|
[ Frasier @ 16.01.2012. 21:05 ] @
| Pozdrav ljudi,
Jedna firma iz inostranstva treba da počne da mi šalje uplate putem banke (wire transfer) kao novčana nadoknadu jer im ja preko mojih sajtova/blogova pribavljam traffic (tzv. affiliate marketing). Malo sam istraživao o tome šta je potrebno da radim da bih se odužio državi, pa reko da vidim sa nekim ko zna da me eventualno ispravo ako nešto grešim.
Da li affiliate marketing spada pod "Ostali prihodi" ili pod nešto drugo? Kolko sam shvatio, tu treba da platim porez 20% na 20% odbijenih normiranih troškova:
Porez na dohodak gradjana (podnosi se i plaća pri svakom prilivu novca)
(Ostvareni prihod - (Ostvareni prihod * 20%)) * 20% // jel tako? To mu ispada zapravo 16% od ukpnog ostvarenog prihoda?
Doprinosi
Ja sam inače zapošljen u jednoj firmi u Srbiji (gde mi se plaća PIO i zdravstveno) pa sam negde pročitao da u mom slučaju treba da platim PIO, a zdravstveno ne treba drugi put da plaćam. Da li je ovo tačno? i da li treba da plaćam ovo "Osiguranje u slučaju nezaposlenosti"?
E sad u vezi PIO, da li jednostavno iz ove tabele: http://www.pio.rs/lat/osnovice.html treba da odaberem jednu osnovicu i vrednost njenu da plaćam? Da li mogu da odaberem ovaj minimalac i njega da plaćam (4139 din) ?
Dakle u mom slučaju trebao bih da plaćam svaki put kada dobijem priliv iz inostranstva: 16% na ostvareni prihod + 4139 din fiksno za PIO. Jel može neko da mi ukaže da li sam u pravu ili ne i da li još nešto treba da platim?
Takođe, nisam najbolje razumeo u vezi onih M obrazaca, da li ja treba nešto da radim sa time i negde da predajem? Ja već imam te M obrasce u firmi gde sam zapošljen.
Godišnji porez na dohodak građana (podnosi se do 15. marta za prethodnu godinu)
Sabiraju se svi oporezivi prihodi koje sam imao tokom godine (znači ne ostvareni prihodi, već oporezivi prihodi, što je u mom slučaju: Oporezivi prihod = Ostvareni prihod - 20% ostvarenog prihoda). Od svega toga oduzmem 40% od prosečne godišnje zarade u Srbiji. i onda na to što dobijem primenim sledeću poresku stopu:
- na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade: 10%;
ili
- na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade: 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade
btw kako da znam kolika je prosečna godišnja zarada u Srbiji? Zavod za statistiku?
Tako nekako?
Zahvaljujem unapred!
[Ovu poruku je menjao Frasier dana 16.01.2012. u 22:45 GMT+1] |
[ Frasier @ 17.01.2012. 13:47 ] @
Ovo za PIO vidim da sam pogresno shvatio. PIO je 22% of oporezive dobiti (u mom slucaju: Oporeziva dobit = Ostvareni prihod - 20%).
E sad da li ja kao vec zaposljen u Srbiji trebam za ovaj moj prihod da popunjavam PP-OPO ili onaj drugi obrazac (zaboravio sam koji bese) ?
[ S A J A @ 17.01.2012. 19:22 ] @
Mislim da treba da plaćaš porez i PIO na onaj prihod koji ostvariš iz inostranstva (manje normirani troškovi). Pošto to nije baš isplativo za veće iznose, bolje se registruj kao preduzetnik paušalac, plaćaš mesečno cirka 10-15 hiljada i ne zavisiš od visine primanja sve dok si pod ograničenjem od 3 miliona.
Prosečna godišnja zarada se obavljuje na kraju godine, možeš da nađeš na poreskoj upravi koliko iznosi.
Takođe mislim da fizička lica treba da popune OPO obrazac.
[ ljubisal @ 17.01.2012. 21:50 ] @
[ Frasier @ 17.01.2012. 22:31 ] @
Da, znam to za paušal... Međutim šta raditi u slučaju da ako godišnje imam preko 3 miliona (vrlo moguće)? Koje su mi onda opcije? Da li mora osnivanje DOO ili postoji neki "napredni paušal" možda? :-)
Da budem iskren, ne znam ništa o osnivanju DOO i kolki se onda porezi plaćaju i kako.... Potrebno mi je nešto da ako mi primanja prestanu, da jednostavno prestanem i to je to... Ne želim nešto što će mi trebati godinu dana da zatvorim firmu (ukoliko to bilo bude potrebno).
Sa finansijkse tačke gledišta da li je povoljnije kao fizičko lice ili kao DOO? Da li onda postoji PDV za mene ako ja izvozim svoje usluge u inostranstvo?
[Ovu poruku je menjao Frasier dana 18.01.2012. u 00:02 GMT+1]
[ ljubisal @ 18.01.2012. 12:57 ] @
Možda ti ovo može pomoći
http://www.mena.rs/kakopoceti/uporedniprikaz.html
Pisano je 2008, ali dosta je upotrebljivo i danas.
Kada neko nije siguran u stabilnost i kontinuitet poslovanja (po meni makar 3 godine), preporučujem da počne sa preduzetnikom. Ako krene lepo posao možeš preregistrovati u doo. To je nešto malo komplikovanije nego samo osnivanje doo, ali bez prekida nastavljaš poslovanje.
Ukoliko je izvodljivo možeš podeliti posao na dva preduzetnika paušalca (2 fizička lica). To naravno ako je više vas uključeno u posao (supruga, brat, sestra, saradnik/partner) i ukoliko je moguće napraviti 2 ugovora za primanje uplata. Ako kupac želi i može da umesto jednog ima dva dobavljača.
Preduzetnika (uključuje i preduzetnika paušalca) možeš privremeno zatvoriti do godinu dana jednostavno i jeftino. Nastavak poslovanja je isto tako jednostavan i jeftin. Možeš otvoriti i na mesec dana, pa opet zatvoriti do godinu dana.
DOO je namenjen da posluje neograničeno i ne može se privremeno zatvarati.
Naime preduzetnik predstavlja samo registraciju toga da fizičko lice obavlja delatnost. Dok sa druge strane DOO predstavlja entitet (pravno) lice za sebe, koje nije postojalo do momenta registracije. Gašenjem DOO-a to lice prestaje da postoji, dok gašenjem preduzetnika fizičko lice nastavlja da postoji, samo više ne obavlja delatnost.
[ Frasier @ 18.01.2012. 17:41 ] @
U slucaju da se odlucim da placam kao fizicko lice, jel treba nesto da se radi sa onim M obrascima, vezano za PIO? Video sam onaj M-UN obrazac, da li se on podnosi pri svakom prilivu novca ili jednom godisnje?
[ ljubisal @ 18.01.2012. 21:31 ] @
MU-N se podnosi nakon svakog plaćanja doprinosa. Mislim da je rok 30 dana od dana isplate, ali nisam siguran.
Ako nisi zaposlen nigde, onda ti konvertuju tu uplatu doprinosa u staž, a ako si zaposlen uvećava ti se osnovica za penziju za tu godinu. Ovo za staž posebno pitaj, jer ovo ne pišem kao informaciju iz prve ruke.
[ Frasier @ 19.01.2012. 10:12 ] @
OK hvala puno.
A jel zna neko u sta tacno spada "affiliate marketing"? Da li to moze da bude prihod od autorskog honorara? Ili treba kao ugovor o delu? Nije mi najjasnije pod sta se zavodi "affiliate marketing" ili "internet marketing" u nasem zakonu?
"Član 52
Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari po
osnovu:
1) pisanih dela (književna, naučna, stručna, publicistička i druga dela, studije,
recenzije i slično);"
Ja upravo i pisem recenzije odredjenih prozivoda na mojim blogovima.
Dakle, ja imam sajtove/blogove koje sam ja sam kreirao i pisao gomilu clanaka na njima. Onda na pojedinim stranicama sajta stavljam linkove koji vode do sajtova drugih kompanija i te druge kompanije meni daju novac ako neko kupi proizvod kod njih a ja sam ga poslao preko mojih linkova tamo. U sustini to je isto kao hostovana reklama ili banner, samo nije banner vec tekstualni link.
Kad malo bolje pogledam, moze se cak i reci da ja dajem u zakup prostor na mom sajtu toj i toj kompaniji. Medjutim ja nisam tu vezan za tu kompaniju striktno. Ukoliko bi neka kompanija bi ponudila da plati vise, ja bih onda izmenio linkove da vode ka toj drugoj kompaniji i prakticno, toj drugoj kompaniji bih onda dao u zakup odredjeni prostor na sajtu. Moze li onda prihod od aff marketinga da se gleda kao "Prihodi od davanja u zakup nepokretnosti i pokretnih stvari"?
[Ovu poruku je menjao Frasier dana 19.01.2012. u 11:36 GMT+1]
[ S A J A @ 20.01.2012. 16:11 ] @
Nema tu nikakvih autorskih dela niti zakupa pokretnosti i nepokretnosti, to što radiš je običan marketing.
[ ljubisal @ 20.01.2012. 18:56 ] @
Citat: Frasier:A jel zna neko u sta tacno spada "affiliate marketing"? Da li to moze da bude prihod od autorskog honorara? Ili treba kao ugovor o delu? Nije mi najjasnije pod sta se zavodi "affiliate marketing" ili "internet marketing" u nasem zakonu?
Ono što sam pronašao da najbolje odgovara pojmu "affiliate marketing" (koliko ja razumem taj pojam) je posredovanje u prodaji.
Tako član 813. Zakona o obligacionim odnosima kaže sledeće:
--------------
Pojam posredovanja
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji naći i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu, ako taj ugovor bude zaključen.
--------------
A ako planiraš da porez i doprinose plaćaš kao fizičko lice onda bi se (ako je ovo gore tačno) na tebe odnosio član 85. Zakona o porezu na dohodak građana koji kaže, između ostalog, a vezano za tvoj slučaj:
--------------
Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito:
4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;
--------------
Porez je 20%
Normirani troškovi su 20%.
Plaćaju se doprinosi - svi ukupno 35,8% ili samo PIO - 22% ako si već negde zaposlen.
Osnovica je bruto primanje, umanjeno za 20% normiranih troškova.
U jednom od gornjih postova sam naveo link za kalkulator gde to možeš izračunati.
Ako pređeš (u bruto iznosu) 3-struku prosečnu godišnju bruto zaradu u Srbiji plaćaš 10% na iznos preko toga.
Ako pređeš (u bruto iznosu) 6-struku prosečnu godišnju bruto zaradu u Srbiji plaćaš 15 % na iznos preko toga.
Maksimalna osnovica za plaćanje doprinosa je 5-struki iznos prosečne godišnje bruto zarade. Ako u togu godine pretplatiš doprinose imaš pravo da ih tražiš nazad.
[ Frasier @ 20.01.2012. 21:43 ] @
OK hvala puno, sad mi je sve jasnije. U sustini porez + PIO (posto sam vec zaposlen negde) ispada 33.6% of ukupnog bruto prihoda. Znaci 1/3 za drzavu. Oni koji nisu nigde zaposljeni trebaju da plate porez + sve doprinose. To je 44.6% od bruto prihoda (ako sam dobro izracunao).
[ Frasier @ 21.01.2012. 10:04 ] @
Procitao sam da se na osnovu primanja po vlasnistvu ne placaju doprinosi, vec samo porez. Ja sam vlasnik mog sajta. Da li ovo pije vodu?
Sta npr ako ja nista ne radim godinama na svom sajtu, a affiliate linkovi stoje na sajtu i ja zaradjujem na osnovu toga (to i jeste slucaj na nekoliko mojih sajtova).
[ ljubisal @ 21.01.2012. 13:23 ] @
Citat: Frasier: OK hvala puno, sad mi je sve jasnije. U sustini porez + PIO (posto sam vec zaposlen negde) ispada 33.6% of ukupnog bruto prihoda. Znaci 1/3 za drzavu. Oni koji nisu nigde zaposljeni trebaju da plate porez + sve doprinose. To je 44.6% od bruto prihoda (ako sam dobro izracunao).
Da, po meni tvoja računica je dobra.
Ova računica je i dobra polazna osnova za poređenje toga da li ti se u nekom trenutku isplati da se registruješ kao preduzetnik koji bi paušalno plaćao porez i doprinos(e). Ovo pišem ne za tebe, već za druge ljude sa sličnom situacijom koji će možda čitati ovu temu.
Citat: Frasier:Procitao sam da se na osnovu primanja po vlasnistvu ne placaju doprinosi, vec samo porez. Ja sam vlasnik mog sajta. Da li ovo pije vodu?
Sta npr ako ja nista ne radim godinama na svom sajtu, a affiliate linkovi stoje na sajtu i ja zaradjujem na osnovu toga (to i jeste slucaj na nekoliko mojih sajtova).
U suštini ne pije vodu.
Naime, evo člana iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji ti može pomoći.
----------------
Načelo fakticiteta
Član 9.
Poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini.
Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao.
----------------
Ti jesi vlasnik sajta, ali prihod ostvaruješ ne (samo) na osnovu toga što si vlasnik, već na osnovu toga što svojim radom nastojiš dovesti zainteresovanog kupca na sajt prodavca gde bi ovaj obavio kupovinu i ti dobio procenat (proviziju) od prodaje. Jer može biti da je neko drugi vlasnik sajta, ali da ti preko tog sajta ostvaruješ svoj prihod na isti način. A ono što radiš je posredovanje, dakle usluga pružena radom. Znači nije vasništvo nad sajtom ono što ti donosi primanje, već ono što radiš putem sajta.
U Srbiji za veliku većinu poreza važi princip doborvoljne (ali obavezne) prijave i uplate poreza. Dakle sam si odogovoran da obračunaš i prijaviš porez, da ga uplatiš na propisani račun, u propisanom roku i da podneseš tačno popunjenu proseku prijavu i to u propisanom roku. Kako je to dosta obaveza sa mnogoo rokova i odgovornosti ljudi angažuju knjigvođe i računovođe da im u tome pomognu. Odgovornost ostaje na poreskom obvezniku (na tebi), ali knjigovođe i računovođe imaju svoj deo odgovornosti.
Dakle možeš ti da prijaviš porez i drugačije ako misliš da to odgovara ekonomskoj suštini, a poreska uprava će u postupku kontrole to utvrđivati da li je tačno ili ne.
[ ljubisal @ 21.01.2012. 17:33 ] @
Pošto sam dobio privatnu poruku u vezi sa time da li je "affiliate marketing" zapravo marketing ili je to posredovanje kako sam ja napisao, evo kraćeg pojašnjenja šta sam mislio.
Bolje da razjasnim, nego da unosim nove nejasnoće u teme o plaćanju poreza i doprinosa za zaradu putem interneta. I bez toga je dosta složeno.
Ne znam tačno šta sve podrazumeva "affiliate marketing". Pročitao sam na sajtu wikipedia, ali mi je dosta komplikovano da čitajući date definicije to pretočim u naš, pre svega, poreski sistem. Tamo piše da je to jedna praksa u marketingu.
Inače, sam pojam marketinga je daleko širi od pojma reklame, te eto još komplikacija.
Šta je po meni primer posredovanja u svetu affiliate-a.
To je kada na svom sajtu date opis i preporučite recimo neki softver i date link ka prodavcu tog softvera. Prodavac će vam platiti vašu proviziju samo ako kupac sa vašeg sajta kupi proizvod kod njega. Za posetioce koji ne kupe ništa, ne dobijate nikakav novac.
Sa druge strane, ako samo obezbedite prostor na sajtu za postavljanje reklama, i to ne znate kojih niti vas se tiče (npr. Google Adsense itd.), onda se bavite pružanjem usluga reklame zajedno sa kompanijom Google. Tako Google i nastupa prema onima koji se oglašavaju. Kaže da će omogućiti da plaćene reklame budu prikazane na njihovim sajtovima i na sajtovima partnera. Prihod ostvarujete za svaki važeći klik, bez obzira da li je neko ostvario prodaju od posetioca koji je došao preko vašeg sajta.
Da li je ostvarivanje prihoda od Google Adsensa u poreskom smislu davanje u zakup pokretne imovine?
Ne znam, ali mislim da nije.
Iz gornja dva primera može se delom shvatiti kako treba razumeti frazu "utvrđivanje poreskih činjenica po ekonomskoj suštini".
[ Frasier @ 23.01.2012. 10:13 ] @
OK hvala.. btw ljubisal odgovoricu ti na PP danas/sutra, jer mi forum ne daje da saljem PP jer nisam clan 7 dana LOL
Nego imam jos par pitanja, a mislim da ce biti korisno za sve:
1) Da li tu postoji neka kontrola svega ovoga?... npr da li i kako poreska uprava kontrolise to da li sam ja uplatio odgovarajucu stopu poreza i kako? Kako ce oni da utvrde da se ja stvarno bavim affiliate marketingom i da sam s toga lepo uplatio 20% na (bruto - 20%) ? Sta, jel ce da dodje poreski inspektor kod mene kuci, ja mu skuvam kafu, on sedne pored mene i ja mu onda pokazujem kako to ja "obavljam affiliate marketing od svoje kuce"? :-)
2) Sta ako npr ja prodam svoj sajt (posto sam imao ponuda) i pare mi legnu na bankovni racun? Koliko porez onda treba da se plati? Kontam onda ne treba da se plate doprinosi, jer ja nisam obavio nikakav rad za nekoga vec je ovo jednokratna prodaja moje nepokretne imovine?
[ ljubisal @ 23.01.2012. 20:42 ] @
Važi Frasier.
Citat: Frasier: 1) Da li tu postoji neka kontrola svega ovoga?... npr da li i kako poreska uprava kontrolise to da li sam ja uplatio odgovarajucu stopu poreza i kako? Kako ce oni da utvrde da se ja stvarno bavim affiliate marketingom i da sam s toga lepo uplatio 20% na (bruto - 20%) ? Sta, jel ce da dodje poreski inspektor kod mene kuci, ja mu skuvam kafu, on sedne pored mene i ja mu onda pokazujem kako to ja "obavljam affiliate marketing od svoje kuce"? :-) Plaćanje poreza u Srbiji je zakonska obaveza, ali se ta obaveza ne ispunjava pod prinudom i automatski, već na bazi volje poreskog obveznika. Nalog za plaćanje poreza daje sam poreski obveznik, i ništa se ne skida automatski (za sada :)
Dve su osnovne "grupe " poreza (doprinosa, i ostalih javnih prihoda - nadalje samo porezi) u smislu plaćanja i obračuna - ovo je moja podela samo za ovu svrhu:
I Porezi koje obveznik mora sam da:
1. pravilno odredi vrstu poreza koji se plaća
2. pravilno obračuna porez
3. plati na vreme porez
4. plati na propisani račun sa propisanim pozivom na broj, a ne na pogrešan račun
5. pravilno popuni tzv. poresku prijavu
6. podnese na vreme poresku prijavu
II Porezi za koje poreski obveznik izvrši prijavu i podnese odgovarajuću dokumentaciju, te onda čeka rešenje poreskog organa da bi platio porez.
Postoje razne kontrole, ali u smislu ovoga što pričamo, kontrolu onoga što bi ti radio vrši tzv. inspektor kancelarijske kontrole. Eventualna kontrola bi se odnosila na pravilan obračun i uplatu poreza i radi se u kancelariji poreskog inspektora. Ova kontrola je moguća jedino ako si izvršio prijavu poreza ili registrovao preduzetnika, pa onda oni imaju šta da kontrolišu. Predmet bi bila dokumentacija - ugovor, izvod iz banke, obračun provizije od strane partnera itd.
Ako nisi ništa registrovao ni prijavio porez, onda ne možeš biti predmet takve vrste kontrole, već - ne daj Bože - nekave vrste istrage - kriminalističe i slično.
Kada imaš obavezu da registruješ delatnost kao fizičko lice?
Tačan odgovor ne znam. Prema Zakonu o privrednim društvima: "Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji." Možda ovaj navod iz zakona pomogne.
Citat: Frasier:2) Sta ako npr ja prodam svoj sajt (posto sam imao ponuda) i pare mi legnu na bankovni racun? Koliko porez onda treba da se plati? Kontam onda ne treba da se plate doprinosi, jer ja nisam obavio nikakav rad za nekoga vec je ovo jednokratna prodaja moje nepokretne imovine? Ovde ima dva poreza kojih može da se tiče slučaj prodaje sajta.
1. Prema Zakonu o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava se plaća kod prenosa uz naknadu prava intelektualne svojine. Mislim da sajt spada u intelektualnu svojinu. Porez na prenos apsolutnih prava je 2,5%.
2. Porez na kapitalne dobitke po Zakonu o porezu da dohodak građana. Taj porez se plaća za ostvareni kapitalni dobitak po osnovu prodaje autorskog prava, prava srodnom autorskom pravu i prava industrijske svojine. Kapitalni dobitak se obračnava kao razlika između prodajne i nabavne cene. Stopa poreza je 10%.
Nisam siguran koji se od ova 2 poreza (ili možda oba) plaćaju. Neko službeno mišljenje ministarstva finansija bi pomoglo.
Copyright (C) 2001-2024 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|