[ EmmaR @ 10.02.2012. 23:43 ] @
Što bi rekli: Samo vas posmatram, tj. čitam...

Iako je ovo UMZ i tu ima svakakvih tema, neki meni drage teme su se pretvorile u ratna poprišta gde je glavno oružje pisana reč.

Koliko mi je poznato, u nauci ne postoje dogme. Nauka je oblast bez granica. Ono što je danas nemoguće, sutra lako može biti moguće. Ono što je danas smešno, sutra može postati ozbiljno. Nema dogmi, nema čvrstih opipljivih granica.
Juče se smatralo da ništa ne može brže od svetlosti, danas je to shvatanje poljuljano. Ali, to ne znači da će se zbog toga čitav svet izvitoperiti, da će svinje početi da lete već da je otvorena jedna nova oblast - oblast neshvaćenih nadsvetlosnih brzina; To znači da smo na pragu warp pogona, možda. Tehnika i tehnologija se nisu menjali postepeno već su to bili skokovite promene: neko nešto otkrije vođen sopstvenom maštom ili slučajnošću i boom... odosmo napred.
Matematika, fizika, hemija, biologija, jezik ... sve su to oblasti - pojmovi koji nam omogućuju da bolje spoznamo svet oko sebe i da na razumljiv način komuniciramo - razmenjujemo informacije međusobno; da se razumemo.
Naše shvatanje, naše imenovanje stvari i pojava iz okruženja razlikuje se od shvatanja naših predaka.
Zemlja (mislim na planetu) je danas stabilno sigurno mesto za život ali nije uvek tako: u trenu je moguća nagla promena. To je nešto što ne zavisi od nas već od univerzuma tačnije od toga da li se (da se tako izrazim) neka zvezda (npr) umorila na svom puti i samo malčice, samo jedan jedini milimetar pomerila sa svoje putanje i tako pokrenula lančanu reakciju. Jer, ono što je u osnovi univerzuma jeste sila koja sve povezuje, koja čini da taj isti univerzum bude takav kakav je. A kako ćemo nazvati tu silu i kako ćemo izvesti proračune-jednačine to već je stvar ljudske percepcije: neko je nešto zamislio, preneo na papir, ostali prihvatili i "rodila" se nova naučna teorija... Tako to otprilike funkcioniše.
Ono što zasigurno znamo jeste jako malo u odnosu na ono u šta verujemo, a još manje u odnosu na ono što ne znamo, a još još manje u odnosu na ono što ni ne naslućujemo. Napredak je ostvaren zahvaljujući radoznalosti, mašti i ponekad lenjosti (iza koje stoji pitanje: Da li se ovo može uraditi lakše i brže?). Da nije toga još bi smo se tiskali u nekoj pećini da se zaklonimo od kiše, sušili se na Suncu, jeli živo meso oko koga bi smo se otimali sa vukovima.

A šta znamo "zasigurno? - Samo ono što je zapisano a to je jako kratak vremenski period, pa čak i kada se uzmu i prvi natpisi na davno izumrlim jezicima i nepoznatim pismima; a ni to nije baš zasigurno baš zbog različitog nivoa svesti pisca i čitalaca: Uvek ostaje pitanje: "Šta je pisac hteo da kaže?".

Sve misterije su zasnovane na nekakvih "činjenicama" i "verovanjima". Neko je negde nešto video, čuo i poverovao da je to to. Onda su se našli neki koji su mu poverovali i neki koji su izneli kontradokaze; a suština je u tome što niko od njih nema čvrste dokaze.

Pa, prema tome:
- Što ne bi postojalo čudovište iz Loh Nesa? Jel' utvrđeno da su veliki gmizavci zvani dinosaurusi postojali? - Jeste. Da li je moguće da i danas ima zaostalih primeraka? - Što da ne?! Mnogo toga je na Zemlji neistraženo. To što nešto ne postoji u centru Beograda, Londona, Sidneja, Pekinga, Los Anđelesa, ne znači da ne postoji na nekom zaboravljenom ostrvu usred Tihog okeana, negde u tajgama Sibira,...
- Što ne bi postojali vanzemaljci? - Ovde pod vanzemaljcima podrazumevam bilo koji napredan oblik života a da nije ljudski. Zemlja nedovoljno neistražena, univerzum gotovo ništa: koračalo se samo Mesecom (a i to neki stavljaju pod znakom pitanja), slate su sonde po Sunčevom sistemu pri čemu su sletele samo na Mars i Veneru. Koja je verovatnoća da prilikom nasumičnog retkog posećivanja neke slabo naseljene oblasti da robotizovano vozilo naleti baš na život? A možda se traži pogrešno? O udaljenim planetama i zvezdama zna se samo na osnovu zasigurnih podataka iz neposredne okoline. I, baš će tamo neki NLO u svemiru da pozira Hablu ili nekom drugom teleskopu. Da neće možda da pije kafu sa telekomunikacionim satelitom?
- Što ne bi postojala ljudska skrivena tehnika? - Pa, ovde na Zemlji stalno je ratno stanje i kada je relativno mirno uvek ima bar dve velike sile koje se "krišom" gledaju kroz nišane. S obzirom da smo odavno prerasli busanje u grudi i rvanje kao načine određivanja pobednika i da smo generalno prokleta vrsta u smislu da smo stalno gladni nečega, a pri tom grupisani u plemena: bitne stvari, bitni pronalasci koji mogu obezbediti prevlast jedne grupe nad drugom se ne odaju tek tako. Pođite od vas samih: sigurno većina vas ima neki kec u rukavu koji ljubomorno čuva kao adut za pobedu?! - Na globalnom nivou ti aduti su mnogo veći i kreativniji.
- Što ne bi postojala fascinantna arheološka otkrića? Koliko znamo o prošlosti od samo par hiljada godina? Samo na osnovu onoga što je otkriveno a to je zanemarljiv deo. To je isto kao kada bi ste danas samo na osnovu jedne mrvice hleba pokušali da rekonstruište njegovu veličinu, težinu, sastav, oblik, starost. A šta ako je u tu mrvicu hleba zalutala samo jedna semenka susama? - Da li je to hleb sa susamom? A šta ako je ta mrvica hleba bez semenke susama? - Da li je to hleb bez susama? Uz sve to kada se uzmu veliki događaji koji su prethodili istrebljenju gotovo celog života, "igra" postaje zanimljivija i nema garancije da tamo nekada davno pre par miliona godina nije postojala napredna civilizacija koju je nekakva kamenčina, supervulkan ili nešto treće desetkovalo i vratilo gotovo na nivo obične životinje. Ako ja ili bilo ko drugi nešto nauči pa posle zaboravi, malo podsećanja i znanje je to. Ali ako je neki moj predak nekada nešto bitno znao ali to nije preneo svojim naslednicima, to ja ne mogu nikako ni da naslutim a kamoli da znam. I, eto izgubljenog znanja.

Shvatam, ni to nije tako prosto. Ljudski um je pravo čudo. Mašta i život mogu da učine svašta pa čak i to da dovedu da pojedinci žive u izmišljenim svetovima i da ih smatraju stvarnima.
Ali, ali... apsolutna većina onoga što znamo zasniva se na nekom obliku verovanja: neko veruje u neprikosnovenu moć boga, neko veruje u nauku, neko veruje u veštice i vile, neko veruje u vanzemaljce....

U šta ja verujemo? - Da su američki indijanci bilu u pravu! - Jesu imali svoje bogove, jeste bilo i prinošenja žrtvi ali u osnovi svega je priroda - univerzum i jedinstvo živog i neživog sveta. Možda su bili glupi u današnjem smislu, ali su osećali povezanost, nevidljivu silu koja povezuje i drži na okupu ceo univerzum. Danas bi se ta sila mogla nazvati gravitacijom: gravitacijom je Sunce vezano za Mlečni put, Mesec je gravitacijom vezan za Zemlju, Zemlja je gravitacijom vezana za Sunce, a mi smo gravitacijom vezani za Zemlju.
Da s obzirom na mnoštvo zvezda i planeta je nemoguće da u čitavom univerzumu baš samo ovde u ovom zabitom kutku svemira postoji život.
Da su i pre nas ovom planetom hodali "veliki ljudi" od kojih je samo ostao trag u kamenu. Možda su pobegli pred nadolazeću katastrofu? Možda nisu bili dovoljno jaki da tehnološki prežive katastrofu pa je sve krenulo ispočetka: majmun-čovek-majmun-čovek,... i tako ko zna koliko puta.
Da je sve nekako povezano.
A u šta ne verujem? - Ne verujem u boga kakav nam se servira (gledano globalno i u odnosu na bilo koju religiju). Ne verujem, tj čini mi se nemogućim da unutar Zemlje postoji napredna civilizacija u smislu da su tamo kao na nekoj drugoj planeti: more, kopno, vazduh, sunce, zvezde a mi iznad njih, iza njihovog sunca i njihovih zvezda.
[ vladd @ 12.02.2012. 14:58 ] @
Baratamo sa informacijama koje su nam prezentovane, misljenja formiramo na osnovu kolicine i kvaliteta doticnih i sposobnosti da se iznadju odredjene veze(logicne ili nelogicne, postojece ili nove) izmedju postojecih informacija.

Massti je mnogo teze, zbog prevelike kolicine informacija, nekada je i podsvest zasicena, pa masta reprodukuje nesto sto je mozda vec vidjeno...

A ratiste nastaje kada neko bas insistira da uveca znacaj maloj kolicini informacija, ili drugacije receno, pokusava da neargumentovano osvetli jednu informaciju ili grupu informacija i da zanemari sve ostale.

Poz
[ EmmaR @ 12.02.2012. 21:08 ] @
Citat:
vladd: Baratamo sa informacijama koje su nam prezentovane, misljenja formiramo na osnovu kolicine i kvaliteta doticnih i sposobnosti da se iznadju odredjene veze(logicne ili nelogicne, postojece ili nove) izmedju postojecih informacija.

Massti je mnogo teze, zbog prevelike kolicine informacija, nekada je i podsvest zasicena, pa masta reprodukuje nesto sto je mozda vec vidjeno...

A ratiste nastaje kada neko bas insistira da uveca znacaj maloj kolicini informacija, ili drugacije receno, pokusava da neargumentovano osvetli jednu informaciju ili grupu informacija i da zanemari sve ostale.

Poz


Potpisujem.
[ AstralPro @ 12.02.2012. 22:35 ] @


Kako vas ne mrzi vise da mlatite praznu slamu?

[ EmmaR @ 13.02.2012. 17:00 ] @
Citat:
AstralPro: Kako vas ne mrzi vise da mlatite praznu slamu?


Lakše je nego lopatanje snega a neki od nas ni to ne mogu.

A kako tebe ne mrzi da brstiš praznu slamu?
[ AstralPro @ 13.02.2012. 19:30 ] @
[ EmmaR @ 14.02.2012. 12:59 ] @
Citat:


hvala ti sto drzis temu pri vrhu.
[ Intensity @ 15.02.2012. 17:54 ] @
Naucnici su skoro potvrdili da bi se pored formiranja svake zvezde morala formirati bar jedna planeta.
Znamo da oko nase zvezde kruzi 8 planeta, ali neka bude da sve ostale zvezde imaju samo po jednu planetu.
Kada bi postojao katalog svih planeta u nasoj galaksiji na mom racunaru i kada bih svojim pregledom za jednu planetu izdvojio samo jednu sekundu trebalo bi mi 10.000 godina da pregledam sve planete, i to samo u nasoj galaksiji.

Zasto sam ovo napisao ovde, nemam pojma, interesantna je cinjenica koja ne moze nikome da skodi :)
[ Sceka @ 15.02.2012. 18:22 ] @
Citat:
Intensity: Naucnici su skoro potvrdili da bi se pored formiranja svake zvezde morala formirati bar jedna planeta.
Znamo da oko nase zvezde kruzi 8 planeta, ali neka bude da sve ostale zvezde imaju samo po jednu planetu.
Kada bi postojao katalog svih planeta u nasoj galaksiji na mom racunaru i kada bih svojim pregledom za jednu planetu izdvojio samo jednu sekundu trebalo bi mi 10.000 godina da pregledam sve planete, i to samo u nasoj galaksiji.

Zasto sam ovo napisao ovde, nemam pojma, interesantna je cinjenica koja ne moze nikome da skodi :)

Vrlo interesantno. Nisam taj podatak znao. Inace verujem da nismo jedini ali da je najmanje toliko mogucnosti, odnosno, lepo docarano osecanje koliko je to u stvari! Dopada mi se. :)


Pozdrav!
[ vladd @ 16.02.2012. 10:14 ] @
Koliko sam razumeo, problem je u odredjenim flejmovima, koje pojedini korisnici malog broja informacija izazivaju velikim tvrdnjama i teorijama, pride napadajuci sve druge(i krsteci ih etiketama, nazivima, slicicama zabavnih emisija).

Na taj nacin, umesto zabave i saznanja, imamo istresanje frustracija, glumljenje znacajnosti ili prevelike opustenosti(extra cool i u trendu), sve u svemu kada se sabere, neko izlivanje odredjenih nelagodnosti.

Sto smeta, na forumu...

Poz
[ negyxo @ 16.02.2012. 19:51 ] @
Ajde da ucinim bar malo temu zanimljivom za razmisljanje :-)

Citat:

Naucnici su skoro potvrdili da bi se pored formiranja svake zvezde morala formirati bar jedna planeta.
Znamo da oko nase zvezde kruzi 8 planeta, ali neka bude da sve ostale zvezde imaju samo po jednu planetu.
Kada bi postojao katalog svih planeta u nasoj galaksiji na mom racunaru i kada bih svojim pregledom za jednu planetu izdvojio samo jednu sekundu trebalo bi mi 10.000 godina da pregledam sve planete, i to samo u nasoj galaksiji.

Zasto sam ovo napisao ovde, nemam pojma, interesantna je cinjenica koja ne moze nikome da skodi :)


Pazi sad eto ti Fermi paradoksa - sta se desava sa svim tim ogromnim brojevima kada nema nigde traga od inteligentnog zivota :-)

Negde sam procitao da kada dodje do ekspolozije inteligencije ona ce popuniti ceo svemir, jer inteligencija je nesto sto je najteze unistiti :-)

No, evo interesantne stvari - sta ako zaista postoji intelignetan zivot, svuda oko nas u nama, bilo gde u prirodi?

Znam, zvuci skoro kao religijska izjava ali, uz malo maste ovo ne deluje nestvarno :-)

Elem, stvar je sledeca, covecanstvo je vec ovladalo tehnikom minituarizacije, polako se spustamo na nano nivo, tu stvari postaju veoma male. Nije tesko zamisliti u buducnosti cipove, sa dosadasnjom eksponencijalnom progresijom, koji ce biti nekoliko reda velicine brzi i efikasniji od danasnjih cipova plus sto treba naglasiti da je sve ovo rezultat ljudskog uma koji se ne menja vec hiljadama godina. E sad, stvari postaju mnogo zanimljivije ako se spusti na jos nizi nivo, nivo kvarka a mozda i jos nizih cestica :-)

Evo linka koji objasnajva ovo:

http://hplusmagazine.com/2011/11/01/femtocomputing/

Ukratko, mozda na jednom atomu imate celokupnu civilizaciju :-D
[ Sceka @ 16.02.2012. 20:54 ] @
Citat:
negyxo: Ajde da ucinim bar malo temu zanimljivom za razmisljanje :-)



Pazi sad eto ti Fermi paradoksa - sta se desava sa svim tim ogromnim brojevima kada nema nigde traga od inteligentnog zivota :-)

Negde sam procitao da kada dodje do ekspolozije inteligencije ona ce popuniti ceo svemir, jer inteligencija je nesto sto je najteze unistiti :-)

No, evo interesantne stvari - sta ako zaista postoji intelignetan zivot, svuda oko nas u nama, bilo gde u prirodi?

Znam, zvuci skoro kao religijska izjava ali, uz malo maste ovo ne deluje nestvarno :-)

Elem, stvar je sledeca, covecanstvo je vec ovladalo tehnikom minituarizacije, polako se spustamo na nano nivo, tu stvari postaju veoma male. Nije tesko zamisliti u buducnosti cipove, sa dosadasnjom eksponencijalnom progresijom, koji ce biti nekoliko reda velicine brzi i efikasniji od danasnjih cipova plus sto treba naglasiti da je sve ovo rezultat ljudskog uma koji se ne menja vec hiljadama godina. E sad, stvari postaju mnogo zanimljivije ako se spusti na jos nizi nivo, nivo kvarka a mozda i jos nizih cestica :-)

Evo linka koji objasnajva ovo:

http://hplusmagazine.com/2011/11/01/femtocomputing/

Ukratko, mozda na jednom atomu imate celokupnu civilizaciju :-D

Odmah da kazem, nisam procitao ceo clanak, mozda cu kasnije, sutra... jednostavno me zamara citanje linkovanih stvari... u svakom slucaju, moze da se razgovara i ovako. Dopada mi se ideja, o tome smo u nekom drustvu pre nekoliko godina satima raspredali (i inace se periodicno dodje na tu temu) pa da primetim ono sto mi je i tada, i uvek, interesantno. Znajuci koliko vremena treba da prodje da se galaksije "pomere", Sunce ohladi, klima na zemlji promeni, kontinenti razdvoje - priblize... poenta je jasna... mi kao ljudska bica u svemu tome jako brzo "prolazimo", po svim pitanjima. Kada posmatramo jednu generaciju i uporedimo sa bilo cim predhodno navedenim, zakljucak je jasan, nase poimanje protoka vremena i znacaj desavanja vezano za ljudski zivot, vek, je apsolutno zanemarljivo u odnosu na desavanja planete na kojoj bivstvujemo. Ako idemo "u minus" i sledimo istu logiku... kakve su sanse da registrujemo neku "mikro civilizaciju" od njenog postanka pa sve do nestanka?! Znaci, samo da registrujemo postojanje?!

Eto, moj mali doprinos razmisljanju i tvojoj ideji za razmisljanje, koju pozdravljam jer je neiscrpna po svim pitanjima. Samo da se ne ukljuce... Uff, ne necu da prizivam... :)))


Pozdrav!