[ Igor Gajic @ 17.05.2012. 10:20 ] @
Na temi o kraju evra pominje se bank-run u Grckoj i cinjenica da su Grci povukli vise od 3 milijardi evra u toku 10 dana.

Interesuje me kako stoji situacija u Srbiji, koliki su limiti i uslovi za podizanje gotovine sa racuna i stednih naloga, kako deviznih tako i dinarskih.

S obzirom da je ekonomija tamo gde jeste, a sve vise banaka propada i nalazi se u dugovima, scenario bankrota i/ili konfiskacije stednje je sve izvesniji. A samim tim ocekujem da ce biti i kod nas bank-run u sledece dve-tri godine (maximalno).

IZMENA:

Greeks withdraw 3bn euros in 10 days

[Ovu poruku je menjao Igor Gajic dana 17.05.2012. u 12:40 GMT+1]
[ tdusko @ 17.05.2012. 10:34 ] @
Limit u principu ne postoji ali ako hoces da podignes vecu sumu moras da najavis bar jedan dan ranije. Sto se tice konfiskacije stednje, tu bi trebalo da se javi neko ko malo bolje poznaje bankarski sistem ali pitanje je svakako na mestu sobzirom na to da u Srbiji ima nekoliko grckih banaka.
[ jnk @ 17.05.2012. 11:18 ] @
Gde si čuo da je podignuto 10 milijardi? Rekoše da je juče bilo 700 miliona i to je to. Za vreme najave krize krajem 2008. je u Srbiji povučeno oko milijardu evra štednje i preživesmo.
[ tdusko @ 17.05.2012. 11:28 ] @
Citat:
jnk: Gde si čuo da je podignuto 10 milijardi?


Ovde http://www.elitemadzone.org/t450099-4#3109505 samo sto je permutovao milijarde i dane ;)
[ dule_ns @ 18.05.2012. 09:32 ] @
Iz zakona:

Citat:
5. Prava u vezi s računom
Član 37.
Korisnik ima pravo da bez naplate posebne naknade podigne u gotovini
sredstva sa svog dinarskog ili deviznog računa kod banke kod koje ima otvoren
ovaj račun.
Korisnik ima pravo da bez naplate posebne naknade sredstva sa svog
računa podigne odmah posle evidentiranog priliva sredstava.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako korisnik podiže u gotovini
sredstva čiji je iznos veći od 600.000 dinara – banka mu ta sredstva može
isplatiti najkasnije u roku od naredna dva radna dana, bez naknade.
Odredba stava 3. ovog člana odnosi se i na devizna sredstva čiji je
iznos u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne
banke Srbije veći od 600.000 dinara.
Korisnik ima pravo na besplatno gašenje računa.


E sad nisam našao ništa vezano za raskidanje ugovora o štednji, ali mislim da to mora biti definisano ugovorom.
[ jnk @ 18.05.2012. 10:04 ] @
Što se tiče štednih računa zavisi od banke do banke. Neke dozvoljavaju raskidanje uz kamatu po viđenju, neki umanje ceo štedni ulog za neki procenat, a neki ne dozvoljavaju uopšte osim u vanrednim slučajevima(smrt, teška bolest) i to mora odobriti direktor banke, naravno uz umanjenje štednog uloga(ovakav je slučaj u intezi).
[ djoka_l @ 18.05.2012. 10:22 ] @
Citat:
jnk:naravno uz umanjenje štednog uloga(ovakav je slučaj u intezi).

Izvod iz cenovnika Banke Inteza (može da se skine sa njihovog sajta u PDF formatu):

Citat:
7.10.8. Razoročavanje štednog uloga, delimično i u celosti, pre isteka prvog
roka oročenja bez naknade


Tako da nije tačno da banke "kažnjavaju" razoročenje pre isteka roka, jedino što se kamata za ceo period obračuna kao a vista ili se uopšte ne obračunava.

Jedini slučaj kada se može desiti da se isplati umanjeni ulog su neke vrste štednje sa mesečnom isplatom kamate, pa ako se razoroči pre vremena, a kamata je povučena sa partije, tada treba da se vrati potrošena kamata...

Ne branim Intezu, samo ukazujem na greške u postu.
[ jnk @ 18.05.2012. 10:34 ] @
Ja sam pričao o štednom ulogu kad oročiš recimo na godinu dana, pretpostavljam da im ovo znači na štednju po viđenju. Mogu ti skenirati deo ugovora gde piše da je razoročavanje nedozvoljeno osim u ekstremnim slučajevima uz plaćanje penala.
[ djoka_l @ 18.05.2012. 10:45 ] @
To što si napisao je klasična oročena štednja (ne po viđenju, u bankarskom slengu a vista). Nisam imao oračenu štednju kod njih, pa ne kažem da to nije tačno što si napisao (klauzula u plaćanju penala). Ono što se, međutim, vidi iz njihovog cenovnika je da ne postoji propisana naknada (penali) za razoročenje. Ovo je trenutno važeći cenovnik, što može da znači da je možda u prošlosti bilo nekih plaćanja, ili da imaju stavku koja je trenutno nula, ali može u budućnosti da se promeni.
Možda u tvom ugovoru piše da su predviđeni penali, a da je iznos penala u skladu sa trenutnom cenovnom politike banke, a ona je u ovom momentu nula.
[ Java Beograd @ 18.05.2012. 11:00 ] @
Đoko: naveo si cenovnik Benke Inteza (jedna od oko 135 banaka) i onda odmah u sledećoj rečenici generalizuješ "... Tako da nije tačno da banke "kažnjavaju" razoročenje pre isteka roka ...".
[ djoka_l @ 18.05.2012. 11:05 ] @
Prihvatam kritiku.
Da se opravdam: Moja firma prodaje bankarske sisteme i u ovom momentu 21 od 33 banke koje imaju licencu za bankarske poslove u Srbiji koristi naš sistem, dok preostalih 12 ili imaju samo neke delove našeg sistema ili su naši klijenti po bilo kom osnovu (hardver, bankomati, POS terminali itd.) Za ove banke koje posluju sa našim sistemom, znam da nema penala kod raskida oročenog ugovora, a za onih 12 nisam siguran.
[ Igor Gajic @ 18.05.2012. 18:23 ] @
http://www.b92.net/biz/vesti/s...05&dd=18&nav_id=610538

Citat:

Više od 120 milijardi evra povučeno je iz dve banke u Belgiji, a među njima je i posrnula Deksia. Oko 90 milijardi povučeno je iz francuskih banaka, koje su bile izuzetno pogođene jer su jako izložene grčkom dugu.

U strahu od širenja krize evrozone iz italijanskih banaka povučeno je oko 30 milijardi evra, a iz španske banke Bankia od prošle nedelje štediše su povukle više od milijardu evra.

Zahvaljujući svojoj poziciji članice Europske unije koja je izvan evrozone, Britanija je postala "Meka" - više od 140 milijarde euvra slilo se samo u četiri velike banke. Za posebno sigurna utočišta smatraju se dve banke usmerene na Aziju - HSBC i "Standard Chartered".

Druge banke koje su primale "odbegli novac" su Barkliz, nemačka Dojče Banka, švajcarske Kredi Svis i USB i ruske banke Sberbank i VTB.



UK je uvek bila centar kapitala, ali sudeci po tekstu ljudi imaju najvise poverenja u Aziju i Kinu.
[ Dexic @ 18.05.2012. 18:59 ] @
Po cemu si shvatio da imaju vise poverenja u Aziju i Kinu, kad osim "Rusija" nema bash mnogo veze sa Azijom uopste :) (HSBC i SCh se samo fokusiraju na Aziju - ictaj Hong Kong, ali to je isto kao da se fokusiraju na Englesku)

Izem ti rasplet koji Englesku smatra sigurnom....
[ Igor Gajic @ 18.05.2012. 21:25 ] @
Banke koje posluju sa Azijom dobile su najvise novih stedisa. Kineske banke jos uvek nisu prisutne u zapadnim zemljama, ali to se menja. USofA su dozvolile nekim kineskim bankama da osnuju filijale na teritoriji USofA. Naravno, daleko smo jos od stednje u juanima, ali i to ce doci vremenom...

Sto se tice same Engleske oni su ekonomski pr*nuli u cabar onog trenutka kada su postali neto uvoznici nafte. Spoljni dug UK je preko 492% GDP tako da sto se tice ulaganja u samu UK, to nema nikakvog smisla. London i njegov ekonomski sektor su prioritet Engleske i zrtvovace sve samo da bi zastitili "City of London", jer ako izgube berzu, UK je obicna trecerazredna sila, ali ovo je za drugu temu.

Sto se tice Kine, oni su ovom trenutku ekonomija od nekih 7.740 milijardi $ nominalno, odnosno 12.460 milijardi po PPP. Sa godisnjim rastom od 8%. Sta je sa ostalim velikim ekonomijama... US, u dugovima preko glave, zaglavljeni u ratovima po celom svetu, i da nije krize u Evropi mediji bi trubili iz sve snage o njihovoj recesiji... Japan, vec 20 godina u recesiji, privreda u krizi zbog gasenja nuklearki koje generisu 30% elektirciteta i bez najave nekog oporavka u skorije vreme. Nemacka, iako raste trenutno gube poverenje zbog ovog njesra u Evropi (po mom misljenju u pitanju je samo konsolidacija moci). Francuska, previranja, teznja ka desnici....

U takvoj klimi svi se okrecu ka Aziji kao mestu gde je sigurnost.


Citat:

(HSBC i SCh se samo fokusiraju na Aziju - ictaj Hong Kong


Hong Kong je deo Kine, u svakom pogledu. Gledati Hong Kong a zanemariti Kinu je kao gledati u misa dok slon prolazi pored tebe.


Btw...

Evo kako trenutno stoje stvari u svetu, prilicno otvara oci, zar ne?

[ Dexic @ 18.05.2012. 21:39 ] @
Hong Kong je deo Kine manje nego Kosovo deo Srbije... ne gledati ta dva kao zasebne celine (ali imajuci u vid povezanost) je zmurenje.

Opet - sta u tekstu tebi pokazuje da se neko okrece Kini i Aziji kad se nista u tom smislu ne pominje?
[ Igor Gajic @ 18.05.2012. 21:41 ] @
Citat:

Za posebno sigurna utočišta smatraju se dve banke usmerene na Aziju - HSBC i "Standard Chartered".


Sta ovde nije jasno ?
[ Dexic @ 18.05.2012. 23:09 ] @
Gde se tu vidi da vise VERUJU Aziji, a posebno Kini?

Te dve banke su oduvek usmerene na Aziju (HSBC ima u skoro svakoj zemlji Azije).
[ anon115774 @ 19.05.2012. 00:19 ] @
Videh juce komunikaciju na Blumbergu da grci (fizicka lica) izvlace oko 680Mil dnevno sa stednje. To je neki prosek od kako su se zavrsili izbori kod njih.

To nikako ne moze da utice na stedne depozite u Srbiji (u smislu da ce da nestanu depoziti ili bilo sta slicno).

A sto se tice podizanja, generalno niko ne moze da ti ogranicava da raspolazes svojim novcem pa cak i ako je orocen ali za detalja oko prevremenog raskira ugovora odnosno orocenja treba da pogledas svoj ugovor. Tamo je jasno definisano sta se desava u slucaju da se zeli prevremeno razorocenje (uglavnom je to samo pripis a vista kamate glavnici i nista vise).