[ konislav @ 20.09.2011. 03:27 ] @
Primetio sam da skoro svi roditelji koji imaju decu narkomane za tu pojavu ili bolest svoje dece okrivljuju druge. Nisam cuo da neko prebacuje sebi ili svom detetu zbog toga i kao po pravilu uvek ide prica kako im drzava treba izleciti decu i samo treba da se pohapse prodavaci droge i resice se problem sam od sebe. Ne secam se da sam cuo negde na televiziji da je neko gostovao u nekoj emisiji (mislim na roditelje) i da je/su objasnjavali moguce greske u vaspitanju ili socijalizaciji svoga deteta.
[ Dexic @ 20.09.2011. 04:41 ] @
Pa oni nisu dosli popu na ispovest da to rade na TV-u :)
I to ne bi mnogo pomoglo drugima verovatno - ovako, kad se kritikuje zemlja i drugi... to se gleda!
[ anon70939 @ 20.09.2011. 07:39 ] @
Pa ne mora da znaci u potpunosti da su samo roditelji krivi.
Isto kao prethodna rasprava o vaspitavanju dece u temi o njihovom batinanju.

Moje misljenje je da nisu samo roditelji krivi. Ima tu po malo i drustva i skole i situacije u zemlji...

Ima roditelja koji su nezainteresovani totalno za svoju decu, ima roditelja alkoholicara koje deca gledaju od rodjenja i trpe njihove lose trenutke.
Ali ima i roditelja koji su odlicni ljudi, a cija deca koju danas poznajem su kriminalci.
Koliko god neko tvrdio, da oni ne bi postali kriminalci ili narkomani, da su samo roditelji pravilno odreagovali u odredjenim trenucima.
Ali na zalost, u zivotu ne postoji opcija Save Game pa da mogu da se vrate u taj neki momenat i odreaguju drugacije...

Život valjda ima previse raskrsnica i ne mogu roditelji bas svaku da iskontrolisu i usmere decu na pravu stranu. Nekad moze da se desi da se skrene u pogresnom smeru, nenamerno (lose drustvo u skoli, na ulici...), a posle mnogo muke treba ispraviti to. Neki roditelji uspeju, neki ne.
[ ventura @ 20.09.2011. 08:51 ] @
Citat:
CoyoteKG: Pa ne mora da znaci u potpunosti da su samo roditelji krivi.
Isto kao prethodna rasprava o vaspitavanju dece u temi o njihovom batinanju.

Ma sigurno... Za svaki problem u koje upadne dete roditelji apsolutno i isključivo snose 100% krivice.. Narkomanija je za to najočigledniji primer.

Citat:
CoyoteKG:
Moje misljenje je da nisu samo roditelji krivi. Ima tu po malo i drustva i skole i situacije u zemlji...

Zaboravio si da dopišeš uticaj zvezda i planeta, i one snose neku krivicu...
[ mrkii @ 20.09.2011. 09:11 ] @
Ventura, ne kazem da nisi u pravu, ali moram da pitam da li si roditelj.
Ako nisi onda ne mozes tako nesto da tvrdis vec samo da pretpostavis.
Ja kao roditelj mislim da roditelji mogu da eliminisu uticaje okoline i 100% kontrolisu dete jedino ako ga zatvore u sobu i iskljuce telefon, tv i internet.
Naravno, slazem se da roditelji snose ooooogromni deo odgovornosti za to sto njihpva deca postanu.
Ali, preterano mesanje u zivot deteta dovodi do drugih opasnosti. To je presiroka tema i ne bih sada o tome.
[ Sava @ 20.09.2011. 09:32 ] @
Nije narkomanija u pitanju, ali je pristup isti. Imam dve koleginice čija deca idu u srednju školu i loši su đaci. Jedna majka isključivo okrivljuje društvo i okolinu, a druga je svesna da je to krivica roditelja. Mi smo onakvi kakvim nas je majka napravila u prvih nekoliko godina života, to kažu psiholozi, a ja se slažem sa tim.
[ ventura @ 20.09.2011. 09:42 ] @
@mrkii:

Slažem se da roditelj ne može da kontroliše dete 100% vremena, ali ni ne treba. To nije dužnost roditelja, i bilo bi loše kada bi to radio. Dete treba samo da eksperimentiše i sa dobrim i sa lošim stvarima, a posao roditelja je da mu vaspitanjem usadi smernice šta je dobro, šta loše, i gde su neke granice.

Narkomanija ne nastaje tako što roditelj skrene pogled na 5 minuta, a dete nađe heroin i počne da se drogira. Narkomanija je beg od nečega. U najvećem broju slučajeva to su problemi u porodici, ali ne finansijske prirode (jer da jesu, onda bi postao alkoholičar a ne narkoman jer nema para za drogu). Dakle kada dete želi da pobegne od realnosti problematične porodice, mala je verovatnoća da je tako disfunkcionalna porodica uspela da vaspita to dete, i to je recept za katastrofu...

[ Predrag Supurovic @ 20.09.2011. 10:07 ] @
Ventura ne moraš biti mirođija svakoj čorbi, naročito ne u onim o kojima nemaš blage veze. Nemoj se više blamirati ovakvim komentarima. Možda su tebi tvoji roditelji krivi što si ispao kakav si ispao, ali je to tvoj problem i verovatno izolovan slučaj.

Svaljivati 100% krivice na roditelje u savremenom društvu je poptuno besmisleno i pogrešno jer upravo roditelji više nemaju moć da prevagnu u vaspitavanju dece ma koliko se trudili. na kraju krajeva, nikad je nisu ni imali. Uvek je društvo bilo to koje vaspitava a roditelji su bili samo neposredni izvršioci. E sad su skrajnuti, više nemaju tu ulogu, nego decu vaspitavaju televizija, mediji i ulica.
[ ventura @ 20.09.2011. 10:22 ] @
Peđa, ja lično svojim roditeljima mogu da budem samo zahvalan na vaspitanju koje su mi pružili jer smatram da je i više nego dobro.

A ta tvoja priča da roditelj ne može da prevagne u vaspitanju sopstvene dece je toliko nebulozna da ni ne zaslužuje neku dublju analizu.
[ Inspektor Nagib @ 20.09.2011. 10:54 ] @
Složio bih se sa Venturom.

Na kraju krajeva, minimum roditeljske pažnje je dovoljan da se prepozna početak ulaska deteta u svet narkotika.
[ Sava @ 20.09.2011. 11:51 ] @
Citat:
mrkiiJa kao roditelj mislim da roditelji mogu da eliminisu uticaje okoline i 100% kontrolisu dete jedino ako ga zatvore u sobu i iskljuce telefon, tv i internet.

Ti kao roditelj morao si da imaš mnogo konsultacija sa psiholozima prilkom odgoja deteta (dece) i onda si morao da naučiš i ono što sam ja napisao. Roditelji u prvih nekoliko godina života daju osnovu detetu za ceo život, sve ostalo je nadgradnja.

Ja sam odrastao u kraju u kojem su živeli i odrastali kasnije najpoznatiji kriminalci ove zemlje, neki nisu više ni živi. Odrastali smo zajedno, išli u istu školu, sa nekima i u isti razred. Družili smo se po ceo dan pa ja nisam postao kriminalac. Naprotiv, neki među nama su postali veoma poznate sudije i advokati. Takođe sam mnogo vremena u životu proveo sa narkomanima i pijancima pa nisam postao ni jedno ni drugo.

Sa Venturom sam saglasan u potpunosti.
[ DrJekyll @ 20.09.2011. 12:23 ] @
Slazem se sa Venturom, kad je dete djak generacije onda roditelj ponosno stoji i prica 'aa, pa to je moje vaspitanje..'

a kad je narkoman onda su krivi marsovci


Citat:
Sava

Roditelji u prvih nekoliko godina života daju osnovu detetu za ceo život, sve ostalo je nadgradnja.


Potpuno tacno. Kad vratim film u nazad (I razred osnovne) jos tad se iskristalisalo ko ce zavrsiti fakultet a ko ce biti krimos
[ anon70939 @ 20.09.2011. 12:38 ] @
Citat:
ventura: Zaboravio si da dopišeš uticaj zvezda i planeta, i one snose neku krivicu...


Ti sebe smatas verovatno jako pametnim cim bas uvek imas ovakav nacin obracanja... Je l to zbog velikog broja poruka i ucesca na forumu ili si imao srece sto su te pametni roditelji stvorili tako pametnog nenarkomana?
Mogu da te svrstam u isti kos kao Konislava. Samo sto eto konislav ima 10 puta manje poruka od tebe. Cak on vrlo cesto po mom misljenju ima normalniji stil govora, nije preterano prepotentan, ali ide u svoju krajnost.




Kao sto rekoh:
Citat:
CoyoteKG: Moje misljenje je da nisu samo roditelji krivi. Ima tu po malo i drustva i skole i situacije u zemlji...


i s ovom porukom nisam rekao da konislav nije u pravu, nego sam izneo svoje misljenje.
[ Sceka @ 20.09.2011. 12:55 ] @
Slazem se u potpunosti sa @ventura-om i @Sava-om. Vrlo dobro znam sta Sava prica, i ja sam odrastao i isao u skolu sa kriminalcima, mene je muzika odvukla na drugu stranu ali sam se sa njima druzio intezivno, svakodnevno. Jedino sto nisam ucestvovao u njihovim konkretnim 'aktivnostima'. Razlog za to neucestvovanje je bio taj sto sam osecao da to nije dobro i jednostavno nisam imao potrebu cak ni da se nateram da, recimo, kradem sa njima, da probam kako je to. I to samo zahvaljujuci roditeljima koji su me od malih nogu ucili da razlikujem dobro od zla, da postujem starije, da branim slabije... Davali su mi primere i usmeravali tako da sam sam dolazio do zakljucaka. Nikada mi nisu rekli nesto u stilu "To i to je tako i moras da radis to i to...", ali nikada! Uvek su pocinjali sa, na primer, "Sta ti mislis kako bi se osecala tvoja majka kad bi neko..." i slicno. I naravno, jako bitna stvar, uvek su bili spremni da odvoje vreme za mene i da prepoznaju da li sam i u kakvom sam problemu. A pocinje se jos pre pocetka skolovanja, vaspitanjem ponasanja u kuci i van nje, osnovnih pojmova koji se godinama samo nadogradjuju.

Jos nesto da primetim, svi moji ortaci koji su se na bilo koji nacin bavili kriminalom su imali roditelje koji su bili susta suprotnost mojim roditeljima. Ne kazem da nisu bili dobri roditelji ali nisu vodili racuna i bili tu za svoju decu kao sto su to moji radili. Videli su sve sto se desava ali nisu na pravi nacin reagovali i kasno su pokusavali da isprave neke stvari koje je u nekom dobu nemoguce ispraviti.

Kad ne pocne na vreme onda je ostavljeno detetu da se samo vaspitava a onda je okolina ta koja ima najvise uticaja. Pocetak 'narkomanstva' je uvek i iskljucivo vezan za najblize drustvo u kome se neko nalazi. Nikada nista drugo nije krivac, odnosno, krivicu treba traziti u roditeljima koji nisu objasnili sve aspekte droge kad je to bilo vreme. Ja nisam osecao potrebu da iz radoznalosti probam bilo sta jer sam imao jasnu predstavu sta je to i sta mogu da ocekujem a potvrda toga svega je bila svakodnevna vidjajuci ortake kao iz dana u dan postaju pravi zavisnici, sve vreme se teseci i lazuci kako mogu da ostave kad god hoce. Bar dve trecine mojih drugova iz detinjstva je sada mrtvo uglavnom zahvaljujuci drogi. A sve je pocelo tako naivno i iz fazona. "JBT, uradili smo coveka do ja*a, im'o je kintu da se use*es, daj da probamo malo Horsa, ima kod **rka uvek i nije skup" - tako je pocinjalo...


Pozdrav!
[ 3way @ 20.09.2011. 13:01 ] @
Verovatno svako od nas moze da se "pohvali" odrastanjem u takvoj ili slicnoj sredini, pa opet nismo svi na kraju ispali kriminalci i narkomani. Ne volim da spominjem one godine proslog veka, ali tokom one krize je jako bilo popularno nosenje lanaca i pistolja, skidanje patika i takve aktivnosti...pa eto i ja ostadoh normalan. A ostao sam normalan zato sto sam u kuci naucio sta valja, a sta ne valja.
[ Nabukodonosor @ 20.09.2011. 13:33 ] @
Citat:
Uvek je društvo bilo to koje vaspitava a roditelji su bili samo neposredni izvršioci.


A kako to da isto drustvo potpuno razlicito vaspita npr. dvoje dece u istim okolnostima? Npr. ako uzmemo za primer da roditelji nemaju uticaja na vaspitanje kao sto ti kazes da nemaju, onda ce svako dete u odeljenu npr. VIII2 da bude isto vaspitano, jer su svi pod uticajem istog drustva.

Naravno da ovo nema veze sa zivotom. Roditelji (staratelji, za one koji nemaju roditelje) su 90% krivi za dobro ili lose vaspitanje dece. 10% otpada na ostale uticaje.
[ Sceka @ 20.09.2011. 14:24 ] @
@CoyoteKG

Ali ni ti ni tvoj brat niste kriminalci ili narkomani! A za to su zasluzni vasi roditelji koji su od malih nogu dobro cinili, dobro vaspitavali! Kad kazem od malih nogu predpostavljam da se razume da je rec o periodu od kad dete prohoda...

To sto se desavalo za vreme rata nema veze sa osnovnim vaspitanjem koje ste dobili od roditelja. Da nije tako, ili da nisam u pravu, podlegli bi bez problemima mnogim stvarima u zivotu na koje covek neminovno nailazi, da ne govorim o ratnim dogadjanjima koja su specificna po svemu.

Kazes:
"Ja sam mozda bio malo snazniji i tvrdoglaviji pa sam se svakodnevno tukao i sprotstavljao svima. To je bio neki moj nacin, kojem me naravno nisu naucili moji roditelji, ali tako sam se "snalazio" do fakulteta"

Odlican primer pozitivnog uticaja tvojih roditelja. Tukao si se i suprostavljao svima zato sto nisi dao na sebe jer si osecao da vredis, a nisi postao kriminalac ili narkoman istim povodom!!! :)


Pozdrav!
[ bttp @ 20.09.2011. 14:27 ] @
Vaspitanje koje čovek nosi iz porodice uvek i svakako ima uticaja, ali on ne mora da bude presudan. Ima zavisnika iz tzv. primernih porodica, gde roditelji nisu razvedeni, gde roditelji ne piju, ne puše i sl. i na kraju krajeva, gde je jedno dete skrenulo na pogrešan put dok je drugo dete sasvim normalno u smislu da nije podleglo iskušenjima (možda se nije ni našlo na istim iskušenjima). Kako to objašnjavate, vi koji za sve krivite porodicu? Oba deteta su primila isti sistem vrednosti i isto vaspitanje ali nisu završila isto?

Drugo, droga i jeste zabranjena zbog toga što čovek nema kontrolu nad sobom kad potpadne pod njen uticaj. A vrlo lako se potpadne pod uticaj droge, posebno ako je čovek mlad i razmišlja u stilu, "ma neću se ja navući, nisam u tom fazonu itd.".

Najveći krivac za sadašnje stanje je sveprisutna dostupnost droge od početka 90ih pa nadalje. Od društva gde praktično nije bilo droge, ili ju je bilo jako teško pronaći, došlo se do društva gde svako zna nekog zavisnika, i gde može vrlo lako doći do droge, da ne spominjemo to da se skoro svako nađe u situaciji da mu neko na nekoj žurci ili gdegod ponudi drogu. Za te okolnosti svakako nije kriva porodica.

Na kraju, vaspitanje i vrednosti koje čovek nosi iz porodice dolaze do izražaja onda kada čovek treba da se izvuče iz nevolje u koju je upao. Tu se najbolje vidi i testira karakter.
[ DrJekyll @ 20.09.2011. 14:45 ] @
Citat:
Ima zavisnika iz tzv. primernih porodica, gde roditelji nisu razvedeni, gde roditelji ne piju, ne puše i sl. i na kraju krajeva, gde je jedno dete skrenulo na pogrešan put dok je drugo dete sasvim normalno u smislu da nije podleglo iskušenjima (možda se nije ni našlo na istim iskušenjima). Kako to objašnjavate, vi koji za sve krivite porodicu? Oba deteta su primila isti sistem vrednosti i isto vaspitanje ali nisu završila isto?



Za to su takodje roditelji krivi, jer znam primere roditelja koji su razmisljali 'ej, mnogo smo bili strogi sa prvim, aj sad cemo malo da oladimo'

[ Sceka @ 20.09.2011. 15:02 ] @
Citat:
bttp: Vaspitanje koje čovek nosi iz porodice uvek i svakako ima uticaja, ali on ne mora da bude presudan. Ima zavisnika iz tzv. primernih porodica, gde roditelji nisu razvedeni, gde roditelji ne piju, ne puše i sl. i na kraju krajeva, gde je jedno dete skrenulo na pogrešan put dok je drugo dete sasvim normalno u smislu da nije podleglo iskušenjima (možda se nije ni našlo na istim iskušenjima). Kako to objašnjavate, vi koji za sve krivite porodicu? Oba deteta su primila isti sistem vrednosti i isto vaspitanje ali nisu završila isto?

Drugo, droga i jeste zabranjena zbog toga što čovek nema kontrolu nad sobom kad potpadne pod njen uticaj. A vrlo lako se potpadne pod uticaj droge, posebno ako je čovek mlad i razmišlja u stilu, "ma neću se ja navući, nisam u tom fazonu itd.".

Najveći krivac za sadašnje stanje je sveprisutna dostupnost droge od početka 90ih pa nadalje. Od društva gde praktično nije bilo droge, ili ju je bilo jako teško pronaći, došlo se do društva gde svako zna nekog zavisnika, i gde može vrlo lako doći do droge, da ne spominjemo to da se skoro svako nađe u situaciji da mu neko na nekoj žurci ili gdegod ponudi drogu. Za te okolnosti svakako nije kriva porodica.

Na kraju, vaspitanje i vrednosti koje čovek nosi iz porodice dolaze do izražaja onda kada čovek treba da se izvuče iz nevolje u koju je upao. Tu se najbolje vidi i testira karakter.


Vrlo je malo takvih primera u odnosu na ostale. Pricamo uopsteno, znaci ono sto je vecina, a uglavnom je rec da ima vrlo malo izleta u kojima su jedno dete 'strejt' a drugo narkoman, jako malo u odnosu na sve ostalo. Inace i takve primere imam u drustvu, brat narkoman (umro relativno nedavno od OD) a rodjena sestra zavrsila fakultet, ima lepu porodicu... inace su im roditelji lekari! Ali imam isto tako ortake, dva rodjena brata, oba narkomani, mladji umro pre desetak godina od side dobijene preko sprica a roditelji su im bili primer dobrote i postenja u kraju. Ali ipak to sve ne spada u pravilo!

I jos jedna stvar, nije tacno da je droga sveprisutno dostupna tek od devedesetih godina! Nikako nije tacno! Razlika je u tome sto se nekih sedamdesetih, kad sam se ja susreo sa drogom, nije bilo toliko javno kao sada. Inace samo u mojoj ulici se tih godina, sedamdesetih, moglo kupiti na tri 'punkta' heroina i svega drugog, trave je bilo na 'svakom' cosku, shita isto tako, doduse za LSD se moralo ici bar do Sajma...

Ovo sto je boldovano je poenta svega!!!


Pozdrav!

[Ovu poruku je menjao Sceka dana 20.09.2011. u 16:53 GMT+1]
[ bttp @ 20.09.2011. 16:00 ] @
Citat:
Sceka: I jos jedna stvar, nije tacno da je droga sveprisutno dostupna tek od devedesetih godina! Nikako nije tacno! Razlika je u tome sto se nekih sedamdesetih, kad sam se ja susreo sa drogom, nije bilo toliko javno kao sada. Inace samo u mojoj ulici se tih godina, sedamdesetih, moglo kupiti na tri 'punkta' heroina i svega drugog, trave je bilo na 'svakom' cosku, shita isto tako, doduse za LSD se moralo ici bar do Sajma...

Tvoje iskustvo je tvoje i respect za to, ali ne vidim na osnovu čega ti kategorično nastupaš kao vrhunski autoritet za pitanja narkomanije i uticaja prodice, sredine, spoljnih faktora. Znači pravila nema, iz čega sledi da porodica ne može biti označena kao jedini i glavni krivac za loše procene i poteze svoje dece u životu. ("No one else to blame? F@ck it, blame it on my mother!")

Kad sam govorio o dostupnosti, govorim iz perspektive moje generacije, rođeni 70ih godina prošlog veka. Kakva je dostupnost bila tokom 70ih, ne mogu da govorim niti da znam, jer sam tada još nosio pelene. Ono što znam je da, u vreme osnovne škole i na prelazu iz OŠ u gimnaziju, droga nije postojala kao tema među nama klincima. Tu i tamo se u 8. razredu pričalo kako je ta i ta klinka iz razreda "duvala" s nekim starijima iz škole i to je sve.

Već od 1991-2 se pričalo "taj i taj se fiksa", gomila klinaca je duvala ili imala želju da duva i sl. Nakon završetka gimnazije i početka skoro svakodnevnih izlazaka u grad, droga je već postala nezaobilazna tema, i na svakom koraku bismo sretali drugare-poznanike koji se petljaju s nečim, bila to vutra, LSD ili heroin.

Znači svaki put kad izađeš u grad, nalaziš se s društvom kod konja ili ispred Akademije, srećeš poznanike koji su u tom fazonu. Malo po malo, nađe se i neko iz tvog užeg kruga poznanika (znači neko s kim se povremeno i čuješ telefonom, odeš na žurku, a ne samo pozdraviš u prolazu gradom) ko se upetljava u te priče. To je sve bilo (meni) nezamislivo još godinu-dve pre toga. Ja nisam mislio da ću ikada poznavati nekog ko se drogira, a kamo li nekoga ko preprodaje drogu.

Znači te priče iz 70ih, su s tačke gledišta moje generacije irelevantne, a i generalno, ta generacija je svoje završila u vezi s ovim problemom. Ko je ost'o živ, priča, ko nije nije i to je to. Situacija iz 90ih je relevantna jer su posledice toga danas relevantne.
[ Blue82 @ 20.09.2011. 16:31 ] @
Za razliku od onih koji prosto ZNAJU sta je pravi uzrok, ja NE ZNAM. Ali ne mogu da se otmem utisku da mozda tu ima jos nesto puno vece od samog porodicnog vaspitanja. Mislim da puno toga zavisi od karaktera. KAda su meni govorili no no, to ne valja ili nemoj zbog toga i toga, ja vecinu stvari nisam radio ali isto tako svi mi znamo nekog ko jeste. Svi znamo one ljude koji bas to rade jer to nije dobro i bas zato da bi se sutra pricalo o njima. DA krenemo od najbanalnijeg primera. Nikome od nas roditelji sigurno nisu govorili na prvoj voznji, hajde stisni malo taj gas, da vidi tata kako koristis rucnu. Zbog njegove prirode nekome je dovoljno da mu se kaze brzina ubija a da ostatak posledica sam smisli u glavi, a jednom broju ljudi to ne predstavlja nista, oni se smeju jer Boze moj, ja ne vozim bilo sta, moj BMW ima ovolike gume, i pogledaj kakve kocnice i on je stvoren za takvu voznju i ja sam sigurniji u njemu pri 220 nego ti u svom Yugu na 50 km na sat... Takvi jednostavno nisu dovoljno samosvesni i jednostavno ne shvataju koliko posledice mogu biti stvare, i to je nesto na sta porodica tesko da moze da utice. Tako je verovatno i sa ostalim sferama zivota.
[ Sceka @ 20.09.2011. 17:45 ] @
Citat:
bttp: Tvoje iskustvo je tvoje i respect za to, ali ne vidim na osnovu čega ti kategorično nastupaš kao vrhunski autoritet za pitanja narkomanije i uticaja prodice, sredine, spoljnih faktora. Znači pravila nema, iz čega sledi da porodica ne može biti označena kao jedini i glavni krivac za loše procene i poteze svoje dece u životu. ("No one else to blame? F@ck it, blame it on my mother!")
...


Nisam ja nikakav autoritet ali imam puno iskustva i godina pa pricam na bazi toga. Puno iskustva posrednog ili neposrednog ili licnog se nakupilo za sve ove godine a i prisustvovanje svakojakim desavanjima tako da mogu o narkomaniji da pricam sa prilicnom sigurnoscu u ono sto kazem. Nije sve pocelo onda kada si ti saznao za to. Pocelo je mnogo pre ali nisam ja to pomenuo nego ti, samo sam se osvrnuo na to jer ima jako puno jos moje generacije medju prisutnima na ovom svetu, srecom.

Ima pravila, zato i pricam ono sto pricam. Ne moze se na osnovu pojedinacnih slucajeva tvrditi da nema pravila. Pravilo je da vaspitanje i sve sto se tim podrazumeva i dobija kasnije kroz zivot, stice u najranijem detinjstvu i to od roditelja. To je pravilo koje se nikada nece promeniti, osim kada roditelji budu lisavani dece pri rodjenju, mozda u dalekoj buducnosti, SF... Do tada su roditelji ti koji su odgovorni, hteli oni to ili ne. I pravilo je da deca koja su napustena, sirocad, "bez da im se znaju roditelji" uvek lose prolaze u zivotu. Grubo, nehumano... receno ali je ziva istina. To sto neki uspeju, pa cak i prilicno, samo su izuzetci koji potvrdjuju pravilo. Kod nas se omasovio problem droge kod omladine ne zbog trzista vec zbog sveukupne situacije zivota onemogucavajuci roditeljima da se posvete deci punom paznjem sto je eskaliralo svim losim sto se danasnjoj omladini desava. I dan danas se u prosecnom domacinstvu vodi bitka za samo pristojan zivot i to je primarno jer drugacije ne moze. Zato i postoje propusti kod vaspitanja dece. Inace niko nikada ne moze da se pravda da "nije primetio kad je dete pocelo da se drogira"!!! To je nebuloza nevidjena, dokazano milion puta, nisam ja to izmislio, postoje studije o tome! Pa razmisli samo, ti primetis kad se neko u drustvu zbog neceg nevaznog promeni u ponasanju, a zamisli kako je uocljivo ako sa nekim zivis zajedno. To svi koji su u braku dobro znaju!

I tako, nije tako jednostavna tematika, uopste. Samo je steta sto se neko strucan ne ukljuci, a znam da ih ima na ovom forumu.


Pozdrav!
[ 3MAJ86 @ 21.09.2011. 09:38 ] @
Nisam roditelj, tako da nemam osnova da nešto tvrdim, ali mogu da iznesem mišljenje osvrćući se na sopstveno vaspitanje od strane mojih roditelja u "kritičnim" situacijama.

Često roditelji pristupaju problemu na pogrešan način. Ima sam druga još u osnovnoj koga je otac lešio od batina za svaku glupost, eno ga sada je lokalni sitni krimos a priča se u društvu da je i narkoman (dugo ga nisam video, pa nemam pojma da li je istina). Meni je u periodu radoznalosti bilo dovoljno da pogledam kako izgledaju ti ljudi nakon efekata, ili dok kriziraju. Bilo je dosta toga na TV-u, otac mi je radio u policiji i nagledao se svega i svačega i pričao mi je o tome. Meni je to bilo dovoljno.

Sećam se jedne epizode serije "Homicide". Sporedna (epizodna) uloga je neka devojka, koja je bila u poodmakloj fazi infekcije HIV-om, i imala je neke kraste po celom telu, i rekla je nešto u fazonu: "Reklame za prezervative su uvek slatke, sa lepim momcima i devojkama itd. Trebalo bi mene da stave na TV, da vide kako to izgleda pa bi onda mnogo više razmislili da li će ili ne koristiti zaštitu". Jes' da nije direktno vezano za temu narkomanije, ali mislim da je primenjivo.

Sećam se i svog prvog iskustva sa travom :). Što je najgore nisam duvao, već su momci do mene duvali (koncert Riblje Čorbe, stadion OFK-a, ne sećam se koja godina). Znači bio sam "pasivni duvač" :) . Meni su narednih par dana usta bila neverovatno suva. Pio sam litre i litre vode. Taj osećaj nikad neću zaboraviti. Bolesno suva usta, mislio sam da ću dehidrirati totalno. To mi je bilo dovoljno :) . Ista priča i za alkohol. Jeste, kao klinac sam se napijao, sve je to išlo zajedno, svirao sam u bendu, pa muzika, devojke, alkohol.... ali onaj osećaj ujutru kada "dolaziš sebi" je užasan. Pa mamurluk, pa taj dan nisi ni za šta (a dešavalo mi se da uveče imam svirku negde daleko tipa Vranje, a imam predavanja na faksu sledeće jutro u 8...).

Ne treba lancima vezivati decu, ni mene moji nisu vezivali (a ćale okoreli pandur inače!). Potrebno je na vreme objasniti sve posledice, a neke (one blaže) mislim da dete treba i samo da iskusi i da mu se onda kaže "e a to je najblaži oblik, može da bude i zilion puta gore....". Barem je na meni to radilo, nemam pojma.
[ dule_ns @ 21.09.2011. 10:17 ] @
Ok ako su roditelji krivi, al šta ćemo sa porodicama u kojima se jedno dete drogira a drugo ne?
[ anon70939 @ 21.09.2011. 10:24 ] @
Sad ces od nekoga dobiti odgovor, da su roditelji favorizovali jedno dete, drugo je bilo ljubomorno, pa pokušalo da se istakne na svoj način. Postalo problematično, u početku lomilo ulične svetiljke, na kraju završio na igli.
Dakle roditelji su krivi što je do toga došlo. Trebali su da odreaguju na pravi način.

Ja se samo delimično slažem sa ovim, ali tvrdim da učinak roditelja na vaspitavanje dece uopšte nije 100%tni
[ Miroslav Jeftić @ 21.09.2011. 10:59 ] @
Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

Beograde, dobro jutro - Duško Radović

[ zus @ 21.09.2011. 12:10 ] @
Mislim da riditelji snose najveći deo krivice. "Loše vaspitanje" ne utiče na svako dete isto, zato se dešava da u jednoj porodici sa više dece nisu svi narkomani. Parafraziraću jednog doktora iz ove temetike: "NEDOSLEDNOST roditelja je osnovna greška koja vodi ka "lošem vaspitanju" i narkomaniji".
[ Okmijun @ 21.09.2011. 18:38 ] @
moji okrivljuju mene! :P