezom.

Porez je procentualan - dakle, identicno zavisi od jacine ekonomije. Ako ti je BND 10 hiljada $, racunaj da mozes da odvojis 3-4 hiljade $ max za funkcionisanje drzave po glavi stanovnika. Ako ti je BND 40 hiljada $, po stanovniku ocigledno imas 4 puta vise love koja ti je dostupna za finansiranje drzavnih sluzbi.

Sto se strane firme i "mogucnosti placanja tice" - uopste nije tacno da strana firma MOZE da tebe plati kao radnika u DE. To nigde ne pise niti je negde garantovano - vidis, mozda ta firma NE BI bila u stanju da otvori radno mesto za tebe da je tvoj trosak 1000 EUR veci. U tom slucaju ti ne bi imao taj posao koji imas uopste.

Ne mozes tako porediti stvari, jer su jednostavno neuporedive.

Jedina relevantna stvar je vrednost tvog rada na domacem trzistu - na osnovu koje postoji opseg realnih plata koje su tu negde +/- koji %

Poredjenje sa bilo kojim drugim trzistem je pogresno, jer je ekonomija drugog trzista drugacija.

[ ventura @ 11.09.2011. 17:18 ] @

Citat:

CoyoteKG:
OK, ali meni ne treb koza lava niti Louis Vouitton.

Koža lava je figurativna... Ali treba ti auto.. Ok, Srbija proizvodu Zunto... Ali da li to zadovoljava apsolutno sve potrebe, ili da imaš malo više para voleo bi da kupiš neki BMW ili Mercedes?

Treba ti TV? Nijedan tvoj sunarodnik iz plemena ne proizvodi TV, za to treba da se obratiš plemenu iz Južne Koreje.
Treba ti lak za parket? Nijedan tvoj sunarodnik ne proizvodi dovoljno dobar lak za parket, treba da se obratiš plemenu iz Italije.
Treba ti mašina za hoblovanje parketa? Nijedan tvoj sunarodnik to ne proizvodi, moraš da kupiš od Nemačkog plemena...
itd itd..

Stavi se sada u ulogu Nemca, šta sve on ima unutar svog plemena:
Auto? BMW, Mercedes, Porsche, Audi...
Lak za parket? Biraj kakav hoćeš...
Mašina za hoblovanje? Hoćeš ovakvu, hoćeš onakvu...
TV? Grunding, Loewe...
itd itd..

Vratimo se mi na plemena.. Uglavnom potrefilo se tako da živiš u bednom plemenu A, hteo bi tu lavlju kožu ali ne može... Iz vašeg plemena je ima samo jedan, on je najbogatiji, ne možete da je imate svi... Ti onda padneš u depresiju jer bože moj, što bi radio kada tvoj ekvivalent u plemenu B isto radi a mnogo bolje živi i ima nekoliko lavljih koža da može da bira kad koju hoće da nosi, a ti nemaš nijednu... I tako ne radiš zbog nebeske nepravde, nikada se proizvodnja u tvom plemenu ne poveća i tvoja deca i dalje će da žele lavovske kože koje nikad neće moći kupiti... Međutim, ti stisneš zube, pa kreneš da radiš jednako kao i onaj iz plemena B, pa čak i bolje i više od njega, radiš za manje para, ali se vremenom to lagano povećava, i vremenom ćeš i ti dostići standard plemena B, jer si za sve te godine i ti stvorio neku proizvodnju i proizvode koje želi pleme B i sada sa njima trguješ na jednakom nivou, i možeš da uživaš sve blagodeti iz oba plemena.
To je kratak opis tvoje situacije, odnosno ako budeš čekao na tih imaginarnih 1000 evra, načekaćeš se i ti i tvoja deca...

[ anon70939 @ 11.09.2011. 17:27 ] @

I ja sam rekao figurativno za kozu lava.

I razumem te u potpunosti. Ali ja sam eto do sada mislio da imam malu platu zbog toga sto moja firma ne moze da mi plati vecu, a ne da ne zeli posto joj se moze.

Sada cu uporedo to da kazem i za drzavu.

Zasto, vec sam pomenuo, saobracajci imaju malu platu? Ne zato sto im drzava ne moze dati vecu, nego zato sto ce za tu platu neko drugi pristati da bude saobracajac, a to je zato sto je u celom plemenu to neki prosek plata.

Dakle, vracamo se na isto ono. Nemamo male plate zato sto je nemoguce finansijski dati nam vece plate, nego jednostavno ni drzavi, niti drugim nekim privatnim firmama se ne isplati da nam daju vece plate.

Gde onda ide taj novac od saobracajaca, profesora i ostalih drzavnih sluzbenika? Sigurno se ne sliva u kasu, jer smo na onom tzv MMFu sve zaduzeniji i zaduzeniji

[ vujkev @ 11.09.2011. 17:46 ] @

kao što neko reče, po čemu kopirnice mogu da znaju da li imam prava da kopiram knjigu ili ne? Šta ako sam veoma neodgovoran i aljkav i znam da ću uništiti/izgubiti knjigu? Ne smem da napravim kopiju za ličnu upotrebu? Šta ako sam pišem knjigu, odštampam jedan primerak na kućnom stonom štampaču i hoću da podelim nekoliko kopija te knjige? Gde da umnožim tu knjigu?
Kopirnice su ovde samo vrše uslugu kopiranja i ne trebaju ni da znaju šta kopiraju.

[ konislav @ 11.09.2011. 18:00 ] @

Citat:

vujkev: kao što neko reče, po čemu kopirnice mogu da znaju da li imam prava da kopiram knjigu ili ne? Šta ako sam veoma neodgovoran i aljkav i znam da ću uništiti/izgubiti knjigu? Ne smem da napravim kopiju za ličnu upotrebu? Šta ako sam pišem knjigu, odštampam jedan primerak na kućnom stonom štampaču i hoću da podelim nekoliko kopija te knjige? Gde da umnožim tu knjigu?
Kopirnice su ovde samo vrše uslugu kopiranja i ne trebaju ni da znaju šta kopiraju.

Generalno niko nece moci da kopira knjige, a ako ti imas prava da kopiras knjigu, donesi kopirnici dokument kojim se ta prava daju tebi i oni ce ti kopirati knjigu. Ako si aljkav i unistis knjigu, kupices novu knjigu. Ako si los vozac i unistis svoj automobil, moras da kupis nov.
Ako sam napises knjigu i odstampas je normalno kako se stampaju knjige onda uzmes nekoliko primeraka od izdavaca(to je tako inace) pa sa posvetom posle delis kome hoces. Ako si knjigu napisao i odstampao na kucnom printeru onda pusti jos jednu kopiju da se printa ili se legitimisi u kopirnici da si ti autor knjige i sam sebi daj odobrenje da se tvoja knjiga iskopira.

_{[Ovu poruku je menjao konislav dana 11.09.2011. u 19:11 GMT+1]}

[ the_tosic @ 11.09.2011. 18:19 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic:
Nije kopirnica pravna sluzba sa ovlascenjem da se bavi istragom pa da urvrdjuje da li musterija ima pravo da nesto kopira, a postoje sasvim legalne situacije koje privatnom licu daju slobodu da kopira originalni materijal.

Tako je, nije pravna sluzba da istrazuje sta musterija kopira, ali ima odgovornost za ono sto drzi kod sebe, bilo u papirnom ili elektronskom obliku.
Danas ako udjes u kopirnicu blizu bilo kog fakulteta dobices spisak knjiga koje imaju. U roku od 5 minuta mozes dobiti "iskopiranu" bilo koju bez da si je doneo.
Trik je u tome da su ranije imali iskopirane cele knjige koje su samo pustali u kopir masinu da se umnoze. Sada imaju iste te knjige skenirane. Ako te zanima da li knjiga nesto sadrzi mozes da procesljas skeniran pdf.
Nemoj reci da to nije kriminal.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 18:22 ] @

To je onda nesto sasvim drugo - to je ocigledno prodaja nelegalno kopiranog sadrzaja.

Verovatno je ideja zakona upravo suzbijanje te prakse koja je ocigledno krsenje kopirajta.

To nece spreciti nekoga da svom prijatelju iskopira svoj primerak knjige tako sto ce otici u kopirnicu i iskopirati svoju knjigu. Kopirnica nema apsolutno nista sa tim - u tom slucaju oni samo naplacuju uslugu kopiranja sadrzaja koje je donela musterija, i koji musterija nosi sa sobom po zavrsetku kopiranja.

Pitanje je samo da li srpski zakoni koji regulisu pitanje intelektualne svojine imaju "fair use" odredbe koje dozvoljavaju kopiranje stvari za privatne potrebe koje spadaju u "fair use". Mogao bi neko da se javi ko ima iskustvo sa domacim propisima - "fair use" obicno dozvoljava kompletno kopiranje sadrzaja za potrebe arhiviranja/backupa tako da je u zemljama koje imaju "fair use" dozvole sasvim legalno kopirati celu knjigu za licne potrebe.

[ konislav @ 11.09.2011. 18:26 ] @

@Ivan Dimkovic

Da li si probao da u Nemackoj nosis knjige na kopiranje i kako je to reseno tamo. Interesira me neko tvoje iskustvo, ako ga imas.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 18:29 ] @

Iskreno, nisam imao posla sa DE kopirnicama.

Medjutim, ono sto sigurno znam je da Nemacka ima "fair use" odredbe u svojem zakonu o zastiti intelektualne svojine, koje dozvoljavaju arhiviranje sadrzaja (bez mera zastite, ali to je druga prica) - tako da ja imam savrseno pravo da backupujem copyrightovan sadrzaj koji legalno posedujem, ako to zelim.

Potrebno je samo imati prava na originalni sadrzaj.

Nisam nesto puno kopirnica ni video - pretpostavljam da je cena kopiranja tolika da se vec za povecu knjigu vise isplati kupiti jeftini stampac sa skenerom, sve i da ces da ga bacis posle kopiranja i stampanja nekoliko knjiga.

[ konislav @ 11.09.2011. 18:32 ] @

Citat:

Ivan Dimkovic:

Potrebno je samo imati prava na originalni sadrzaj.

Sta se smatra "orginalnim sadrzajem"?

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 18:33 ] @

Pa sadrzaj koji kopiras.

Znaci, moras imati pravo na originalni sadrzaj - kupljena knjiga, CD ili parce softvera je originalni sadrzaj na koji imas pravo.

"Fair use" / "fair dealing" i ekvivalenti ti obicno daju pravo da napravis kopiju toga za potrebe licnog arhiviranja.

Ima zemalja koje nemaju takve odredbe - zato i pitam za Srbiju posto zaista ne poznajem srpski zakon.

Poznati izuzetak je UK (bila dugo), recimo - gde je cak i ripovanje CD-a koji si kupio nelegalno - bar na papiru. Mada, koliko se secam UK je bar pre koji mesec valjda usvojila neke promene njihovog zakona koje uvode "fair use" koncept izmedju ostalog (mada su najvecu buku u medijima dobile odredbe vezane za gasenje internet veze korisnicima koji piratuju sadrzaj ako me pamcenje ne vara...)

[ konislav @ 11.09.2011. 18:38 ] @

Znaci to nije situacija kad se ide u kopirnicu nekom stotom kopijom da bi se napravile jos nekoliko kopija za sebe i kolege i gde izlaze generacije studenata, a da niko nikad knjigu nije kupio. Posle se cudimo zasto niko nece da pise knjige, posebno ne u vezi tehnike.

[ Ivan Dimkovic @ 11.09.2011. 18:40 ] @

Naravno da nije.

Tesko da bi se pravljenje 10 kopija knjige moglo smatrati "fair use" izuzetkom.

To je, opet, vrlo lako otkriti i spreciti.

Sa druge strane, "mini" pirateriju tipa prijatelj prijatelju iskopira knjigu, instalira neki softver i sl... je jako tesko spreciti posto sa stanovista kopiranja lako moze biti maskirano "fair use" odredbom, a "pozajmljivanje" je jako tesko dokazati i ne isplati se uopste juriti tako nesto.

Medjutim, "mini" piraterija sadrzaja je verovatno najmanji problem u celoj prici - direktna prodaja kopiranog sadrzaja od strane kopirnica te masovno kopiranje su daleko veci problemi, i pretpostavljam da je ideja novih propisa upravo da se sa tim obracunaju.

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 18:45 ] @

Ivane, a kako to sa izvozom i jakom ekonomijom funkcioniše na primeru SAD, koje imaju mnogo veći uvoz od izvoza, pa ih nešto zabole da vraćaju dugove i imaju visok mstandard? Topuz bato!

Ne kažem, taj topuz je takođe posledica razvoja, kao i privreda i ekonomija, ali daleko od toga da su stvari onako idilične kako si ih predstavio.

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 18:53 ] @

Ivane, razumem ja autore i njihova prava, ali i kupci imaju svoja prava. Kako se niko ne seti da stane na put javnoj iznudi na fakultetima?

[ ventura @ 11.09.2011. 19:00 ] @

Citat:

Nedeljko: Ivane, a kako to sa izvozom i jakom ekonomijom funkcioniše na primeru SAD, koje imaju mnogo veći uvoz od izvoza, pa ih nešto zabole da vraćaju dugove i imaju visok mstandard? Topuz bato!

USA je treći najveći izvoznik na svetu, imaju neki sitan trgovinski deficit ali to je nebitno kada se na trgovinski doda i najveći USA 'izvoz' - dolar/obveznice.

[ ventura @ 11.09.2011. 19:01 ] @

Citat:

Nedeljko: Ivane, razumem ja autore i njihova prava, ali i kupci imaju svoja prava. Kako se niko ne seti da stane na put javnoj iznudi na fakultetima?

Tome treba da stanu na put studenti, tj. oni na koje to direktno utiče... Sigurno im neću ja dolaziti na fakultet da se borim za njihova prava..

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 19:10 ] @

Citat:

ventura: USA je treći najveći izvoznik na svetu, imaju neki sitan trgovinski deficit ali to je nebitno kada se na trgovinski doda i najveći USA 'izvoz' - dolar/obveznice.

Sitan trgovinski deficit? Jesi li ti pri svesti? Evo ti podataka o trgovinskom bilansu SAD od 1980 na ovamo.

Citat:

United States Trade Deficit:

United States balance of trade (1980–2010), with negative numbers denoting a trade deficit.

Koliki god da im je izvoz, uvoz je još veći. Suština nije u izvozu, već razlici između izvoza i uvoza.

[ kaćunčica @ 11.09.2011. 19:12 ] @

Moj kriminalni prilog:

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 19:18 ] @

Citat:

ventura: Tome treba da stanu na put studenti, tj. oni na koje to direktno utiče... Sigurno im neću ja dolaziti na fakultet da se borim za njihova prava..

A protiv koga da se bore? Protiv nekoga ko je u sprezi sa vlašću? Kako?

[ anon70939 @ 11.09.2011. 19:19 ] @

auuu... koliko godina tebe ceka.... mozda budes mogla da se nagodis za narukvicu, ili nanoznicu...

[ morihei ueshiba @ 11.09.2011. 19:28 ] @

Vodimo ovde neku principijelnu raspravu,autorska prava,ovo-ono,a zaboravljamo da se u Srbiji zakoni donose pretezno da bi omogucili nesmetano baskarenje ovakvih likova
http://www.politika.rs/rubrike...lu-Zavoda-za-udzbenike.lt.html
Ko ima decu i kupovao im je knjige za skolu zna o cemu se radi. Fenomenalan biznis za partije koje koriste drzavnu prinudu za isisavanje novca iz roditeljskih budzeta. Visokoskolski profesori su se samo nadovezali na postojece stanje i nasli sebi dodatni izvor prihoda u malom,jajarskom biznisu. A oni podmlaci partija koji sebe nazivaju studentima moraju da se dokazu da bi sebi obezbedili mesta u prvim redovima jednog dana,pa da se nakace na ozbiljnu sisu.
A ovi ostali nemaju izbor nego da vicu nepravda i postavljaju klipove. Previse je to duboko otislo.

[ ventura @ 11.09.2011. 19:30 ] @

Citat:

Nedeljko:
Sitan trgovinski deficit? Jesi li ti pri svesti? Evo ti podataka o trgovinskom bilansu SAD od 1980 na ovamo.
...
Koliki god da im je izvoz, uvoz je još veći. Suština nije u izvozu, već razlici između izvoza i uvoza.

Kada posmatraš u milijardama, wau... Mnogo nešto milijardi... Kada posmatraš u procentima, deficit je tek nekih 4-5% od ukupnog izvoza...

Međutim deficit se računa isključivo na izvoz proizvoda. USA izvozi nešto mnogo vrednije, a to su finansijski instrumenti, i kada bi se i to uračunalo došlo bi se do debelo pozitivnog bilansa... Da nije tako bankrotirali bi oni odavno...

[ ventura @ 11.09.2011. 19:34 ] @

Citat:

Nedeljko: A protiv koga da se bore? Protiv nekoga ko je u sprezi sa vlašću? Kako?

Ispade da u ovoj državi ne moš ni protiv baba seere ako ima sliku sa Tadićem ili Nikolićem... Opusti se, iste metode koje su primanjivali DS-ovci će upaliti i na njima samima, samo treba neko da se organizuje i da ih primeni... Ti filozofi će verovatno reći - "to je prljava igra, nećemo mi tako, mi smo pošteni..." jbg, politika je takva, ako hoćete da se bavite politikom - to vam je politika...

A drugo, ne moraju oni baš biti u studentskom parlamentu da bi imali uticaja na fakultet.. Jeste zgodno to što je predstavnik studenata upravo iz tog parlamenta sedi u upravnom odboru fakulteta i njegov glas nosi neku težinu... Zgodno jeste ali nije neophodno...

[ Goran Mijailovic @ 11.09.2011. 19:44 ] @

Citat:

@konislav

Prvo ja ti nisam obrisao niti jedan jedini komentar, ali imam mogucnost da vidim sta je obrisano.

Drugo, apsolutno podrzavam fotokopiranje knjiga ili skripti ako je to studentima potrebno zarad polaganja ispita. Ono protiv cega sam ja je da neko zaradjuje prodavajuci fotokopirane knjige kao sto sam i protiv onih profesora koji ucenjuju kupovinom njihovih knjiga izlazak na ispit.

[ konislav @ 11.09.2011. 20:05 ] @

Citat:

Goran Mijailovic: @konislav

Prvo ja ti nisam obrisao niti jedan jedini komentar, ali imam mogucnost da vidim sta je obrisano.

Drugo, apsolutno podrzavam fotokopiranje knjiga ili skripti ako je to studentima potrebno zarad polaganja ispita. Ono protiv cega sam ja je da neko zaradjuje prodavajuci fotokopirane knjige kao sto sam i protiv onih profesora koji ucenjuju kupovinom njihovih knjiga izlazak na ispit.

Nisam ja rekao da si ti nesto obrisao, vec da komotno mozes da brises ako ti se ne svidja koa sto je tvoj kolega uradio,

Zasto bi znanje trebalo da se deli besplatno, pa da nekome treba biti omoguceno da ukrade neku knjigu jer taj neko treba da polozi ispit.

Mozda su ti profesori prinudjeni da se sluze takvim metodama. Neko je napisao knjigu koja sluzi tom studentu da stekne potrebna znanja, onda je student pokusao da nadmudri profesora koji je pisao knjigu da bi od nje nesto i zaradio i ukrao mu je tako sto je istu iskopirao i profesora liso njegovog dela zarade. Sad je taj profesor sacekao tog pametnog studenta i samo mu naplatio kaznu.

Ja sam isao na kurseve engleskog jezika i bilo je kopiran knjiga koje je nudila sama skola. Ja sam sve knjige kupio iz knjizare.
Dosao sam jednom do delova knjiga Alempija Veljovica, mogao sam da ih iskopiram. Ja sam sve njegove knjige kupio i jos sam vozio da udjem u Srbiju do prve poste da bih mogao da posaljm pare da bi mi knjige poslao u Makedoniju. To je gest postovanja prema ulozenom trudu tog coveka i moja zahvalnost za znanje koje mi prenosi tim knjigama.

[ Isak666 @ 11.09.2011. 20:18 ] @

Ma da, prinudjeni profesori da tako prodaju :D
Pa zato ne dozvoljavaju ni da se sluzis knjigama od starijih kolega, jer nema upisanog tvog imena i JMBGa pored spiska kupljenih knjiga.
Prinuda i da prodaju na crno, u svojim kancelarijama.
Isto tako su prinudjeni da ne daju knjige u biblioteku.
Isto tako su prinudjeni da imaju najmanje objavljenih naucnih radova u Evropi i sa najmanje kontakata su sa svojim kolegama sa drugih fakulteta.
Totalna prinuda i sa kontrolom sredstava fakulteta.

Ali da se krene prvo od kopija skripti.
Prioriteti.

:D

[ p3j4 @ 11.09.2011. 20:29 ] @

Citat:

konislav: Mozda su ti profesori prinudjeni da se sluze takvim metodama. Neko je napisao knjigu koja sluzi tom studentu da stekne potrebna znanja, onda je student pokusao da nadmudri profesora koji je pisao knjigu da bi od nje nesto i zaradio i ukrao mu je tako sto je istu iskopirao i profesora liso njegovog dela zarade. Sad je taj profesor sacekao tog pametnog studenta i samo mu naplatio kaznu.

Jeste, jadni profesori su prinuđeni

A i taj profesor je platio autorska prava onima od kojih je "pozajmio" delove knjiga dok je sastavljao kompilaciju, na koju je posle stavio svoje ime, prezime i naslov

[ Count Zero @ 11.09.2011. 20:50 ] @

Citat:

Dosao sam jednom do delova knjiga Alempija Veljovica, mogao sam da ih iskopiram. Ja sam sve njegove knjige kupio i jos sam vozio da udjem u Srbiju do prve poste da bih mogao da posaljm pare da bi mi knjige poslao u Makedoniju. To je gest postovanja prema ulozenom trudu tog coveka i moja zahvalnost za znanje koje mi prenosi tim knjigama.

E, našao si "profesora" u tri lepe. Jedan od najljigavijih iz date branše meni poznatih, prototip onih o kojima se ovde piše sa gnušanjem.

Ne znam da li ti je knjigama preneo neko znanje, a daj Bože da je i 50% dotičnih napisao sam. A o njegovim pedagoško-moralnim osobinama da ne govorim.

[ konislav @ 11.09.2011. 21:37 ] @

Citat:

Count Zero: E, našao si "profesora" u tri lepe. Jedan od najljigavijih iz date branše meni poznatih, prototip onih o kojima se ovde piše sa gnušanjem.

Ne znam da li ti je knjigama preneo neko znanje, a daj Bože da je i 50% dotičnih napisao sam. A o njegovim pedagoško-moralnim osobinama da ne govorim.

Ne znam. Ja coveka ne poznajem, a knjigama sam jako zadovoljan. Ko ih je pisao takodje ne znam, znam da na ovim prostorima nisam sreo boljih knjiga od njegovih. Ja ga licno nisam upoznao, mada mislim da se i to moze desiti jer imamo jednog zajednickog prijatelja kome ja verujem i cije znanje ne mogu da dovedem u pitanje.

[ Sonec @ 11.09.2011. 21:42 ] @

@Count Zero sve sto si rekao za Alempija Veljovica si 100% u pravu!!!!

Naučna oblast: Menadžment informacioni sistemi, mnogo teska rabota

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 22:05 ] @

Citat:

ventura: Kada posmatraš u milijardama, wau... Mnogo nešto milijardi... Kada posmatraš u procentima, deficit je tek nekih 4-5% od ukupnog izvoza...

Nisi razumeo. Nije američki deficit u 2010 bio 500 milijardi dolara, nego je, ne računajući kamate, američki deficit u 2010 porastao za 500 milijardi doalra. Raspitaj se o ciframa ovde.

Citat:

ventura: USA izvozi nešto mnogo vrednije, a to su finansijski instrumenti, i kada bi se i to uračunalo došlo bi se do debelo pozitivnog bilansa... Da nije tako bankrotirali bi oni odavno...

To je prodaja magle po osnovu monopola nad svetskom valutom koju mogu da štampaju kako im se ćefne bez zlatne podloge.

Citat:

Ma, da, takođe su prinuđeni da pišu knjige u piratskim programima. Slušaj, to što je tebe neko opljačkao ti nije nikakav izgovor da ti pljačkaš druge. Ako je neko na ES-u galamio protiv kršenja autorskih prava, to sam bio ja, ali isto tako ću da stanem i u zaštitu prava kupaca. Iznuda je zabranjena i tačka.

Evo jednog 100% istinitog razgovora iz npr. 2000-te godine (možda i 2001 ili 2002).

Citat:

Profesor: Dolazi mi na konsultacije student i otvara kopiju moje knjige. Znači, direktno me oštećuje, ali mu ništa nisam rekao.
Asistent: Pa, dobro profesore, Vi ste kucali tu knjigu u piratskoj verziji WinEdt-a i pod piratskom verzijom Windows-a 98.
Profesor: E, ali to su stranci.
Asistent: WinEdt je pisao Srbin iz Kanade.
Profesor: Zar on nije Slovenac?
Asistent: Aleksandar Simonić.
...

Na stranu pominjanje nacionalnosti tamo gde tome nije mesto. Danas isti taj profesor iznuđuje kupovinu knjige za svako polaganje ispita (ako ga student ne položi iz cuga), a ako student prenese ispit u narednu godinu, ne vredi mu ni ako je sačuvao knjigu, jer mora da kupi novu knjigu od te godine.

[ ventura @ 11.09.2011. 22:11 ] @

Citat:

Nedeljko:
To je prodaja magle po osnovu monopola nad svetskom valutom koju mogu da štampaju kako im se ćefne bez zlatne podloge.

Obrni okreni njima se od te prodaje magle sliva brdo love u džep... Nisu čak morali ni da naprave fizički proizvod, već sve od magle kako ti kažeš...

A da se države drže zlatnog standarda, danas bi pisaća mašina verovatno bila vrhunac tehnologije...

[ kaćunčica @ 11.09.2011. 22:15 ] @

Citat:

auuu... koliko godina tebe ceka.... mozda budes mogla da se nagodis za narukvicu, ili nanoznicu...

Ako se komentar odnosi na mene - ne, neću se nagađati. Ako "sutra" ne dobijem "bolji posao i veću platu", prijaviću se sama i robijaću na besplatnom hlebu i nečemu uz hleb, a Helsinški odbor će se već pobrinuti za odgovarajuću hranljivost obroka i moja prava i komfor.

Citat:

Danas isti taj profesor iznuđuje kupovinu knjige za svako polaganje ispita (ako ga student ne položi iz cuga), a ako student prenese ispit u narednu godinu, ne vredi mu ni ako je sačuvao knjigu, jer mora da kupi novu knjigu od te godine.

Ruku u vatru da ovoga na PMF-u nema!

[ Nedeljko @ 11.09.2011. 22:43 ] @

Citat:

ventura: A da se države drže zlatnog standarda, danas bi pisaća mašina verovatno bila vrhunac tehnologije...

Jok vala, nego obrnuto - kriminal uvek unazađuje društvo/čovečanstvo, štagod.

[ konislav @ 11.09.2011. 23:04 ] @

Sta mislis ti Nedeljko da su sada ovde oni tvoji cetnici pa da prikolju sve one koji bi da kopiraju, a tek sto bi klanja palo medju ovim Amerikancima sto maglu prodaju. Nastradao bi tu i ventura, on cesto maglu prodaje, a jos se skolovao u Americi. A sto se bavi "kriminalom" pa kockarske masine proizvodi, tu bi ga oni tvoji cetnici dva puta klali.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 08:53 ] @

Misliš, oni tvoji komunisti što su pobili pola juge dok im Zapad nije zabranio. Već smo videli da govoriš kao neko iz porodice koja je na leševima gradila svoju sreću, bez imalo objektivnosti, tako da ne nalazim svsishodnim da raspravljam sa tobom o tome.

[ Ivan Dimkovic @ 12.09.2011. 09:24 ] @

Citat:

Nedeljko
Jok vala, nego obrnuto - kriminal uvek unazađuje društvo/čovečanstvo, štagod.

Ako pod "kriminal" smatras spekulacije, bilo je i spekulacija i za vreme zlatnog standarda. Stavise, jedna od tih spekulacija i nepridrzavanja ideja "na papiru" iza zlatnih podloga je izazvala globalnu ekonomsku depresiju 30-tih.

Zlatni standard nije odbacen bez razloga - njegove mane su ogromne i predstavljale su ozbiljnu kocnicu za razvoj sto je kulminiralo u odbacivanju istog bez ikakve specijalne pompe.

Lepo kaze Ventura - da je ostao zlatni standard pisaca masina bi bila vrhunac tehnologije.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 09:43 ] @

Bez zlatnog standarda ne može jedna zemlja da ima monopol nad svetskom valutom. Radi se o topuzu i niočemu više.

[ ventura @ 12.09.2011. 09:50 ] @

Citat:

Nedeljko: Bez zlatnog standarda ne može jedna zemlja da ima monopol nad svetskom valutom. Radi se o topuzu i niočemu više.

Sa zlatnim standardom ekonomija postaje zero sum game... Dakle ne može da se kreira novac niizčega kako bi se podržala ekonomija, već može da se uzme samo onoliko koliko se ima, a to je izuzetno velika kočnica... Zamisli da treba da kupiš kuću, a ne možeš da se zadužiš... Moraš da čekaš 30 godina i skupljaš pare da bi kupio tu kuću, a ovako odmah na početku je kupiš na kredit, živiš u njoj ceo život i opet na kraju posle 30 godina otplatiš i sve super..

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 10:29 ] @

Globalna ekonomija nije zero sum game zbog stalne proizvodnje dobara, a ne zbog inflacije. Krediti su postojali i ranije u doba zlatnog standarda, tako da ta priča ne drži vodu.

Prevelika inflacija čini tržište nestabilnim, a umerena inflacija podstiče razvoj, ne zbog "proizvodnje para", nego zbog efekta Kir Janje. To je čovek koji čuva pare u slamarici i ne obrće ih. Pare koje se ne obrću kao da ne postoje. Pare treba da se obrću. Umerena inflacija topi pare iz slamarica i podstiče Kir Janju da radi nešto sa tim parama da se ne bi istopile. Tako se podstiču proizvodnja i razvoj.

Nema to veze sa kreditima. Kredit ti neko daje da bi mu ti vratio uvećano sa kamatom. Inflacija je tu samo kočnica (naročito za dugoročne kredite), ali ako je umerena i stabilna, nije veliki problem.

[ ventura @ 12.09.2011. 10:44 ] @

Citat:

Nedeljko: Globalna ekonomija nije zero sum game zbog stalne proizvodnje dobara, a ne zbog inflacije. Krediti su postojali i ranije u doba zlatnog standarda, tako da ta priča ne drži vodu.

Postojali su i ranije, ali kolika je bila cena takvog kapitala, i koliko ga je bilo?

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 10:59 ] @

Odsustvo inflacije samo olakšava planiranje dugoročnih kredita. Inflacija unosi nestabilnost i poskupljuje ih. No, umerena inflacija postoji zbog suzbijanja efekta Kir Janje.

[ ventura @ 12.09.2011. 11:04 ] @

Citat:

Nedeljko: Odsustvo inflacije samo olakšava planiranje dugoročnih kredita. Inflacija unosi nestabilnost i poskupljuje ih. No, umerena inflacija postoji zbog suzbijanja efekta Kir Janje.

Hleb i mleko su početkom '90-tih bili izuzetno jefitni, maltene za džabe, samo što nisi mogao da ih kupiš jer ih nigde nije ni bilo..

Tako i sa tim kreditima... Super sve možeš da računaš, nema inflacije, ali zato ko će da ti da kredit na 30 godina... Neko mora da se odrekne svog novca da ga pozajmi tebi, da bi ga dobio tek nakon 30 godina, uz sav rizik koji ta investicija nosi...

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 11:16 ] @

Citat:

ventura: Hleb i mleko su početkom '90-tih bili izuzetno jefitni, maltene za džabe, samo što nisi mogao da ih kupiš jer ih nigde nije ni bilo..

Samo u sVrbiji. Sloba propisao cenu hleba i mleka (dakle, nije određena na tržištu) i naravno da hleba i mleka nema. Smešno je generalisati jedan propali komunistički sistem na ceo svet.

Citat:

ventura: Tako i sa tim kreditima... Super sve možeš da računaš, nema inflacije, ali zato ko će da ti da kredit na 30 godina... Neko mora da se odrekne svog novca da ga pozajmi tebi, da bi ga dobio tek nakon 30 godina, uz sav rizik koji ta investicija nosi...

Na ovo sam već odgovorio u prethodnoj poruci. Rizik dugoročnog ulaganja je manji bez inflacije. Banka zna na čemu je. Sa inflacijom mora da se uračuna i rizik usled nestabilnosti inflacije. Počeo si da se služiš običnim konstatacijama bez obrazloženja.

[ Ivan Dimkovic @ 12.09.2011. 11:20 ] @

Fora je u dostupnosti novca.

Sa zlatnim standardom je dostupnost bila mnogo manja zato sto centralne banke nisu mogle jednostavno da kreiraju nov novac, i to je bila ogromna kocnica rapidnom razvoju. Laka dostupnost novca je daleko bitnija od kontrolisane inflacije.

Kontrolisana inflacija je samo jedan od rizika koji se kompenzuje poznatim metodama.

A prica o topuzu je totalno neosnovana - u to ces se uveriti jako brzo kada USA bude prestala da bude #1 svetska sila - niko nece trcati da uvodi zlatni standard posle toga, bas zato sto upravo buduca #1 sila i moze da zahvali svoj rapidni razvoj ukidanju zlatnog standarda.

[ DrFill2Good @ 12.09.2011. 13:02 ] @

Citat:

Tako i sa tim kreditima... Super sve možeš da računaš, nema inflacije, ali zato ko će da ti da kredit na 30 godina... Neko mora da se odrekne svog novca da ga pozajmi tebi, da bi ga dobio tek nakon 30 godina, uz sav rizik koji ta investicija nosi...

U stvari, banke ni ne daju svoj novac vec takodje novac koji su one dobile u vidu dugorocnoh kredita centralne banke, normalno sa mnogo manjom kamatom.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 13:10 ] @

Ivane, da li ti hoćeš da mi pozajmiš pare, a da ti ja vratim gomilu bezvrednih papira?

Ponavljam, nije suština u zlatnom standardu, već u monopolu jedne zemlje nad svetskom valutom. Sasvim bi druga stvar bila kada bi o emisiji svetske valute odlučivala svetska banka, a što se topuza tiče, biće u jednim rukama do sledećeg svetskog rata.

[ ventura @ 12.09.2011. 13:47 ] @

Citat:

DrFill2Good: U stvari, banke ni ne daju svoj novac vec takodje novac koji su one dobile u vidu dugorocnoh kredita centralne banke, normalno sa mnogo manjom kamatom.

U tom zecu leži grm!

U slučaju zlatnog standarda centralna banka ne može da daje povoljne kredite drugim bankama, jer ne može da kreira novac! Kreiranje novca je upravo osnovna funkcija centralne banke, i njegovo kreiranje i prosleđivanje kroz stistem u privredu upumpava veliku količinu jeftinog kapitala koji se upotrebljava kako bi pouspešio privrednu proizvodnju.

[ ventura @ 12.09.2011. 13:51 ] @

Citat:

Nedeljko:
Ponavljam, nije suština u zlatnom standardu, već u monopolu jedne zemlje nad svetskom valutom. Sasvim bi druga stvar bila kada bi o emisiji svetske valute odlučivala svetska banka, a što se topuza tiče, biće u jednim rukama do sledećeg svetskog rata.

Isti đoka. Što misliš da bi bilo drugačije da umesto US dolara vlada SvetDolar, i da umesto FED-a (američka centralna banka) novac kreira neka druga organizacija.

Ako se kreirani novac upotrebi za podsticanje privrede on ne utiče negativno na inflaciju, naprotiv. Negativan uticaj na inflaciju ima isključivo kreirani novac koji se koristi za zadovoljenje javne potrošnje. Kao što sa autom se desi da neko nekoga ubije, to ne znači da treba zabraniti auta i da je to apropo loša stvar, tako je i sa centralnim bankama - to što nekada centralna banka upumpava novac u javnu potrošnju, ne znači da joj se treba zabraniti ta mogućnost uvođenjem zlatnog standarda, jer bi tada rast privrede stao, odnosno drastično usporio.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 14:03 ] @

Pa, evo, Srbija upravo to radi - naštampa para kad treba, plate ostanu u dinarima iste ili malo veće, a kupovna moć... ali nam zato privreda cveta, krediti su najpovoljniji u svemiru ird.

Centralna banka ne može da poseje i požanje njivu, da proizvede automobili ili bilo šta drugo. Može da izvrši emisiju novčanica, ali to neće promeniti činjenicu da je ukupna vrednost novca u svetu jednaka ukupnoj vrednosti dobara u svetu.

[ ventura @ 12.09.2011. 14:26 ] @

Citat:

Nedeljko:
Centralna banka ne može da poseje i požanje njivu, da proizvede automobili ili bilo šta drugo. Može da izvrši emisiju novčanica, ali to neće promeniti činjenicu da je ukupna vrednost novca u svetu jednaka ukupnoj vrednosti dobara u svetu.

Pa da, ali kada se za taj odštampani novac kreiraju dobra, onda to ne utiče na inflaciju... A dobra ostaju.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 14:29 ] @

Pa, tačno. Danas su kuće kvalitetnije nego pre 100 godina, a postoje i materijalna dobra koja onda nisu postojala, kao ovi naši kompovi, ali to je zbog proizvodnje materijalnih dobara. U tome je suština.

[ ventura @ 12.09.2011. 14:32 ] @

Citat:

Nedeljko: Pa, tačno. Danas su kuće kvalitetnije nego pre 100 godina, a postoje i materijalna dobra koja onda nisu postojala, kao ovi naši kompovi, ali to je zbog proizvodnje materijalnih dobara. U tome je suština.

A taj rapidni razvoj možemo zahvaliti izmeđuostalog jeftinim i dostupnim kreditima, koji su pak zasluga kreiranja novaca od strane centralnih banaka, jer bez njih bi sada otprilike živeli na tehnološkom nivou 50'tih godina...

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 14:45 ] @

OK, možeš li ti meni da objasniš kako to inflacija, koja je po definiciji nestabilna, pojeftinjuje kredite? Šta, ti meni danas daš 1000 evra, a ja ti vratim vreću bezvrednog papira i ti budeš zadovoljan?

[ Predrag Supurovic @ 12.09.2011. 15:09 ] @

Citat:

Nedeljko: Centralna banka ne može da poseje i požanje njivu, da proizvede automobili ili bilo šta drugo. Može da izvrši emisiju novčanica, ali to neće promeniti činjenicu da je ukupna vrednost novca u svetu jednaka ukupnoj vrednosti dobara u svetu.

Otkud to? Pa upravo je problem u svetskoj ekonomiji što se novac štampa bez obzira na sve drugi i da ga ima toliko naštampano da se nekoliko puta može kupiti sve na zemljinoj kugli.

SAD su ekonomska sila upravo zato sto stampaju dolare koliko im zatreba.

[ ventura @ 12.09.2011. 15:21 ] @

Citat:

Nedeljko: OK, možeš li ti meni da objasniš kako to inflacija, koja je po definiciji nestabilna, pojeftinjuje kredite? Šta, ti meni danas daš 1000 evra, a ja ti vratim vreću bezvrednog papira i ti budeš zadovoljan?

Cela stvar je u tome šta ćeš ti uraditi sa tim novcem. Ako ti sa tim novcem kreiraš neka dobra, inflacije nema. Ako ih potrošiš na gluposti, pojavljuje se inflacija.

Da se vratim na plemenski primer. Jedno pleme ima 1000 novčanih jedinica u opticaju i 10 krzna od lava kao nešto najvrednije i najpoželjnije u sistemu. Jedno krzno od lava vredi 100 novčanih jedinica. Centralna banka tog plemena kreira 500 novčanih jedinica i podeli ih firmama koje se bave lovom (kreiranju dobara), tako da je sada u opticaju 1500 novčanih jedinica. Te firme plate lovce, hranu, i na kraju ulove još 5 lavova. Bilans stanja je da sada postoji 1500 novčanih jedinica u opticaju, ali i 15 lavljih krzana, tako da je i dalje jedno krzno košta 100 jedinica.

Situacija broj dva, sve isto, centralna banka kreira 500 novčanih jedinica, oni što su uzeli pozajmicu prođerdaju to na bahanalije i prostitutke, uglavnom ne kreiraju nikakva dobra... Sada u plemenu postoji 1500 novčanih jedinica, ali je i dalje tu samo 10 krzana, tako da posto sada svi imaju više novca u džepu svi nude više za krzna, i njihova cena sada dostiže 150 jedinica, i to se zove inflacija.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 15:25 ] @

@Predrag Supurović

Što više novca štampaš bez pokrića, to jedna novčana jedinica manje vredi, tako da sav novac vredi koliko i sva materijalna dobra. Novac je ništa drugo do univerzalno merilo materijalnih vrednosti - koliko krušaka treba za koliko paradajza. Dakle, on opisuje odnos vrednosti materijalnih dobara, a mateijalnih dobara ima koliko ima, novca ima koliko ima i otuda svaki artikal dobija apsolutnu vrednost u novcu.

Što se plačke drugih putem štampanja para tiče, to je kao da sav novac na svetu imamo ti i ja po pola, ali štampariju novca imam samo ja, pa kad naštampam sebi još onoliko novca koliko smo imali ti i ja, onda jedna jedinica vredi duplo manje, ali sada ja imam tri puta više nego ti, tako da je efekat isti kao da si mi ti poklonio polovinu svojih para.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 15:29 ] @

Ventura, jasno je meni da se štampanjem novca u cilju proizvodnje materijalnih dobara ne dobija inflacija jer se uporedo sa povećanjem novčane mase povećava i količina ili ukupna vrednost materijalnih dobara. No, nisi objasnio kako to krediti pojeftinjuju sa inflacijom.

[ ventura @ 12.09.2011. 15:38 ] @

Citat:

Nedeljko: Ventura, jasno je meni da se štampanjem novca u cilju proizvodnje materijalnih dobara ne dobija inflacija jer se uporedo sa povećanjem novčane mase povećava i količina ili ukupna vrednost materijalnih dobara. No, nisi objasnio kako to krediti pojeftinjuju sa inflacijom.

Krediti ne pojeftinjuju inflacijom već činjenicom da centralna banka može da kreira i emituje novac. Dakle ako tebi treba 1000 nečega da bi započeo posao, ti ne moraš da čekaš da neko dođe u banku i položi taj novac kako bi ti mogao da raspolažeš sa njime, već centralna banka kreira 1000 jedinica, prosledi ih banci koja ih tebi stavi na raspolaganje po mnogo povoljnijim uslovima nego što bi to uradio neko ko fizički treba da ti da taj novac, iz prostog razloga što je banka kreirala taj novac niizčega, i što statistički gledano očekuju da taj novac vratiš i kreiraš neku vrednost sa njim.

[ anon70939 @ 12.09.2011. 15:49 ] @

i tako znaci... bice krivicno delo...

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 16:15 ] @

ventura,

Napravi primer poređenja dve situacije: nema inflacije i ima inflacije, a u obe varijante dižem kredit.

Dakle, ne trebaju nekome vreće bezvrednih novčanica koje ću ja da vratim. Ako ja treba na podignutih 1000 evra da vratim 2000 evra, a dotle vrednost evra padne 10 puta, poverilac je prso.

[ ventura @ 12.09.2011. 17:06 ] @

Citat:

Nedeljko:
Napravi primer poređenja dve situacije: nema inflacije i ima inflacije, a u obe varijante dižem kredit.

Dakle, ne trebaju nekome vreće bezvrednih novčanica koje ću ja da vratim. Ako ja treba na podignutih 1000 evra da vratim 2000 evra, a dotle vrednost evra padne 10 puta, poverilac je prso.

Ne razumem uopšte šta si toliko zapeo za inflaciju. Ako centralna banka radi svoj posao kako treba, tada inflacije nema/zanemariva je.

Pre nego što je ukinut zlatni standard, jeftin novac nije postojao. Posledica nepostojanja jeftinog novca je kreiranje ogromnih monopolskih konglomerata tipa Rokfeler, Carnegi i sl. koji su zahvaljujući tome što su našli zlatnu žicu u određenom biznisu jedini imali odgomne količine keša na raspolaganju kako bi se razvijali i kupovali druge manje biznise... U to vreme ako ti je za biznis bio potreban novac, kamatna stopa nije predstavljala jedini problem (a bile su drastično veće nego u moderna vremena), već je trebao postojati neko ko je imao dovoljno novca da ti pozajmi, i na period koji tebi treba.
Zamisli da danas praviš fabriku automobila i treba ti 1.5 milijarda evra na zajam... Teško da neka banka drži toliki novac tek tako čekajući da neko dođe... Nego banka tada kontaktira centralnu banku, centralna banka se dogovori da će kreirati taj novaci uz određenu kamatu proslediti ga komercijalnoj banci, komercijalna banka stavi neki svoj procenat povrh toga i da na zajam firmi koja je odlučila da napravi fabriku automobila tj. stvori vrednost. Ne razumem šta je tu toliko komplikovano za ukapirati. Ništa od ovoga ne bi moglo da postoji da države imaju zlatni standard, tj. da ne mogu da izdaju više novca od onoga za šta postoji pokriće u zlatu.

[ Nedeljko @ 12.09.2011. 17:53 ] @

Ranije si imao primer sa krznima i emisijom novc u plemenu, koji je sasvim jasan, jer iza njega stoji računica, mada mi taj primer nije bio potreban, jer mi je povećanje novčane mase uporedo sa povećanjem ukupne vrednosti materijalnih dobara bilo jasno i ranije. E, kad bi sada mogao isto tako da napraviš neku računicu, bilo bi super.

[ DrFill2Good @ 12.09.2011. 18:00 ] @

Citat:

Zamisli da danas praviš fabriku automobila i treba ti 1.5 milijarda evra na zajam... Teško da neka banka drži toliki novac tek tako čekajući da neko dođe... Nego banka tada kontaktira centralnu banku, centralna banka se dogovori da će kreirati taj novaci uz određenu kamatu proslediti ga komercijalnoj banci, komercijalna banka stavi neki svoj procenat povrh toga i da na zajam firmi koja je odlučila da napravi fabriku automobila tj. stvori vrednost. Ne razumem šta je tu toliko komplikovano za ukapirati. Ništa od ovoga ne bi moglo da postoji da države imaju zlatni standard, tj. da ne mogu da izdaju više novca od onoga za šta postoji pokriće u zlatu.

Pravo pitanje je na osnovu cega ce centralna banka da "kreira" novac? Naravno, iz cene tvog zaduzivanja. Centralna banka izdaje nalog komercijalnoj banci da se na tvoj racun uknjizi 1M5 evra koje ces ti uz kamatu morati da vracas. Znaci, u stvarnosti TI kreiras tih 1M5 + kamatu, a banka ce doci do tog novca za odredjeni vremenski period. Ili, ako ne vratis novac uzece ti fabriku. U svakom slucaju, banka nikako ne moze da izgubi jer od nicega je napravila nesto. To je poenta. I naravno da, ako bi se trazilo pokrice u zlatu za tih 1M5 evra, banka bi prvo morala da stvori od nekuda tu vrednost, a to je mnooogo manje isplativo. Zato se odustalo od zlatnog standarda.

[ Nedeljko @ 13.09.2011. 10:25 ] @

I šta bi sa objašnjenjem sa računicom ventura?

[ ventura @ 13.09.2011. 10:26 ] @

Računicom za šta?

[ Nedeljko @ 13.09.2011. 10:29 ] @

Za jeftinije kredite.

[ ventura @ 13.09.2011. 10:44 ] @

Pa nema tu nikakve specijalne računice, tu samo treba da proguglaš istorijske podatke koliko su koštali krediti u 17, 18, 19 veku kada je vladao zlatni standard, odnosno kada si mogao da pozajmiš samo od onoga ko fizički ima novac.

Ne verujem da je preterano teško zaključiti da je kredit koji uzmeš od nekoga ko je fizički zaradio taj novac, neko ko ako da taj kredit tebi treba da čeka 5-6 godina da dobije novac nazad, i pri tome nosi sav rizik da mu ti ne vratiš taj teško stečeni novac, da će takva kamata biti mnogo veća od kredita koji ti da banka koja je od centralne banke dobila novac koji je kreiran niizčega sa smešnom kamatom, i kada i komercijalna banka na to nadoda još i svoju marginu, opet je taj kredit daleko jeftiniji od onog iz prvog primera..

Ono što mi pada na pamet kao sličnost su krediti i kamate koje danas daju zelenaši (koji rade sa svojim novcem), i poređenje sa kamatama kod banaka koje rade sa novcem od centralne banke.