misliš "torzioni stabilizator"

1) kao i svaka opruga menja vremenom "krutost"... zavisi od starosti, uslova eksploatacije, vrste materijala

2) uključuje... npr doprinosi manjem naginjanju automobila prilikom bočnog ubrzavanja (u krivini npr.)


neki renomirani modeli imaju zanimljva tehnička rešenja torzionog stabilizatora... svojevremeno sam imao prilike da pogledam donji postroj BMW-a serje 7... na srednjem delu torzionog stabilizatora postojao je hidromotor koji je menja krutost stabilizatora - jedan od segmenata aktivnog vešanja

Ok, čvršća balans-štangla = manje naginjanje u krivinama.

Međutim, kakve su negativne posledice čvršće balans-štangle? Onda se neravnine ispod jednog točka više prenose na drugi točak, pa veća osetljivost na neravnine možda (pored neudobnije vožnje) znači i lošije držanje na neravnom putu (manje trenja, lošije kočenje, i sl.)? Ili grešim?

Kako se balans štangla odnosi prema kolotrazima, odnosno da li je za neosetljivu vožnju po kolotrazima bolje da bude čvršća ili mekša?

Svaki auto je projektovan, kako je projektovan, i prema tome ima odgovarajucu stabilizacionu oprugu, koja mu omogucava sto normalniju i udobniju voznju u normalnim uslovima eksploatacije. Sve sto iskace iz normalne upotrebe podleze odgovarajucim adaptacijama, da bi se na adekvatan nacin odgovorilo novim zadacima.
Neko ce da pomisli da je balans stangla dopuna sistemu ogibljenja. Medjutim, ona ne prima ni deo opterecenja vozila na sebe. To je u stvari sipka, koja svojim okretanjem izravnava ili umanjuje nagib vozila u krivinama. Kad se vozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine, ta strana vozila postaje niza,a suprotna visa. Balans stangla spoljnjeg tocka, na oprugu unutrasnjeg tocka vrsi pritisak izazivajuci njeno sabijanje a time i vracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u voznji po pravoj deonici puta. Znaci , za sportsku voznju i balans stangla mora biti kruca. a za voznju po kolotrazima najbolja prevencija udobne voznje je primerena brzina datim uslovima puta.