Probaj da nadješ neki posao, kakav-takav, pa, ili će ti biti dobro što nisi pored njih, ili će ti biti loše, a onda će ti se oni činiti kao manje zlo.

Nemoj da zaboravis da si i ti trazio njihovu paznju kad si bio mali koju su ti oni nesebicno davali.

U tvojem profilu piše da si strukovni fizioterapeut, a u tvom potpisu piše da imaš profil na sajtu ultimate guitar (nemam pojma o čemu je stvarno sajt) - hajde da iz toga izvučemo neku nesigurnu pretpostavku da bar iz hobija sviraš gitaru.
Takođe piše da si '82. godište.

Evo ti zanimljiv predlog , okušaj sreću sa angažmanom na turističkom brodu.

To je veoma poznata stvar u poslednjih deset ili više godina. Postoje na svakom domaćem forumu teme o tome.
U ovom momentu sam našao sajt jedne od domaćih firmi koje se bave regrutovanjem radnika: Sea Agency

Za takve brodove se iz naših krajeva (istočna Evropa, radnici belci, obrazovani ali sirotinja) uglavnom angažuju uslužne delatnosti kao što su konobari,
šankeri, fotografi, animatori za zabave, muzičari, treneri, masažeri... Tvoja struka (fizioterapeut) i pretpostavljeni hobi (gitara) te čine dobrim kandidatom.
Čak i po godištu još odgovaraš , jer se priča da preferiraju mlađe od 30 godina, ali to ne bi trebalo da te obeshrabri ako izgledaš prijatno. Mislim da je taj "uslov" u vezi sa
izgledom i zdravljem, i pretpostavkom o raspoloživosti kandidata zbog porodičnih obaveza, a ne sa samom cifrom.

Na jednom drugom poznatom domaćem forumu sam skoro komunicirao sa jednim likom koji se bavi time, kaže da se ide na brod 6 (šest) meseci , pa onda sledi pauza od 2 meseca.
Ako se više zainteresuješ mogu ti i konkretno dati kontakt.


U vezi tvoje poruke bih rekao da je malo histerična. Ne bi trebao tako da razmišljaš ako sebe smatraš ozbiljnom osobom.
Ako te nerviraju, a u isto vreme te stvarno fizički i materijalno ne ugrožavaju, valjda si dovoljno zreo da shvatiš koliko su onda besmislene takve emocije ?!

Razumem da su odnosi sa roditeljima duboko emotivni ( i u plus, i u minus ) , i da su oni možda (svakakvih ljudi ima) i zaslužili tvoj prezir.
Ali sada kada imaš skoro 30 godina, tvoji ostareli roditelji nisu tvoj problem u tom smislu da bi trebalo da te nervira (kao nekog pubertetliju) šta oni misle. Neka misle šta hoće i neka govore šta hoće - pa šta !

Hvala ljudi, meni kao da se čini da su oni ti koji mi postavljaju granice svesti.
Više osećam njih nego sebe. Zvuči bedno, ali ghhh

Nisi jedini. Neka ti to bude uteha. Probaj da se setis da na jedno uvo moze da udje, a na drugo da izadje - uvek. Pogotovo kada se radi o njima i njihovim opasno interesantnim konstatacijama ili zvucima, sta god da je.

A šta te sprečava da nađeš neki posao, odseliš se i ne moraš da slušaš nikoga osim samog sebe?

Ne znam za Mitrovicu, ali u Novom Sadu ima dnevni boravak za starija lica, popularno zvan "vrtić za babe", odvedeš ih ujutro, tamo dobiju klopu, negu, zabavu i društvo i dođeš po njih popodne u četiri npr. Sve za manje od 100 € mesečno po osobi.

hehe, ali odakle da izdvoji 200€ mesecno kada ne radi

Elem, ja imam komsinicu (babu) koja po papirima ima 87 godina i kojoj uvek nesto fali. Zivi sama i nekad nekad joj dodje cerka da je obidje, ostane nekoliko dana, prinese, spremi itd. Kada je sama a cuje da je neko u komsiluku/gradu umro onda odma' na vrata i da se zali kako joj nije dobro, kako je gotova, da se meri pritisak, daju lekovi. Pre neki dan je sa terase videla (ili joj se ucinilo) da je jedan komsija zakacio nogu motornom testerom i eto nje na vrata... "kuku mene, brzo da mi izmerite pritisak, ja sam gotova, to krv lije na sve strane..." Cerka joj dosla u ponedeljak i evo, vec 3 dana je nema na vratima
I uvek, ali uvek pred penziju ona se zali kako joj nije dobro, kako ce da umre, kako bila u hitnu, primila infuziju, prepisali joj lekove... a kad primi penziju ode u prodavnicu i iskupuje voca, povrca, mesa i nema je 7 dana da izlazi iz kuce

Ja se ne ovo ne zalim nego samo da vam prenesem kako je to uobicajeno kod starijih ljudi. I ne obracam previse paznju na to jer imam kuci majku penzionerku i dokolnog oca koji sve to trpe

Sa tvoje tačke gledišta zvuči zabavno :)
Kako uspevaš?

Najveći opijat su trenutno raznorazne šeherezade itd ako to ne pomaže hmmmm.....
Malo šale.

Stari ljudi su takvi, barem kod nas svi traže pažnju, valjda se tako nekako osećaju da su još među ljudima, da tako kažem živi iznutra.
Možda je i situacija to učinila, ranije su svi oni radili, bili na nekim mestima gde su uvek bili u komunikaciji sa nekim, pogotovu kada ako su bili na radnim mestima gde su nekome trebali: Veza, usluga itd.
Pa sada kao penzioneri se osećaju da ne postoje jer ih više niko ne zove, a i da ima ko da se seti da pozove taj neko je opet zatrpan svojim brigama. Tako da pada izbor na nekog funkcionalnog člana domaćinstva.

Lek za sve ovo je da ih, ako su živi zdravi i mrdaju, ubaciš u neko okruženje gde će imati komunikaciju sa nekim a da to nisi ti, upiši ih na folklor, u klub penzionera ili neku sličnu ustanovu koja njima nudi zajednička druženja.
Ti ćeš dobiti par sati slobodnog vremena i mira, neće ih izlečiti od kašljanja itd ali te barem neće cimati za svaku sitnicu samo iz razloga jer im treba da čuju nečiji drugi glas osim svog.

A sad situacija sa mog bivšeg posla:

Baba oko 65god, dva puta dolazila u nedelju dana kod nas u servis, zaglavila se brava na vratima od stana ne može da otvori. Kolega otvorio prvi, a ja drugi put.
Treći put došla odmah sledećeg ponedeljka, ja pođem sa alatom, i stanem ispred zgrade da se javim na mob, i sretne me komšija vidi na majci piše servis brava.
Stoji čovek i čeka me, završio ja razgovor, i on mi kaže da je babu video kako silazi sa trećeg sprata preko terase :/
Skontam šta je pozovem policiju, otvorim vrata, oba ključa sa unutrašnje strane, bio čovek u pravu.
Policiji bakica posle rekla samo da joj je trebalo društvo, pa zato namerno zaglavljivala ovo itd.

Eto dokle može ta njihova usamljenost da ide....

Veruj mi da ne znam ni sam. Zvuci zabavno, ili ga bar ja tako dozivljavam.
Kao sto je neko rekao, ja imam posao pa je mozda zbog toga. Dodjem umoran s posla i pravo da ti kazem nekad ne cujem i sta mi moji pricaju a kamo li neka tamo baba-komsinica. Posao i zivot su me naterali da slusam - tacnije, da cujem . Desava se da ta komsinica dodje na vrata, krene nesto da mi prica a ja samo klimam glavom i kad zavrsi ja kazem "dobro, vazi, sad cu da kazem mami da dodje do tebe"
Bilo je situacija kada ceo dan prelezim (obicno subota ili nedelja), okrenem se da promenim polozaj tela ili da namestim jastuk, a kad keva udje u sobu i pocne nesto da "gundja" ja se samo nasmejem. Ne znam kako, ali mi uspeva
Samo da ti kazem da nisam od onih koji se ne nerviraju. Znam i ja bas dobro da se iznerviram, nekad cak i za neku glupu sitnicu.

Mozda kaslju i kijaju zato sto hoce da razgovaraju sa tobom.
Ako traze paznju, ne mora da znaci da im ceskas mu9a.

@Ventura

Ako ne zivi u Beogradu, Novom sadu, onda ga sprecava mnogo toga, maltene od svega po malo. More, po malo vise. :/ Nije da se posao ne moze naci u manjim i zapustenijim gradovima van Beograda i Novog Sada ili Nisa, vec se jednostavno ne moze ziveti od tih plata ni pod svojim krovom, a kamoli pod kirijom. Ako jede jednom dnevno ali svakog drugog dana, onda nije problem. Sa 15 ili 16 hiljada ima i za kiriju i za struju, vodu, internet i klopu.

Mada, Sremska Mitrovica i dalje deluje nekako "zivahno" u odnosu na ostale totalno propale gradove i mesta.

@tordajav

Jesi li razmisljao o gradjevini? Laksi deo gradjevine. Npr. za pocetak da krenes da sljakas kao pomocnik nekog iskusnog molera. To ti je dnevnica 10 eura dnevno +obrok za radni dan. Uglavnom je tako. A posao je dosta laksi u odnosu na lopatu i mesalicu za beton po ovom blesavom suncu. Radis u 99% slucajeva u zatvorenim prostorijama. Dakle, mesas glet masu, smirglas zidove, krecis u belo, cistis sut i otpatke od knauf tabli, popijes pivce zajedno sa majstorima.. ako znas da gletujes onda i to, pa uzimas 1.5 euro po kvadratu. Garant znas bar 3 coveka kojima bi takva pomoc dobro dosla, jel' da?. Em ustekas kintu za bekstvo u svoju slobodu, ako se dogovoris sa ukucanima da ti je namera da ustedis malo itd, em ih ne slusas i ne vidjas, jer se takav posao radi od 8 pa do 8 ili 9 - 9 kako kad. Verujem da u Sr. Mitrovici i dalje ima mnogo vise sanse i opcija da se zaradi, nego recimo u Vranju. Ili u Boru.

@tordajav

Moras matorce da isteras "iz 4 zida".Kada sebi nadju drustvo i neku zanimaciju ti im "neces biti zanimljiv".

http://www.sremskamitrovica.or...ent&pa=showpage&pid=44

Ma svakako... Svi van Beograda pomrli od gladi ili žive sa roditeljima... A ako on stvarno tako misli, pa šta ga sprečava da se preseli u Beograd? Ili u Tunguziju ako treba, ako misli da će tamo da živi bolje?

Imaš skoro 30 godina, ne radiš, izdržavaju te i smeta ti što traže tvoju pažnju?

Ventura, nisu bas pomrli od gladi, ali da maltene svaki dvadeseti ne zivi sa roditeljima to jeste ziva istina.

S' druge strane, to sto on nije nasao stos kako da se nosi sa "problemom" losih navika ili senilnosti njegovih roditelja, to je za 'sekiraciju'. Stvarno da se co'ek zabrine.

@tordajav

Zamisli tordajav da imas penzionera u kuci koji nije u stanju da sam obavlja svoje fizioloske potrebe, pa nema ko drugi nego ti, peres posteljine i presvlacis. A nema se dovoljno novca da te poslove preuzme neka medicinska sestra.

Ne dao bog nikom tako nesto.

Zato, ako nije takvo stanje, uzmi ti lepo i poljubi ih u obraz, onako u prolazu. Kao sin. Mozda samo to traze od tebe.

Ja kad ostarim i odem u penziju ima da napravim nalog na tad već World of Starcraft i da sejem strah među mlađanim nolajferima koji pored mog 100 lvl lika sa premijum nalogom moraju i da se bore sa roditeljima i manjkom para za pretplatu.
A moji potomci mogu lepo da vode jedan rat manje u životu.