[ mmacaa @ 18.11.2011. 15:48 ] @
| Legalno skriveni otrov (jedan u nizu na zalost) mnogih komercijalnih namirnica je monosodium glutamat poznatiji kao MSG. Istraživačkim radom bračnog para Dr. Davida i Serene Denton, otkrila se jedna od možda najvećih skovanih zavera protiv javnog zdravlja i to bez znanja i odobrenja javnosti. Takodje Dr. Russel L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu o poremecajima koji nastaju usled unosa MSG i aspartama. Knjiga je napisana na osnovu gotovo 500 naucnih radova, a njegovo misljenje dele i mnogi drugi naucnici poput Adrienne Samuels, Francis J. Waickmana i John R. Haina. U svojoj knjizi Blaylock razotksiva istinu o ekscitotoksicnosti glutamata. Eksicotoksicnost je patoloski proces u kome se nervne celije u mozgu ostecuju i odumiru zbog preterane stimulacije neurotransimterima poput glutamata, aspartama ili L-cisteina. Glutamat u nasem mozgu deluje poput neurotransmitera omogucujuci prenos informacija od jednog neurona do drugog. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika kolicina tih neurotransmitera (a svaka kolicina koja se unese spolja je visak jer je idealno dovoljna ona prirodna koju sam stvara nas mozak) dovodi do smrti neurona usled njihove preterane stimulacije. Sintetiski glutamat kojeg unosimo u organizam gotovom upakovanom hrranom (ali ne samo upakovanom vec i u nekim jelima u restoranima ili unosenjem bilo kog pekarskog ili poslasticarskog proizvoda) prelazi krvno-mozdanu barijeru i pocinje razarati neurone. I ono sto je najgore velikam kolicina neurona ce izumreti pre nego sto klinicki simptomi oboljenja dodju do izrazaja. Bolesti koje nastaju zbog odumiranja neurona su: • multipleskleroza • alchajmerova bolest • hiperaktivnost kod dece • gubitak pamcenja • hronicni umor • hormonalni problemi • gubitak sluha • epilepsija • parkinsonova bolest • hipoglikemija • demencija • ostecenja i tumori na mozgu • poremecaj endokrinog sistema • pretilost • alergijske reakcije • nagle promene krvnog pritiska • glavobolje i migrene Koji prizvodi sadrze MSG? Na zalost MSG se rutinski dodaje u fast fud proizvode, gotove supe i jela, umake, dodatke jelima tipa kecap, majonez, razne vrste vegeta i slično, gotove smrznute proizvode tipa testenine i slicno, naravno i u gotovo svim proizvodima za mrsavljenje. Cak i mnogi restorani kad pripreme jela koriste ovaj otrov. Monosodium glutamat moze se sakrriti i pod sledecim nazivima: • pojacavac ukusa • MSG • monosodium glutamat • glutamicna kiselina • autolizirani kvasac • autolizirani protein iz kvasca • ekstrakt kvasca • strukturirani protein • prirodna aroma • hidrolizirani protein MSG je cest sastojak lekova koji imaju ukus kad se popiju. Cak i proizvodi za spoljasnju negu poput sampona, sapuna, kozmetike mogu sadrzati taj otrov pod nazivom najcesce hidrolizirani proteini ili amino kiseline. Mnogi ljudi misle da ga ne koriste i da ga izbegavaju, ali to je samo zato što ne pročitaju sastav na etiketi hrane koju kupe u supermarketima. MONOSODIUM GLUTAMINAT je OTROV, toksin i alergen. Reakcija organizma na njega je jača nego na Arsen ili Živu. Poznati toksikolog George R. Schwartz, doktor medicine i autor knjige “O lošem ukusu, MSG sindrom”, je napisao, da se zaenteresovao za MSG tokom rada na trovanjima hranom i prehrambenim proizvodima. On kaze da je MSG otrov koji je toksičan za svakoga. Čitav metabolizam je poremečen, a trovanje sa MSG nakon duzeg vremena poprima kumulativni efekat i rezultuje ozbiljnim oboljenjima a pre svega karcinomom – rakom. kao sto smo rekli Monosodium Glutaminat je amino kiselina koja deluje stimulativno na neurotransmitere. MSG uzrokuje da nervne čelije “ispale” električne impulse i to je osnova njegove upotrebe kao “poboljšivača ukusa” koji se trpa u sve i svasta. Obratite pažnju na etikete na vašim omiljenim proizvodima. Mnogi komercijalni prehrambeni proizvodi bez dodatka MSG-a ne bi bili jestivi, tj. bili bi bljutavi i neukusni ili bi se čak osećao loš ukus u ustima koji bi podsecao da jedemo neki hemijski preparat, a ne prehrambeni proizvod. Eh, tu je kvaka, tu na scenu stupa MSG, upravo zato sva jela koja pravimo kod kuće, a u koja dodajemo vegetu ili slične preparate koji su puni MSG-a, imaju često istu aromu ili miris bez obzira na sastojke. Hrana postaje uniformna i često zbog ovih preparata nismo ni svesni koliko loše namirnice koristimo pri kuvanju. Sataraš od domaće paprike i one iz pakovanja se razlikuje , miris i ukus su na strani domaće paprike, ali ako se onoj iz pakovanja doda malo dodatka hrani koji sadrži MSG, njen ukus postaje prihvatljiv. Tako se u prehrambenj industriji MSG koristi da bi prikrio loše ukuse, gorčinu, kiselost i ono sto je najvažnije za prehrambenu industriju, uklanja metalni ukus iz hrane, tj. šmek konzerve. Upravo zato ONI NEĆE ODUSTATI od korišcenja MSG-a jer onda ce morati da zatvore fabriku, ali vi imate izbor i možete reći NE i ne koristiti ga u vašoj ishrani. Glutaminska kiselina pravi još neke soli koje se koriste kao aditivi u hrani radi pojačavanja ukusa i imaju svoje E brojeve. To su: E622 monokalij glutamat, E623 kalcij diglutamat, (koriste se kao alternativa MSG-u kod proizvoda sa smanjenom količinom soli tj.natrija), E624 monoamonij glutamat, E625 magnezij diglutamat. U evropskoj uniji pojačivači ukusa nisu dozvoljeni u mleku, emulzijama masti i ulja, test, kakau i čokoladnim proizvodima i voćnim sokovima. Naravno kod nas to ne vazi. Glavobolje, migrene, povraćanje, dijareja, napad astme, osipi na koži, lupanje srca, napad panike, potištenost, ostajanje bez daha, problemi sa ravnotežom, alergijski simptomi, crvenilo lica, promene raspoloženja, poremecaji ponašanja (kod dece i tinejđera), mentalna zbunjenost, curenje iz nosa, otečeni podočnjaci, problemi sa prostatom i mokrenjem, lezije u ustima, depresija i drugo krivac toga u vecini slucajeva je MSG. Takođe postoje trenutno istraživanja koja dovode u vezu Alzhajmerovu i Parkinsonovu bolest sa MSG-om. Reakcije na MSG zavisi o dozi, npr. neki ljudi mogu imati reakciju na vrlo male količine dok neki na vece ali MSG ima kumulativno svojstvo, to jest talozi se i gomila u organizmu sa vremenom. Reakcije na MSG se mogu manefestirati odmah ili tek nakon 48h zbog cega mnogi ljudi ne dovode u pitanje trovanje MSG-om. MSG ćete obično pronaći u kečapu ili majonezi, u skoro svim konzerviranim hranama, u mnogim sladoledima i kolačima pa čak i dijetalnim namirnicama pa i čajevima. Goveđe i pileće kocke za juhu su pune MSG-a! Juhe iz vrećica takođe, gotovi prelijevi za salate, smrznute hrane, tvrdi aromatični sirevi, fermentirana hrana, soja sos, fermentirana pasta od graha itd.. |
