da li laminat uopste moze na podno grejanje?

Ne znam zašto koristiš termin "prinuđen" i "moraće iz nekih razloga", kao da radiš nešto loše ? A zapravo, ugrađuješ najudobnije, najprijatnije i najekonomičnije grejanje. Ako pitaš otkud znam, to je zato što i sam imam podno grejanje.

Preko betonske košuljice (u kojoj su cevi) možeš da staviš bilo koju podnu oblogu, ali keramičke pločice svakako nisu dobar izbor za dečije sobe. Ne znam od koga si čuo to oko laminata i vremena "isijavanja toplote", ali iskustveno ti mogu reći da je to žešća glupost.

Evo par iskustvenih saveta:

1. Slobodno stavi bilo koji laminat. Pri tome, nemoj da koristiš onu belu sunđerastu podlogu, jer je ona zapravo termoizolator. Ja sam kao podlogu koristio običan građevisnki najlon, tek da laminat nije na golom betonu.
2. Ume ponekad da bude nezgodno u prelaznom periodu. Tako, nije loše imati par malih tepiha (staza) koje se neće koristiti kad grejanje radi, jer se time termoizoluje grejno telo, tj. pod.
3. Termoizolacija zidova mora da bude kvalitetna, kao i stolarija. Samo tako se može postiči da temperatura poda bude relativno mala, tek malo veća od željene temperature vazduha.
4. Ako nameravaš da koristiš isti izvor tople vode i za radijatorsko grejanje (u drugim sobama) i za podno grejanje (u dečijim sobama) onda obavezno potraži pomoć ili savet profesionalaca. Ovo već nije trivijalno, jer se potrebna temperatura vode jako razlikuje. Mislim da je i na ovim forumima nešto diskutovano na tu temu.

znam da parket ne sme, zato nisam upoznat sa opcijom da moze laminat, doduse, nisam se nesto ni interesovao

Ma znam da nije loše, kao grejanje kuće, ali mi je u celoj kući radijatorsko grejanje, i baš to što navodiš u tački 4, moram da iskombinujem da sve radi kako treba sa izlaznim temperaturnim razlikama (iz kotla), a to mi je sledeći problem. Dakle, laminat može. Ok. Maločas sam bio na nekom dečijem rođendanu i jedanm od roditelja mi reče da mu je laminat u dečijim sobama hladniji od plačica (?).
Koliko treba da u sobi koja se greje preko laminata počne da se "oseća"toplota? KOliku temperaturu vode puštaš kroz podno grejanje?
Hvala

Vidi... ovo fizicki nije moguce. Bice na potpuno istoj temperaturi. Moze se govoriti samo o subjektivnom osecaju.
Imam u stanu i plocice i laminat (radijatorsko grejanje) i ne bih se slozio sa gornjom ocenom, naprotiv. U svakom slucaju najlakse je staviti neke prostirke u periodu kada se ne greje pod

Podno grejanje je takozvano niskotemperaturno, znaci temp. je izmedju 20-25 stepeni.
Za radijatore ti treba skoro duplo veca temperatura, tako da ti treba strucno lice da ti to poveze sve na isti kotao.

Inace postoji laminat bas namenjen podnom grejanju.

Zbog te temperaturne razlike sam i pitao. Nažalost, čačkajući po netu, vidim da mi mešajući ventil neće pomoći za ovaj slučaj jer je pumpa postavljena na povrat (hladnu vodu) pa ću morati da tražim neko drugo rešenje.
Inače, danas sam bio u prodavnici laminata, od 8 "sorti" koje sam gledao, sve imaju oznaku da su predviđene za grejanje. Pretpostavljam da je to sad "standardna oprema" na laminatu, kao ABS u autu :-)

u kom smislu najekonomičnije grejanje?

U smislu da je potrebna najniza temp. za grejanje a samim tim i najmanje utrosak kilovata za dostizanje temp.

jel ti to hoćeš da kažeš da je potrošnja energije za zagrevanje određene prostorije podnim grejanjem manja nego zagrevanjem radijatorima? Ta fizika malo ne pije vodu

Sve je relativno lako objasniti pomocu fizike... hajde prvo da krenemo od toga zasto je fabricku halu prakticno nemoguce zagrejati radijatorima, a moguce podnim grejanjem... Iz dva razloga, prvi je sto se osecaj za toplotu prostorije zasniva na prvih metar do metar i po od poda, a drugi je sto toplota prirodno bezi gore. Ako koristis radijatore, vec na metar od radijatora nema neke narocite toplote, jer je ona vec pobegla gore. Tek kada se prostor blizu plafona dobro ugreje, topao vazduh se mesa i zagreva prostor ispod. Pri svemu tome vazduh je kod plafona zagrejan na recimo 30 stepeni, na sredini je 25 a do samog poda je 20, znaci u proseku je prostorija zagrejana na 25 stepeni. Koriscenjem podnog grejanja, temperatura je po visini svuda ista, pa ces sa 21-22 stepena imati bolji osecaj toplote nego sa radijatorom gde pod ostaje na 20, a razlika grejanja izmedju 25 i 22 je cista usteda energije. Tu se ostvaruje usteda grubo receno od 10%, mada je proracun toga dosta kompleksniji. Da se vratimo na primer fabricke hale, ako je visina prostorije 15 metara, onda bi radijatori trebalo da zagreju gornji sloj na verovatno blizu 100 stepeni da bi dole blizu poda bilo oko 20, za sta bi trebala elektrana da pokrije tolike gubitke energije. Podno grejanje u takvoj situaciji radi najnormalnije na temperaturi na koju se nasteluje i temperatura vazduha je svuda ista.

Naravno da je manja...
Povrsina grejnog tela je veca, i niza je polazna temperatura (napisao sam gore) tu je vec velika usteda.

Nabasah i na ovu temu koja mi treba :).
Kuca u fazi izgradnje , pa se dvoumimo da li podno grejanje kombinovano sa radijatorima ili samo podno grejanje?
Tao gde ce nam biti plocice tu cemo staviti podno (predsoblje,kuhinja ,kupatilo ,veseraj,kotlarnica i deo kod terasnih vrata. U planu nam je da se grejemo na toplotnu pumpu.
Najvise me zanima sto podno grejanje ne moze na parket jer smo protivnici laminata? Predpostavljam da se parket ne rasusi i da se otvori ili mozda gresim? Mozda da mi neko to bolje objasni ko je strucniji :)?

Naravno da se salis,parket-podno,znas grejanje.Sala.Ozbiljan nisi.

Naravno da može parket, samo ne svakakav. Majstori kažu da ne može bukov i javorov. I ima tu nekih caka oko postavljanja, tako da je najbolje da se posavetuješ sa profesionalcem. A na kraju krajeva, ako ti to neko uradi i dobiješ garanciju na urađen posao, onda ne moraš da lupaš glavu. Ali to košta :)

Sve i da nadjes drvo koje odlicno podnosi grejanje, drvo je izolator za toplotu, mozes to eksperimentalno videti ako zapalis jedan kraj drveta a drugi drzis u ruci, taj kraj koji drzis ce biti hladan.

šteta što je se nije nastavila diskusija...!
tema je i meni interesantna, postavio bih ista pitanja...što se tiče obloga za podove sa grejanjem.
prošlo je dosta vremena od započinjanja teme, možda su se pojavili novi materijali.
takođe, iskustva su veća...nakon toliko godina.

bilo bi značajno kada bi se tema oživela!!!

pišite, ako neko ima šta da doda ili demantuje?

mishav, imam podno grejanje, pitaj šta želiš.

Ja sam veoma zadovoljan, ne bih menjao za drugi tip grejanja. Svuda imamo pločice. U prelaznom periodu koristimo tepih gde dete sedi na podu, ostalo ništa. Sada je počela sezona grejanja i prijatno je da se hoda bosom nogom.
Kombinacija radijatora i podnog mislim da puno komplikuje i da je bolje da svuda bude podno. Ne može da se kao izvor toplote koristi čvrsto gorivo (osim ako nemaš bafer). Mi imamo toplotnu pumpu i mislim da je ta kombinacija idealna.
Ako nemaš dobru izolaciju i sada puno trošiš na grejanje, podno nije dobar izbor. Pod će ti biti topliji od optimalnog pa će biti možda vruć. Nama je kad je zima, pod sobne temperature ili stepen iznad.

Mi smo postavili jos na stotine kvadrata u poslovnom prostoru, plus nesto jos u stambenom, sve granitna keramika. Nikakvi drugi materijali se ne razmatraju. Laminat ako je negde greskom postavljen pre 10 godina, sada se izbacuje i tu dolazi granitna keramika. Laminat nema nijednu prednost, osim nize cene, ali ne bez razloga, nego "koliko para, toliko muzike". Cak, tvrdim, laminat je preskup a granitna keramika prejeftina za konfor, performanse i trajnost koju nude.

Koliko lovačkih priča o podnom grejanju.

Normalni temperaturni gradijent u atmosferi je 0.6 stepeni na 100 metara.
U zagrejanim prostorijama, temperaturni gradijent je oko 0.7 stepeni na 1 metar.

Što mu izađe da je razlika u temperaturi vazduha između poda i plafona 2-3 stepena. U najgorem slučaju.

djoka_l,

Nema to veze. Podno grejanje nije zbog toga prijatnije, već iz razloga što je blago i konstantno. Jednostavno nemaš osećaš kao da bilo šta greje, a svuda je toplo. Osim toga nema nikave prašine, paučine i sličnih gluposti koje se zavlače po radijatorima. Do sada sam se u životu grejao na peć na drva, plinska peć, radijatori sa plinskim kotlom, na struju grejalicama, termoakumulaciona peć i sada podno grejanje. Po meni je podno za klasu iznad svih ostalih.
Ako je izbor pločice ili laminat, ja sam za pločice. Svakako su trajnije i otpornije od laminata. Podjednako su lake za održavanje kao i laminat. A moj subjektivni osećaj da su mi prijatnije pod stopalom. Postoji i Tarket za podno grejanje. Izgleda kao parket i kolega koji ga je postavio nema zamerki. Mi se nismo odlučili za tu varijantu pošto nisam hteo da kombinujem visine, a pločice su manje osetljive i na visoke temperature (mada ne znam kada bi imao visoku temperaturu u podnom grejanju - osim da imaš lošu izolaciju)

Mana je što ne možeš brzo da podigneš temeperaturu. Recimo kupamo bebu, pa hoćemo da bude par stepeni toplije za to vreme... Jok... Ako si podesio 23 sptepena, dok dođe do 25 ima da prođe sat-dva. Mada kod nas zavisi i do TP koja je vezana za bafer. Imamo veoma inertan sistem.

jel mozes da objasnis o cemu tacno pricas?


inace, sto se tice plocica postoje sa dizajnom drveta i izgledaju prakticno isto kao laminat/parket, kome sterilno i hladno deluju jednobojne plocice… kao meni npr. :)

Viđao sam te pločice u nekim kafanama. Super izgledaju.

Ali:
Pločice u poslovnim i javnim prostorijama - OK.

Kad je stan u pitanju, možda su pločice OK zimi kad se pod greje, ali proleće / leto / rana jesen kad se ne greje - pločice nisu idealno rešenje. Iako izlgledaju toplo i "drveno".

Mi smo stavili te sa dezenom drveta. Meni se sviđalo da izgleda kao brodski pod pa smo našli takve. Ovo su slike dok su bili radovi (mrzi me sada opet da slikam).

https://photos.app.goo.gl/ZG9J4xhy633MLNyY7
https://photos.app.goo.gl/P5p2QMa4niHrLiYa7

Ja sam se uglavnom bavio onim što je pctel pisao.

1 gram vazduha ima, otprilike, toplotni kapacitet od 1J. Znači, da bi se jedan gram vazduha zagrejao za jedan stepen, potrebno je da mu se preda 1J toplotne energije. Kubni metar vazduha ima masu od 1.2 kg, pa ako uzmemo sobu od 3*3*3 m to mu dođe nešto preko 30 kg vazduha, odnosno 30KJ po jednom stepenu. I to je sva fizika. Sada, da li će ta toplota doći od poda ili sa radijatora, nema veze.

Sa druge strane, pod sa sve laminatom/pločicama ima otprilike 1 kubni metar materijala (za tu kvadraturu), u zavisnosti od čega je pod to 1-5 tona.

Sada, kada se neko poziva na fiziku, da li je lakše zagrejati 30kg vazduha ili 5 tona betona?
OK, ja sada malo preterujem, svako grejanje, osim vazduha, ugrejaće i zidove, plafone i podove, nameštaj, ali ti gubici (ako možemo da ih smatramo gubicima) mogu u velikoj meri da se reši izolacijom.
Podno grejanje ima mnogo veću "inerciju". Od kada se uključi grejanje, pa dok se ne oseti promena prođe dosta vremena.
Naravno da ima i prednosti, pre svega estetske i funkcionalne - ne vide se radijatori i ne zauzima se prostor uz zidove koji može bolje da se iskoristi. Takođe, može da se koristi niža temperatura radne tečnosti (ako podno grejanje nije na struju).
Zgodno je i u kombinaciji sa toplotnim pumpama, u stvari, praktično je i preporučljivo u kombinaciji sa toplotnim pumpama.

Sa druge strane, ja sam kod ljudi koji su imali podno grejanje, pa prešli na radijatore, uvek čuo priču: prvi put sam se ogrejao ove zime, otkad sam prešao na radijatore...

Mnogo ti je losa ova kalkulacija...

Pa daj drugačiju.

Za pocetak podno grejanje ne greje dubinu vec po povrsini poda.
Ispod cevi se postavlja izolacija koja reflektuje toplotu ka gore, tako da je grejna povrsina mnogo veca i ravnomerno rasporedjena u odnosu na bilo koji radijator.
samim tim potrebna temperatura za grejanje je mnogo manja jer je grejna povrsina mnogo veca.

djoka_l,
Da, lakše je zagrejati vazduh nego košuljicu podnog grejanja. Ali ne radi se o tome.
Kuću greješ manje-više na isti način: trošiš energiju da se zagreje grejno telo, ono predaje toplotu vazduhu, vazduh će predati toplotu kući (zidovima, podu, plafonu, nameštaju,...).
Kod podnog grejanja pod se ponaša kao grejno telo i imaš jednu stvar manje koja će preuzeti toplotu vazduha. Druga stvar je što je velika površina pa će lakše predati toplotu vazduhu što se znači da je potrebna manja toplota grejnog tela. Zato kažu da je ovo niskotemperaturno grejanje. Ovo nema neke sa uštedom veze pošto je energija potrebna da se nešto zagreje je u sumi ista. Ono što je ušteda kod podnog grejanja je što možeš da zagreješ prostoriju za koji stepen manje nego kod drugog tipa grejanja. Na primer ako sa radijatorima greješ sobu na 23°C, sa podnim ćeš imati isti osećaj i sa 21°C.

Primer gde si naveo da neko nikako da se ugreje sa podnim, a sa radijatorima se ugreje, ima smisla. Ako imaš lošu izolaciju moći ćeš da se ugrešeš sa, recimo, pećkom na drva. Samo što ćeš nakrkati puno drva i držati veliku vatru. Radi se o tome koliko peć može da generiše energije. Ako ti kuća gubi više nego što je peć napravi, biće ti hladno. Podno grejanje ne možeš da nakrkaš da radi kao furuna. Dizajnirano je da troši konstantno i malo.

Ono što meni nedostaje kod podnog je onaj osećaj kad dođeš od napolje i sav si se smrzao, pa staneš pored pećke i staviš šake iznad da se brzo ugreješ. Kod podnog nekako nemaš osećaj da je napolju zima. U kući je uvek isto. Nema varte koja pucketa. Ali da je hladno - nema šanse. Ponavljam: najbolji i najprijatniji tip grejanja koji sam iskusio.

Matematika nije tako jednostavna ...

Jedna povrsina je vertikalna, druga horizontalna. Pod je skroz ravan, radijator (celicni) ima 4 ili 6 povrsina koje zrace, pri tom su i valovite tako da je ukupna povrsina mnogo veca od povrsine zida koji zaklanja. Dobar majstor/projektant ti kod podnog 'nece grejati' pod ispod kreveta i ormana, a i onaj sto greje nece biti pokriven istom gustinom creva ispod ... Ako bas mnogo ne dizes buku oko troskova, grejace se i odredjeni zidovi ... Prenos energije mnogo zavisi od razlike u temperaturi grejno telo / vazduh. Tu su velike razlike i dal radijator ima 90 ili 80 stepeni toplu vodu, a besmisleno je porediti sa temperaturom poda ...

Sto se utrosene snage tice, ona ne zavisi od izbora tehnologije. !!! Ja kao projektant na osnovu izolacije, namene prostorija, klimatskih uslova, navika ljudi u objektu .... izracunam koja je snaga potrebna. Na osnovu izbora tehnologije odredjujem povrsine radijatora/poda, temperaturu vode, dimenzije cevi .... ali, snaga kotla se ne menja. Cena uglja/struje koju taj kotao potrosi se ne menja.

Takodje - ne mesajte snagu izvora (kotla) koji proizvodi energiju i snagu neke povrsine da moze da prenese energiju sa vode na vazduh.

Najzad, pitanje subjektivnog osecaja toplote. Na njega mnogo vise utice temperatura zidova i stakala nego sama temperatura okolnog vazduha. >> Ne vazi ako imate bebu ili penzionera sa losim krvotokom!

Ma potpuno se slažem sa tobom. Kod proračuna grejanja uzimaju se gubici na prozorima, zidovima, otprilike ista se snaga projektuje i kod podnog grejanja i kod radijatora, za isti objekat.
Zato sam istakao da je glupost to što je napisano da se manje troši kod podnog grejanja.
Opet, druga je stvar da li ti plaćaš ogrev ili si na centralnom grejanju, pa plaćaš cele godine ono što sa individualnom kotlarnicom potrošiš za sezonu.
Nekad odgovora jedno rešenje, nekada drugo. Najskuplje je podno grejanje na struju.
Opet, meni je individualni osećaj kod radijatora bolji nego kod podnog grejanja.

Malo je tesko povezati bez citiranja.

Inace, ja gotovo svuda gde nesto betoniram stavljam cevi ili kablove za podno grejanje ukoliko imam visinu za izolaciju ispod. Ukljucujuci i dvoriste - lakse je pipnuti prekidac, nego lopatati sneg.
U kuci isto pravilo - betonirati nesto a ne uraditi o jednom trosku i podno grejanje je prilicno glupo. Dodatni trosak je minimalan, ako ti se iz bilo kog razloga ne svidja - onda nemoj koristiti podno nego ono sta ti se svidja, a nasuprot tome ako izbetoniras pa naknadno ukapiras da je podno prijatnije, ostaje ti samo da se kajes. Ili da platis 3x-4x u odnosu ma pocetnu cenu kako bi polupao beton, izbacio, postavio i betonirao ponovo.

Nije mi bilo tesko da nalozim vatru u kamin i izmerim. Na podu imam 22.5C, na visini od 2.5m imam 25.9C, plafon mi je na oko 3.5-4m, tu me vec mrzelo da trazim merdevine, pentram se i merim, ali mozemo otprilike da kazemo da je kod upotrebe kamina ispod plafona sigurno 27C. Napominjem da ispod poda imam 7cm izolacije, tako da imam prilicno topao pod. Ko zivi u kuci, u prizemlju i nema izolaciju ispod poda, taj izmedju plafona i poda ima razliku od minimum 10C

Kod podnog nije ocekivana nikakva razlika, nego bi i pod i plafon bili na 22.5. Tu svakako postoji neka usteda energije, veca ili manja.

Drugo, ne postoje samo vertikalne nego i horizontalne razlike. Eksperimentisao sam malo, merio na metar od kamina, potom u najudaljenijoj tacki na istoj visini, razlika je preko 1C. Ljudski organizam je veoma osetljiv na te promene kada seta po sobi. Kod podnog je i to otprilike idealno, nema razlike u temperaturi ni po horizontali ni po vertikali. Zato i tu moze biti neke ustede.

jel si sam postavljao ili ti je radio keramicar?

Moj drugar ima podno ospod laminata. Laminat se rasušio i pokrivio. Odvratno izgleda posle 2-3 godine. Moraće da ga menja i da stavlja nešto drugo. Imao sam prilike lično da se uverim kako to izgleda.

kako moze da se rasusi laminat kada nije od sirovog drveta?
Zapravo mislim da tu ima jako malo drveta, to je vestacki materijal.

Tako da ce biti da se raspalo ili usled lose ugradnje ili loseg kvaliteta materijala.

Biće da se laminat POKVASIO i pokrivio. Nikako drugačije ne može.

Sam sam postavljao. Nikada pre toga nisam pročicu zalepio u životu ali eto svašta čovek nauči.

Postoji procedura postavljanja laminata na podno grejanje. Najbolje konsultovati proizvodjaca.
Na primer
https://blog.tarkett.rs/zbog-c...a-imate-podno-grejanje-u-kuci/
https://www.tarkettsee.com/en_...g-over-underfloor-heating-3780

Ima dva tipa laminata.
Sa slojem drveta u habajućem i veštačkim u donjem, i potpuno veštački koji je i najeftiniji u zavisnosti od klase.

jel si zadovoljan kako je ispalo?
planiram isti takav poduhvat za 150m2, ali jos uvek nisam siguran da li je pametno da se u to upustam…
plocice su inace sada ogromne, ide po 4-5 kom. u m2, pa racunam da ne moze puno toga da krene naopako, da ispadne sve krivo, ukoso, jedno preko drugog. koristio bi ovaj sistem za nivelisanje.

Nivelacija je bitna i neophodna.
Ali pazi !!!!

Svaki sistem nivelacije, pa tako i ovaj radi tako da jednu pločicu pogura malo dole, drugu povuče malo gore i - sve lepo i ravno. Na videu 1:43
Ali !!! Ova pločica koja ode "malo gore", može potpuno da se izdigne od lepka, jednim svojim delom. Time, naravno postaje prvi kandidat za pucanje.

Dakle bez obzira što ćeš da koristiš klinove za nivelaciju, podloga mora da bude ravna, lepak ravnomerno nanesen nazubljenom špahtlom.
Zapravo, moraš sve da uradiš kao i da nemaš klinove za nivelaciju, tačno i precizno, a klinovi su tu da koriguju za tek možda milimetar ili naj-najviše dva milimetara.

Ako vidiš u startu da je pločica mnogo denivelisana, moraš problem prvo da rešiš količinom lepka (dal' si stavio previše ili premalo) pa tek onda klinom da doteraš da bude potpuno ravno.

(Sve ti ovo govorim iskustveno. Jbg, učio sam na SVOJIM greškama)

hvala na sugestijama…

znam da treba nazubljenom spahtlom da se nanosi da bi bila debljina svuda ista kolicina lepka i ravnomerno rasporedjena.
na ovom videu negde od 10:30 krece sa postavljanjem plocica. to je otprilike princip koji i ti opisao:
https://www.youtube.com/watch?v=bcls4lPXd3Q

sto se ove podloge koju prethodno stavljaju, sa kojim god sam keriamicarem pricao (ili ljudima koji su sami postavljali) - kazu ne treba ti to! navodno, samo kada je podoga nestabiln treba, npr. ako bi se lepilo preko neke drvene konstrukcije poda ili napolju, onda treba. jel znas nesto o tome?

Tako nekako, taj fazon. Vidiš, oni rade bez nivelatora, pa je opet sve u delić milimetra nivelisano. Ali, OK, ko ne ume tako, tu su nivelatori.

Bitno je da se nikako ne sme dozvoliti da pločica bude odvojena od lepka, tj. da bude "neuronjena" u lepak. A ovo sa klinovima - upravo to radi. Naravno, ako je podloga neravna, ili ako je velika razlika u količini lepka.

kako im nece biti ravno kada su ga nivelisali do savrsenstva.

Što sam više radio sve sam bio zadovoljniji svojim radom. Prve sam najgore uradio i na nekim mestima imam neravan deo iako sam koristio nivelatore. Ništa strašno. Primeti se kada guram nešto po podu, inače ne. Na spratu sam uradio mnogo bolje (da ne kažem savršeno ). Preporučujem korišćenje nivelatora. Meni su mnogo pomogli. Ako ti ide 4-5 u m2 onda nisu ogorme pločice. Ove što sam prve postavljao su 208x23 cm. Dakle idu dve u m2

Lakše je da platiš nekog ko će to uraditi za tebe i da ne brineš. Ja sam imao dosta da postavljam, a imao sam problema sa majstorima pa sam sam se odlučio da sam to uradim. Sve u svemu zadovoljan sam i mislim da sam naučio novu veštinu. Više mi keramičar ne treba u životu

Podne pločice su porcelanske/granitne što spada u slaboupijajuće. Potrebno je da naneseš lepak i na pod i na pločicu (na pročicu samo tanak film, ne treba nazubljeno). Pratiš ravnjačom ili dugačkom vaser vagom da bude ravno i nivelator će samo korigovati da se ivice na preklapaju tj. da jedna ne bude viša druga niža. Znači nivelatori su samo pomoć a ne nešto na šta treba da se osloniš u potpunosti.
Ono što ne može niko da ti pomogne to je osećaj u rukama... kako više radiš steći ćeš osećaj i brže ćeš raditi. Što brže radiš lakše će se i pročice uklapati međusobno. Kad se lepak osuši nema korigovanja. Tu sam imao najveći problem. Soba nam je oko 50m2 i nisam mogao sve za jedan dan da uradim. Gde god sam stao, sutradan je bio problem da nastavim a da ne napravim razliku u visini. Nivelator tu skoro i ne pomaže pošto može koriguje tada samo jednu a ne obe pločice. Ako možeš, kreni od neke manje sobe.

Meni je najveća muka u stvari fugovanje. Mrzim što mora da se 100 puta čisti i ispira sunđer

I savet je da ako možeš lepak između pločica očistiš odmah pri skidanju nivelatora. Kada ostaviš par dana da stoji bude kao kamen i mučićeš se da očistiš.

Valjda će se javiti i neki keramičar da da neki savet. Ja sam SSM. Sve što sam zeznuo, zeznuo sam kod sebe (i nadam se, naučio nešto iz toga).

Ja se cudim sta prica covek - prvi put pa 150 kvadrata?! Ja sam za svoju sobu od 12 kvadrata radio skoro mesec dana - prvo da obijem sve neravnine - posto je sprat, pod ulegao na sredini nakon 30 godina, pa samonivelisuca masa, pa opet samonivelisuca masa, pa susenje, pa razmeravanje kako da bude sto vise celih i gde da hudu cele, a gde secene, pa lepljenje, secenje, bole kolena, nivelatori, zagledanje svake plocice, cekanje da se osusi, skidanje nivelatora, fugovanje, ciscenje 100x, postavljanje lajsne uz zid... Nisam brojao dane, ali mi sa ove distance deluje kao ceo mesec

Uzmi ti druze prvo odradi neko kupatilo od 3 kvadrata, pa kad zavrsis znaces koliko ti vremena treba za 150 kvadrata i mozes li to uopste.

Jos jedna petljancija - ako pokusas da radis idealno ravno, svuda gde pogresis imaces "baru" kad ribas. Da bi to izbedao, ja ostavim minimalni moguci pad ka jednom cosku, najbolje ka vratima i onda nemam "bare", nego se voda uvek razliva i ravnomerno susi. Ali to planiranje isto oduzima neko vreme.

Na kraju sam sve uradio bolje nego "profesionalci" ali sam utrosio 50x vise vremena nego sto bi trebalo profesionalcu.



_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 20.10.2020. u 20:36 GMT+1]}

Za svaki iole veći prostor, potreban je šegrt ili pomoćnik.

hvala i tebi na savetima...
lakse bi svakako bilo nekog da platim, ali mi traze od 3 do 5 soma € za postavljanje (a majstore iz Srbije da dovodim necu), sto mislim da je precenjeno za takvu radnju. uzeo bih svakako nekoga sa iskustvom na dav-dva kad budem krenuo da radim, ali mi je puno da platim za celu kucu.
uostalom, da je lepljenje plocica neka nauka (kao i moleraj, gipsani radovi, i sl.) islo bi se na fakultet za to! i mnogo komplikovanije stvari u zivotu sam naucio, pa ne mislim da je nemoguce sam odraditi, eto i ti to potvrdjujes :)


i kad lepis 150m2 krenes od 1m2, krenuo bih od ostave, pa onda spavaca soba, decije sobe, itd. po vaznosti. o novoj gradnji se radi, podloga je ravna. kupatila necu da radim sam, to cu uzeti keramicara da odradi, tu ipak ima mnogo vise uklapanja i svaka greska bi se videla.


eto i ti potvrdjujes da moze da se odradi iako nisi profesionalac…

Da, obavezno kreni od najmanjih prostorija, pa polako povecavaj. Pravi problemi nastaju kod prostorija od 20 i vise kvadrata, jer ako prvi red iskrivis za dlaku, onaj poslednji ti bude razmaknut pola centimetra. Mene naprimer unisti to sto hocu da mi kod vrata budu cele plocice, a ne secene, tako da moram tacno da predvidim kako ta poslednja kod vrata da bude cela, a da prve koje postavljam budu secene. Onda sam video da je taj deo posla laksi ako radis sa pravougaonim a ne kvadratnim plocicama i ako pocinjes sa strane. Ali onda moras da razmisljas kako da preklop kod pravougaonih bude svuda ravnomeran. Itd, hocu da kazem da je meni to planiranje teze od samog fizickog posla, posto mi nije svejedno gde i kako ce da budu postavljene secene, a gde cele plocice. Ako te to ne interesuje, onda samo rokaj lepak i spustaj plocice i nemas nikakve brige. Takodje, ako uzimas plocice sa strukturom drveta ili kamena, ubijes se uklapajuci i razmisljajuci gde bi koja sara pored koje najlepse izgledala. Ako te ni to ne interesuje nego ti je hitno samo da pod budenprekriven plocicama, tada isto ustedis silno vreme. Ako imas pomocnika, onda svakako ne postizes da razmisljas i planiras. Ja ne mogu sad tacno da se setim, ali mislim da nisam trosio vise od 2, maksimalno 3 kofe lepka na dan. Besmisleno je angazovati pomocnika da to umesa, to je manje od sat vremena posla dnevno.

laminat sam mnogo puta postavljao sam sebi i drugima, ali plocice sam par puta probao i svaki put odustajao.

To je jedan prljav i tezak posao gde su ruke stalno mokre a pri tome moras da budes vrlo precizan i predantan, ja radije placam za to.

Ovo kada gledas video klipove deluje tako jednostavno a nije ni malo, i to kazem ja koji sve zivo radim sam...osim plocica

Ja sam velike poslove, (kod renoviranja kupatila, na primer) prepustio profi majstoru.
Ali sam kasnije jednu malu terasicu iza kuće, trem, i jednu pomoćnu prostoriju sam popločao.

Da je lako - nije. Početniku - još teže.
Poenta je da volim da radim u kući i oko nje, pa sam, eto, hteo da se oprobam i u tom zanatu.

I zanimljivo, kad je majstor uradio kupatila - pomislio sam da je IDEALNO uradio.
A, kasnije, kad sam i sam nešto popločao, i onda sa nekim (malim) ličnim iskustvom pogledao majstorski rad skapirao sam gde je sve pogrešio !

Java, upravo tako
Počeo sam da zagledam fugne i da opipavam ivice pločica kad mi neko pokaže kako su mu majstori radili.

član, nemoj da se obeshrabriš. Ako imalo imaš želju za majstorskim radovima, lepo je da se nauči. Razlika između nas amatera i majstora je što profesionalci imaju više sati rada pa imaju iskustva. Znaju iz glave kako da reše neke situacije. Mi moramo da googlamo ili da osmislimo plan pre nego što krenemo da radimo. Pravi majstori imaju i osećaj u rukama tako da kad gledaš, lako i prirodno to rade. Ali ako si pedantan i ne žuriš, krajni rezultat će sigurno biti dobar. Sve postoji na Youtube pa možeš videti kako se šta radi.

Kod sebe sam sam uradio i kupatilo i mogu reći da su mi neke stvari čak i bile lakše nego kod poda u dnevnoj sobi. Kao prvo pročice na zidovima su keramičke koje se lako seku i buše i mogu čak i da se šmirglaju ivice (ukoliko nemaju neku glazuru gde je to problem). Površine u kupatilu su manje pa čak i da omašiš nešto neće se ni primetiti. Dalje, dosta je u kupatilu prekriveno nekim ormanom, iza mašine, lavabo, ogledalo... pa se sakrije. Ali sa druge strane mora da se pazi na zidove da budu pod uglom da ne bi imao rezove koji nisu pod pravim uglom. Glavni problemi su mi bili oko prozora i postavljanje lajsni (pogotovo na pregradnom zidu tuša). Sad već znam kako ide i gde da pazim.
Ovako mi izgleda prvo kupatilo (sada upravo radim na spratu drugo):
https://photos.app.goo.gl/fsRhwcCvy2d2GoE59

Nego tema je pod... Za pod, ako nije kao kod mene 50m2, nije problem. Meni je dnevna i kuhinja spojena i imam redove koji su 10 metara u dužinu. Razvukao sam kanap i merio laserom da sve bude precizno, da mi ne bi pobeglo na kraju.
Na podu mi je bilo najteže da uradim ovo u hodniku: https://photos.app.goo.gl/FCEK67DxmocCLHSv6
Pročice su od 208 cm, a ideja je bila se uklopi ovaj "tepih" pa sam morao da sečem jako precizno i pravo, a dugačko. Namučio sam se.

Što se tiče "običnih" podova, ako je prostorija pravilnog oblika, meni je to najlakše. Nema padova kao u kupatilu, nema ukrajanja nekih ivica, ćoškova... sve ide samo od sebe. Kupio sam preko aliexpressa neke nivelatore koji su za višekratnu upotrebu. Zgodno je što možeš da ih dodaš nakandno. A i lakše se nastavlja staro, na novo (kada završiš za jedan dan pa sutra nastavljaš). To su na ovim slikama oni naranžasti:
https://photos.app.goo.gl/xu4avWH3ifqivrF37

Voleo bih da neko da komentar na ovaj proizvod (neću kopirati linkove, sami možete goooooglllllll):

SPC FLOORING
NOVA GENERACIJA PREMIUM PODOVA
Podno grejanje: Pogodno do temperature od 28°C
Debljina 5,5mm


Ovih dana sam naleteo na ovaj proizvod (LAMINAT 100% PVC?!) u lokalnom salonu, deluje mi privlačno...
Novo mi je ovo, što se obloga tiče! Možda nekome nije, bilo bi korisno da se čuje neko iskustvo ili kakav komentar...

Inače u izgradnji sam novog stambenog objekta/porodične kuće, tako da je sve otvoreno što se izbora grejanja tiče.
Imam od ranije kupljenu peć na pelet...kada se ona potroši verovatno voda/voda...vazduh/voda...
Generalno me muče slična pitanja kao i sve... tipa podno DA/keramika NE...u kući 3 male dece itd

ako imas troje male dece, onda obavezno granitna keramika. To sto ustedis par evra ako uzmes plastiku, to posle potrosis na lekove.

Ovaj SPC FLOORING nije nista drugo neko PVC laminatna ploca, cist vestacki materijal.

Verovatno je hladniji od obicnog laminata, a sve drugo je verovatno vrlo slicno kao klasican laminat.

Za SPC pogledaj ovaj vide: https://www.youtube.com/watch?v=nMUMUGDZI2E

Ja sam i dalje za pločice. SPC izgleda da nije toliko otporan na grebanje kao recimo laminat ili pločice. Ostalo mi je čini da je u klasi laminata. Jedino što izgleda da već ima svoju zvučnu izolaciju, a za laminat moraš da posebno postaviš. Pretpostavljam da ta izolacija negatvno utiče prolazak toplote kod podnog grejanja. Prednost i kod SPC-a i kod laminata je što možeš lako da ga zameniš za drugi kada ti dosadi dezen ili boja. Kod pločica je to skoro nemoguće.

Pod za podno grejanje treba da bude sto je moguce "hladniji". Pisem pod navodnicima zato sto se ne radi zaista o temperaturi materijala, nego o toplotnoj provodljivosti. Toplotne provodnike u glavi dozivljavamo kao hladne, a toplotne izolatore kao tople, a oni su i jedni i drugi na sobnoj temperaturi.

Darko, zašto baš granitna? Možda sam propustio neki deo o tome...
Ovaj SPC nije uopšte jeftin (cca 19€/m2), cena mi jeste bitna, ali u ovom sl. se ne radi o uštedi već o alternativi za keramiku

Da li se secas eksperimenta sa plasticnim cesljem? Kada protrljas plastiku o kosu ili telo, oboje se naelektrisu, jedno negativno drugo pozitivno. Kad hodas po plastici pa pipnes metal, staticki elektricitet te prodrma. Ali, to sto ce decu da drma struja, to nije problem, to je mozda i zdravo, elektricitet ima primenu u medicini. Ono sto sigurno nije zdravo je sto se pluca naelektrisanog deteta ponasaju kao jonizator, preciscavaju vazduh, svu prasinu lepe unutra. A prasine u cistom stanu ima ohoho, nemoj da se zavaravas da nema jer je ne vidis. Za par godina deca koja hodaju po plastici imace naslage cestica u plucima kao da su pusaci. Nasuprot tome, granit, kamen, materijal potencijala uzemljenja, naelektrisan je potpuno identicno kao sto je naelektrisana zgrada, temelj, planeta zemlja. Dete koje hoda po granitu nema sanse da se naelektrise i skuplja prasinu plucima kao jonizator. Imas jos gomilu razloga zasto treba izbegavati duzi boravak u okruzenju velike kolicine plastike, pojedini doktori optuzuju plastiku za gomilu holesti, ukljucujuci sterilitet, ali ja sam tokom nekoliko godina imao problema sa disajnim organima, pa sam mnogo stosta menjao u zivotu da bih eliminisao taj problem i uspeo sam - promenio sam sve u zivotu sto doprinosi toj vrsti bolesti i nakon toga se vec 3 godine nisam nakasljao.

Granitna keramika ima dosta vecu otpornost na skupljanje i sirenje, sto je kod podnog grejanja veoma bitno. Granitna keramika nije nesto posebmo skupa, ja obicno uzimam najjeftiniju, poljsku, po mozda 6-7 evra kvadrat i sasvim je ok sa tehmicke strane price. Ja uzmem pola svetliji, pola tamnijih plocica pa pravim sah polje, neko pravi neke druge sare, neko jednobojno. Naravno, ako ukljucimo i estetiku u pricu, ima i za visestruko vecu cenu ako imas neke prohteve tipa visokog sjaja, ogromnih formata itd. Ali sa tehnicke strane nema nikakvih prednosti najskuplje nad najjeftinijom.

Ja u sobama imam brodski pod, hodnik i trpezarija su laminat. Na laminatu se skuplja prašina, vidljiva je pa se odmah počisti. To vidim kao pozitivnu osobinu laminata :). Sve druge osobine su mu po meni loše ali podnosim ga tu gde je. E sad, voleo bih da mi daš neki izvor odakle ti ova gore konstatacija. Pitam isključivo zbog zdravlja sebe i svoje porodice.

Jeste, laminat i pluca se naelektrisu i privlace prasinu. Jasno ti je kako funkcionise naelektrisanje - trenjem papuca/nogu sa plastikom jedna strana se elektrise pozitivno, druga negativno. Naelektrisanje privlaci prasinu, potraziti objasnjenje principa rada jonizatora.

Ja sam problem imao pre 3 godine, tada sam prikupljao razne informacije iz raznih izvora, nekih pouzdanih, nekih nepouzdanih ali su svi zajedno dali rezultat. Sad ja da ponovo trazim izvore, nemam potrebu. Nek trazi svako za sebe, kao sto sam i ja trazio. Mozda moze i neki eksperiment da osmisli.

Evo sta google izbacuje kao prvi rezultat:
"Laminate Flooring Test Results - Health Issues and Solutions

CDC/ATSDR found that exposure to formaldehyde in the CPSC-tested laminate flooring sold at Lumber Liquidators® could cause irritation and breathing problems ...
Note: Air filters generally don't help lower levels of formaldehyde in your home."[/quote]
Doduse, ovde se objasnjava drugi uzrocnik ali opet dolazimo do iste posledice - problemi sa disajnim organima.

Ako znas neke nase gradjevince koji idu u nemacku na rad, ispricace ti da su nemci jos pre desetak godina masovno izbacivali gotovo nov laminat iz kuce i ugradjivali granitnu keramiku, jer su deca pocela obolevati od bolesti disajnih organa. I tako - nisu svi moji izvori u pisanoj formi da ih mogu linkovati.

Prica sa laminatom je prilicno jasna - dobijes solidnu estetiku za veoma malo novca, dakle varijanta za siromasne, neobrazovane, neinformisane, prodavce i ljude koji su bas u zurbi pa ce da se zrtvuju samo da bude sto pre gotovo.

u cemu je razlika granitne u odnosu na "obicnu" keramiku sto se tice naelektrisanja? zasto mora da bude kamen?

Ovo šta Darko piše u vezi laminata je sasvim tačno.

Ali, nema mnogo smisla izbacivati laminat, a ostaviti u kući/stanu univer i medijapan i svakojaku drugu ivericu - tj. nameštaj napravljen od tih "pločastih materijala"
To je toliko natopljeno štetnim lepkovima, da prosto - truje od dana unošenja do onog dana kad se izbaci iz stana.

Takođe, nebrojene su studije o štetnosti PVC stolarije, i ja bih lično - prvo PVC stolariju izbacio, pa tek onda sve ostalo.

---

Ali, što se granita tiče, nemoj da te guja prevari pa da uneseš u kuću i jedan jedini komad tog materijala!
Samo jednom izguglaj "granit radioactivity" i biće ti sve jasno.
A što se "igranja dece na granitnom (zagrejanom) podu" tiče - to ni najljućem neprijatelju ne bih poželeo.ž

Dakle, ko je zbog deteta izbacio laminat i ubacio granit - taj mu je definitvno potpisao najtežu bolest.

Po pitanju naelektrisanja mislim da nema razlike, mozes staviti obicnu. Nego, podno grejanje, sirenje i skupljanje, to granitna bolje trpi.

Granitna keramika nije od granita, nego se samo tako marketinski zove jer izgledom malo podseca. Da bismo bili skroz korektni, trebalo bi nabrojati sve materijale koji emituju radon i za koje ti kazes - nemoj da te guja prevari pa da uneses u kucu i jedan jedini komad tog materijala. To su - pesak, cement, cigla, gips, prirodni kamen i granit. Dakle, jedino brvnara ne emituje radon, ja trenutno ne mogu da se setim nijednog drugog pogodnog materijala za gradnju kuca.

Ne, ovo drugo nisi u pravu.
Granit je jedan, i nivo njegove radioaktivnosit daleko premašuje radioaktivnost, na primer, mermera.

Naravno, i ostalih materijala. Cigla je zapravo glina, A ni cement, niti pesak nemaju blage veze sa radioaktivnošću.

Dakle, ne trpati u isti koš "granit i ostali prirodni materijali". Nego, jedno je granit, a drugo je sve ostalo (kažem, uključujući i mermer, koji je sasvim OK za kuću).

---

Ali svejedno, ako termin "granitna keramika" nema veze sa pravim granitom (što ja nisam znao), onda - ni diskusija oko granita nema smisla.

Pogledaj malo na google, on ih stavlja u isti kos a ne ja. Ako mozes negde da iskopas brojeve, pa da uporedimo vrednosti koje se dobiju kada koeficijent zracenja pomnozimo sa kolicinama. Dakle, kuca mi se sastoji od okvirno 1m3 granitne keramike (marketinski naziv ali ako hoces da vidimo i koliko bi bilo da je zaista granit), 100 m3 cigle, 30m3 peska, 10m3 cementa, 1 m3 gipsa). Sve i da pesak/cigla/cement emituju 100x manje radona od granita, a ima ih 140 puta vise onda...

Toliko toga je darko nabacao ovde...

takodje laminatno podovi su po pravilu antistaticki, tako da ni ona prica o ceslju i elektricitetu nije tacna.
da bi se plocica zvala garnitnom treba da se sastoji od mrvljenog granita, koji definitivno nije najzdraviji materijal.

A to sto kad sam ja radio u zgradi sa laminatom i metalnim vratima i svakodnevno me drmao staticki elektricitet, to sam umislio?

Bice da si ti nesto pobrkao... Oni starinski vinil podovi koji su se obicno koristili po kuhinjama drugom polovinom proslog veka su antistaticki. Laminati su potpuno suprotno od toga, vrsta poda izrazito sklona statickom elektricitetu. Tepisi su negde izmedju.


Generalno se slazem, trebalo bi... mnogo stosta bi trebalo, pa ljudi rade suprotno. Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu.


Da, najzdraviji materijal je drvo. Ali se drvo impregnira i tretira otrovima kako ga ne bi pojeli insekti i mikroorganizmi. Sto opet vraca gradjevinske materijale koji emituju radon na vrh liste zdravih materijala
Bilo kako bilo, urbana legenda da su graniti nezdravi potice od toga da je u par promila lokacija na planeti gde se kopao granit izmerene doze radijacije vise od uobicajenih za gradjevinske materijale i prosecan granit, tipa stotinak puta vece. Naravno, granit iz tih kopova se vec decenijama ne koristi za enterijere. Ostalih 99% granita su u rangu prosecnih uobicajenih gradjevinskih materijala. Na sve to, granitna keramika se ne dobija secenjem/mlevenjem granita, nego od nekih totalno levih sirovina, pa ako je iko strahovao da mu granitna keramika potice od tih <1% problematicnih granita - ne, ne potice, niti od tih, niti od onih 99% dobrih.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 28.10.2020. u 01:53 GMT+1]}

Urbana legenda - ma važi.

Koliko znam gress pločice ne emituju radon. Ako neko ima drugačije informacije neka podeli sa nama.

Za one koji se ne razumeju. Pločice se grubo dele na dve vrste: za zidove i za podove. Ako hoće da se upušta u detalje i način proizvodnje neka se detaljnije upusti u temu. Za tehniku postavljanja i korišćenje dovoljno je da se zna da podne su tvrđe i manje upijajuće i zovu ih, granitne, porcelanske, gres,... a zidne obino zovu keramičke (mada su i ove prve isto podgrupa keramičkih).
Ono što vas interesuje je da su podne tvrđe i teže se oštete, ali se teže i seku i buše rupe. Ja sam postavljao ove i na zid i namučio sam se da izbušim 3 rupe za slavinu i odvod. Psovao sam što smo smislili takav izgled kupatila. S druge strane ako zidne postaviš na pod, veoma lako mogu da puknu ako ne pod teretom onda pri jačem udarcu (recimo nešto ispadne). Ne znači da ne mogu da idu na pod. Do pre 10 godina nisu ni mogle da se kupe drugačije, pa ništa ne fali.
Ove obične keramičke tj. zidne, su obično dosta jeftinije od ovih tvrdih slabo upijajućih. Koristi i se jeftiniji lepak i lakše su za postavljanje.

Nemojte da se mnogo razmišljate oko radona i sličnih stvari. Ako ti pločice nisu prijatne pod nogom stavi nešto drugo. Ne moraš ni da stavljaš podno grejanje. Parket i radijatori i imaš grejanje, a gaziš po drvetu. Meni je podno sa pločicama ono što odgovara.
Što se tiče zdravlja, samo gledam da ne sedim puno na podu, a da nisam seo na neku podlogu, jastuk ili tako nešto kada mi grejanje ne radi

'Oćeš da kažeš da su trgovački sinonimi ?

podne pločice = granitne pločice

Koliko znam nije baš. Zovu granitne pločice sve i svašta. U principu granitne pločice su u stvari sečeni granit. Isto gao i mermer. Obično su skupe po kvadratu. Ako praviš hotel ili tako nešto možda želiš da ga koristiš. Za kuću retko ko. Meni je to kao da praviš mauzolej.
Koliko znam ima i tehnički granit, ali nisam siguran šta to tačno znači. Valjda je način prozvodnje kao i procelanske samo koriste granit u miksu? Ne znam.
Ne znam koliko je bitno koji je način prozvodnje ili materijal. Obično krajnji proizvod ima neke karakteristike koje su nama kao korisnicima bitne. Da li u smesi ima X% ovog ili Y% onog nisam se udubljivao.

Evo jedno od objašnjenja kako se prave pročice: https://www.youtube.com/watch?v=bk24Y83LBrY

Koliko sam ja citao, jedimo drvo ne emituje radon. Ali, koga interesuje, svakako ce se informisati. Inace su banje obicno pune radona - niska banja, sokobanja itd. Ljudi trce tamo da se lece, a nastoje da smanje nivo radona u sopstvenom domu. Jednostavno, ljudi se ponasaju kao ovce - kazes im banje su dobre, ima radona, oni idu tamo. Kazes im kamen nije dobar, ima radona, oni umesto kamena kupe plastiku.